NI U 1998. GODINI NE POSTOJI KONSOLIDOVANI BILANS JAVNE POTROSNJE

Bajka, bajka, a na kraju samoubistvo

Prema naplati ukupnih prihoda, javna potrosnja je lane ucestvovala u drustvenom proizvodu sa 55 odsto. Prava je sreca da plan naplate nije do kraja realizovan jer bi tada ucesce potrosnje bilo 60 procenata, sto je ravno ekonomskom samoubistvu

Bojana Jager

Realizacija budzeta u prosloj godini, po podacima za 11 meseci, svedoci da su bili u pravu oni koji su upozoravali da je ova potrosnja potpuno nerealno planirana i neuskladjena sa objektivnim materijalnim mogucnostima privrede. Cak i ako zanemarimo pitanje zasto je ostvareni drustveni proizvod tek 50 odsto realnog drustvenog proizvoda iz 1990. i zasto jos uvek nema ekonomskog oporavka, ova cinjenica upozorava na istu takvu nerealnost potrosackih planova drzave za ovu godinu, naravno sa podjednakim negativnim posledicama.

Podaci govore da je savezna kasa lane uspela da naplati tek oko 65 odsto planiranih budzetskih prihoda, dok se u crnogorski budzet slilo 70,8 odsto projektovanih prihoda. Najbolje je prosao, i to zasigurno treba zahvaliti sredstvima od prodaje “Telekoma", srpski budzet, koji je u odnosu na plan, inkasirao 90 odsto sredstava. Iznoseci ove podatke, mr Aleksandra Posarac podseca da je znacajno povecanje budzetske potrosnje bilo planirano uz bajku o nultoj inflaciji (koja lane, takodje, nije bila ostvarena) a sve isto se ponavlja i u formiranju nerealno visokih obecanja u oblasti potrosnje u ovoj godini. Ovih dana drzavna televizija ne prestaje da emituje propagandne poruke o tome sta je sve iz budzeta izdvojeno za pojedine namene, sto nije nista drugo nego sejanje iluzija da ce biti para, komentarise ovaj ekonomista.

Da podsetimo, i pored ovako niske realizacije, prema naplati ukupnih prihoda javna potrosnja je lane ucestvovala u drustvenom proizvodu sa 55 odsto. Moze se prakticno reci da je prava sreca sto planovi nisu realizovani, jer bi u tom slucaju ovo ucesce premasilo 60 odsto, sto bi bilo ravno ekonomskom samoubistvu. Izmedju dve mogucnosti - da ugusi preduzeca jos visim porezima i doprinosima, ili da kasni u izvrsavanju svojih obaveza i formira dug - drzava je izabrala ovo drugo.

- S obzirom da su kod nas i javni prihodi i javni rashodi potpuno netransparentni i bez sistema javne skupstinske kontrole, o velicini tog duga se moze samo nagadjati. A kao u svim normalnim drzavama, upravo sama drzava bi morala da objavi koliki je stvarni deficit u potrosnji. To sto ona ne cini, samo je deo politicke igre sa kojom se kamuflira odsustvo fiskalnog prilagodjavanja. Drzava, doduse, pre svega iz straha od hiperinflacije, pokusava da odrzi neku ravnotezu izmedju rashoda i prihoda, tako sto pomalo ilegalno stampa pare za ove namene, prebacuje sredstva sa racuna na racun, istiskuje nasilno pare iz banaka, trosi ono sto je dobila prodajom drustvenog kapitala i slicno. U stvari, mesetari, a to je svakako politika koja se ne moze dugorocno voditi, jer ce se vratiti poput bumeranga u vidu privredne recesije i rasta inflacije, upozorava mr Posarac.

Desnom rukom u levi dzep
U prvoj polovini prosle godine ne uzimajuci u obzir stvoreni novi dug, rashodi za penzijsko-invalidsko osiguranje bili su ravno za 1,4 milijarde dinara veci od ukupno ubranih prihoda za ove namene. Isti problem ostao je i u drugom polugodistu, tako da su , prema proceni mr Posarac, u 1997. deficitno finansirane penzije u iznosu izmedju 2,5 i 3 milijarde dinara. Deo tih para osiguran je kroz medjubudzetske subvencije, deo je izvucen iz banaka, ali se u stvari o tome kako su se namicala nedostajuca sredstva za penzije, nista konkretno ne zna. A taj racun, koji neposredno tangira i penzionere i zaposlene koji izdvajaju iz licnih dohodaka za penzije, drzava je duzna da otvori i da sirokom sloju gradjana objasni kako se trose njihove pare, objasnjava mr Posarac.
Iste nepoznanice prate i finansiranje zdravstva, za sta se izdvaja oko 8 odsto drustvenog proizvoda, ali je i pored toga situacija u zdravstvu katastrofalna. Javno se suska da je lane postojao veliki odliv ovih sredstava za druge namene. Mr Posarac smatra da bi bilo potrebno da se angazuju nezavisne revizorske kuce da procesljaju sva tri fonda - penzijsko-invalidski, zdravstveni i za osiguranje od nezaposlenosti - i utvrde u stvari "o cemu se tu radi".

Penzije su dobar primer, koji pokazuje koliki su i kako se finansiraju deficiti u javnoj potrosnji. Rashodi za penzije ucestvovali su lane sa 17 odsto u ostvarenom drustvenom proizvodu, a valja znati, podseca mr Posarac, da je i pored toga u prosloj godini stvoren novi dug prema penzionerima od oko 1,5 milijardi dinara (ne racunajuci dug iz ranijih godina). Ako bi se to dodalo onome sto je stvarno isplaceno penzionerima, ucesce penzija u drustvenom proizvodu popelo bi se na 18 do 19 odsto, sto je neodrzivo. - Finansiranje penzija je tezak makroekonomsi problem, a u drustvu je stvorena atmosfera koja ne dozvoljava racionalnu raspravu da se on resi. Za takvu situaciju sa isplatom penzija direktno je kriva drzava, jer odlaze da se problem pocne resavati, sto jeste i bolno i politicki riskantno, ali je neizbezno, kaze ovaj strucnjak.

Situacija na planu javne potrosnje u 1998. nista nije bolja i govori da drzava u stvari nema konsolidovani bilans javne potrosnje. Ili, bolje receno, da ono sto ima govori da su planovi ponovo nerealni. Da podsetimo, predvidjeno je da javna potrosnja ucestvuje sa 47,5 odsto u drustvenom proizvodu u ovoj godini, pri cemu ucesce ukupne projektovane budzetske potrosnje vec rezervise 31 procenat drustvenog proizvoda. U preostalih 17 odsto, dakle, treba da stanu i zdravstvo, i penzije, i nezaposleni, i posebni fondovi, a to, jednom recju, nije moguce. Ocigledno je da ce se opet gomilati dugovi i deficiti, a sredstva prelivati iz supljeg u prazno da bi sve na kraju eskaliralo sa novom inflacijom. Doduse, iz Savezne vlade stizu signali da je formirana posebna radna grupa koja pravi dugorocni projekat smanjivanja javne potrosnje i reformi u ovoj oblasti. Kako “Nasa Borba" saznaje prvi takav papir je srocen i prosao je kroz Vladu, a predstoji dug put da ga verifikuju i druge nadlezne, pre svega politicke instance. Dugorocno je uglavnom jasno sta mora da se radi. Kratkorocno, pre svega sta konkretno u 1998, mnogo je manje jasno i politicki izvesno.

Novo prolongiranje za stari dug
Ako se o novim nacinima finansiranja deficita u javnoj potrosnji mnogo sto sta ne zna, barem se zna kako i zasto nije vracen stari dug iz 1994. kada je Republici Srbiji za pokrice deficita javnih rashoda u toj godini odobren kredit u ukupnom iznosu od 468 miliona novih dinara, sa kamatom od sest odsto godisnje. Rok vracanja tog kredita utvrdjen je na godinu dana od dana njegovog koriscenja (24. januar 1994.), sa pomenutom kamatnom stopom, koja se obracunava i placa mesecno.
U obrazlozenju ovogodisnjeg republickog budzeta kaze se da je od odobrenog kredita Republici od 468 miliona dinara i 4,36 miliona dinara preracunatog kredita odobrenog u starim dinarima, pod istim uslovima, iz sredstava NBJ ukupno bilo preneto 303 miliona dinara. Ta sredstva utrosena su za pokrice deficita javnih rashoda u Srbiji. Konkretno, 155,2 miliona dinara korisceno je za potrebe samog budzeta, a 144,9 miliona dinara je utroseno na ime odobravanja pozajmica drugim korisnicima, pre svega fondovima PIO i zdravstva. Iznos od 2,9 miliona dinara zadrzan je u Centralnoj banci na ime kamate pri prenosu sredstava.
Kako je republicki budzet bio kratak pocev od 1994. zakljucno sa 1997. godinom, nije bilo moguce obezbediti potrebna sredstva za otplatu kredita prema NBJ, kaze se u obrazlozenju. U prosogodisnjem budzetu, u skladu sa zakonom o izdavanju kratkorocnih obveznica Republike Srbije, planirana su sredstva za deo ovih obaveza u iznosu od sto miliona dinara i u tom okviru izvrsavane su obaveze za otplatu kamate Centralnoj banci.Dospeli dug po osnovu samog kredita “iz bilansnih razloga" nije se otplacivao. Zato se zakonom o ovogodisnjem budzetu predlaze da se rok dospeca kredita od 31. decembra prosle godine odlozi tako da se ovaj kredit otplati u 2.002. godini. Analogija se nalazi sa istim predlogom u saveznom budzetu za ovu godinu, za kredit koji je i savezna drzava koristila za iste namene.
A u republickom parlamentu, prilikom rasprave o budzetu, culo se i sledece: “Sasvim je jasno da ste ponovo poceli da predvidjate pozajmice, a vi znate gde nas je to odvelo 1992. i 1993. godine".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /