KANADSKI FILOZOF ZAN VANIJE, OSNIVAC ZAJEDNICE MENTALNO ZAOSTALIH OSOBA "ARKA"

"Najpre sam bio u ratnoj mornarici, ali posto sam shvatio da ne zelim da mi jedini cilj u zivotu bude potapanje brodova i ucestvovanje u ratu, ja sam se oprostio od ovog posla. Otisao sam u Francusku i doktorirao filozofiju

Suzana Milicic

Kanadski filozof, Zan Vanije, prosao je kroz Beograd nezasluzeno tiho. Prve julske dane ovaj, po mnogo cemu izuzetan covek, posvetio je druzenju sa Beogradjanima koji imaju mentalno hendikepiranu decu, posto je rad sa ovom kategorijom ljudi njegova uska specijalnost. Kao gost Kanadske ambasade, posetio je neke ustanove za mentalno obolele u Beogradu i razgovarao sa mnogim roditeljima. Zan Vanije nije lekar, niti defektolog kako bi to mnogi pomislili. On je covek koga je, kako to stalno istice, sam zivot vodio ka jednom cilju - pomaganju hendikepiranim osobama. Zato je jos 1964. godine osnovao prvu porodicnu zajednicu mentalno hendikepiranih osoba u frnacuskom selu Troli, i nazvao je "Arka". Danas u svetu ima mnogo ovakvih zajednica, koje su u potpunosti posvecene unesecenim i najcesce odbacenim osobama.

"Najpre sam bio u ratnoj mornarici, ali posto sam shvatio da ne zelim da mi jedini cilj u zivotu bude potapanje brodova i ucestvovanje u ratu, ja sam se oprostio od ovog posla. Otisao sam u Francusku i doktorirao filozofiju. Imao sam prijatelja koji je radio kao svestenik u kapeli pri jednoj instituciji za zbrinjavanje tesko psihicki obolelih osoba. Jednom prilikom sam sa njim posetio tu instituciju...Bio sam vrlo nervozan, jer nisam znao sta me ceka. Dirnula me je potreba tih ljudi da sa nekim ostvare vezu...Stotine odraslih, hendikepiranih ljudi je bilo u toj zatvorenoj prostoriji. Tamo sam sreo dvojicu ljudi - Rafaela i Filipa. Jedan je bolovao od meningitisa i izgubio je moc govora, a drugi, Filip, je bio napusten kao dete. Poveo sam ih sa sobom, kupio jednu malu seosku kucu u Troliju i tako je, prakticno, nastala prva zajednica "Arka", govori za "Nasu Borbu", Zan Vanije, opisujuci pocetke svoje misije.

U Troli su vremenom poceli da pristizu i mnogi drugi, deca ili roditelji, koji su imali problema u sopstvenom, ili u razvoju svoje dece. U svetu sada ima vise od sto ovakvih zajednica, ciji je zacetnik bila Vanijeova zajednica u Troliju. -Osnovni princip na kom se zasniva nas rad je postovanje svakog ljudskog bica i prihvatanje ideje da je svaki covek vazan, bez obzira na to sto je imao takav hendikep u zivotu. Nas odnos pociva na prijateljstvu i razumevanju, a ne na snazi ili moci - objasnjava Vanije. Zajednice "Arka" su sastavljene obicno od pet, sest zasebnih kuca u kojima hendikepirani stalno zive zajedno. Rade u posebnim radionicama, za to dobijaju novac i prakticno se sami finansiraju. Pored ovog oblika druzenja, Vanije je 1971. godine u Lurdu osnovao novu zajednicu nazvanu "Vera i svetlost" koja se kasnije oformila u 70 zemalja sirom sveta. U ove zajednice dolaze roditelji sa svojom mentalno zaostalom decom, njihovi prijatelji i rodjaci, i traze savet ili se povremeno druze. Ovde sticenici ne zive stalno zajedno, vec su u povremenim kontaktima, vrlo vaznim za njih, i posebno za njihove roditelje. Susrecu se nekoliko puta mesecno, provode vikende i praznike zajedno. Roditeljima su ovakvi susreti od velike vaznosti jer im je cesto potrebna pomoc. -Roditelji obicno pate, osecaju sramotu ili krivicu, misle da su oni necim doprineli da njihovo dete bude hendikepirano. Stide se da sa decom podju negde, cak i u crkvu, jer se drugi ljudi smeju njihovoj deci. Zato im je potrebno neko mesto za podrsku.

Rad sa mentalno zaostalim osobama, a u komunama Zana Vanijea su uglavnom oni teze ometeni u razvoju, je vrlo tezak, delom i zbog toga sto je potpuno ozdravljenje ovakvih osoba nemoguce, pa njihovi staratelji gotovo nikada nemaju tu satisfakciju - da pred sobom vide potpuno zdravo bice. To, pocesto, moze biti obeshrabrujuce za vaspitace. O tome, Vanije, bez rezerve kaze:

- Mnogo me vise obeshrabruju oni tzv. normalni ljudi koji nemaju bas nikakvog razumevanja za ometene u razvoju i koji ih odbacuju. Mentalno zaostale manje boli sama cinjenica sto su bolesni, koliko to sto ih okolina odbacuje. Ako su voljeni - i oni vole! Ako ih postujete - i oni vas postuju!