ODGOVOR TUZIOCA NA PRIGOVORE ODBRANE SLAVKA DOKMANOVICA

Javna rasprava o prigovorima odbrane Dokmanovica zakazana za 8. septembar. UNTAES nije "prekoracio mandat", naprotiv, prekrsio bi sudski nalog da optuzenog nije uhapsio. Hapsenje je izvedeno legalno, smatra tuzilac

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Uz saopstenje da ce se javna rasprava o preliminarnim prigovorima odbrane Slavka Dokmanovica odrzati 8. septembra ove godine, u haskom Tribunalu su na uvid javnosti stavljeni kako podnesci odbrane, tako i tuziocevi odgovori na njih.

Dokmanovicev branilac Toma Fila, kao sto smo vec javili, trazi da se njegov klijent momentalno oslobodi, buduci da je, kako se tvrdi u prigovoru, uhapsen "ilegalno", "na prevaru" i, zapravo, "kidnapovan", dok su pripadnici UNTAES - asistirajuci istraziteljima Tribunala prilikom njegovog hapsenja - "prekoracili ovlascenja iz mandata." Drugim podneskom se od tuzioca trazi da Dokmanovicevoj odbrani dostavi sav dokazni materijal prezentiran tokom javne rasprave o "Vukovarskoj optuznici", vodjene marta prosle godine u skladu sa clanom 61 Pravila postupka.

U tuziocevom odgovoru na prvi zahtev odbrane, kao neosnovana se odbacuje tvrdnja da je UNTAES "prekoracio mandat" time sto je ucestvovao u izvrsenju naloga za hapsenje koji je potpisao jedan od sudija Tribunala. Naprotiv, tvrdi tuzilac, "nakon sto mu je urucen takav nalog, UNTAES bi prekrsio sudsku naredbu da je propustio da uhapsi optuzenog."

Povodom tvrdnji odbrane da je Dokmanovic uhapsen "na prevaru", u odgovoru se navodi da je "tuzilac imao razuman osnov da veruje da optuzeni moze da bude uhapsen, ali samo ako ne zna za postojanje optuznice i naloga za hapsenje... te je od sudije koji je potvrdio optuznicu zatrazio da naredi njeno neobjavljivanje, navodeci razloge za to." Sudija Fuad Rijad je prihvatio takvu argumentaciju tuzioca i izdao trazenu naredbu.

Tuzilac, dalje, smatra neosnovanim i tvrdnje o navodnom Dokmanovicevom "kidnapovanju." Mere koje su preduzete u cilju njegovog hapsenja, navodi se u odgovoru, "bile su nesumnjivo opravdane, posebno u svetlu cinjenice da je Dokmanovic imao kod sebe napunjeni pistolj. U takvim okolnostima, ono sto se dogodilo sa Dokmanovicem nije bilo kidnapovanje, vec jednostavno - hapsenje, izvedeno legalno i bez incidenta." Zbog svega toga tuzilac trazi da Pretresno vece odbaci zahtev odbrane da se optuzeni oslobodi.

Na drugi zahtev odbrane - da joj se dostavi dokazni materijal prezentiran u proslogodisnjoj raspravi o "Vukovarskoj optuznici" - tuzilac nema nikakvih primedbi, buduci da je, kako se navodi u odgovoru, ta rasprava bila javna, kao i da su svi tokom nje prezentirani dokumenti i dokazi... vec u javnom domenu.

Ta rasprava je, inace, vodjena od 20. do 26. marta prosle godine, dakle upravo u vreme kada je "Vukovarska optuznica" protiv trojice oficira bivse JNA - Mrksica, Sljivancanina i Radica - prosirena i na bivseg gradonacelnika Vukovara, Slavka Dokmanovica. Tokom rasprave je saslusano desetak svedoka i prezentiran deo dokaza tuzilastva o zlocinu koji je 20. novembra 1991. pocinjen nad 260 ljudi odvedenih iz Vukovarske bolnice i streljanih na obliznjem poljoprivrednom dobru Ovcara.

U odluci koja je saopstena 3. aprila 1996, Pretresno vece I zakljucuje da postoji razuman osnov za verovanje da su pomenuti ljudi nasilno odvedeni iz Vukovarske bolnice na poljoprivredno dobro u Ovcari, te da su tamo streljani i sahranjeni u unapred pripremljenu masovnu grobnicu. Po oceni sudija, tuzilastvo je prezentiralo obilje dokaza iz kojih se vidi licno prisustvo i ucesce optuzenih oficira u dogadjanjima u Vukovarskoj bolnici i oko nje, nakon zauzimanja grada od strane JNA i njenih paravojnih saveznika. Na osnovu toga, "Vukovarska optuznica" je jos jednom potvrdjena - ovog puta od strane kompletnog Pretresnog veca. U njoj se, pored ostalog, konstatuje da dokazi ukazuju da politicka i vojna odgovornost za operaciju lezi na najvisim nivoima vlasti." Te da se, prema tom prilikom saslusanim svedocima-ekspertima, "takav stav armije moze objasniti jedino postojanjem neke vrste politicke komande." Za optuzenima je izdata medjunarodna poternica, upucena svim drzavama-clanicama UN. Istovremeno, Vece je nalozilo predsedniku Tribunala da o cinjenici da SR Jugoslavija nije izvrsila nalog za hapsenje trojice oficira - zvanicno informise Savet bezbednosti UN. Nekoliko nedelja kasnije Savet bezbednosti je tim povodom izdao saopstenje kojim se osudjuje takvo ponasanje i od jugoslovenskih vlasti se zahteva izvrsavanje obavezujucih naloga Tribunala. Ta osuda i zahtev su, medjutim, ostali bez odjeka i efekata.