Utorak, 1. jul 1997.

SKUPSTINA SRBIJE: POCELA RASPRAVA O VLADINOM PREDLOGU ZAKONA O LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Gigantskim koracima - u centralizaciju?

Sednici prvi put posle dve godine prisustvovali i poslanici Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije, predstavnici Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke Srbije i dalje apstiniraju. Novodemokrate predlozile svoju verziju zakona o lokalnoj samoupravi koji "polazi od decentralizacije i regionalizma". "Replika na repliku" izmedju demokrata i radikala

Sa radikalima - nikad dosadno:
Tomislav Nikolic, potpredsednik SRS, i juce je u
Skupstini Srbije "zabavljao" kolege poslanike

Beograd. - Prvi put, posle dve godine "odsustvovanja", na jucerasnjoj vanrednoj sednici Skupstine Srbije pojavili su se poslanici Demokratske stranke i Gradjanskog saveza Srbije s namerom da sprece donosenje, po njihovoj oceni, loseg zakona o lokalnoj samoupravi, koji je predlozila republicka vlada. Njima su se, u nacelnoj raspravi o ovom dokumentu, pridruzili radikali, dok se predstavnici Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke Srbije nisu ni pojavili. Socijalisti su, medjutim, u odbrani vladine koncepcije, ostali neosetljivi na primedbe opozicije. Te primedbe bi se mogle sazeti u jednoj recenici koju je izrekao poslanik DS Tomislav Panajotovic - "gigantskim koracima smo krenuli u centralizaciju".

Prisustvo veceg broja opozicionih poslanika doprinelo je da, kao u "stara" vremena, ozivi skupstinska govornica. Nastup zamenika sefa poslanicke grupe DS Slobodana Gavrilovica - koji se bezuspesno zalagao za direktan prenos ove sednice na prvom programu drzavne televizije, zbog, kako je rekao, njene vaznosti - bio je povod sefu radikala Tomislavu Nikolicu da ga optuzi za laz, jer su Studio B i lokalne televizije uspesno prenosile dogadjaje njegove stranke. Kao dokaz da demokratama nije stalo do ove sednice, Nikolic je naveo odsustvo predstavnika Kragujevca, Borivoja Radica koji je, navodno, ostao na sednici gradske skupstine. To je izazvalo seriju beskrajnih polemika, "replika na repliku" izmedju demokrata i radikala, u kojima je Tomislav Nikolic iskoristio priliku da dokaze ko laze, jer Srbija pamti ko je s kim i kada saradjivao, na sta mu demokrate nisu ostale duzne. U medjuvremenu, pojavio se i "optuzeni" Borivoje Radic. Predsednik Skupstine Dragan Tomic je, uz puno razumevanje za poslanike koji su dve godine odsustvovali, pa su zaboravili da se ponasaju po skupstinskom poslovniku, pustio da kazu svoje, a socijalisti su za sve to vreme cutali.

Cetiri nova poslanika

Novi poslanici, kojima je juce verifikovan mandat su: Branislav - Bane Atanaskovic (sa izborne liste SPS u Beogradu), dr Nada Kostic (sa liste DS iz Beograda), Milun Barac (SRS - Kragujevac) i mr Ljubisa Spasic (SPS - Leskovac).

Oduzeti mandati Baticu i Agostonu

Na predlog Administrativnog odbora, Skupstina je juce utvrdila da je prevremeno prestao mandat Vladanu Baticu, sa liste Demokratske stranke Srbije i Andrasu Agostonu, sa liste DZVM.

Prema oceni Zarka Jokanovica, predsednika Administrativnog odbora, takve odluke, medjutim, ne bi bilo "da je zakon striktno postovan".

- Prema Zakonu, mandat poslanika prestaje istupanjem iz clanstva politicke organizacije. S obzirom da Batic i Agoston nisu prilozili nikakvu izjavu o istupanju iz stranaka, kao i da je Agoston podneo izjavu da je i dalje clan DZVM, striktno sam se pridrzavao zakona i bio jedini clan Odbora koji je glasao protiv oduzimanja mandata - rekao je Jokanovic u izjavi novinarima.

Oglasili su se tek kad je pocela nacelna rasprava o pomenutom zakonskom predlogu. Ministar za lokalnu samoupravu Zoran Modrinic je rekao da se donosenjem ovog zakona prvi put sistem lokalne samouprave uredjuje jedinstveno u okviru jednog zakona. Zakon je nuzan, kako je, izmedju ostalog, naveo, i da bi ova vrlo vazna oblast mogla da bude celovito uredjena, da bi se sprecilo preglasavanje kada su u pitanju kolektivna prava bilo naroda, nacionalnih manjina, ili etnickih grupa, da se pojednostavi sistem lokalnih izbora.

- Izborne radnje, koje ukljucuju i mogucnost zalbe, zavrsavaju se odlukom nadleznog opstinskog suda, cime je ispostovano ustavno pravo na dvostepenost u odlucivanju, jer se opstinska izborna komisija pojavljuje kao prvostepeni organ u odlucivanju po prigovoru, a opstinski sud kao drugostepeni organ koji donosi konacnu odluku - naveo je, izmedju ostalog, ministar Modrinic, dodajuci da je vrednost ovog zakona sadrzana u detaljno uredjenim oblicima neposrednog ucesca gradjana u poslovima lokalne samouprave i to kroz referendum, narodnu inicijativu i mesne zajednice. Ministar je posebno istakao i zakonom predvidjeno pravo lokalne samouprave da putem Ustavnog i Vrhovnog suda moze zatraziti zastitu svojih prava u odnosu na drzavne organe, ukoliko smatraju da su spreceni u obavljanju poslova lokalne samouprave.

DRAGAN TOMIC, PREDSEDNIK SKUPSTINE SRBIJE

Zakon o privatizaciji - po zavrsetku tekuceg zasedanja

Razmatranje Zakona o privatizaciji bice tema skupstinske sednice koja ce se odrzati odmah po zavrsetku tekuceg zasedanja - saopstio je juce novinarima Dragan Tomic, predsednik Skupstine Srbije.

- Zakon je vec sada u proceduri. Vec sada odbori mogu o njemu da raspravljaju i kada vlada bude formulisala zahtev za sednicu, tada cu ja zakazati - rekao je Tomic.

Kontroverzne odredbe o dvodomim skupstinama u nacionalno mesovitim opstinama, na koje je opozicija imala najvise primedbi, sef kluba socijalista, Gorica Gajevic je ocenila posebno znacajnim. Takvo resenje, kako je rekla, ne favorizuje nijednu etnicku grupu u opstinama navedenim u zakonu. Njime se eliminise majorizacija srpskog naroda, ali se sprecava i da srpski narod majorizuje bilo koga u tim opstinama. Ono limitira funkcionisanje lokalne samouprave samo s razlogom, tolerancijom i trazenjem kompromisnih resenja.

- Ovo resenje predstavlja zakonsku i politicku potrebu resenosti Srbije da zastiti interese naroda, a da pri tome ni u jednom segmentu ne umanjuje, nego, naprotiv, da garantuje i potvrdi prava nacionalnih manjina. Ono pokazuje i nasu spremnost da na miran konstruktivan nacin resavamo isforsirane nerealne situacije za etnicki motivisanim secesijama. Ne zadire se u sustinu koncepta gradjanske drzave, vec se sprecava da lokalna samouprava postane instrument separatizma i ugrozavanja integriteta i vezuje se samo za sredine u kojima je ta pojava manifestovana u ranijim periodima. Ako neko misli da te pojave treba ponovo dozvoliti, on ne samo da ne razume sustinu gradjanske drzave, nego ne razume ni nacionalne interese. Zato ce poslanicka grupa SPS podrzati ovaj zakon - rekla je Gorica Gajevic.

Selektivno neraspolozenje premijera Marjanovica

Premijer Mirko Marjanovic juce je bio izrazito, ali selektivno, neraspolozen za razgovor sa novinarima. Prvi pokusaj grupe novinara da mu se obrate zavrsio se grubim guranjem onih koji su se nasli u blizini njegove (leve) ruke, pracenog ljutitom primedbom:

- Kako mozete biti tako nasrtljivi? Kad se zavrsi sednica, bicete slobodni da me pitate!

Nesto kasnije, grupa novinara pokusala je da iskoristi trenutak kada je Marjanovic davao izjavu izvestacu drzavne "Borbe", ali je premijer ostao neumoljiv - obecao je razgovor tek po zavrsetku sednice.

Za razliku od socijalista, novodemokrate, kako je saopstio njihov sef Zarko Jokanovic, nece glasati za zakon, jer je koncepcijski neprihvatljiv i ne moze se popraviti amandmanima. On ne daje vecu samostalnost jedinicama lokalne samouprave i ne resava na pravi nacin sistem finansiranja. Stoga su novodemokrate predlozile svoj zakon koji polazi od decentralizacije i regionalizma.

Obilje amandmana i ostre, javnosti vec poznate kritike opozicije smeksale su predsednika Zakonodavnog odbora, socijalistu Zorana Nikolica, koji je saopstio da ce se prikloniti onim poslanicima koji ce podici ruku za vecinski izborni sistem u opstinama, jer je njegova osnovna odlika da cini odgovornijim izabrane predstavnike naroda.

Tokom celodnevne rasprave cule su se sledece primedbe ocene i poruke opozicionih poslanika: da je zakon nametnut, da mu je namera da ponisti lokalne izbore i izdejstvuje nove, da se njime uvodi politika i u oblast kao sto je ciscenje gradova, da finansijski gusi opstine; da, zapravo, regulise upravu, poricuci samoupravu, da daje prevelika ovlascenja vladi koja preuzima i sudske ingerencije da ocenjuje da li je nesto zakonito ili nije... Za dvodomne skupstine u nacionalno mesovitim podrucjima receno je da su protivustavne, jer uvode, cak, dve vrste diskriminacije - teritorijalnu i jednonacionalno opredeljenje iako po ustavu gradjani nisu duzni da to rade. Polemika na polemiku, replika na repliku - sednica se povremeno pretvarala u obracun izmedju radikala i demokrata. Jedni druge su optuzivali da ne znaju da vode opstine koje su osvojili, da su saradjivali sa socijalistima, da "lazu", "kradu", izdasno se medjusobno casteci kvalifikacijama tipa: "Da se obavesti svetska javnost da ovde ima jedan ludak" (Tomislav Nikolic o Zahariju Trnavcevicu), te da je "Ciceron porucio kad nema argumenata - lupaj" (Trnavcevic Nikolicu). Kao pre vise godina pljustale su sale, duhovitosti, cesto cak i primitivni stosovi, na zadovoljstvo socijalista koje je to uveseljavalo.

Rasprava se nastavlja danas, bez izgleda, kako je krenulo, da ce biti i okoncana.

Izvestaci: V. Didanovic/M. Torov
FOTO: D. Milosevic

GORICA GAJEVIC, SEF POSLANICKE GRUPE SPS:

Zakon ce biti usvojen

- Ocigledna je zelja da se izvrsi opstrukcija rada Skupstine, ali moram priznati da ima i dobrih i konstruktivnih amandmana - rekla je juce Gorica Gajevic, sef poslanicke grupe SPS u Skupstini Srbije i dodala:

- Da ne ocekujemo da ce zakon biti usvojen, ne bismo ni otpocinjali ovu sednicu!

Nastavak podrzavljenja drustvene imovine?

U skupstinsku proceduru usao je vladin Predlog zakona o privatizaciji, a s njim u paketu stigle su i izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike. Prva nezvanicna reakcija poslanika na ove izmene zakona jeste da drzava, zapravo, nastavlja podrzavljenje onoga sto jos nije, izmedju ostalog i takvih objekata koje koriste opstine kao sto su sportske hale, igralista i slicno.

Utisak je, na prvu loptu, da je drzava bila sirokogruda samo prema sredstvima koja koriste organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i druge organizacije za koje je to posebnim zakonom odredjeno. Jedino ona ne bi bila u drzavnoj svojini. Inace, utvrdjuje se zabrana davanja u podzakup nepokretnosti u drzavnoj svojini, ali ugovori o podzakupu koji su zakljuceni do dana stupanja na snagu ovog zakona, ostaju na snazi do isteka roka na koji su zakljuceni.

Prema predlozenim resenjima, rok za usaglasavanje akata korisnika nepokretnosti u drzavnoj svojini sa Zakonom, i za dostavljanje Direkciji ugovora o raspolaganju ovim nepokretnostima suprotno Zakonu, koji je istekao 31. marta ove godine, produzava se do 31. decembra ove godine.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /