PREMIJER RS GOJKO KLICKOVIC UPOZORO DONATORE DA BI OD USLOVLJAVANJA POMOCI VECE STETE MOGLA IMATI MEDJUNARODNA ZAJEDNICA

Karlos Vestendorp smatra da bi RS mogla da racuna na milijardu medjunarodne pomoci pod uslovom da postuje obaveze preuzete Dejtonskim sporazumom. Povodom Klickovicevog upozorenja on je izjavio: "Bojim se da je to prorocanstvo koje samo radi na svom ostvarivanju"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U RS cveta sloboda i demokratija: Gojko Klickovic

Teorijski, Republika Srpska bi mogla da racuna na barem trecinu sume koju su medjunarodni donatori namenili za rekonstrukciju BiH. Prema Karlosu Vestendorpu, koji pored ostalog rukovodi "ekonomskim stabom" u kojem se donose odluke o rasporedjivanju tih sredstava, to bi trebalo da vazi kako za upravo najavljene fondove za ovu godinu (1,24 milijarde dolara), tako i za onih 1,8 milijarde dolara prikupljenih na proslogodisnjoj konferenciji donatora. Medjutim, umesto trecine, Republika Srpska je prema recima njenog premijera, Gojka Klickovica, dosad dobila tek 3,7 odsto ukupne pomoci za rekonstrukciju BiH.

Te pare, tvrdi Vestendorp, nisu definitivno izgubljene: teorijska trecina namenjena Republici Srpskoj u proslogodisnjem fondu (ca. 600 miliona dolara) drzi se "u rezervi", a ako je nesto od te sume potroseno za projekte u drugom entitetu... "morace da se kompenzira u narednom periodu". Sve u svemu Republika Srpska bi, prema Vestendorpovoj racunici, mogla da racuna na milijardu dolara za proslu i ovu godinu... pod uslovom da postuje obaveze preuzete Dejtonskim sporazumima. Ako nista drugo, Vestendorpova racunica pokazuje koliko Republiku Srpsku i njene podanike kosta politika koju vode na Palama. A na podanicima je, naravno, da izracunaju da li im se to isplati, ili ne.

Premijer Klickovic, sudeci barem po onome sto je rekao na samoj konferenciji donatora i izjavljivao novinarima u njenim pauzama, nema nikakvih sumnji da se takva politika isplati, bez obzira na cenu. Ne samo zato sto se, kako je govorio stranim novinarima, "ponos ne moze prodati ni za kakve pare", vec i zato sto Republici Srpskoj, po njemu, i nije neophodna strana pomoc.

Dovoljno je, ubedjivao je Klickovic i donatore i novinare, da se "otvore granice na Savi" i tako omoguci trgovina (sverc nije pominjao) sa Republikom Hrvatskom i ostatkom sveta. U Republici Srpskoj, ubedjivao je dalje Klickovic, "nema osnovnih zivotnih problema, nema socijalne nestabilnosti, plate su solidne (po njemu: od 150 do 250 maraka), samo od ovogodisnje zetve moze se ziveti tri godine, obim razmene sa Federacijom premasuje 50 miliona dolara, i to samo one zvanicne"..., dakle bez sverca. A da i ne pominjemo ostala dostignuca te politike, kojima je Klickovic zbunjivao zapad! ne novinare: "U Republici Srpskoj je slobodno kretanje, mozete u nju uci a da vam niko ne zatrazi licnu kartu ili pasos, niko ne brani da se izbeglice vracaju tamo gde ima uslova, imamo cak 190 privatnih radio i televizijskih stanica"...

Ne samo sto Klickovic nije molio za pomoc, vec je i na izvestan nacin protestvovao sto medjunarodna zajednica toliko ulaze u Brcko, tvrdeci kako je to "stara formula razvoja jednih na racun drugih, dobro poznata u bivsoj Jugoslaviji, kojom su lokalne napetosti intenzivirane do oruzanog konflikta".

Klickovic, takodje, nije ostao duzan Van den Bruku, Vestendorpu, Gelbardu i ostalim ucesnicima donatorske konferencije, u cijim je govorima bilo kritickih opaski na racun sadasnje politicke krize u Republici Srpskoj i ukupnog odnosa njenih vlasti prema obavezama iz Dejtonskih sporazuma. Na kraju prvog dana konferencije, njenim ucesnicima i prisutnim novinarima uruceno je Klickovicevo pismo u kojem se, tacku po tacku, opovrgavaju sve klevete i lazi izrecene na racun Republike Srpske. Redom:

- Nije tacno da je tzv. Paket za brzi start usvojen sa zakasnjenjem "iskljucivo zbog ponasanja vlasti RS";

- "Tihi otpor protiv lova na ljude - koji je prekoracujuci svoj mandat zapoceo Sfor - ne moze se kvalifikovati kao terorizam". To je, po Klickovicu, "preterivanje i konstrukcija sa jasnim ciljevima". Vlada RS "ne odobrava i osudjuje reakcije ciji je cilj zastrasivanje medjunarodnih predstavnika". No, uprkos tome, vlada "ne prihvata odgovornost za dogadjaje koji su rezultat prethodnih besmislenih akcija Sfor";

- Neosnovane su tvrdnje da novac donatora "zavrsava u dzepovima korumpiranih i ratnih zlocinaca", kao i da je citavo rukovodstvo RS "korumpirano i kriminalno". Ko se i kako, pita Klickovic, "obogatio stranim novcem koji nije ni stigao u Republiku Srpsku?" (izuzimajuci vec pomenutih 3,7%);

- Dalje: "netacno je da mi ne saradjujemo na povratku izbeglica". Pozivajuci se na izjavu potpredsednika Svetske banke da "nema povratka bez rekonstrukcije privrede, infrastrukture i stambenog fonda", Klickovic tvrdi da je Republika Srpska ucinila mnogo, u odnosu na sredstva koja je za to dobila;

- Konacno, Klickovic je jos jednom upozorio donatore da je - "takva politika dvostrukih standarda i favorizovanja jedne strane... najbolji nacin da se osigura totalni neuspeh mirovnog sporazuma". I ponovo je to upozorenje imalo prizvuk da bi, u slucaju neuspeha mirovnog sporazuma, vece stete imala medjunarodna zajednica, nego sama Republika Srpska.

"Bojim se da je to prorocanstvo koje samo radi na svom ostvarivanju" - rekao je povodom ovog Klickovicevog upozorenja visoki predstavnik Karlos Vestendorp.