Utorak, 22. jul 1997.

SKUPSTINA SRBIJE: USVOJEN ZAKON O SVOJINSKOJ TRANSFORMACIJI

Privatizacija nije obavezna, ali je neumitna

Stvorena je solidna osnova za proces svojinske transformacije, koji treba da bude u funkciji brzeg privrednog razvoja i u korist gradjana, afirmisuci princip socijalne pravde, demokraticnosti i zakonitosti - rekao je premijer Mirko Marjanovic

Visok stepen saglasnosti:
Vojislav Andric, Mirko Marjanovic i Milan Beko
FOTO: D. Milosevic

Beograd. - Vecinom glasova Skupstina Srbije juce je, bez prisustva poslanika DS, DSS, SPO i GSS, donela Zakon o svojinskoj transforamciji. Po njemu, kako je rekao nadlezni ministar Milan Beko, privatizacija "nije obavezna, ali je neumitna".

U opsirnom ekspozeu republicki premijer Mirko Marjanovic je istakao da nema razloga da se odlaze proces rasciscavanja svojinskih odnosa, jer je za to stvorena solidna osnova.

- Sprovodjenje reformi smo ubrzali posle ukidanja sankcija i ukljucivanjem nase zemlje u medjunarodne ekonomske, politicke i kulturne tokove. Danas mozemo reci da smo sa 1.600 dolara drustvenog proizvoda po glavi stanovnika, visokom prosecnom godisnjom stopom privrednog rasta, i uz punu stabilnost cena i kursa dinara u potpunosti spremni za celovitu svojinsku transformaciju nase privrede - rekao je Marjanovic, isticuci da svojinska transformacija mora biti pre svega u funkciji brzeg privrednog razvoja Srbije i u korist vecine gradjana, afirmisuci princip socijalne pravde, demokraticnosti i zakonitosti.

Kontrola javnosti

Prilikom koncipiranja zakona Vlada je, polazeci od iskustva u svetu, izvukla pouku da, kako je naveo Marjanovic, ne postoji idealni, cist model svojinske transformacije, vec da treba ici na najpovoljniju kombinaciju pojedinih resenja, da se ona ne moze sprovesti preko noci, te da mora biti pod kontrolom javnosti i drzave, jer se lako moze deformisati u puku preraspodelu nacionalnog bogatstva u korist uskog broja ljudi.

Oko osnovnih resenja postignut je visok stepen saglasnosti Komore, Sindikata i drzave, jer njima se predvidja mogucnost transformacije drustvene i drzavne svojine preduzeca i drugih oblika organizovanja po jednom modelu, ili kombinacijom modela putem prodaje, dokapitalizacije i konverzije duga u ulog.

Prodaja je predvidjena uz popust za povlascene kategorije i bez popusta za ostala fizicka i pravna lica, ukljucujci strance, objasnio je Marjanovic, dodajuci da se vlada opredelila da najveci deo kapitala pripadne onima koji su ga predanim radom godinama i decenijama i stvarali.

- Dokapitalizacija predstavlja mogucnost da se doinvestiranjem kapital preduzeca uveca i na taj nacin osposobi za efikasnije funkcionisanje. Mi s pravom ocekujemo od ovog modela najvise, i zato ga posebno stimulisemo - rekao je premijer, i kao treci model naveo konverziju duga u ulog, zbog "visokog stepena zaduzenosti domace privrede. - Kao i u prethodnom slucaju, omogucujemo 20 odsto popusta na teret drustvenog i drzavnog kapitala, kako bi jos vise stimulisali ovaj oblik transformacije.

Nastavak rada najesen

"Zahvaljujem vam na strpljenju. Vidimo se posle godisnjih odmora." Ovim recima predsedavajuceg Dragana Tomica, zavrseno je vanredno zasedanje parlamenta koje je pocelo 30. juna. Druga prekinuta sednica sa Predlogom zakona o lokalnoj samoupravi bice nastavljena najesen, parlament nece biti raspusten, jer ce sadasnji poslanicki saziv raditi sve do verifikacije mandata novog, objasnio je novinarima Tomic.

Autonomna transformacija

Mala i srednja preduzeca u drustvenoj svojini transformisace se autonomno, na osnovu sopstvene odluke. Velika preduzeca od strateskog interesa transformisace se po posebnom programu, na osnovu njihove odluke i saglanosti vlade. Preduzeca u drzavnoj svojini (javna preduzeca i komunalna preduzeca na nivou lokalne samouprave) transformisace se na osnovu njihove odluke i saglanosti osnivaca. Polovina sredstava od prodaje drustvenog kapitala bice usmerena u Fond za razvoj, cetvrtina - u Fond za penzijsko- invalidsko osiguranje zaposlenih (koji ce se dokapitalizovati prenosom deset odsto akcija svih preduzeca koja ucestvuju u procesu svojinske transformacije). Preostala cetvrtina sredstava bice usmerena za razvoj preko trzista rada, za otvaranje novih radnih mesta.

Kako je naveo ministar za ekonomsku i vlasnicku transformaciju Milan Beko, "svi novi vlasnici cetiri do pet hiljada preduzeca, njih cetiri do pet miliona, bice identifikovani imenom i prezimenom, u centralnom depou hartija od vrednosti".

Beko je saopstio da ce biti stvoren citav niz novih institucija, zatim prerastanje Agencije za procenu drustvenog kapitala u Direkciju u sastavu njegovog ministarstva. Takodje je rekao da ce prve dve faze transformacije trajati godinu i 50 dana. Pet dana posle objavljivanja javnog poziva preduzece moze poceti sa prvim krugom vlasnicke transformacije. Krug moze da traje 30 do 50 dana, a sledeci krug moze da zapocne u roku od 120 dana, a mora da se zavrsi u roku od 180 dana.

Sve akcije koje ne budu prodate u ta dva kruga, odnosno upisane u prvom krugu, prelaze u akcijski fond Srbije. Beko je jos dodao da ce ovaj zakon biti pracen drugim zakonskim projektima, koji ce pomoci u prestrukturiranju nacionalne ekonomije.

Poslanici SPS su u raspravi pozdravili ovaj zakon, a sef njihovog poslanickog kluba Gorica Gajevic je rekla da je on rezultat jasnog opredeljenja vlade narodnog jedinstva da trzisna privreda i reforme nisu same sebi cilj, vec spredstvo za unapredjenje efikasnosti privrede, za stvaranje socijalnih i humanih ciljeva, kao i ekonomskih pretpostavki visokog kvaliteta zivljenja. Socijalisticka partija Srbije, kao inicijator i nosilac reformi politickog i ekonomskog sistema, ugradila je u Predlog zakona osnove svog koncepta razvoja zemlje. Po njenoj oceni ponudjeni koncept privatizacije izbegava opasnosti i zamke tzv. spontane privatizacije, i omogucava proces reformi i razvoja u interesu svih gradjana Srbije, uz puno postovanje socijalne stabilnosti i sigurnosti.

Sumnje opozicije

Radikali su, medjutim, izrazili sumnju u iskrenost namera postojece vlasti da se, kako je rekla Jorgovanka Tabakovic, uoste upusti u sprovodjenje ovog zakona. Jer on, "afirmisuci privatnu svojinu, zapravo ukida raspolaganje drustvenom svojinom kao temeljnog izvora moci vladajucih politickih struktura. Tu sumnju Tabakovic je potkrepila posebnim odredbama Zakona koje govore o razlicitim, ali uvek neophodnim vidovima saglasnosti republicke vlade, za navodnu autonomnu odluku preduzeca o transformaciji. Privatizacija je, po njenim recima, "politicka stvar - zato se sa 14.000 maraka obracate glasackom sloju".

Govoreci u ime poslanicke grupe Nove demokratije, potpredsednik vlade Svetozar Krstic je istakao da u ovom zakonu vidi nastavak politike reformi, koja ce vratiti ovu zemlju na pozicije koje je imala pre 1990. godine, odnosno krajem 1980. u drustvu zemalja u tranziciji. Po njegovoj oceni prihvacen je model koji je tesko sprovodljiv ali je uspesno izbegnuta zamka precenjenosti imovine u koju su mnogi ranije bili uhvaceni. Zakonom su, kako je rekao, suzbijene opasnosti od dalje spontane privatizacije i stvoreni uslovi za pravednu raspodelu vlasnistva na veliki broj gradjana. Ipak, ND i dalje zamera predlagacu sto zakon nije utemeljen na principima obaveznosti i jasne orocenosti procesa svojinske transformacije, kao sto ovim procesom nisu obuhvaceni svi punoletni gradjani.

U nastavku rada usvojene su izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike, a potom izabrani i razreseni duznosti nosioci pravosudnih funkcija.

Sednica je zavrsena, a druga nije zakazana.

M. Torov

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /