#Policija preuzela kontrolu nad Kijevom i okolinom ~SAOPSTENJE PRISTINSKOG MEDIJA CENTRA ^Policija preuzela kontrolu nad Kijevom i okolinom
Srpski policajac u akciji protiv OVK u Decanima
Foto: Rojters
Pristina, Beta. - Pristinski Media centar Udruzenja novinara Srbije saopstio je juce da je policija juce ujutru oko 7,30 “preuzela kontrolu nad Kijevom i okolinom". Selo Kijevo se nalazi na magistralnom putu Pristina-Pec oko 40 kilometara zapadno od Pristine i u poslednjih mesec dana je bilo u potpunom okruzenju pripadnika ilegalne Osobodilacke vojske Kosova. “Jutros je izvrsena redovna smena na policijskom punktu u Kijevu i to mesto je snabdeveno hranom i lekovima", navodi se u saopstenju. Medju policajcima nije bilo povredjenih. Americki izaslanik za Balkan Holbruk je nedavno nazvao to mesto “neuralgicnom tackom" i “najopasnijim mestom u Evropi". Albanski izvori su takodje danas potvrdili da je oko Kijeva jutros bilo sukoba. {Holbruk i Afanasijeski u Beogradu Beograd, Beta. - Izaslanik SAD Ricard Holbruk trebalo je juce da stigne u Beograd i da pocne razgovor sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem o situaciji na Kosovu, saznaje Beta u diplomatskim izvorima u Beogradu. Holbruk danas treba da ode u Pristinu, i tamo se susretne sa liderom kosovskih Albanaca, Ibrahimom Rugovom. Zbog situacije na Kosovu, u Beograd danas dolazi i zamenik ruskog ministra inostranih poslova Nikolaj Afanasijevski. Ruski diplomatski izvori su juce saopstili u Moksvi da “nije iskljucena" mogucnost susreta Holbruka i Afanasijevskog. }
|AKCIJA SRPSKIH SNAGA BEZBEDNOSTI NA PUTU PEC-PRISTINA

Policija deblokirala Kijevo

Prvi policajci usli u selo u kojem je u blokadi bilo oko 100 Srba civila i 50 policajaca. Manjih borbi sa pripadnicima OVK jos ima. U toku ciscenje i pretraga terena, tvrde srpski izvori. Nema informacije o posledicama

