 |
| Sreda, 9. jul 1997. |
O IZBORNIM PRAVILIMAKoji izbori, koji bojkot?
Velika buka o broju izbornih jedinica moze vrlo lako da se pretvori u politicki dim. U svakoj ozbiljnoj racunici vlasti i opozicije izborni uslovi u najmanju ruku moraju da budu "nesto izmedju""Nema tih uslova pod kojima ce Srpska liberalna stranka izaci na izbore." Insistiranje prof. Nikole Milosevica na fer pravilima politicke igre, carsija je dovela do citiranog apsurda. Posle sedam godina parlamentarne prakse utisak je da su liberali bili najblizi istini: prvo izborni uslovi, pa izbori. Sve to napisano je u pet "Minimalnih izbornih uslova" dvanaest stranaka (tri parlamentarne: DS, DSS i GSS) koje su, ovoga puta izgleda spremne da u tome ostanu dosledne po cenu bojkota biralista. Opozicione stranke, pre svega one iz bivse koalicije "Zajedno" do juce su mislile da je dovoljno da Gonsales potpise "okrugli sto", pa da socijalisti istog momenta zauzmu stolice. Posto vladajuca partija ima svoje "stolove", ona predlaze dnevni red, koji za sada tesko podseca na stavke iz izvestaja spanskog diplomate. Partijski staz SPS-a, obogacen minulim radom u komunizmu, poslednjih meseci, ocigledno, pokazuje sve svoje prednosti u igri - dobijanje na vremenu.
Ustupak opozicijiPocelo je s pompeznom najavom predloga najsavremenijeg na svetu zakona o informisanju, zatim su usledili skupstinski paneli, pa debate na RTS-u. Onda je lopta prebacena u Parlament i na beskrajnu pricu o zakonu o lokalnoj samoupravi, opet neki projekat najmoderniji na planeti. Iz cista mira socijalisti predlazu promenu nacina izbora odbornika: proporcionalno, a moze i vecinski jednokruzno. I dok poslanici u Skupstini Srbije okapavaju u raspravi o hiljadu amandmana na ovaj zakon, vise-manje bojeci se novih lokalnih izbora, Mirko Marjanovic otvara vrata Vlade za diskusiju na temu inoviranih pravila za parlamentarne izbore. Milorad Vucelic, potpredsednik SPS-a trazi 29 umesto dosadasnjih devet izbornih jedinica, a kaze da je "otvoren za svaki kompromis". Potpisnici "Minimalnih uslova" odgovaraju da im ne pada na pamet da to prihvate.Svi su okupirani pricom i vise se ne zna sta ko govori: koji zakon? koji izbori? koji bojkot? Na jesenjim predsednickim i parlamentarnim (mozda i lokalnim) izborima, bilo kada da budu odrzani, gradjani ce glasati po pravilima koja se do tada ispostave po svemu sudeci kao rezultat odnosa snaga vlasti i opozicije. Velika buka o broju izbornih jedinica moze vrlo lako da se pritvori u politicki dim. Ako socijalisti procene da ce dobiti na terenu lepih obecanja o ravnopravnosti predstavljanja u medijima i ozbiljnoj izbornoj kontroli, a bez pruzanja cvrstih garancija, ne treba iskljuciti mogucnost da posle iscrpljujuceg natezanja pristanu na izbore u devet izbornih jedinica. Cak bi to mogli da kapitalizuju kao ustupak opoziciji, a ona eto "opet nezadovoljna". Bojeci se apstinencije iz politickog zivota, neka parlamentarna stranka mogla bi i da proguta ovaj mamac. Ukoliko se tako nesto dogodi, bar vise niko nece moci da upotrebi "neravnopravnu izbornu utakmicu" kao argument za izborni poraz. Imajuci to na umu clanice drustva dvanaest stranaka, pre svega one parlamentarne, tvrde da ne izlaze pred birace ukoliko im se ne ispune svi zahtevi. A to znaci: devet izbornih jedinica, fer medijski nastup i potpuna kontrola izbora i obrade podataka.
Pogled s balkonaOvaj savez ce moci da istraje na svojim zahtevima i u eventualnom bojkotu izbora pre svega ako sve parlamentarne clanice ostanu dosledne. "Najsumnjivije" su demokrate. Bojazan da ce ova stranka napraviti kompromis oko izbornih uslova potice iz dva moguca razloga. Prvo, ukoliko je Zoran Djindjic zaista napravio dogovor sa socijalistima o eventualnoj koalicionoj vladi posle izbora, izostanak iz izborne utakmice ne bi dosao u obzir. Medjutim, preliminarni dogovor sa socijalistima ne mora da znaci da ce takva biti i zavrsnica. To bar lider demokrata vrlo dobro zna iz iskustva 1993. godine. Drugo, ukoliko SRS i SPO procene da mogu sami da odmere snage sa SPS-om, izostanak iz igre potencijalno bi mogao sve skupo da kosta, pa i DS.Ipak, utisak je da ni pozicija SRS, a jos manje SPO, nije tako lagodna. U drustvu socijalista, danas, cini se vise nego ikada ranije, preti opasnost da se izbije na los glas, kako kod kuce tako i u komsiluku. Radikali ce svakako morati dva puta da odmere da li mogu da ponove iskustvo saveznih izbora od maja 1992. godine. Tom parlamentu oni nisu bili dovoljni da daju legitimaciju, a "kolaboracija" sa SPS-om prati ih do danas. Rizikujuci da prakticno samo s radikalima i socijalistima podeli poslanicka mesta, SPO bi ozbiljno doveo u sumnju svoju opozicionu licnu kartu, pre svega prema svojim clanovima. Pozicija "pogled s balkona" u ovom trenutku stranci Vuka Draskovica idealno odgovara. Pustajuci druge da se na sredini terena bore za pocetna pravila igre, Draskovic ima vremena da sacuva snagu i pamet za kasnije poteze, a pod firmom da vise nikoga nece da nosi na ledjima. Ostali vidjeniji kandidati za Skupstinu Srbije, ne racunajuci albanske partije, problem za sada prepustaju Sumadincima. Ni koalicija "Vojvodina" a ni SDA Sulejmana Ugljanina na primer, ne trude se da bilo sta komentarisu povodom pravila za predstojece izbore. Kada se budu zatvorile biracke kutije, novi poslanici ce ostati u klupama ako sebi obezbede ne samo domaci vec i medjunarodni kredibilitet. Ko ce se i pod kojim uslovima pojaviti na izbornim listama zavisice od dobre politicke procene obe strane medalje. Dakle, u svakoj ozbiljnoj racunici vlasti i opozicije izborni uslovi u najmanju ruku moraju da budu "nesto izmedju". Pri tome, obe politicke strane moraju da budu svesne vaznosti buducih parlamentarnih izbora. Politicki analiticari skrecu paznju da vlast predsednika Republike nije toliko u ogromnim ustavnim ovlascenjima, koliko u skupstinskoj vecini koja je podrzala sva prekoracenja najviseg pravnog akta Srbije. A gde je tek u svemu tome promena sistema vlasti?
Vesna Vujic
|
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |