U HASKOM TRIBUNALU ZAVRSENA RASPRAVA PRED IZRICANJE KAZNE DUSKU TADICU

Cetrdeset osam meseci koliko je optuzeni proveo u pritvoru je dovoljna kazna, smatra odbrana. Tuzilac trazi najtezu kaznu - dozivotni zatvor

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Po misljenju odbrane, 48 meseci koliko je Dusko Tadic do sada proveo u pritvoru, "dovoljna je kazna za ono za sta ga je haski Tribunal proglasio krivim", te je njen predlog da se osudjeni odmah pusti na slobodu. Po misljenju tuzioca, medjutim, dela za koja je Tadic proglasen krivim - zlocini protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja rata - traze najtezu kaznu koju Tribunal moze da izrekne: dozivotni zatvor.

Poslednji, peti dan rasprave koja bi sudijama trebalo da pomogne u odmeravanju kazne, poceo je svedocenjem dr Norberta Nedopila, nemackog prihijatra koji je Tadica ispitao septembra 1994. u minhenskom zatvoru. Pre nego sto je on uveden u sudnicu, predsedavajuci sudija Mekdonald je smatrala neophodnim da objasni da dr Nedopil za svoj dolazak u Hag nije trazio 1.000 DM za svaki sat proveden van Minhena - kako je u ponedeljak pred sudom tvrdio Vujin - vec uobicajenu, deset puta manju sumu. Vujin je nesporazum pripisao tome sto Nemac "lose govori engleski" i izvinio se Sudu.

Svedocenje dr Nedopila, sa cijim je pismenim izvestajem o Tadicevoj licnosti Sud vec bio upoznat, moglo bi u krajnjem ishodu biti kontraproduktivno za odbranu. Sustina tog svedocenja se, naime, svodi na alternative koje je dao na kraju svog izvestaja. Prvo, ako Tadic govori istinu (da nije ucinio ono sto mu se pripisuje), u tom slucaju postaje irelevantna psihijatrijska procena da li je on sposoban da oseca krivicu i kajanje. Medjutim, ako je tacno suprotno, ispitivanje dr Nedopila je potvrdilo da u njegovom slucaju nema nikakvih psihijatrijskih premecaja koji bi bili izgovor ili olaksavajuca okolnost za zlocine koje je izvrsio. Buduci da je Pretresno vece vec zakljucilo da Tadic ne govori istinu i proglasilo ga krivim po 11 tacaka optuznice, za njega je, u odmeravanju kazne, relevantna samo druga alternativa dr Nedopila, na sta tuzilac nije juce propustio da ukaze.

Najveci deo jucerasnje rasprave protekao je u polemici oko primene prava. Odbrana je, naime, tvrdila da je Tribunal "vezan" jugoslovenskim zakonima i sudskom praksom, interpretirajuci ih tako da bi najvisa kazna koju haske sudije mogu da izreknu ovom ili bilo kom drugom osudjenom - iznosi 15 godina zatvora. Kako su tvrdili, smrtna kazna je svuda u bivsoj Jugoslaviji, pa i u BiH, ukinuta. Tuzba je, medjutim, to osporavala, tvrdeci da Tribunal ne mora da primenjuje zakone i praksu bivse Jugoslavije, vec samo da ih "razmotri" i, eventualno, "ima u vidu" pri donosenju svojih presuda. Prema tuziocu, smrtna kazna u BiH nije ukinuta, vec su njenim Dejtonskim ustavom samo proklamovani najopstiji principi zapisani u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Tom se Konvencijom, istina, preporucuje ukidanje smrtne kazne, ali se istovremeno drzavama daje mogucnost da je zadrze kao kaznu za najteze - ratne zlocine. Po oceni tuzioca: i jugoslovenski zakoni i sudska praksa i pomenuta konvencija i ostali principi medjunarodnog prava... omogucavaju sudijama da izrekne najtezu kaznu predvidjenu Statutom i Pravilima Tribunala: kaznu dozivotnog zatvora.

Odluka sudija bice saopstena 14. jula ove godine.