Teroristima porasla cena:
Pripadnici ilegalne OVK u akciji
Pristina, Beta. - Policijske snage su juce ujutru deblokirale selo Kijevo, na putu Pec-Pristina, koje je bilo u visednevnoj blokadi pripadnika ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), potvrdili su agenciji Beta policijski i srpski izvori u Pristini. Prvi pripadnici policije usli su u to selo, u kojem je u blokadi bilo oko 100 civila Srba i oko 50 policajaca. “U toku je ciscenje i pretraga terena oko Kijeva", naveo je jedan od srpskih izvora, dok je drugi izjavio Beti da je akcija “uradjena maksimalno profesionalno". “Manjih borbi na podrucju oko sela Kijevo jos ima", naveo je izvor, i dodao da se “nada da ce i one brzo prestati". Ti izvori ne navode, za sada, podatke o mogucim zrtvama na obe strane, niti druge pojedinosti. Americki ambasador u UN Ricard Holbruk je pre desetak dana izjavio da je selo Kijevo “neuralgicna tacka" i da postoji opasnost da zbog blokade tog sela dodje do sirenja sukoba. Holbruk je nakon posete Kosovu nazvao Kijevo “najopasnijim mestom u Evropi". Agencije su javljale da je to mesto bilo svakodnevna meta napada pripadnika OVK koji su koristili rakete, minobacace i automatsko oruzje. Tokom opsade u Kijevu je poginulo vise osoba medju kojima i direktor tamosnje skole Rados Spasic. Na obodu tog sela, kroz koje prolazi regionalni put Pristina-Pec, bili su pripadnici ilegalne OVK, koji su u potpunosti opkolili Kijevo. Pripadnici ilegalne OVK u zaledjini su imali obruc koji su napravile “srpske snage", rekao je Beti, pre dva dana, jedan vrlo obavesteni albanski izvor u Pristini. Po njegovim recima, razdaljina izmedju “srpskih snaga" i pripadnika ilegalne OVK je bila dosta velika, jer ih je delio “sendvic od nekoliko albanskih sela". Prema tom izvoru ilegalna OVK je bila u strateski povoljnijoj poziciji, posto je imala “zaledjinu - albanska sela u kojima su, takodje stacionirani pripadnici OVK". Nacelnik Kosovskog okruga Veljko Odalovic je nedavno najavio da bi moglo da dodje do akcije za deblokadu Kijeva i magistralnog puta Pristina-Pec. Predsednik Parlamentarne partije Kosova Adem Demaci je rekao da je OVK opkolio policijsku stanicu u Kijevu i odlucio da je “po svaku cenu unisti". Prema Demacijevim recima, OVK je spremna da “resi problem bez prolivanja krvi i da otvori koridor za evakuaciju Srba, ukoliko Medjunarodni Crveni krst nadgleda tu operaciju". On je pre nekoliko dana predlozio da civili Srbi i policajci iz kijevske stanice, koji zele da odu, poloze oruzje. {“Napad bio zestok" I albanski izvori na Kosovu potvrdjuju da je juce bilo borbi oko Kijeva. Aktivisti Komiteta za ljudska prava u Srbici saopstili su da su “jake policijske snage juce ujutru izvrsile oruzani napad na podrucje Kijeva". Isti izvori dodaju “da je napad bio zestok", ali da nemaju pojedinosti o posledicama. } #Eksplodirala bomba, nema zrtava ~JUCE U PRISTINSKOM NASELJU KUPUSISTE ^Eksplodirala bomba, nema zrtava
Pristina, Beta. - U pristinskoj ulici Kralja Petra I, u naselju Kupusiste, juce ujutru je eksplodirala bomba i prema prvim informacijama nije bilo zrtava. Bomba je eksplodirala ispred upravne zgrade predstavnistva kragujevackog gradjevinskog preduzeca "Kablar" i istraga o incidentu je u toku. Ocevici navode da je policija blokirala mesto gde se dogodila eksplozija, ali da nije zelela da da blize informacije o incidentu. Radio Pristina je javio da je bomba eksplodirala u 6.07 i da su od detonacije popucala stakla na okolnim izlozima i osteceno nekoliko automobila na obliznjem parkingu. Ovo je za poslednjih nekoliko meseci prvi oruzani incident u samoj Pristini. #Klinton: Na Beogradu je glavna odgovornost ~KLINTON POZVAO NA OBUSTAVU SUKOBA I PREGOVORE ^Na Beogradu je glavna odgovornost Hong Kong, Beta-AFP, AP. - Americki predsednik Bil Klinton rekao je juce da glavna odgovornost za nastavak sukoba na Kosovu lezi na vladi jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, ali i da su "ostale strane" zatajile u pregovorima. Na konferenciji za novinare u Hong Kongu, gde boravi u okviru posete Kini, Klinton je ponovio da i dalje pruza podrsku, kao i americki saveznici, nastavku vojnih priprema NATO, i podsetio je da je Alijansa objavila "jasno i nedvosmisleno" da se ne iskljucuje nijedna opcija. "Na Beogradu je glavna odgovornost" za situaciju na Kosovu, precizirao je Klinton ali i dodao, ne navodeci na koga tacno misli, da su se "drugi" uzdrzavali od pregovora kada su "imali uspesan dan ili sedmicu na vojnom planu". "Sukob se nastavlja. Obe strane su umesane. Postoje neke nejasnoce oko toga ko jeste a ko nije voljan da pregovara. Radimo na tome sto bolje mozemo", rekao je Klinton. Americki predsednik je ponovo istakao da je jedini nacin za resenje krize na Kosovu, za sve strane, da se sastanu i pregovaraju. #Rugova: Autonomija neprihvatljiva ~IBRAHIM RUGOVA, LIDER KOSOVSKIH ALBANACA ^Autonomija neprihvatljiva Pristina, Beta. - Lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je juce izjavio da je autonomija "neprihvatljiva" za Albance na Kosovu. On je na konferenciji za novinare u Pristini rekao da Albanci traze nezavisnost za Kosovo ili medjunarodni protektorat" i dodao da o "buducosti Kosova odlucuje sam narod Kosova". Na pitanje da li prihvata "politicku kontrolu nad (ilegalnom) Oslobodilackom vojskom Kosova" Rugova je odgovorio da je on "predsednik Republike Kosovo" i da predstavlja "sve ljude i sve politicke grupe". "I grupe koje su se organizovale za odbranu svojih domova snose odgovornost za stanje na terenu", rekao je Rugova. On je jucerasnju policijsku akciju u okolini Kijeva ocenio kao "opasnu" i zatrazio obustavu svih borbenih aktivnosti. Rugova je stanje na Kosovu ocenio kao "veoma tesko" i zatrazio hitnu obustavu svih operacija "srpskih vojno-policijskih snaga i medjunarodnu zastitu za narod Kosova". #Poziv Hrvatskoj da postuje prava Srba ~SAOPSTENJE SAVETA BEZBEDNOSTI UN ^Poziv Hrvatskoj da postuje prava Srba Njujork, FoNet. - Savet bezbednosti UN pozvao je Hrvatsku da ispuni obecanja da ce obezbediti postovanje manjinskih prava Srba i spreciti ih da nastave napustanje regiona istocne Slavonije, javlja Rojters. U saopstenju procitanom na zvanicnom sastanku, Savet bezbednosti je izrazio zabrinutost zbog povecanja “etnicki motivisanih incidenata, delozacija i slucajeva zastrasivanja" u oblasti istocne Slavonije. “Nastavljanje ovog trenda moglo bi imati ozbiljne negativne efekte na obnovu multietnickog drustva u Republici Hrvatskoj", kaze se u saopstenju. Najmanje polovina od 70.000 Srba koji su do pre godinu dana ziveli u istocnoj Slavoniji napustila je region, a mnogi od njih su iseljeni povratkom hrvatskih izbeglica, uprkos obecanjima vlade. Savet bezbednosti UN je pozvao hrvatsku policiju da reaguje na etnicki motivisane incidente. Savet je pozdravio novi hrvatski program za povratak raseljenih lica i pozvao na njegovu doslednu primenu na svim nivoima. #Zajednicka platforma o Prevlaci ~SARADNJA CRNOGORSKE I SAVEZNE VLADE ^Zajednicka platforma o Prevlaci Podgorica, Beta. - Jugoslovenska i crnogorska vlada do kraja sledece nedelje zajedno ce pripremiti platformu za pregovore sa Hrvatskom oko otvaranja granicnog prelaza Debeli brijeg i resenja pitanja Prevlake, pisu jucerasnje podgoricke “Vijesti". List pise da je to dogovoreno na sastanku funkcionera Ministarstava inostranih poslova SRJ i Crne Gore u cetvrtak u Beogradu. Jugoslovenska vlada je prihvatila gotovo sva polazna stanovista Crne Gore oko resenja spora Prevlake i ta republika ce odlucujuce profilisati stavove Savezne vlade oko pitanja Prevlake, pisu “Vijesti". List dodaje da ce predstavnici Crne Gore ucestvovati i u ekspertskom timu Saveznog ministarstva inostranih poslova u pregovorima sa Hrvatima. Crnogorska vlada ce na narednoj sednici usvojiti platformu za pregovore sa Zagrebom i taj predlog ce biti dostavljen Hrvatima, a posle i Ujedinjenim nacijama. Pozivajuci se na neimenovani izvor, “Vijesti" tvrdi da ce se sefovi diplomatija SRJ i Hrvatske, Zivadin Jovanovic i Mate Granic, sastati “oko 15. jula" i da ce na tom susretu biti pokrenuto pitanje otvaranja granicnog prelaza Debeli brijeg.

Granic: Nije prihvatljiv predlog Jugoslavije

Zagreb, FoNet. - Hrvatska jos nije dobila sluzbeni odgovor Beograda na prijedlog za pregovore o rjesavanju pitanja Prevlake. Hrvatski ministar vanjskih poslova Mate Granic izjavio je juce da Hrvatska ipak zna sadrzaj pisma koje je UN uputio Momir Bulatovic i da ga ne smatra prihvatljivim. Naime, kako je objasnio Granic na konferenciji za stampu, Bulatovic govori o tome da je Prevlaka dio Bokokotorskog zaljeva, dok Hrvatska cvrsto stoji na stanovistu da je Prevlaka dio hrvatskog teritorija i ne zeli uopce raspravljati o teritorijalnim pitanjima i promjenama granica. Granic je rekao da je hrvatska konzultirala svoje vojne strucnjake i spremna je razgovarati i o asimetricnom rjesenju za demilitarizaciju podrucja oko Prevlake. To je dokaz hrvatske snage, izjavio je Granic koji kaze da je posljednja rijec Zagreba da se ovdje radi o sigurnosnom, a ne teritorijalnom pitanju. #Poziv Rugovi da "smesta" formira organe vlasti ~NOVI STAV ATINE, ZVANICNA VERZIJA MINISTRA ODBRANE COHACOPULOSA ^Poziv Rugovi da “smesta" formira organe vlasti

U razgovoru s novinarima u Solunu pred put u Vasington ministar je izjavio u ime vlade da Rugova treba da formira organe vlasti i da Milosevic treba da iskoristi sansu koja mu se pruza

