PROFESOR DR BORIVOJ LAZIC, DEKAN ELEKTROTEHNICKOG FAKULTETA U BEOGRADU O UPISU NA TEHNICKE FAKULTETE I PMF

Beogradjani najbrojniji, ali ne i najbolji

Vise od polovine primljenih kandidata koji su dobili indeks jednog od devet tehnickih i prirodno-matematickih fakulteta su stanovnici glavnog grada, ali su vise bodova osvojili maturanti iz drugih mesta u Srbiji

Koliko studenata treba skolovati?:
Profesor dr Borivoj Lazic, dekan
Elektrotehnickog fakulteta

Zajednicki klasifikacioni ispit organizujemo zbog kandidata koji su se opredelili za tehniku i prirodne nauke. Oni na ovaj nacin izaberu, ako ne dobiju ono sto im je prva zelja, nesto drugo i ne moraju da cekaju septembarski rok. Ipak, opsti utisak je da broj prijavljenih za tehniku opada. I ove godine se desilo da je broj mesta na grupi fakulteta koji su zajednicki polagali bio veci od broja prijavljenih. Ali, interesantno je da su se javljali izuzetno dobri djaci, sa neverovatnim prosekom. Prosecna ocena svih 3.200 kandidata bila je 4,15, sto je iznenadjujuce i za nas. Oni koji su hteli da se upisu na elektrotehniku imali su jos veci prosek - 4,51, a odlicne ucenike interesovala je i matematika. Na tehnicke fakultete konkurisalo je 286 vukovaca, 948 odlicnih, 1.345 vrlodobrih ucenika, kaze za "Nasu Borbu" profesor dr Borivoj Lazic, dekan Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu.

Zadovoljni smo sa ovim upisnim rokom, primili smo prakticno najbolje studente, govorim o celoj tehnici. Vise od polovine primljenih brucosa bilo je iz Beograda, 791 kandidat uspeo je da se upise kao redovan student, mada se beogradske gimnazije nisu bas mnogo proslavile, komentarise prof. dr Borivoj Lazic. Medju upisanim akademcima ponovo su dominirali studenti - razmera 75 prema 25 u korist kandidata u odnosu na kandidatkinje je tradicionalna, mada se poslednjih godina malo povecao interes devojaka za sudije na tehnickim fakultetima.

Fraze o besplatnom skolovanju
Zasto je neko poceo da uvodi visoke skolarine u srednjoj skoli, meni je potpuno nejasno. Logicnije je da fakulteti prvi uvedu ekonomske skolarine. Mada po toj logici, onaj ko ima para, moci ce da se skoluje, ko nema - nece. To ne moze da se premosti stipendijama, jer treba imati privredu koja ce davati stipendije. U Americi i Evropi se tacno zna koliko kostaju studije i da ce to neko morati da plati. Kod nas sve ispada sakriveno, da izgleda kao da imamo besplatno skolovanje. To placamo svi mi, preko poreza. Nigde nista nema besplatno.

Sumarni uspeh

Iz tabele koja pokazuje sumarni uspeh svih kandidata vidi se da je ispit iz matematike polagalo 1.163 kandidata, koji su u proseku osvojili 59,42 boda. Vrlodobri su postigli slabiji uspeh, 1.270 maturanata ostvarilo je prosek 41,99. Razlika od skoro 20 poena ukazuje da ocene u srednjoj skoli ipak nesto znace, ocenjuje prof. dr Lazic, "jer je uspeh na ispitu srazmeran uspehu u srednjoj skoli. Odlicni su postigli mnogo bolji prosek, sto ne znaci da neki odlican ucenik nije propao na ispitu".

Neslavnih nula bodova na oba klasifikaciona ispita imalo je sedam kandidata, cetiri prijavljena "osvojilo" je jedan bod, 10 svega dva... najvise kandidata imalo je izmedju 20 i 70 poena. Na Elektrotehnickom fakultetu upisalo se 113 "vukovaca" na redovne studije, dok cetvoro nisu mogli da se upisu kao redovni studenti. Zadnji koji se upisao na elektrotehniku 330-ti, ima 71,86 bodova, sto znaci da se cetiri "vukovca" naslo ispod 71. poena. Od svih prijavljenih, njih 3.085, osvojilo je vise od 30 bodova, odnosno 841 kandidat imao je izmedju 30 i 51 bod i mogao je da dobije indeks jednog od tehnickih ili prirodno- matematickih fakulteta.

Rang-lista
Organizatori zajednickog konkursa su uradili i tabelu rezultata prijemnih ispita po skolama iz kojih su dosli kandidati. Na ovom spisku je rangiran uspeh 227 razlickih skola iz Srbije. Ako se uzmu rezultati sa kvalifikacionog ispita iz matematike, na prvom mestu po uspehu je Matematicka gimnazija iz Beograda, jer je 108 kandidata koji su diplomirali u ovoj skoli imalo prosek od 85,33 boda. Zapazen uspeh pokazalo je i 11 maturanata Prve kragujevacke gimnazije, 26 kandidata iz Smedereva, 48 kandidata iz Cacka, 61 ucenik Pete beogradske gimnazije...
Treba reci da je teze ostvariti veci prosek kad skola ima vise kandidata, tako da skole sa jednim-dva kandidata ne vredi ni racunati. Tako da je Peta beogradska gimnazija, zbog velikog broja interesenata, po uspesnosti prva iza Matematicke gimnazije. Lep uspeh pokazalo je i 57 maturanata koji su zavrsili Prvu beogradsku gimnaziju, a zapazene rezultate imali su ucenici iz Panceva, Lazarevca, Devete i Trece beogradske gimnazije... Tehnicka skola "Nikola Tesla" je na ovoj tabeli nisko po ostvarenom proseku, ali je iz nje doslo 317 kandidata.

