RADIO NE RADIO

Teofil Pancic

I ove nedelje, kao vec nekoliko godina unazad, veseli trudbenici Radio Beograda su obavljali svoj tezak i nezahvalan patriotski posao glede podsticanja ponosa nacije. Iako njihov rodoljubivi polet ne splasnjava, nesto mi govori da im u grlu ipak cuci jedna knedla koja je skuvana cak u Africi. U dalekoj, prijateljskoj i nesvrstanoj Keniji uhicen je izvesni Zorz Rudjiu, belgijski drzavljanin, i predat medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Arusi. Nareceni Rudjiu nije klao po kucama, ali je podsticao druge da to cine, tj. "u brojnim emisijama... podsticao na nasilje ne samo protiv Tutsija, vec protiv umerenih Hutua, Belgijanaca nastanjenih u Ruandi, kao i protiv "plavih slemova" u sastavu mirovnih snaga UN". O tome, naravno, niste mogli da cujete nista na Radio Beogradu, ali ste mogli da citate u "Nasoj Borbi". Mikrofonske bojovnike iz Hilandarske ova policijsko-juristicka akcija mrskog Novog Svetskog Poretka zgrazava iz sasvim prakticnih razloga: sta ako se ona Luiz Arbur i drustvo iz Haga dosete da primene iskustva svojih africkih kolega, pa pocnu da ih ganjaju po svetu? Zamislite, ode neki pouzdani Predsednikov novinar negde u beli svet zajedno s Predsednikom (ako ga iko bude igde zvao), i - ne vrati se... Samo ce se njegov barsunasti radiofonicni glas javiti iz telefonske slusalice: "Zeno, ja sam u Hagu!"...

Za Belgijanca patriotski angazovanog u Ruandi kazu da je tokom sto dana neverovatno "produktivnog" genocida Hutua nad Tutsima "Rudjiov glas podizao moral ubica koji su etnicki cistili Ruandu s macetom u jednoj ruci, i tranzistorom na uhu". Nasi ratnici nisu drzali tranzistore dok su bili u akciji - gde da se akas s tranzistorom dok se ganjas po bosanskim vrletima? - ali su zato prethodno bili dobro "ideoloski" brifovani, tako da im je ostalo samo da zavrse tehnicki deo posla. Svako ko se, pocetkom devedesetih, izlozio, recimo, putovanju autobusom po zemlji Srbiji (o ostalim "srpskim zemljama" da i ne govorimo), bio je nemocni objekat sadistickog izivljavanja i verbalnog radijskog orgijanja na temu "pomahnitalih ustaskih bojovnika" i "fanaticnih dzihad-ratnika". Komentari saputnika: "kad ce, bre, pometemo ta g.... pa da zivimo ki ljudi?" Evo, sad zivimo "ki ljudi", jadna li nam majka...

Dok po Africi hapse postene genocidne radio-rodoljube, u Beogradu Vuk Draskovic surovo ucenjuje neduznog i nemocnog Slobodana Milosevica da ostavi na miru radio-stanice po "slobodnim gradovima Srbije" - do izbora. Posle toga - tesko njima. Izbori treba samo da odluce ko ce da im konacno doaka - Levi ili Desni. Njima ce ionako biti svejedno. Dakle, do septembra, parola glasi: Svi! Svi! Svi! - U etar!