Slobodan Markovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Atine

Izjava ministra odbrane Grcke Akisa Cohacopulosa u petak o tome da “upravo Grcka podrzava" predsednika Demokratske stranke Ibrahima Rugovu da “ojaca" svoju “izabranu vlast" time sto ce “smesta" formirati vladu i druge organe na kojima bi se “zasnivala celovita samouprava" na Kosovu, predstavlja jos jedan medju sve jasnijim znacima preciziranja stava Atine prema resenju kosovske krize. Grcka je i dalje stabilno protiv promene “granicnog statusa quo" na Balkanu - jer bi to moglo ugroziti i grcke interese i granice, protiv je primene sile i za miran put do “siroke autonomije". Ali, uporedo, drzeci se u najmanju ruku ekvidistance, osudjivala je primenu sile na Kosovu “ma sa koje strane dolazila", kritikovala saveznog predsednika Slobodana Milosevica sto proletos nije prihvatio “prijateljski grcki savet" da pregovara, nego se odazvao tek na pritisak americkog izaslanika Ricarda Holbruka. Sada se tome pridruzio i stav jednog od najmocnijih ministara - izgovoren u ime vlade - o tome da “gospodin Rugova" treba hitno da formira vlast, a da Milosevic “iskoristi sansu koja mu se pruza" da sve ostane samo na - autonomiji. Zvanicna verzija Cohacopulosovog razgovora sa novinarima u Solunu - uoci odlaska za Vasington gde ce i o Kosovu razgovarati sa drzavnim sekretarom za odbranu Vilijemom Koenom - stigla je od Ministarstva odbrane Grcke. Prema stenogramu, Cohacopulos je rekao: “Stav Grcke je veoma cist prema pitanju Kosova: Resenje ne moze biti vojno. Bice politicko, mirovno i diplomatsko resenje koje treba da daje najvecu mogucnu autonomiju Kosovu, i da ojaca izabranu vlast g. Rugove. Njega upravo Grcka podrzava u tome da smesta pristupi fomiranju celovite institucionalne strukture. Mi, dakle, smatramo da, uporedo sa otpocinjanjem dijaloga, medjunarodno javno mnjenje treba da podrzi g. Rugovu da smesta pristupi formiranju institucija, formiranju vlade, strukture i svega onoga sto u praksi potvrdjuje celovitu samoupravu na svim nivoima. I to bi uzdiglo i njega samog i njegovu ulogu, a da uz to takozvani ’Oslobodilacki pokret’ (“Oslobodilacka vojska Kosova" prim.) uporedo obavezno odustane od pribegavanja oruzju i podredi se politickom rukovodstvu g. Rugove". Grcki ministar odbrane je zatim rekao: “Uporedo treba pozvati predsednika Milosevica da iskoristi sansu koja mu se pruza zbog medjunarodne intervencije, da pristupi celovitoj, sporazumnoj samoupravi i autonomiji, a ne nezavisnosti i samoopredeljenju, kako traze drugi". Na pitanje o tome “kako grcka vlada ocenjuje taj razgovor sa predstavnicima ’Oslobodilacke vojske Kosova’ ", odnosno kako ocenjuje stav Vasingtona, Cohacopulos je odgovorio kritikom, mada uz rezerve: “Ima raznih misljenja i unutrar Saveza (NATO prim.). Moja licna procena je da razgovor sa predstavnicima (organizacija prim.) koji koriste nasilje i terorizam u zalaganju za prava coveka, nikada ne moze biti koristan. On eskponira one koji ulaze u trgovinu te vrste, zato sto oni doprinose - na neki nacin: kroz prozor - da dodje do ucesca (tih organizacija prim.) u mirovnom procesu. “Osim ako nisu obezbedili obavezu tih snaga da odustanu od nasilja i vojne aktivnosti. A da li su to postigli, ne znam. Medjutim, to je jedina mogucnost koja bi mogla da opravda takve kontakte", objasnio je Cohacopulos. #Vreme je da Milosevic pocne pregovore ~UZDRZANOST VASINGTONA OKO RAZGOVORA U BEOGRADU ^Vreme je da Milosevic pocne pregovore Vasington, FoNet. - U Stejt Departmentu vlada primetna uzdrzanost oko ishoda ovog ponovnog razgovora Ricarda Holbruka sa Slobodanom Milosevicem, kojeg americka administracija smatra glavnim krivcem za situaciju u koju je dovedeno albansko stanovnistvo na Kosovu, kao i najodgovornijim za blokadu medjunarodnih inicijativa da se pokrajini obezbedi autonomni status u okviru Jugoslavije. "SAD su apsolutno protiv nezavisnosti Kosova, kao i protiv prisajedinjenja Kosova jednoj susednoj drzavi", ponovio je predstavnik za stampu administracije Dzejms Rubin, iznoseci iscekivanja da ce jucerasnji razgovor u Beogradu Ricarda Holbruka uciniti, kako je receno izvestacima iz Stejt Departmenta, da "Slobodan Milosevic najzad shvati da vodi zemlju putem unistenja i da je vreme da povuce specijalne trupe sa Kosova, da zaustavi zapoceti obracun, da prekine upotrebu teskog naoruzanja kao i da pocne s dobrom voljom pregovore kojima ce se resiti problem Kosova". U Vasingtonu je, pored toga, jos jednom zvanicno ponovljeno da ce americka strana nastaviti zapocete kontakte sa predstavnicima Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), sto je posao koji bi ponovo mogao da pripadne specijalnom Klintonovom izaslaniku Robertu Gelbardu, koji krajem ovog vikenda prvo odlazi u Bosnu - a zatim putuje na Kosovo. U obrazlozenju odluke o produzavanju kontakata sa organizacijom koja je doskora bila optuzivana za terorizam, u Vasingtonu se culo obrazlozenje da SAD - vodjene svojim pragmatistickim pristupom u resavanju najnovije krize na Balkanu - smatraju da je u sadasnjoj situaciji razgovor neophodan sa svima onima koji su u stanju da obezbede i sprovedu prekid vatre. U ovom konkretnom slucaju, u te partnere za razgovor o miru pocela je sad da se ubraja i OVK, za koju je u Stejt Dapertmentu konstatovano da ima sve vecu podrsku lokalnog albanskog stanovnistva, kao i da prakticno kontrolise jednu trecinu teritorije Kosova. #Nikolic: Odluke Kontakt grupe nas ne obavezuju ~TOMISLAV NIKOLIC, POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE ZA JAGODINSKU TV “PALMA PLUS" ^Odluke Kontakt grupe nas ne obavezuju

Vlada ne moze da natera Rugovu na pregovore. To mogu njegovi mentori - Amerika ili Nemacka, izjavio Nikolic

Jagodina, Beta. - Potpredsednik Vlade Srbije Tomislav Nikolic ocenio je da je sustina predloga Kontakt grupe o Kosovu u tome da “Srbija i SR Jugoslavija ne vrse vlast na Kosovu i Metohiji". “Zasedanje Kontakt grupe 8. jula bice veliki izazov za Jugoslaviju i Srbiju ili prelomna tacka za nas. Ili cemo ostati pri stavovima koje smo doneli prilikom formiranja Vlade Srbije i time ne dozvoliti mesanje u nase unutrasnje stvari, ili ce, ne daj Boze, neko popustiti, a onda ce nastati haos u Srbiji", rekao je Nikolic u preksinocnoj emisiji jagodinske televizije “Palma plus". On je rekao da Kontakt grupa moze da donese “samo stavove koji nece biti obavezujuci za Srbiju i Jugoslaviju, ako budu takvi kakve ih naglasava Klaus Kinkel (sef nemacke diplomatije)". “Oni ce 8. jula doneti odluke, a mi cemo ih protumaciti i ono sto drzava Srbija moze da dâ Albancima kao nacionalnoj manjini, dacemo, ono sto ne moze po Ustavu, niko nece dati", rekao je potpredsednik Vlade Srbije. Na pitanje zasto su vlasti odbile misiju Felipea Gonsalesa na Kosovu, a prihvatili prisustvo akreditovanih diplomata na Kosovu, Nikolic je odgovorio da to “nije poraz srpske politike". “Diplomate koji ce od ponedeljka setati Kosovom i Metohijom nece moci da naredjuju vlastima Srbije sta da rade, a mi nemamo sta da krijemo na Kosovu i Metohiji. Mi ne zelimo da se izolujemo od sveta i zato smo doneli odluku da ne sprecavamo one koji zele da vide istinu o Kosmetu, racunajuci da to nije mesanje u nase unutrasnje poslove," rekao je Nikolic. On je rekao da Vlada Srbije “ne moze da natera" lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugovu na pregovore i dodao da to mogu da ucine “njegovi mentori iz sveta - Amerika ili Nemacka". Nikolic je optuzio Rugovu da je “vodja terorista" i da on i njegovi istomisljenici smatraju da plodove terorizma na Kosovu “mogu da iskoriste za sto bolje politicke poene". “Mi radikali smo apsolutno spremni da odobrimo svaku akciju koja ce predstavljati samar terorizmu", rekao je Nikolic, koji obavlja funkciju zamenika predsednika Srpske radikalne stranke. {Milosevic se nikad nije obratio narodu Na pitanje zasto se predsednici SRJ i Srbije ne obrate naciji, Nikolic je odgovorio da je “uzaludan posao traziti od Milosevica da se obrati narodu, jer je on tip politicara koji se nikada nije obratio narodu". “Mislim da je predsednik Srbije, gospodin Milan Milutinovic sebe u momentu izbora stavio u neki podredjeni polozaj i da se i on na istovetan nacin bavi politikom, smatrajuci da ne treba da se pojavljuje u javnosti", rekao je Nikolic i dodao da se on s tim ne slaze, ali da “nema ingerencije da utice na to kako ce neko da se bavi svojim poslom". } #Brodovi NATO stizu u Drac ~KOMANDA POMORSKIH SNAGA ZAPADNE ALIJANSE ^Brodovi NATO stizu u Drac Napulj, Beta-AFP. - Komanda pomorskih snaga NATO u Napulju je saopstila juce da ce cetiri broda Alijanse u Mediteranu, prvi put uploviti u teritorijalne vode Albanije 8. jula. Prisustvo brodova NATO u albanskoj luci je deo “napora NATO u promovisanju bezbednosti i stabilnosti u tom regionu", i trebalo bi da omoguci Alijansi “da se upozna (sa situacijom), ali i da bude vidjena u toj vaznoj luci smestenoj na ulasku u Jadransko more", saopsteno je iz napuljske komande. Vrhovni komandant NATO za Evropu americki general Vesli Klark doci ce u posetu posadi tih brodova, koji ce od 8. do 10. jula biti stacionirana u albanskoj luci Drac. Uplovljavanje brodova NATO u Drac odobreno je 28. maja na ministarskom sastanku NATO u okviru donetih odluka za jacanje i kompletiranje aktivnosti Partnerstva za mir u Albaniji i Makedoniji. Pomenuti brodovi predstavljaju deo snaga za hitno reagovanje NATO, a cetiri broda koja ce uploviti u Drac pripadaju Spaniji, Grckoj, Italiji i Turskoj. Ostali brodovi iz sastava tih snaga koji pripadaju Nemackoj, SAD, Holandiji i Velikoj Britaniji, u isto vreme ce biti u italijanskoj luci Bari. #Izbeglicki tretman za petoricu dezertera VJ ~ODLUKA OEBS U TIRANI ^Izbeglicki tretman za petoricu dezertera VJ Tirana, Beta. - Petoricu pripadnika Vojske Jugoslavije koji su se prekjuce predali albanskim granicnim vlastima Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ce tretirati kao izbeglice i ne namerava da ih preda Beogradu, izjavio je juce agenciji Beta jedan predstavnik OEBS-a u Tirani. Portparol albanskog Ministarstva unutrasnjih poslova Artan Bizga izjavio je juce da su se dezerteri Vojske Jugoslavije predali albanskim granicnim vlastima na severoistoku te zemlje u Hasu. Ernest Nurkovic (21), Fatmir (Sali) Nurkovic (21) iz Novog Pazara, Ruzdi (Saban) Muric (24), Ali Muric (24) i Esad (Rahman) Kuc (21) iz Rozaja u Crnoj Gori predali su se 6. juna Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK) koja ih je prekjuce izrucila albanskim vlastima. Zvanicnik OEBS-a je potvrdio da je ova organizacije preuzela petoricu dezertera i odvela ih u Tiranu. #Hil: Kosovu autonomija u okviru Jugoslavije ~KRISTOFER HIL, AMBASADOR SAD U MAKEDONIJI ^Kosovu autonomija u okviru Jugoslavije Skoplje, Beta. - Ambasador SAD u Makedoniji Kristofer Hil izjavio je juce da je bezbedonosno stanje na Kosovu lose, ali da po njegovom misljenju sadasnja sitaucija ne predstavlja opasnost za bezbednost regiona. “Ukoliko problem ne bude resen i ukoliko se nastavi eskalacija sukoba onda ce to predstavljati opasnost za bezbednost regiona, a iskreno i opasnost po sposobnost Kontakt grupe da doprinese miru za ceo Balkan, izjavio je Hil u intervjuu za skopski nedeljni list “Denes". “Rugova i njegov pregovaracki tim su nasi partneri za pregovore. Razgovori sa drugim ljudima su samo pokusaj da se uskladimo sa odredjenim situacijama koje se dogadjaju na terenu, a koje veoma komplikuju politicki dijalog", odgovorio je Hil na pitanje da li su SAD zapocele pregovore sa Oslobodilackom vojskom Kosova. “Rugova ima nasu apsolutnu podrsku i mi njega obavestravamo o svim nasim aktivnostima, tako ce biti i u buducnosti. On je covek sa kojim saradjujemo", istakao je ambasador Hil. Hil je rekao da u Savetu bezbednosti UN postoje razlicita misljenja treba li vojnu intervenciju NATO bazirati na rezoluciji Saveta bezbednosti, s obzirom da bi to bila intervencija Alijanse van njenih granica. On je istakao da pergovaracki tim insistira na sto skorijem politickom resenju kosovske krize. Na pitanje novinara ima li smisla vrsiti pritisak samo na Milosevica Hil je rekao da “SAD ne vrse pritisak samo na Milosevica, ali je ocigledno da Jugosloveni cinjenicom da predstavljaju drzavu imaju veliku odgovornost da pronadju miroljubiv nacin za izlazak iz krize". “Jasno je receno da treba primeniti pritisak i na OVK, kako bi se sprecilo njihovo ukljucivanje u provokativne akcije i dala sansa pokretanju politickog procesa," kazao je Hil. “Bez obzira na to koliko puteva OVK uspesno blokira i za koliko sela ce tvrditi da su neka vrsta slobodne teritorije, to je zaista irelevantno u odnosu na to sta treba uraditi da bi se pronaslo politicko resenje (za kosovsku krizu) u okviru SR Jugoslavije", istakao je Hil. #Autonomija uz dvojno drzavljanstvo ~STA SADRZI PLATFORMA SOCIJALDEMOKRATIJE O KOSOVU ^Autonomija uz dvojno drzavljanstvo

