VOJISLAV KOSTUNICA O JEDNONEDELJNOJ POSETI VASINGTONU

Postoje ozbiljne razlike u gledistima Stejt dipartmenta i Pentagona, kako o dogadjajima u Republici Srpskoj, tako i u Srbiji. Sporovi u koaliciji "Zajedno" uticali da se Stejt dipartment ponovo priblizi necemu sto je status kvo - dominacija Slobodana Milosevica, istakao lider DSS pred povratak u Beograd

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Za Ameriku je, posle Dejtona, u Srbiji postojao samo Milosevic. Novembarske demonstracije, prosle godine, ucinile su da administracija u Vasingtonu otkrije i "drugu Srbiju", sto je dovelo do znacajnog zaokreta u americkoj politici prema nama. Poslednjih meseci, medjutim, pre svega kao posledica raskola do kojeg je doslo medju liderima koalicije "Zajedno", SAD su postale primetno uzdrzane i podrzavaju status kvo u Srbiji.

Najkrace receno, ovo je glavni utisak s kojim se predsednik Demokratske stranke Srbije dr Vojislav Kostunica vraca danas u Beograd, posle jednonedeljne posete Vasingtonu gde je boravio na poziv ovdasnjeg uglednog IREX instituta i sreo se, tokom tog boravka, sa brojnim predstavnicima administracije, Kongresa, nevladinih organizacija i medija. Kostunica za ovaj najnoviji vasingtonski zaokret ima objasnjenje u vidu teze da su SAD "zainteresovane za slabu Srbiju i zbog toga posredno podrzavaju Milosevica, mada to ne znaci da ne bi zdusno podrzale nekog njegovog pravog demokratskog oponenta koji bi se pojavio na srpskoj politickoj sceni" i na tu temu, pred jucerasnji polazak iz Vasingtona, rekao nam je sledece:

- Nastojao sam, tokom boravka, da upoznam sagovornike sa stavovima DSS. Pre svega, u vezi sa nasom situacijom i problemima koje demokratska opozicija ima - iz pravnog i politickog aspekta - uoci predstojecih predsednickih i skupstinskih izbora. Ta moja nastojanja isla su u dva pravca: u objasnjavanju situacije u nasoj zemlji i ukazivanju na neophodnost demokratizacije Srbije u okviru stabilizovanja celog regiona, kao i da im, istovremeno, kazem neke stvari u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini. Prevashodno, oko situacije u Republici Srpskoj, nastale posle intervencije Sfora i ubistva Sime Drljace, kao i u vezi sa ozbiljnom i opasnom ustavnom krizom, do koje je doveo tekuci sukob rukovodstva iz Banjaluke i sa Pala.

Govoreci o ovom drugom, Kostunica je proteklih dana upozoravao Amerikance da bi pomenuta banjalucko-paljanska konfrontacija "mogla da ugrozi implementaciju Dejtonskog mirovnog ugovora", pledirajuci da se ta cinjenica najozbiljnije ima u vidu prilikom njihovog daljeg opredeljivanja i angazovanja na tom terenu.

- U krugu zvanicnih sagovornika, najveci interes vladao je za zbivanja u RS. Kad je o tome rec, ja sam posebno nastojao da u tim razgovorima iznesem upozorenje sta bi moglo da znaci dalje podsticanje tamosnje ustavne krize. Oni su sve to pazljivo saslusali i moj je utisak da je sve to sto se dogadja u RS - od ustavne krize do hapsenja, sadasnjih i buducih, optuzenih iz Haga - predstavlja nesto o cemu se veoma razmislja. Ne iskljucujem mogucnost ponavljanja onakve akcije kao sto je bila prijedorska. Oko toga, medjutim, americka administracija nije jedinstvena, postoje ozbiljne razlike u gledistima izmedju Stejt dipartmenta i Pentagona.

- Ja ne znam koliko sam ih ubedio u onosto sam zeleo, ali znam da je bila moja duznost da im to kazem - rekao nam je na tu temu predvodnik DSS. A na sledece pitanje - na kakav su odziv naisla objasnjenja nase sadasnje politicke situacije i poziv za stvarnu podrsku demokratskim snagama u Srbiji - od predvodnika DSS dobijen je sledeci odgovor:

- Ucinjen je veliki pokusaj da se americki zvanicnici pridobiju za demokratske promene u Srbiji. U tom pogledu stvari stoje razlicito, u zavisnosti od toga o kom delu drzavnog aparata se radi. Nevladine organizacije, iz jednog ili drugog razloga, imaju najvise razumevanja za potrebu demokratskih promena u Srbiji, oslobadjanje medija, itd. Medju clanovima Kongresa ima onih kojima je jasna ta ideja o neophodnosti demokratskih promena u Srbiji i regionu, kao sto ima i onih koji na to drugacije gledaju. Kad se, medjutim, dodje do Stejt dipartmenta, moj je utisak da stvari tu najteze stoje ili zastaju. U ovom trenutku, tu ima daleko manje razumevanja za potrebu takvih promena. Bar zasad, tu kao da je prisutna jedna politika statusa kvo, pracena jednom blagom podrskom "mirovnom brokeru na Balkanu"...Naravno, potrebno je u tom kontekstu pogledati u drugu stranu stvari.

Na sta mislite?

- Kad je rec o vidjenju demokratskog procesa u Srbiji, sporovi unutar koalicije "Zajedno" dosta su uticali na takav americki stav. Amerika je imala jedan stav do 17. novembra i do one velike afere sa izbornom kradjom, kad je pod velikim medijskim pritiskom pocela da menja tu svoju sliku i percepciju Srbije - i da se ponasa na nacin koji je pokazivao njihovo shvatanje da u Srbiji, pored Slobodana Milosevica, postoji i demokratska opozicija. Kasniji procesi, pre svega sporovi u koaliciji "Zajedno", medjutim, nesumnjivo su uticali na to da se promeni ta americka percepcija prilika i odnosa u Srbiji i da se ponovo priblizi podrsci necemu sto je status kvo. A, u okviru tog statusa kvo, dominacija bivseg predsednika Srbije i sadasnjeg predsednika SR Jugoslavije... Naravno, mora se imati u vidu da su ti procesi dinamicni i podlozni promenama. Potrebno je pratiti ih, takvi kakvi jesu. Mislim da su u mnogo slucajeva SAD podrzavale Milosevica i time sto su ga kritikovale u trenutku kad je to njemu koristilo. Setimo se samo one poznate Iglbergerove optuzbe, uoci izbora 1992, da je Slobodan Milosevic ratni zlocinac. On je od toga imao vise koristi nego stete, dok je americka administracija u isto vreme odbijala vapaje tadasnjeg saveznog premijera Milana Panica da se dozvoli humanitarni uvoz nafte.

Sta moze da ucini demokratska opozicija oko te, kako kazete, sadasnje americke podrske statusu kvo u Srbiji?

- Na nama je da se taj status kvo promeni. Ne mozemo ocekivati da ce to uciniti neko sa strane; to najvise zavisi od nas samih. Zavisi od svih demokratskih snaga u Srbiji.

Kakva su bila reagovanja u Vasingtonu na upozorenja moguceg bojkota predstojecih izbora od strane demokratske opozicije u Srbiji?

- Kongresmeni s kojima sam razgovarao pokazali su veliko razumevanje za nase insistiranje na poznatim minimalnim izbornim uslovima - kao i za bojkot izbora, kao nase poslednje sredstvo. Tu ima razumevanja i ne bi me iznenadilo da se ta njihova podrska tom nasem stavu uskoro na neki nacin i artikulise. U Stejt dipartmentu se na to gleda nesto drugacije... Kad je, medjutim, rec o nasem zahtevu za izbornim uslovima, bila je to ona vrsta razgovora i situacije kad sagovornika ne mozete podrzati direktno i izricito, ali u sebi ne mozete ni da mu protivrecite. To je jedna vrsta dijaloga koji se vodi precutno.