Svet knjige

Jezik danas, No 4

Letopis Matice srpske, decembar

POLITIKOLOGIJA

Izborno odlucivanje i demokratija

Dr Milan Jovanovic, "Izborni sistem", Institut za politicke studije i Sluzbeni glasnik, Beograd 1997.

Dr Milan Matic

Vec su klasici politicke misli isticali presudan znacaj izbornog ucesca i uticaja gradjana na stvaranje i stabilnost demokratskog politickog poretka, na uspostavljanje ravnoteze drustvenih i politickih snaga i na negovanje javnog duha, politickog morala i gradjanskih vrlina. Monteskije je izborne principe smatrao osnovnim zakonima demokratije, a mnogi kasniji pisci su upozoravali i na suprotna dejstva primene nacela izbornosti: na mogucnost dominacije formalnih i relativnih izbornih vecina nad manjinama (demokratski despotizam), pa cak i na izborno ucvrscivanje autokratskih rezima (plebiscitarni cezarizam, pod maksimom "Poverenje odozdo, vlast odozgo"!).

Imajuci u vidu savremenu krizu odgovorne vlade i odgovornog drustva, reciprocna kontrola drustva i autonomnih sfera civilnog organizovanja i nosilaca javnih funkcija koji se biraju na izborima moze imati znacajnu ulogu u demokratskom preobrazaju drustva, pogotovo u zemljama koje su dugo zivele u senci jednopartijske vladavine, kao sto je slucaj s danasnjim zemljama tzv. postsocijalisticke tranzicije. Demokratski proces u njima je jos uvek u pocetnim fazama konsolidacije, jer ni pitanja nosilaca vlasti, politicke orijentacije i formi politicke organizacije nisu trajnije razresena. U takvim uslovima, oko izbornih sistema i izborne podrske birackog tela razbuktavaju se iracionalne politicke borbe i ambicije, koje neretko narusavaju elementarna nacela i pravila visestranacke politicke utakmice. Na politickoj sceni vidljiv je uspon populistickih vodja i stranaka koje u borbi za vlast ne biraju sredstva, od demagoske politicke retorike do pritisaka na delove birackog tela i birace. U pozadini ovog kriznog politickog stanja naziru se i razne materijalne i druge privilegije potencijalnih nosilaca vlasti u vremenima svojinske transformacije i tranzicijske privrede, koje zasigurno objasnjavaju zestinu politickih sukoba i pokretacke motive politickih pretendenata. Suceljavanja oko forme izbornih sistema i pojedinih resenja i instituta u njemu otkrivaju pojacanu osetljivost politickih partija i vodjstava na sva pitanja koja se ticu izbora kao neizbeznog puta koji se mora proci da bi se vlast osvojila ili ocuvala.

Najnovija obimna studija dr Milana Jovanovica o izbornim sistemima u iskustvu izbora u Srbiji od 1990 do 1996. godine, jedan je od najuspesnijih sistematskih pokusaja da se najaktuelnije dileme oko izbora u nasoj sredini podvrgnu objektivnoj i temeljitoj naucnoj analizi. Autor, koji se empirijskim proucavanjima izbornih procesa bavi skoro dve decenije, ovog puta izlazi u naucnu javnost s knjigom koja je posvecena izbornim sistemima u uzem smislu reci, institucionalnim formama i modelima unutar kojih se odvijaju izborni procesi i izborna praksa. Iako su prvi delovi studije opstijeg teorijskog karaktera, jer prikazuju osnovne institute izbornih sistema u savremenom svetu, autor preko klasifikacije izbornih modela usredsredjuje svoju paznju na razlike izmedju tri glavna tipa izbornih sistema: vecinski, proporcionalni i mesoviti. On najpre upoznaje citaoce sa najvaznijim politickim ucincima izbornih sistema, izlazuci poglede o tom pitanju u radovima Diverzea, Sartorija, Rea, Lipharta, Nolena i dr. Posebno se prikazuju efekti izbornih sistema na razvoj demokratije. Veoma uverljivo su izlozena i uopstena uporedna iskustva o prednostima i nedostacima vecinskih i proporcionalnih izbornih modela. Tek potom autor izlaze razvoj ustavnih i zakonodavnih modela izbornih sistema u Srbiji od 1858 do 1990. godine, dakle u periodu samostalne srpske drzave i u okviru prve i druge Jugoslavije. Posle toga, autor podrobno izlaze istoriju stvaranja i bitne karakteristike izbornog sistema u Srbiji posle raspada druge Jugoslavije i to vecinski sistem iz 1990, proporcionalni model izbora primenjen 1992, 1993. i 1996. godine.

Sredisnje mesto u Jovanovicevoj analizi izbornog sistema u Srbiji daje se izbornim formulama za pretvaranje glasova u mandate. S tim u vezi razmatraju se veoma znacajna pitanja kao sto je uticaj velicine izbornih jedinica na stupanja proporcionalnosti izbora. Na opstijem nivou, autor uz ovu uvodi u analizu i druge varijable, da bi dodatnom primenom simulacionih modela na razlicite modifikacije - glavnih tipova izbornog sistema, pokazao da ni vecinski ni proporcionalni izborni sistemi ne omogucuju potpuna i idealna resenja koja bi osigurala punu proporciju broja glasova i broja mandata. Drugim recima, neophodne su racionalne korekcije i jednog i drugog modela u nekim formama mesovitih modela koji bi omogucili najpravedniju i optimalnu proporciju u raspodeli mandata, na osnovu stvarno dobijenog broja glasova. Primenjujuci modernu i egzaktnu racunarsku tehniku u simulaciji raznih varijanata izbornih uslova, Jovanovic svojom studijom razvejava mnoge iluzije i lazne dileme oko dometa izbornih modela u krajnjim izbornim rezultatima, otkrivajuci prave i realne granice uticaja raznih varijanata izbornog sistema na ishod izbora. Stavise, simulacija pojedinih izbornih modela na iskustvima izbora u Srbiji u rasponu od sest godina, na svoj nacin prikazuje i stvarnu snagu glavnih stranaka i stranackih formacija u politickom zivotu Srbije. U tom kontekstu citljive su i glavne tendencije u promenama odnosa politickih snaga, kao i faktora koji te promene uslovljavaju. Sve to predstavlja dragocenu osnovu za realnije procene i predvidjanja daljih kretanja na politickoj i izbornoj sceni Srbije.

Studija dr Milana Jovanovica pisana je tecnim i preciznim jezikom i protkana je brojnim ilustracijama i cinjenickim podacima koji prate sve znacajnije teze i zakljucke koje pisac u knjizi iznosi. Zato je po svom duhu, inspiraciji i objektivnosti ova knjiga i sama vredan prilog razumevanju naseg danasnjeg politickog zivota i time demokratizaciji naseg drustva.