EVROPSKA KOMISIJA NE ODUSTAJE OD SUSPENZIJE POMOCI RS IAKO U SAVETU MINISTARA NIJE DOBILA PODRSKU

Uprkos tome sto su se pojedine zemlje-clanice zalagale da se napravi distinkcija izmedju ekstremistickog rezima na Palama i legalnih vlasti u Banjaluci, Komisija ostala pri svojoj odluci "jer nema nacina da se utvrdi da li ljudi koji sprovode programe obnove pripadaju Karadzicevom klanu ili su lojalni legalnim vlastima"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Savet ministara EU nije juce podrzao odluku Evropske komisije o suspenziji svake - sem humanitarne - pomoci Republici Srpskoj, ali suspenzija, uprkos tome, ostaje na snazi. Komisija - rekao nam je sinoc jedan od njenih predstavnika - "preuzima sopstvenu odgovornost za novac evropskih poreskih obveznika koji je u njenoj nadleznosti, a za koji nema nikakvih garancija da nece zavrsiti u rukama Karadzica". Komisija je, zbog toga, blokirala 35,5 miliona ekija (oko 70 miliona maraka) predvidjenih za razlicite projekte obnove Republike Srpske. A zemlje-clanice "mogu sa svojim novcem da rade sta hoce", dodao je nas sinocni sagovornik, uz napomenu da je njima, zemljama-clanicama, lako jer... "malo ili ni malo njihovog novca ide u Republiku Srpsku". Najveci deo pomoci koja se tamo upucuje, naime, potice iz fondova koji su u odgovornosti Komisije.

U raspravi koja je o tome juce vodjena u Savetu ministara, pojedine zemlje-clanice zalagale su se za "nijansirani pristup" u sankcionisanju Republike Srpske. Britanski sef diplomatije Robin Kuk trazio je da se napravi distinkcija izmedju ekstremistickog rezima na Palama i legalnih vlasti u Banjaluci, te da se evropskim sankcijama pogode prvi, ali ne i drugi. Nemacki ministar Klaus Kinkel se zalagao da se, u pomoci za obnovu, prednost da onim oblastima i lokalnim sredinama koje saradjuju na povratku izbeglica. Buduci da 60 odsto bosanskih izbeglica u Nemackoj potice sa prostora koji su sada u sastavu Republike Srpske, Kinkel je izrazio nadu da ce i u njenom okviru biti mesta otvorenijih za povratak izbeglica, zalazuci se da se takvima pruzi pomoc. Komisija, medjutim, smatra da je takvu distinkciju veoma tesko napraviti, jer nema nacina da se utvrdi "da li ljudi koji u bankama, administraciji, preduzecima... implementiraju programe obnove, pripadaju Karadzicevom klanu ili su lojalni legalnim vlastima".

U zakljuccima jucerasnje sednice Saveta ministara izrazava se velika zabrinutost zbog blokade mirovnog procesa, o cemu je sefove diplomatije informisao visoki predstavnik Karlos Vestendorp, slikajuci - kako nam je rekao jedan od prisutnih - "veoma mracnu sliku aktuelnog stanja". U tom kontekstu je posebno naglasena "odlucnost medjunarodne zajednice da preduzme sve neophodne mere kako bi kaznila strane koje su odgovorne za nepostovanje obaveza i rokova preuzetih u Sintri, 30. maja 1997, na ministarskom sastanku tzv. Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira. Od tih obaveza posebno je istaknuta ona koja se odnosi na saradnju sa haskim Tribunalom.

U ministarskoj raspravi je konstatovano da obaveze iz Dejtona i rokove iz Sintre ne postuje ni jedna od strana, ali da u tome ipak prednjaci Republika Srpska, koja vise ni u cemu ne saradjuje. Bosnjackoj strani je, s tim u vezi, zamereno zakasnjenje u prestruktuiranju policije, borbi protiv korupcije i uspostavljanju institucija predvidjenih Dejtonskim ustavom. Manjak kooperativnosti, narocito u odnosu na obaveze prema haskom Tribunalu, konstatovan je i u slucajevima Beograda i Zagreba.

Povodom trece donatorske konferencije za obnovu Bosne, koja danas pocinje u Briselu, Savet ministara je podsetio na svoje zakljucke od 29. aprila ove godine, koji se odnose na uslove pod kojima drzave bivse Jugoslavije mogu da ocekuju evropsku pomoc i razvoj odnosa sa EU. Sto se uslova za pomoc Republici Srpskoj tice, navodi se u zakljuccima, "Savet smatra znacajnim da se realizuju oni projekti koji su u stanju da sluze mirovnom procesu, a posebno oni koji uspostavljaju veze medju entitetima i doprinose povratku izbeglica".

Prema interpretaciji predstavnika Komisije, sva sredstva koja na donatorskoj konferenciji budu odobrena za projekte obnove u Republici Srpskoj bice momentalno "stavljena na led", i na njemu ce ostati sve dok Karadzic bude u Bosni, odnosno dok ne bude u Hagu.