Izborni uslovi izmedju kampanje i antikampanje

Kompromis od 9 do 29

Iako je koalicija "Zajedno" nonsalantno rasula ogroman politicki kapital od lanjske zime, njenim pravnim sledbenicima ostalo je izgleda jos nesto kusura s kojim imaju sanse da nastave igru. Od institucije "okruglog stola" ocigledno nema nista, pa su umesto toga ispostavljeni "Minimalni izborni uslovi"

Vesna Vujic

"LJudi su jurcali oko drzavnih i privatnih banaka i menjacnica i gotovo i nisu primetili da su parlamentarne stranke opozicije odbile da potpisu dogovor o medijima koji je ponudila Vlada Srbije..." Ovako jedan uglendi nedeljnik opisuje atmosferu pred izbore u Srbiji 1993. g.

Od tada se promenio kurs marke. U Srbiji i dalje svi nesto traze, sve vise i na svakom mestu: na ulici, u parku, u preduzecu, kod kuce. A opozicija i dalje vapi za "ravnopravnim izbornim uslovima". I pred proslogodisnje izbore niko ozbiljan iz opozicije nije hteo da stavi potpis na ponudjena pravila o TV predstavljanju stranaka.

Novi izbori ce biti odrzani u septembru, ili u nekom sledecem mesecu do kraja godine i opet se, tako reci do poslednjeg trenutka, nece znati po kojim pravilima. Ako neko i ima malo vremena, a i zelje da se udubi u aktuelnu raspravu na ovu temu moze mu se desiti da se predozira ludilom: jednokruzni - vecinski na lokalnom, a to jos nije izglasano; proporcionalni na republickom, ali s 29 izbornih jedinica, pa to jos nije ni u zakonskoj proceduri, onda slede predsednicki kandidati: "samolepljivi" i ostali; pa ko ce u svemu tome biti ravnopravan na svim mogucim televizijima i u novinama.

Tajni javni poslovi
U drustvu od dvanaest stranaka koje su potpisale zahtev za ispunjavanje "Minimalnih izbornih uslova za skupstinske i predsednicke izbore "nasao se i Gradjanski savez Srbije. Dr Vesna Pesic, predsednica GSS-a istice da je od svega najvaznije da se ne menja broj izbornih jedinica. Ukoliko, pak, do toga dodje, ona najavljuje bojkot izbora i pokretanje antikampanje. Na pitanje do kada bi trebalo da budu poznati izborni uslovi, dr Pesic kaze:
- Problem je otuda sto se javni poslovi drze u tajnosti. Ne znamo da li mandat poslanika Narodne skupstine traje do decembra, ili ce izbori biti ranije. Mi mozemo samo da bacamo pasulj i da vracamo. Da li ce biti razdvojeni predsednicki izbori od parlamentarnih? Da li ce i jedni i drugi biti u septembru? Mi stalno pravimo nekakve planove, a da ne znamo sta radi druga strana, niti ona ima nameru da izadje s tim u javnost. Tako da je vrlo tesko da idemo odmah u antikampanju. Drugo, mi sad u Skupstini treba da izglasamo jedan zakon koji moze u svakom momentu da znaci raspisivanje novih lokalnih izbora po jednom principu - jednokruzni vecinski izborni sistem - oko koga nema dogovora. Znaci, jedan kaput koji je svima tesan - bez obzira da li su gradjani Srbi, Muslimani, Albanci, Madjari, gradjani bilo kog porekla - on se sad jos vise stesnjava. Istovremeno, mi treba da pregovaramo o izbornim uslovima, a novi izborni zakon je prakticno izglasan. Ocigledno da tu nema nista od toga da to mogu da budu dobri i posteni izbori.

Tri cinjenice

Sve to treba jos da bude na "okruglom stolu", a moze da se dogovori ovih dana i kod Mirka Marjanovica. Posle svega, treba izaci na biracko mesto, zaokruziti ime ispred kandidata i suzdrzati se od pisanja nepristojnih reci, jer ce listic u tom slucaju biti nevazeci. A to registruju izborne komisije uredno sastavljene po proporcionalnom stranackom principu. Od kada je u Srbiji, sedam godina unazad, silom prilika uveden visepartijski sistem prica je vise-manje ista, a i akteri se nisu mnogo promenili.

Postoje, medjutim, tri cinjenice koje objektivno menjaju situaciju za sve buduce izbore. Prvo, prosle godine socijalisti su uhvaceni u kradji glasova, zbog cega su retroaktivno postali dodatno sumnjivi. Drugo, opozicione stranke su konacno osvojile vlast i pocele da se lece od kompleksa politicke inferiornosti, a i konstantne besparice. I trece - Gonsalesov izvestaj, sto znaci da je problem izlaska na biralista u ovoj zemlji internacionalizovan, sigurno za neko duze vreme.

Iako je Koalicija "Zajedno" nonsalantno rasula ogroman politicki kapital od lanjske zime, njenim prvnim sledbenicima ostalo je izgleda jos nesto kusura s kojim imaju sanse da nastave igru. Od institucije "okruglog stola", ocigledno nema nista, pa su umesto toga 4. juna ispostavljeni "Minimalni izborni uslovi za skupstinske i predsednicke izbore".

Da ce socijalisti prihvatiti razgovore pod firmom "okruglog stola", a imajuci u vidu iskustvo pre svega Poljske, mogli su da poveruju samo naivni. Tu svakako ne spada Gonsales, koga je predsednik Srbije pozvao u izbornu reviziju, pa je SPS- u ostalo da primeni sve druge forme koje nekako mogu da lice na to sto se trazi u izvestaju u ime OEBS-a.

Naprasno se otvorila rasprava o novom zakonu o informisanju pred kamerama, tzv. panel. Iz nedelje u nedelju sve parlamentarne stranke su dobijale poziv da pred gledaocima Prvog programa RTS-a razmenjuju politicke stavove. Stranackim liderima su najednom otvorena vrata mnogih TV studija. Istovremeno, lokalne TV i radio stanice u mestima gde je na vlasti "Zajedno" postale su zakonski nepodobne. Sto se blize izbori sve ih je vise.

Prvi razgovor predstavnika parlamentarnih stranaka u Vladi Srbije o izbornim uslovima predstavljao je samo opipavanje pulsa. Socijalisti insistiraju da se broj izbornih jedinica sa devet poveca na 29, ali, prema recima Milorada Vucelica, SPS je "otvoren za kompromise". Vecina stranaka je bila izricito protiv povecanja broja izbornih jedinica (na sastanak u vladu nisu dosli SPO, GSS, DS), dok radikali u tome ne vide bas tako lose resenje.

Bojkot izbora

Dogovori o izbornim pravilima koji se odrzavaju pod pokroviteljstvom vlade Mirka Marjanovica treba da budu obavezujuci. Prvi utisak je da obe strane mogu u svemu da progledaju kroz prste, ali tesko u promeni broja izbornih jedinica. U tome su dosledne stranke potpisnice "Minimalnih uslova". I dr Vojislav Kostunica i dr Vesna Pesic kazu da je to neprihvatljivo, pogotovo u poslednjem momentu. Ako do promene, ipak dodje, predsednica GSS tvrdi da stranke nece izaci na izbore i da ce krenuti u intenzivnu antikampanju.

Da li je pretnja ovih stranaka o neizlasku na izbore dovoljno ozbiljna i realna? Vecina opozicionih stranaka samo se jednom usudila da bojkotuje izbore. Bilo je to glasanje 1992. godine za Savezni parlament. Tada su jedino radikali od vecih stranaka usli u trku sa socijalistima. Pokazalo se da ta skupstina nije imala legitimaciju da izdrzi ceo mandat.

Pre i posle toga opozicione stranke nisu imale snage da izostanu iz izborne utakmice, bez obzira na gotovo potpuno neprihvatljive izborne uslove, pre svega u medijima. Za neke partije postojala je, manje-vise opravdana bojazan da ce odsustvo iz poslanickih klupa za njih znaciti i politicku klinicku smrt.

Takav rizik uvek lebdi nad odlukom o bojkotu izbora. Ukoliko se nadju na raskrscu stranke potpisnice "Minimalnih uslova" verovatno nece moci da racunaju na drustvo SRS i SPO. Ove dve partije za sada ne insistiraju na antikampanji kao ozbiljnoj pretnji.

Neizlazak na izbore moze da usledi kao krajnje sredstvo u slucaju ozbiljne procene da ce time buducem parlamentu biti uskracena legitimacija, prvenstveno domaca, a onda i medjunarodna. Cini se da bi jedina ozbiljna garancija za tako nesto mogli da budu samo gradjani Srbije koji su zimu proveli na ulici, ako vec nisu bacili pistaljke i otisli na letovanje.

Pet minimalnih uslova
Polazeci od cinjenice da predstojeci izbori za Skupstinu i predsednika Republike Srbije mogu imati smisla i svrhe samo ako su ravnopravni, a posto vlast odbija da pristupi dogovoru za okruglim stolom, stranke potpisnice zahtevaju da se ispune sledeci minimalni uslovi:
1. da se ne povecava broj izbornih jedinica;
2. da se strogo postuju Ustav i zakoni u postupku kandidovanja i izbora predsednika;
3. da se obezbedi potpuna kontrola izbornog procesa, od formiranja birackih spiskova i stampanja glasackih listica do brojanja glasova, obrade podataka i objavljivanja rezultata;
4. da mediji, a pre svega televizija, budu nepristrasni u predizbornoj kampanji;
5. da se donesu propisi koji ce regulisati finansiranje politickih stranaka i predizborne kampanje.
Ukoliko se ovi uslovi ne ispune, stranke potpisnice se obavezuju da na izborima ne ucestvuju i da stupe u antiizbornu kampanju.
U Dodatku, koji je sastavni deo ovog dokumenta, detaljno je razradjen svaki od navedenih uslova
U Beogradu, 04. juni 1997.
Ovaj dokument na adresu Vlade Srbije i drugih republickih institucija uputile su cetiri parlamentarne stranke: DS, DSS, GSS, DZVM i osam vanparlamentarnih partija.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /