KOSOVO - "VRUC KROMPIR" SRPSKOG REZIMA I OPOZICIJE (2)

Sonja Biserko

Dosadasnji pokusaji da se u okviru srpskog korpusa dodje do zajednicke javne pozicije o Kosovu nisu uspeli. Precutni konsenzus izmedju politickih partija i srpske intelektualne elite postoji i ogleda se u nastavku statusa quo. Niko od njih ne zeli da preuzme odgovornost za ustupke zahtevima medjunarodne zajednice kako se ne bi unapred politicki kompromitovali. Kosovski Srbi su pokusali po drugi put da organizuju srpsko-srpski dijalog u decanima u organizaciji Nacionalno-politickog saveta Svesrpskog crkveno-narodnog sabora Kosova i Metohije, ali bez uspeha. Poziv su prihvatili samo predstavnici Nove demokratije i Demokratske stranke Srbije. U medjuvremenu, kosovski Srbi na celu sa Momcilom Trajkovicem pokusavaju da internacionalizuju pitanje Srba na Kosovu. Otuda i njihova dva susreta sa Elizabet Ren, specijalnim izaslanikom UN za ljudska prava, te nekoliko poseta evropskim prestonicama. Upuceno je i pismo predsedniku Francuske Zaku Siraku (6. marta). U toku je i niz drugih inicijativa koje imaju za cilj da se prikaze "srpska" istina o Kosovu. U izdanju agencije BINA i Studentskog kulturnog centra iz Nisa izasla je knjiga na engleskom jeziku "Kosovo-dosije" ciji je cilj, prema recima jednog od autora, Gorana Ilica, da se "polemise sa planetarnim zabludama o Kosovu".

Kosovski Srbi ukazuju i na problem stalnog iseljavanja Srba sa Kosova i izrazavaju bojazan da ce se broj Srba toliko smanjiti da vise nece biti relevantni kao problem. I pored veoma diskriminatornog Zakona o zabrani prometa nekretninama u posebnim uslovima iz 1989. sa Albancima, Srbi ustupaju svoja imanja Albancima, izvrdavajuci ovaj zakon na razne nacine (ugovori o poklonu, koriscenju i sl.). Veliki broj ovih Srba se iseljava zbog ekonomskih razloga, s obzirom da je Kosovo fakticki ekonomski mrtvo citavu deceniju. U poslednje vreme ovaj Zakon dobija na aktuelnosti: lokalne vlasti na Kosovu prete podnosenjem krivicnih prijava protiv kupaca, ali i Srba koji se odluce na prodaju sem u izuzetnim situacijama.

Pritisak medjunarodne zajednice na politicke protagoniste na srbijanskoj politickoj sceni za resavanje kosovskog pitanja se dnevno povecava. Za Srbiju je to i jedan od glavnih preduslova za pristup medjunarodnom finansijskom trzistu. Time moze da se objasni i izuzetno velika medijska paznja posvecena ovom pitanju. I rezim i opozicija imaju u sustini isti stav o Kosovu. Milosevic je za promenu Ustava Srbije 1990. imao puni konsenzus i podrsku srbijanske politicke i intelektualne elite, jer je njime konacno ukinut status Kosova i Vojvodine kao konstitutivnih elemenata Federacije. Poznat je angazman Dobrice Cosica u tom pravcu u ime "visih srpskih interesa". Zato je danas tesko za obe strane da se tako lako odreknu svojih pozicija. Za Milosevica to je dodatno od posebne vaznosti, jer je to jedini njegov "politicki uspeh".

Evropska unija i SAD su sve jasnije u pogledu resenja Kosova unutar Srbije u SRJ. O tome svedoce brojne izjave ambasadora ovih zemalja prilikom poseta Kosovu. Pri tome, Evropska unija je donela i strateski papir o politickim i ekonomskim uslovima za saradnju sa pojedinim zemljama nastalih iz bivse SFRJ. U pogledu SRJ poseban deo se odnosi na Kosovo za koje se predvidja visoka autonomija sa posebnim ustavom, sa autonomijom u oblasti pravosudja i uprave, skolstva, sopstvenom vladom i parlamentom. Predvidja se i proporcionalna zastupljenost Kosova u organima vlasti Srbije.

Jasno opredelenje americke politike, koju EU u poslednje vreme dosledno prati, da se Kosovo ima resavati unutar SRJ, dobilo je svoju potvrdu i kroz najnoviji pritisak SAD na Rugovu da odlozi izbore koji su bili predvidjeni za maj mesec. Srpska radikalna stranka je najostrije reagovala na ideju da se odrze izbori na Kosovu, mada su i druge stranke imale negativan stav o tome. Demokratski centar je najavu kosovskih izbora kvalifikovao kao "opasan cin koji vodi odvajanju Kosova", Srpski pokret otpora istrajavanje na izborima vidi kao opasno izazivanje ratnih sukoba. Americki i nemacki diplomati su posebno skrenuli paznju Rugovi da ne bi bilo pozeljno da se ide sa zasebnim kosovskm izborima jer bi to "u situaciji kada je zapocet srpsko-srpski dijalog moglo da izazove nesuglasice sa nesagledivim posledicama". Rugova je povodom petogodisnjice kosovskih izbora izjavio da ce se "izbori odrzati u najboljim uslovima za nas i nece imati nikakve veze sa drugim izborima u regionu. Slobodni izbori, kao i pre pet godina, predstavljace jos jedan veliki korak u pravcu nezavisnosti i demokratskog legitimiteta Kosova".