Ekonomske skolarine

Medju studentima koji su u prvom konkursnom roku dobili indeks za jedan od devet tehnickih i prirodno-matematickih fakulteta, ima i kandidata koji dolaze iz Republike Srpske i Crne Gore. Nedavno je na Nastavno- naucnom vecu Beogradskog univerziteta postavljeno pitanje "kako da se naplate troskovi studenata iz ovih republika, koji se skoluju na racun budzeta Srbije?" U starom sistemu takvih dilema nije bilo, niti su se troskovi refundirali. U svetu postoje resenja i za takve situacije.

Na univerzitetima u SAD, gde se placa skolarina, propisano je, na primer, da stanovnici Indijane, koji zele da se skoluju kod kuce placaju najnizu skolarinu, oni koji dolaze iz drugih drzava u sastavu SAD izdvajaju vise novca, a stranci moraju da plate najvise.

Broj studenata iz Republike Srpske i Crne Gore, koji su upisali tehnicke fakultete u Beogradu je zaista mali, svega 39 brucosa stiglo je iz Crne Gore, sto je zanemarljivo.

Taj odnos je daleko veci na fakultetima kojih nema u Crnoj Gori, na Medicinskom, Stomatoloskom, Farmaceutskom fakultetu...

Vec nekoliko godina na Beogradskom univerzitetu se zagovara ideja o ekonomskim skolarinama. Dekan Elektrotehnickog fakulteta misli da je tesko tek tako reci da li si "za ili protiv te inicijative" "jer je to osetljivo pitanje koje mora vrlo pazljivo da se razmatra". "Nazalost, verovatno ce drzava moci ici na samofinansiranje u vecoj meri. Pitanje je i koliko studenata treba skolovati?

Kapitalisticke zemlje to resavaju na razlicite nacine. Postoje drzavni univerziteti, ali i oni na kojima se placaju skolarine. Postoje i stipendije koje su kod nas sada izuzetak. Studije u tom svetu, u koji nastojimo da idemo, su dosta skupe, posebno u SAD, gde obrazovanje jednog studenta godisnje kosta izmedju 25 i 35 hiljada dolara", navodi prof. dr Lazic.

Pragmaticna mladez
Poslednjih godina raste interesovanje za FON, na koji idu mahom vrlodobri djaci. Za razliku od klasicnih tehnickih fakulteta, koji spadaju u izuzetno teske, FON je malo laksi, a ima atraktivne smerove. Mladi su danas pragmaticniji, ocenjuje dekan Elektrotehnickog fakulteta.

Cena studija

A koliko kod nas kosta student Elektrotehnickog fakulteta? To je tesko reci, jer nemamo mogucnost to da izracunamo, komentarise dekan Elektrotehnickog fakulteta. Po njegovoj racunici, ako se uzme u obzir ono sto je drzava dala fakultetu prosle godine, onda stvari izgledaju ovako: "Od Ministarstva prosvete dobili smo 10 miliona dinara - a diplomiralo je preko 400 studenata - to je oko 25 hiljada dinara (ako se uzme broj od 400 diplomiranih studenata), a kad se sve sabere i podeli, ispada da skolovanje jednog inzinjera toliko kosta.

Medjutim, suma je znatno veca, jer smo dobijali sredstva za projekte od Ministarstva za nauku i tehnologiju, nesto zaradjujemo i mi, nesto su platili i sufinansirajuci visokoskolci, a imamo i studente iz Libije... tako da se prvobitna suma uvecava bar za jos 10 hiljada dinara. Sve u svemu, mislim da diplomirani student elektrotehnike drzavu kosta oko 50 hiljada dinara, jer tu treba uracunati i studentske domove, koji se takodje placaju iz budzeta i troskove roditelja, analizira prof. dr Borivoj Lazic.

On smatra da pitanje skolarina treba drugacije postaviti. U smislu trazenja odgovora "sta zemlja moze da izdrzi i koliko joj studenata treba?"

Drugo, smatra profesor Lazic, "nema sumnje da toliki broj studenata moze da dobije zaposlenje, pa se postavlja pitanje, cemu ih onda skolovati? Dekan Elektrotehnickog fakulteta kaze da bi uvek glasao za besplatno skolovanje od osnovne skole do fakulteta.

"Medjutim, to mnoge zemlje ne uspevaju, pa necemo ni mi moci. Zato negde mora da se stavi granica, da drzava kaze "iz budzeta mozemo da skolujemo toliko visokoskolaca, a ostali ce morati da placaju". Pretpostavljam da to nece biti samo jedna odluka, vec da ce to biti rezultat politike koja ce morati sprovesti".

Medicinari na tehnici
Pre dve godine na zajednickom konkursu tehnickih i prirodno- matematickih fakulteta izvanredan uspeh postigao je maturant baletske skole. Ovog puta prijemni iz fizike odlicno je uradio maturant Medicinske skole iz Zrenjanina, koji je sa 100 poena zauzeo drugo mesto na rang-listi, a zavidan uspeh postigli su i djaci niske Medicinske skole.

O. Nikolic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /