Cetvrtak, 17. jul 1997.

RADNICI SLAVIJA BANKE TRAZE DA SE NBJ POD HITNO IZJASNI O SUDBINI NJIHOVE BANKE

Konfuziju treba da resi Savet guvernera

Ocekujem da ce se u drugom stepenu odlucivati o sudbini JIK banke, jer Savet NBJ po nasoj zalbi moze da odlucuje na jednoj od svojih narednih sednica, kaze direktor ove banke. Zbor radnika u Slavija banci

Biljana M. Stepanovic

Beograd. - U ocekivanju da se konacno resi sudbina banaka kojima je Narodna banka jos pre sest meseci oduzela dozvole za rad, vlada sve veca konfuzija. Svi akteri imaju svoj stav o tome da li je NBJ duzna da, posle presude Saveznog ustavnog suda kojom se odluka o dnevnoj likvidnosti banaka proglasava neustavnom, automatski vrati bankama dozvole za rad. Sudeci prema sopstenju sa sednice Saveta guvernera Narodna banka smatra da nije duzna, dok pogodjene banke, naprotiv, misle da im se dozvole za rad sada moraju vratiti. U celoj prici radnici koji vec pola godine ne primaju plate, i zive u neizvesnosti gube strpljenje - juce je ponovo odrzan zbor radnika Slavija banke na kojem je trazeno da se konacno situacija izvede na cistinu, ako treba i na licu mesta, u Narodnoj banci, jer oni vise ne mogu da zive bez novca.

Rukovodstvo Slavija banke jos ceka odgovor od NBJ na svoju molbu da se zakaze sastanak na kojem bi se utvrdilo kakva je dalja sudbina banke i kolika su medjusobna dugovanja i potrazivanja. Narodna banka se ni pre a ni posle dolaska novog guvernera Dusana Vlatkovica (izuzimajuci nedavno saopstenje) nije oglasavala. Rukovodstvo Slavija banke poslalo joj je dva pisma: prvo 27. juna u kojem je trazilo da Narodna banka oslobodi centralni depozit sa racuna 697 i da konacno postignu dogovor o daljoj sudbini banke. U drugom pismu, poslatom 11. jula, preneti su zakljucci Upravnog odbora banke na kojem je razmatrana odluka Ustanog suda i zakljuceno da se Slavija banka ponovo obrati Narodnoj banci i razmotri mogucnost za ponistenje oduzimanja dozvole i uslovi za dalji rad banke.

Za sada nikakav odgovor nije stigao, a ne zna se ni sta ce biti sa ranijim planovima da Slavija banka bude pripojena Beobanci, sto je svojevremeno bilo i zvanicno najavljeno. U medjuvremenu se situacija izmenila dotle da i sama Beobanka treba da udje u sastav novofomirane Beogradske banke Grupe pod rukovodstvom Borke Vucic, ali Zlatan Perucic, direktor Beobanke nikako da potpise pristupnicu. Zato je direktor Slavija banke tu pristupnicu potpisao na osnovu toga sto "Beogradska banka ima znatne akcije u Slavija banci", kako nam je jedan od celnih ljudi ove banke objasnio.

Postojala je i treca opcija, pregovori o dokapitalizaciji sa stranim partnerom, ali se banka prakticno nalazi u pat poziciji jer bez dozvole za rad nije u stanju da bilo sta preduzme. Slavija banka je, kaze nas sagovornik, jos pre oduzimanja dozvole za rad podnela Narodnoj banci program svoje sanacije na koji nije dobila odgoovr. Umesto toga, stiglo je resenje o oduzimanju dozvole za rad. Sada tek nema sanse da bilo sta ucini dok se situacija ne razjasni odnosno dok se ne obavi razgovor sa nadleznima u Narodnoj banci.

U drugoj gradjanima najvise poznatoj banci koja je prestala sa radom, JIK banci, takodje se nadaju da ce im dozvola za rad biti vracena, uprkos saopstenju Narodne banke u kojem se tumaci da Ustavni sud nije osporio konkretna resenja o oduzimanju dozvola bankama vec samo Odluku o dnevnoj likvidnosti na osnovu koje su ta resenja doneta.

- Moram priznati da se ne uzbudjujem mnogo - kaze Rade Paunovic, direktor JIK banke. - Ocekujem da ce se u drugom stepenu odlucivati o nasoj zalbi jer Savet NBJ po njoj moze da odlucuje na jednoj od svojih narednih sednica. Ne mogu da mislim da ce doneti drugaciju odluku od one koja je logicna da se nama vrati dozvola za rad. Moze Narodna banka oduzimati dozvole poslovnim bankama, ali po zakonu, sto je i Ustavni sud utvrdio, sto podrazumeva uslove i nacine pod kojima se oduzimaju dozvole, odnosno citav mehanizam i procedura koji traju i po godinu dana. Od Narodne banke takodje ocekujemo da prema JIK banci izmiri svoje obaveze, odnosno da se izvrsi medjusobno prebijanje dugovanja i potrazivanja i da se stvore uslovi da banka ponovo krene u rad - kaze Paunovic.

Gazivodino pismo

Pojedini bankari sa kojima smo razgovarali ukazuju da je zamenik guvernera NBJ, koji je potpisao resenja o oduzimanju dozvola za rad bankama posle odluke Ustavnog suda da na to nije imao pravo, pokusao da izvrsi neku vrstu pritiska na ovaj sud. Naime, odluka Ustavnog suda doneta je 11. juna ove godine, a Gazivoda je 18. juna Ustavnom sudu poslao pismo pre nego sto je doneto obrazlozenje odluke ovog suda koje se po proceduri pise kasnije. On Ustavni sud obvestava da Narodna banka nije dobila njegovu odluku niti je procitala u Sluzbenom glasniku, vec je obavestena preko sredstava informisanja i moli da se Narodnoj banci pomenuta odluka dostavi. Takodje obavestava Ustavni sud da je Savet guvernera vodio raspravu o njegovoj odluci i to preliminarno, pre nego sto je dostavljena Savetu NBJ i objavljena u Sluzbenom glasniku.

"Polazeci od mogucih implikacija ove odluke na monetarnu politiku, stabilnost valute i finansijsku disciplinu", Gazivoda upoznaje Ustavni sud da je osporena odluka prestala da vazi jos pre sest meseci. Iz pisma, doduse, nije sasvim jasno sta je Gazivoda njime konkretno hteo da postigne kod Ustavnog suda, ali nasi izvori sumnjaju da je zeleo da kod Ustavnog suda "isposluje" bar ublazavanje obrazlozenja kad je vec odluka o neustavnosti njegovog postupanja doneta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /