DA LI STANOVNISTVO RASPOLAZE VISKOM NOVCA ZA KUPOVINU DEVIZA

Dve trecine zaposlenih u industriji ima prosecnu platu ispod 297 dinara, a 42 odsto ima zarade manje od polovine proseka celog drustvenog sektora koji iznosi 349 dinara

Akcija prodaje deviza gradjanima postigla je svrhu, posto se crni kurs ustalio na 3,6 dinara za marku, upravo je izjavio Zarko Trbojevic, viceguverner NBJ. Trbojevic zaista moze biti ovako hladnokrvan, tipujuci pre svega na psiholoski efekat ove operacije i s pravom se nadajuci da drzava nece morati da reskira puno deviza za prodaju stanovnistvu. Kupovna moc vecine ljudi je zalosno niska, prosecna plata u maju realno je smanjena za daljih 0,4 odsto i sada iznosi mrsavih 734 dinara. U industriji prosecna zarada teska je 608 dinara. Problem je, medjutim, u tome sto ni takav prosek vise ne daje upotrebljivu sliku o visini realnog standarda, s obzirom da se sve izrazitije formiraju dve grupe zaposlenih - onih koji imaju izrazito niska primanja i manji broj onih koji su iznad proseka.

Prosecne zarade manje od proseka cele industrije imaju grane koje zaposljavaju vise od 63 odsto zaposlenih. Ili prema podacima koje je u MAP Instituta ekonomskih nauka predstavila dr Milena Jovicic, vise od polovine zaposlenih nalazi se u industrijskim granama s prosecnom zaradom manjom od 75 odsto proseka industrije, tek trecina radi u granama s prosekom iznad 125 odsto od "zlatne sredine", a najmanji broj zaposlenih ima platu blizu proseka i to samo oko 18,5 odsto zaposlenih u industriji. Posmatrajuci disperziju plata unutar samih industrijskih grana isti autor dolazi do zakljucka da vise od trecine zaposlenih u industriji (oko 287 hiljada )ima prosecnu platu ispod 297 dinara u periodu od proteklih pet meseci, a 42 odsto (ili oko 343 hiljade) zaposlenih u industriji istovremeno prima zarade manje od polovine proseka celog drustvenog sektora (on iznosi 349 dinara). Polovina opsteg proseka u normalnim zemljama cesto se uzima kao granica siromastva.

Potencijalni kupci vise obecanih, nego raspolozivih deviza u bankama, zasigurno nece biti zaposleni u proizvodnji obuce, tekstila, prediva, rezane gradje, metalopreradjivacke delatnosti, drvne industrije, proizvodnje saobracajnih sredstava, masinogradnje, prerade nemetala, proizvodnje koze i krzna, elektricnih masina, papira, kaucuka, kamena, graficke industrije - jer svi oni primaju zarade manje od prosecnih u industriji.

Treba imati u vidu da raste i broj neisplacenih radnika u privredi i procenjuje se da svakog meseca 350 do 400 hiljada zaposlenih uopste ne prima plate. Ta cinjenica smanjuje i raspolozivu sumu za isplatu plata zaposlenih u vanprivredi, pa ce i njihovi novcanici biti previse tanki da se izdvoji koja crkavica za kupovinu deviza. Azuriranje isplata zarada u javnom sektoru u poslednjih mesec-dva nece bitno izmeniti ovu situaciju, jer su dobar deo tog novca prosvetari, lekari, sudije i slicni vec unapred potrosili za prezivljavanje u visemesecnom periodu kada ih je drzava ostavljala bez gotovo ikakvih primanja.

Tesko se moze pretpostaviti da ce se i penzioneri, mada im postar sada redovnije kuca na vrata, javiti kao znacajni pretendenti za kupovinu deviza, bez obzira sto oni imaju najvise vremena (a i iskustva iz nekadasnjeg cekanja za hleb i mleko) da prvi stanu u red pred retkim bankama u kojima se moze kupiti devizni kes. Najkrace receno, drzava ce na relaciji sa stanovnistvom uvek na kraju imati pozitivan bilans, s obzirom da ce i oni koji su u ovom letnjem periodu, kada sezonski dolazi do opadanja troskova zivota, bili u stanju da neku dinarsku crkavicu pretope u marke, vec s pocetkom jeseni biti primorani na obrnutu transakciju. Zato viceguverner NBJ Zarko Trbojevic i moze na pitanje da li se za prodaju gradjanima koriste devize od prodaje dela PTT da odgovori posredno negativno, tvrdeci da su devizne rezerve zemlje porasle i da su sada na nivou iz decembra 1995. godine. Ili, drugim recima, za skromne potrebe i skroman izvor.

Centralna banka ce, u nastojanju da odrzi kursnu i cenovnu ravnotezu i ne dozvoli da je poremete dinari koji su potrebni za pripremu izvoza (bez obzira sto ce deo toga svakako otici i u plate), igru ocito voditi na drugom terenu i s drugim akterima, koji nisu iz redova osiromasenog stanovnistva.

B. Jager