U srbijanskoj stampi su ucestali napisi o odgovornosti Albanaca za raspad SFRJ i njihove navodne povezanosti sa islamskim faktorom. Prisutna su i tumacenja vojnih krugova o tome da je na delu prekomponovanje balkanskog prostora s ciljem "da se nastavi proces redukovanja srpskog etnickog prostora".

Pitanje Albanaca na Kosovu je jedno od kljucnih pitanja za ceo Balkan i njegovu buducnost. Medjutim, i srpsko pitanje trazi adekvatno resenje na istim principima. Sukobljavanje ova dva izrazita nacionalna pokreta na istom prostoru, oba frustrirana dosadasnjim razvojem situacije, je veliko psiholosko opterecenje za otpocinjanje pravog dijaloga. Mogucnost oruzanog sukoba je smanjena jer ga ne zele ni albanska ni srpska strana, a ni medjunarodna zajednica koja je ulozila velike napore da spreci prelivanje bosanskog konflikta i na Kosovo. Medjutim, imajuci u vidu potencijal za nasilje u ovom regionu ne treba iskljuciti ni ovaj scenario, posebno ukoliko se razvoj radikalizuje u Srbiji. Svi susedi, posebno Makedonija, izrazavaju veliki interes i zabrinutost za dalji razvoj dogadjaja, jer oni direktno uticu i na njihovu sudbinu.

Kao moguca ili pozeljna resenja do sada su u javnosti izneti sledeci predlozi:

- Autonomija, pri cemu, prva varijant, podrazumeva modifikovanje nekadasnje autonomije iz Ustava 1974. u smislu ukidanja elementa drzavnosti (blisko sadasnjoj vlasti). Druga varijanta pretpostavlja korak dalje u odnosu na autonomiju iz SFRJ (naglasak je na jacanju elementa drazvnosti kao prelazno resenje ka samostalnosti Kosova (prihvatljivo za meku struju medju Abancima).

- Balkanija, kao predlog se vezuje za A. Demacija, a polazi od nove ili dodatne federalizacije SRJ, uz Srbiju i Crnu Goru i Kosovo bi dobilo status zasebne federalne jedinice - Republike. Naglasak je na internoj drzavnosti.

- Regionalizacija SRJ, koncept koji je najcelovitije obrazlozio akademik Miodrag Jovicic. Predlaze se podela SRJ na 13 regiona. Kosovo i Metohija bi bili dva posebna regiona, s time sto bi regionalne skupstine Kosova i Metohije bile dvodomne (Demokratska partija Srbije podrzava ovaj predlog).

- Unutarna drzava, pretvaranje SRJ u klasicnu unitarnu drzavu sto bi podrazumevalo temeljno konstitucionalno preuredjenje. Ima podrsku Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja.

- Nezavisno Kosovo je opcija koja ima puni konsenzus na Kosovu, u sebi nosi potencijal za sukob. To je platforma sa koje Albanci ulaze u sve pregovore o Kosovu.

- Pripajanje Kosova Albaniji je ideja za koju se zalaze najtvrdja struja u okviru albanskog nacionalnog pokreta koju simbolise akademik Redzep Cosja.

- Podela Kosova po etnickom, ekonomskom i kulturnoistorijskom kriterijumu je predlog koji se vezuje za Dobricu Cosica, a posebno je uzbudila javnost nakon javnog predloga (juna 1996) akademika Aleksandra Despica. Ova ideja je osudjena i od vladajuce stranke i od opozicije, dok su je Albanci ocenili pozitivno s time sto oni podrazumevaju razdvajanje po sadasnjoj granici Kosova.

- Protektorat kao modus vivendi prelazno je resenje koje bi omogucilo bezbolnije integrisanje, razdvajanje ili neko drugo resenje. I. Rugova je glavni zagovornik ovog modela jer u njemu vidi kao krajnji cilj suverenu drzavu.

- Konsocijacija ima podrsku kod gradjanske demokratske orijentacije, kao prikladan oblik demokratskog poretka za etnicki, nacionalno, kulturno, verski i ideoloski sarolika drustva.

U ovom momentu i srpskoj i albanskoj strani potrebne su konstruktivne snage koje bi bile politicki mudre i politicki profilirane, kako bi politicku volju realizovale u skladu sa realnim uslovima i univerzalnim medjunarodnim standardima. Ono sto, izmedju ostalog, nedostaje i jednoj i drugoj strani su profesionalne analiticke ekipe koje bi u datim okolnostima i trendovima davale sugestije za konkretne aktivnosti.

Pri tome, nije dovoljno ponavljati da treba da se otvori dijalog, niti je dovoljno da se odrzavaju sastanci na kojima ce obe strane uporno da ponavljaju svoje vec poznate polazne stavove. Bitno je, za pravi dijalog koji vodi rezultatu, da se podje od cinjenice da nijedna strana ne moze da kapitulira, te da u raspravi, pored obrazlozenja svog esencijalnog interesa, svaka strana postupno stavlja na pregovaracki sto predloge koji smanjuju razmak izmedju polaznih pregovarackih pozicija i vode ka kompromisu.

Pri ovome bi valjalo imati u vidu tri plana za postepeno (fazno) i stepenasto resavanje ovog izuzetno teskog problema: 1. mere za jacanje poverenja: 2. pocetno, prelazno, resenje (modus vivendi), te 3. globalno, dugorocno resenje.

(Autor je predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji)