DR TOMISLAV POPOVIC, DIREKTOR INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA, O PROFITERIMA NA FIKSNOM KURSU

“Kukavicje jaje" organizovanih lobija

Odrzavanje fiksnog kursa i “stabilnosti cena po svaku cenu" odgovara samo interesima mega kartela

Maksima “stabilnost cena po svaku cenu" sa fiksnim kursom, odgovara jedino interesima mega kartela, uspostavljenog u vreme hiperinflacije i ojacanog u doba sankcija, tvrdi dr Tomislav Popovic, prilikom prezentacije MAP Instituta ekonomskih nauka. On je olicen u dobavljackom lobiju, koji ima direktan pristup jeftinim devizama i preko uvoza visokomonopolisanom unutrasnjem trzistu. Zatim, u fiskalnom lobiju, koji ima direktan pristup jeftinim budzetskim depozitima, jedinim znacajnim sredstvima u privredi, koja se plasiraju na slobodnom trzistu po zelenaskim kamatama. Treca karika je duznicki lobi, koji putem depresiranih cena, prolongiranjem kredita i neprimenjivanjem principa tvrdog budzetskog ogranicenja kumulira dugove, ocekujuci njihovo ponistavanje posredstvom nove inflacije. I najzad, rec je o institucionalnom lobiju, koji kroz privatizacione kanale putem mehanizama vlasti koristi sva tri navedena izvora ekstra profita za preuzimanje vlasnicke kontrole nad posrnulim preduzecima, kaze dr Popovic.

MR ALEKSANDRA POSARAC

Poreski Divlji zapad

U drzavi vlada divlji poreski zapad, u kojem maltene svaka opstina moze da menja sistem i donosi mere kako hoce, tvrdi mr Aleksandra Posarac. Tako su pred kraj prosle godine distribuirana resenja poreskih organa, kojima su osnivaci, odnosno suosnivaci privatnih preduzeca, proglaseni "zaposlenima", pa im se pod pretnjom prinudnog izvrsenja nalaze da na ime socijalnog osiguranja i nekih drugih dazbina uplate zamasne iznose. Pri tome "zaposleni" nisu ni znali da su u toj godini bili u tom statusu. Takodje mnogi privatni vlasnici dobili su zahtev da uplate poreski dug iz 1995, na primer, sa zateznim kamatama, a da u medjuvremenu niko od njih nije bio obavestavan da je drzavi ostao duzan. Posto je u 1998. drzava ponovo rekla da nema sintetickog oporezivanja, to znaci da ce putem akontacionog poreza stititi sami sebe upravo oni koji najvise zaradjuju, tvrdi mr Posarac.

Po njegovom misljenju kljucna dilema nije devalvacija - da ili ne, vec je ona sadrzana u pitanju: fleksibilni kurs - da ili ne. Priznajuci da eventualna devalvacija dinara, u sistemu fiksnog kursa, ne proizvodi nikakve pozitivne efekte, dr Popovic to obrazlaze sadasnjom (ne)sposobnoscu preduzeca, zbog koje je nezamislivo da ona u roku kracem od 3-6 meseci aktiviraju ozbiljne izvozne programe i poslove. A taj period je sasvim dovoljan da, u uslovima makroekonomske neravnoteze, bude ponovno uspostavljen raskorak izmedju zvanicnog i trzisnog kursa i da se ponovo zapocne prica o devalvaciji koja se koristi za zaludjivanje biznisa i neupucene sire javnosti. Skokovite devalvacije su samo efikasan mehanizam za preraspodelu nacionalnog dohotka u korist onih koji upravljaju tim instrumentarijem posebno u nesredjenim prilikama, opstem pravnom neredu i neregulisanom statusu u sistemu medjunarodnih odnosa, tvrdi dr Popovic.

Zato se on, kao i strucni tim Instituta ekonomskih nauka, zalaze za uvodjenje fleksibilnog kursa, sto bi oznacilo pocetak preusmerenja poslovne energije sa spekulantskih na proizvodno kreativne aktivnosti, i sto bi razorilo visoko monopolizovani dobavljacki lobi.

B. Jager

Novi inflatorni talas
U 1998. ocito ce se nastaviti praksa da budzetski deficit kreditiraju njegovi korisnici. To znaci da se uz dugove prema inostranstvu, koji rastu zbog prepisivanja kamata i nemogucnosti da se u celini plati tekuci uvoz i uz dugove prema deviznim stedisama - povecava javni dug i po ovom osnovu. U Institutu ekonomskih nauka inace procenjuju da je tokom 1996. i prosle godine formiran novi javni dug prema korisnicima u javnoj potrosnji od oko 10 milijardi dinara ili oko 6,5 odsto ostvarenog drustvenog proizvoda u pomenutim godinama. U ovaj racun, pri tome, nije uracunat dug prema Postanskoj stedionici i bankama. Po misljenju mr Aleksandre Posarac taj dug drzava ozbiljno ne namerava da vrati, vec ce ga ponistiti nekom novom visokom inflacijom, a sve sto se desava u ekonomiji nagovestava novi inflatorni talas. Vec postoji snazan pritisak na rast cena, dugovi prema stanovnistvu se gomilaju i pre ili kasnije ce se monetizovati.

Jugoslovenska produktivnost upola manja od albanske
Beograd, Beta. - Jugoslavija je po produktivnosti pala na pretposlednje mesto u Evropi, rezultat je uporednog istrazivanja objavljenog u poslednjem Izvestaju o globalnom industrijskom razvoju. Pozivajuci se na ovaj izvestaj, Popovic je rekao da SRJ ima upola manju produktivnost od Albanije i manju produktivnost od mnogih africkih zemalja. Popovic je objasnio da je izvestaj pravljen za period 1980-95. godina i da obuhvata 179 zemalja. Produktivnost rada za Jugoslaviju izrazena je preko bruto proizvoda po radniku i dodatne vrednosti po radniku izrazenih u tekucim dolarima. U pomenutom periodu jugoslovenski bruto proizvod po radniku smanjen je za 70,5 procenata, a dodatna vrednost po radniku za 73 procenta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /