U CESKOJ VODA SE POVLACI, POLITICKE PUKOTINE SE SIRE

Samo naivni optimista je mogao da pomisli da su politicke strasti ohladjene, a inicijalne kapisle pokvasene

Dragoljub Matic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Praga

Ceski politicki vulkan, koji je dve nedelje mirovao potopljen poplavama, eksplodirao je kao lose zatvoren Papenov lanac. Zasedanje vlade uskovitlalo je odnose u koaliciji, ima se utisak, dramaticnije nego u periodu pre potopa. Naizgled, neutralne teme kao sto su privatizacija Investicione i postanske banke i prodaja tenkova Alziru, imale su za posledicu da je potpredsednik vlade Jozef Luks, pretio odlaskom iz vlade, a ministar odbrane je ponudio svoju demisiju.

Luksa je naljutilo kada je, potpuno van dnevnog reda ministar finansija, Ivan Pilip, na zasedanju vlade stavio na sto predlog da 36 odsto drzavnih akcija bude prodato japanskoj banci Nomura. Ministar finansija se branio da je razlog za to vremenski tesnac, jer ponuda o kupovini akcija vazi do prvog avgusta, a vlada se do polovine sledeceg meseca vise nece sastajati.

Nekoliko dana pred zasedanje vlade sef Gradjanske demokratske stranke (ODA), Mihael Zantovski, kategoricno je odbio predlog ministra odbrane Vibornog, koji je clan Luksove Hriscansko- demokratske unije - Ceske narodne stranke (KDU-CSL), smatrajuci da bi prodaja tenkova Alziru uticala na odbrambenu sposobnost zemlje. Tu tvrdnju je ponovio i na zasedanju vlade, na sta je Luks reagovao: "Nisam bas siguran da je gospodine zantovski najveci strucnjak u odbrambenoj strategiji". Ceska je 1993. godine imala 1.949 tenkova, da bi postepeno smanjujuci broj u odnosu na medjunarodne obaveze, ove godine imala 952 tenka.

Ministar odbrane Viborni je najavio svoju ostavku, ali je posle razgovora sa predsednikom Havelom, koji se odmara u svojoj vikendici, odustao od toga. O prodaji tenkova ocigledno nije jos uvek definitivno odluceno, jer je predsednik i vrhovni komandant oruzanih snaga Havel razgovarao sa zantovskim i zatrazio od vlade da se ponovo pozabavi prodajom tenkova.

Argumente ministra odbrane da ce se armija morati, pre ili kasnije, otarasiti jednog broja tenkova, prihvatio je i premijer Vaclav Klaus (ODS): "nemam, naime, ambicije da armiji odredjujem koliko tacno mora da ima tenkova". Medjutim, nisu svi ministri Gradjanske demokratske stranke (ODS) glasali za ovu transakciju.

Glavni uzrok ovim politickim nesporazumima u okviru koalicije novinari vide u tome sto bi ovu transakciju trebala da realizuje firma "Omnipol", nekada najveci izvoznik oruzja, a koju neki politicari iz koalicionih stranaka optuzuju za sumnjive poslove. Firma "Omnipol" je sada u sastavu "Hemapol Group", koja je, opet, pre dve godine, kada je htela da ucestvuje u privatizaciji naftne industrije, proglasena od strane ministra unutrasnjih poslova za "leglo ruskih spijuna". Ova tvrdnja nije mogla biti dokazana, pa je kao zastareli arsenal politickih igara otisla u arhivu.