DA LI SU NA POMOLU NOVI POLITICKI SAVEZI U VOJVODINI

Vojvodjanske Madjare i Srbe sve vise priblizava zajednicko iskustvo o izostanku dijaloga i sa vlascu ali i sa opozicijom u Beogradu sto moze biti indikativno za predstojece parlamentarne izbore u Srbiji

Tamo gde je Agoston stao, nastavlja Sandor Pal. Ovo je ocena iz poslednjeg javnog obracanja vrha Saveza vojvodjanskih Madjara svojim biracima u Vojvodini i signal da nakon osmomesecnih pokusaja izgladjivanja odnosa sa Demokratskom zajednicom vojvodjanskih Madjara nije bas sve idilicno. Ali i "prst opomene" celniku DZVM da se mane "agostonovskih manira" ukolio zeli buducu saradnju i zajednicki izborni nastup. Neposredan povod bile su izjave predsednika DZVM koje je rukovodstvo SVM ocenilo kao blacenje njihove organizacije i predsednika Jozefa Kase zbog konstatacije o sve vecem slabljenju Kasine partije koja se "raspada na svim frontovima" uz samouverene poruke da DZVM "dobro stoji na terenu", te da se ne plasi ni izbornog odmeravanja snaga.

Sve je to bacilo senku na konkretne korake koji su ucinjeni poslednjih meseci u "pomirenju" dve neosporno najuticajnije stranke vojvodjanskih Madjara (sada ih je vec ukupno sest) olicene u izjavama o nacelnom sporazumu da se zajednicki nastupi na predstojecim izborima, zbog cega su njihovi glasaci, izmoreni visegodisnjim razmiricama, javnim svadjama podelama i razilazenjima, nakratko odahnuli. Odvojeni nastup na proslim izborima, naime, doslovno je potukao DZVM, a pre svega zagovaraca medjusobnog odmeravanja snaga Andrasa Agostona, koji je krajem prosle godne sa cela DZVM i smenjen. Cinilo se da je - dolaskom dr Sandora Pala na njegovo mesto, stavljena tacka na svadje, ali najnoviji javni spor baca senku na optimisticna predvidjanja da je razdoblje unutarmadjarskih svadja na vojvodjanskoj politickoj sceni - stvar proslosti.

Unutarmadjarska prepucavanja

Ne treba, naime, olako preci preko najnovijih poruka iz koalicije "Vojvodina", da su bez obzira na njihov cvrst stav kako "nema promene dobitnickog tima", odnosno prosirivanja koalicije, otvoreni za dogovore o saradnji, medjusobnoj podrsci i razlicitim oblicima partnerstva sa drugim gradjanskim demokratski orijentisanim snagama. U ovom slucaju tim pre, jer je na pitanje o mogucim partnerima iz "Vojvodine" stigao zasad jedan jedini konkretniji odgovor, u vidu podsecanja da "Vojvodinasi" imaju posebno prisne odnose sa Savezom vojvodjanskih Madjara, kojeg, inace, (uz sebe) smatraju jos "jedinom autenticnom vojvodjanskom relevantnom snagom".

Sve u svemu, ima razloga da se poveruje da takve izjave bas i nisu slucajne, kao i da "naoblacenje" nad izbornim pomirenjem dve velike madjarske stranke bas i nije prolazno. Recju, moguce je sasvim ozbiljno nagadjati i o eventualnom novom partnerstvu "Vojvodinasa" i Kasinog Saveza vojvodjanskih Madjara. Naime - pored ocigledno dobrih saradnickih iskustava ove dve politicke grupacije u zajednickom poslanickom klubu u Saveznoj skupstini - utisak je kao da vojvodjanske Madjare i Srbe, sve vise priblizava zajednicko iskustvo o prakticnom nepostojanju dijaloga sa vlascu, ali i sa opozicijom u Beogradu.

Kriterijum zblizavanja

Bilo bi to, naravno, sasvim primereno multietnickom iskustvu Vojvodine i medjusobne tolerancije i razumevanja koja joj je "u zilama". A, opredeljenje za takvu "gradjanizaciju", moguce da potpomaze i iskustvo nekih stranaka vojvodjanskih Madjara posto njihovi zahtevi ne nailaze na odjek ni u Beogradu, ali ni u medjunarodnoj zajednici te vojvodjanskih Srba autonomasa koje sunarodnici preko Save teze razumevaju nego, recimo, komsije Madjari. Otud, cini se, i prvi ozbiljniji nagovestaji o politickom partnerstvu vojvodjanskih Srba i Madjara, i moguce procene da ce se komsije - i jedni i drugi - za svoje ciljeve lakse izboriti zajednicki. Pa makar se i ne slagali bas u svemu.

Zuzana Serences