Vlast bi trebalo da smanji prisustvo vojske, da povuce specijalne policijske snage “na nivo koji je prethodio eskalaciji sukoba i to u meri smanjivanja opasnosti od terorizma", da amnestira sve ucesnike oruzanih sukoba pod uslovom da predaju oruzje i prekinu ucesce u oruzanim akcijama, a sve to bi nadgledao mesoviti vojno-politicki komitet

Da je Kosovo “bure baruta" koje moze da ugrozi ne samo bezbednost Jugoslavije, vec i da zapali celu jugoistocnu Evropu, posto je na tom prostoru skoncentrisan veliki vojni potencijal, odavno je poznata prica. Ali bez obzira na gore navedene cinjenice jos nije postignuta jedinstvena platforma za resenje kosovske krize, bar kad je srpska strana u pitanju. Doduse, i vlast i opozicija su predlagale kako da se raspetlja kosovski cvor. Medjutim, kad neka od opozicionih stranaka ponudi resenje nadlezni se prave kao da nista nisu culi. Kada predstavnici vladajuce stranke javno obznane sta planiraju da preduzmu na Kosovu i Metohiji, opozicionari se podsmehuju i kazu “kako krizu ne mogu da rese oni koji su do krize i doveli". Posto su se i jedni i drugi igrali u proteklih nekoliko godina “gluvih telefona" dosli smo u pat poziciji. Naime, srpska strana samo ponavlja pricu da je Kosovo neotudjivi deo Srbije, dok se albanska prica zavrsava sa nezavisnom drzavom. Nedavno je pridodat jos jedan zahtev, a to je da se u tzv. prelaznom periodu uspostavi medjunarodni protektorat nad Kosovom. Da bi se izaslo iz kosovske “zone sumraka" prosle nedelje Socijaldemokratija je donela platformu za resenje kosovske krize. U stvari Socijaldemokratija je ponudila na uvid domacoj i svetskoj javnosti dokument pod nazivom “Okvirni plan za miroljubivo demokratsko resenje pitanja statusa Kosova i Metohije i albanske zajednice i njihove integracije u Srbiji i SRJ". Plan je okviran posto se tice kljucnih pitanja, najvaznijih resenja, zahteva za raspravu, dalju detaljnu razradu svih pitanja i izradu neophodnih pratecih dokumenata. Sta sadrzi SD platforma za resenje kosovske krize: prvo treba da dodje do bezuslovnog prekida vatre i obustavljanja neprijateljstava, sto je bitan preduslov za otpocinjanje dijaloga i izbegavanje najgoreg. U vezi sa prekidom nasilja plan sadrzi niz konkretnih mera i aktivnosti koje bi trebalo da preduzmu i jedna i druga strana u sukobu. {Specificnosti SD platforme Sta se podrazumeva pod autonomijom Kosova i Metohije po ovoj platformi? Prvo - pravo na posedovanje i isticanje nacionalnih simbola i amblema (zastava, grb i slicno). Zatim - pravo na dvojno drzavljanstvo za svakog pripadnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji. Obrazovni, kulturni, informativni i sportski sistem koji ce uvazavati potrebe te zajednice. Takodje, pod tim pravom se podrazumeva i odgovarajuca zastupljenost u profesionalnom sastavu Vojske Jugoslavije prema kriterijumima koji vaze i za druge gradjane SRJ. Ali, specificnost SD platforme u odnosu na druge koje se takodje bave ovom problematikom, jeste u tome sto je predvidjeno da pripadnici albanske zajednice, ukoliko zele mogu da budu oslobodjeni sluzenja vojnog roka u narednih pet godina. } Naime, po planu, vlast bi trebalo da smanji prisustvo vojske i da povuce specijalne policijske snage “na nivo koji je prethodio eskalaciji sukoba i to u meri smanjivanja opasnosti od terorizma". Ovim okvirnim planom (kako su nazvali platformu za resenje kosovske krize) Socijaldemokratija je predvidela i amnestiju za sve ucesnike oruzanih sukoba pod uslovom da predaju oruzje i prekinu sa ucescem u oruzanim akcijama. Naravno, podrazumeva se da nisu pocinili ratne zlocine. Predvidjeno je, takodje, formiranje mesovitog vojno-politickog komiteta za nadgledanje tog procesa. Tek nakon toga treba da otpocne dijalog i to bez prethodnog uslovljavanja i prejudiciranja mogucih izlaza. Pod tim se podrazumeva da Albanci odustanu od zahteva za secesijom i stvaranjem nezavisne drzave, a da Republika Srbija i SR Jugoslavija albanskoj zajednici garantuju pravo na nacionalni identitet, samoorganizovanje, samoadministriranje. To pravo, takodje, pripada Srbima i Crnogorcima i drugim narodima koji zive na prostoru Kosova i Metohije. Zatim, planom je predvidjeno obezbedjenje najsire autonomije Kosova i Metohije i odgovarajuce autonomije kosovskih Albanaca, ali u okviru demokratske Srbije i SRJ. Samo takvo resenje, po misljenju rukovodstva SD, moze da bude u funkciji stabilnosti i mira u regionu. Ali, da bi se sve to realizovalo u praksi neophodno je, po njima, da se usvoje dodatni prateci dokumenti i to pre svega dva zakonska projekta: ustavni zakon o slobodama i pravima manjinskih zajednica i ustavni zakon o uspostavljanju najsire autonomije Kosova i Metohije. Na pitanje novinara da li je SD zakasnila sa donosenjem platforme za resenje kosovske krize i da li je resenje krize ipak u rukama Ricarda Holbruka, predsednik ove partije Vuk Obradovic je odgovorio: “Nije zakasnila, mada se nalazimo u vremenu koje mozemo oznaciti kao minut do dvanaest". O tome zasto do sada nisu doneli platformu, mada i sami priznaju da su po tom pitanju imali kristalno jasne stavove, predsednik Socijaldemokratije je rekao: “Ovo je korak koji preduzimamo u krajnjoj nuzdi i sa dubokim uverenjem da vise vremena za cekanje nema. Ne bude li se ovaj plan sa najvecom mogucom ozbiljnoscu razmatrao i sledio vec sutra-prekosutra, zemlja se moze naci u bezizlaznoj situaciji. To je bio razlog da napustimo nasu dosadasnju poziciju izbegavanja da idemo sa sopstvenom platformom i da ponudimo nesto sto je u interesu i jedne i druge strane. Mi smo bili prisiljeni da uradimo nesto sto je, objektivno gledano bila duzna drzava. Ovo je zapravo pokusaj da se spasi drzava, da spasi obraz srpskog naroda i zastite vitalni interesi srpskog naroda, naglasio je Obradovic na prezentaciji SD platforme. Vuk Obradovic takodje upozorava da je vreme da se uozbiljimo i pocnemo da resavamo krizu, jer posledice odugovlacenja i statusa kvo su “podela Kosova, iseljavanje stanovnistva, veliki rat, velika katastrofa".

Mirjana Kalinic

{Nezvanicna platforma SPS-JUL-SRS koalicije Iz radionice Ministarstva za lokalnu samoupravu izasla su dva dokumenta - Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi i Nacrt privremene statutarne odluke autonomne pokrajine Kosovo i Metohija - koji su, najverovatnije trebalo da posluze kao platforma srpsko-albanskog dijaloga. Doduse, radi se o nezvanicnoj verziji koja jos nije prosla neophodnu proceduru koja je predvidjena za usvajanje zakona. Ne zna se, takodje, da li se odustalo od tih zakona ili je njihovo donosenje odlozeno za kasnije. Ali, u nezvanicnom Nacrtu zakona o lokalnoj samoupravi posebno je interesantno poglavlje koje se odnosi na sastav, organizaciju i nacin rada u odredjenim jedinicama lokalne samouprave na Kosovu i Metohiji. Naime, tim zakonom u kosovskim opstinama i u gradu Pristini predvidjeno je da se obrazuju veca nacionalnosti i vece nacionalno neopredeljenih gradjana (vece nacionalnosti Srba i Crnogoraca, vece nacionalnosti Albanaca i vece drugih nacionalnih zajednica koje zive na tom prostoru). Bilo bi zaista interesantno cuti sta o tome misli albanska strana. } #Posle konkursa - nasilno zatvaranje ~DA LI JE NEZAVISNO INFORMISANJE ELEKTRONSKIH MEDIJA ISPROVOCIRALO ODUZIMANJE OPREME ^Posle konkursa - nasilno zatvaranje Obecanje Saveznog ministarstva za telekomunikacije da ce svim radio i tv stanicama koje u takozvanom prvom krugu nisu dobile frekvencije i tv kanala biti pruzena mogucnost da kompletiraju dokumentaciju i tako naknadno dobiju frekvencije, proizaslo je izgleda iz prvobitnih pritisaka kako medija u Srbiji tako i medjunarodnih novinarskih asocijacija. Pomenuto ministarstvo je, naime - nedavnom pretnjom crnogorskim elektronskim medijima da moraju iskljucivo sa njim sklopiti ugovor o koriscenju frekvencija ili ce se u protivnom smatrati da nezakonito rade - samo nagovestilo da ce posle konkursa uslediti represije slicne onima iz juna ’97. godine, kada su savezni inspektori nasilno zatvarali stanice. Prva takva akcija dogodila se u sredu, kada je pristinskom Radio “Kontaktu" oduzeta oprema za emitovanje. To sto je ovaj radio jedina nezavisna stanica na Kosovu planirala da emituje program na albanskom i srpskom jeziku izgleda nije bilo tako vazno koliko cinjenica da je odskora u program uneo i informativni segment, reemitujuci vesti Radija B-92, Glasa Amerike i Svetskog programa BBC. U prilog tezi da je upravo nezavisno informisanje isprovociralo oduzimanje opreme govori i to da je Savezno ministarstvo za telekomunikacije nedavno obavestilo Radio “Kontakt" da je kompletirao dokumentaciju u skladu s uslovima konkursa i da ce “u najkracem mogucem roku dobiti dozvolu za emitovanje". Paradoks je tim veci sto u resenju o zabrani emitovanja, koje je prilikom odluzimanja dela opreme ovom radiju uruceno glavnom i odgovornom uredniku Dorijanu Nuaju, navodi da se program emitovao bez dozvole, sto je juce bilo i obrazlozenje saveznog sekretara za informisanje Gorana Matica. Treba podsetiti da je savezni ministar za telekomunikacije Dojcilo Radojevic izjavio da je problem u onim stanicama koje uopste nisu konkurisale za frekvencije, dok ce za sve one koje nisu na prvobitnom spisku dobitnika frekvencija biti ostavljen prelazni period da dopune dokumentaciju. “Dodela frekvencija je proces koji tece", uveravao je tom prilikom novinare i Goran Matic, tako da se mogao steci dojam da su izjave asocijacija nezavisnih elektronskih medija o skorim represijama nad elektronskim medijima koji nisu po volji rezimu u najmanju ruku preterane. Ministri Radojevic i Matic nisu se oglasili posle zabrane Radio “Kontakta". Osim objasnjenja o pravim razlozima za ovaj potez, javnosti bi mogli da objasne kako to da neki ne mogu dobiti nijednu frekvenciju, a pojedine televizije i radio stanice bez sedista, opreme i jednog sata programa mogu dobiti i po desetak frekvencija, zahvaljujuci kojima ce pokriti prostor cele Srbije.

O. Mamuzic

{ |DS I GSS O AKCIJI SAVEZNIH INSPEKTORA

Policija uspesna samo protiv medija

Demokratska stranka i Gradjanski savez Srbije juce su ostro osudili zatvaranje Radio “Kontakta". Prema GSS, nasilno gasenje ovog radija koji je doprinosio smirivanju tenzija i boljem razumevanju, potvrdjuje da vlastima u Srbiji nije stalo do smirivanja situacije na Kosovu. DS podseca drzavne organe da je “njihov posao na Kosovu da pre svega stite Ustav tako sto ce da uspostave red i mir, zastite gradjane i onemoguce terorizam, a ne da sprecavaju ustavno pravo na slobodno informisanje". } #Umesto povratka na posao - otkazi ~KAKO JE DIREKTOR “POLITIKE" SHVATIO OZBILJNOST SUDSKE PRESUDE ^Umesto povratka na posao - otkazi Direktor a. d. “Politika" Hadzi Dragan Antic podelio je u cetvrtak otkaze grupi novinara koja ga je tuzila zbog slanja na prinudni odmor i dobila presude u svoju korist. I prvostepenom i drugostepenom sudskom odlukom ponistena su resenja o prinudnim odmorima koje je grupi nepodobnih novinara Hadzi Antic urucio u decembru ’96. godine, u jeku demonstracija protiv izbornih kradja. Kako saznajemo od novinara koji su tuzili prvog coveka “Politike", Okruzni sud u Beogradu potvrdio je u aprilu presudu Prvog opstinskog suda o nezakonitosti Anticevih resenja. Prema odluci, Antic je morao vratiti novinare na posao i obezbediti im odgovarajuca radna mesta. Kako direktoru “Politike" nije padalo na pamet da to zaista uradi, novinari su podneli krivicnu prijavu protiv njega zbog nepostupanja po pravosnaznoj presudi i o tome ga obavestili telegramom, u kojem se, pored ostalog, kaze: “Upozoravamo te da si bio obavezan da izvrsih pravosnaznu presudu... Buduci da smo od tvojih organa bezbednosti spreceni da neposredno kontaktiramo sa tobom, ovim putem te podsecamo na zakonsku obavezu da nas vratis na odgovarajuca radna mesta. Rokovi za sprovodjenje pravosnazne presude su ti odavno istekli". Umesto odgovora na krivicnu prijavu zbog nepostovanja reci suda, Antic je doneo odluku da svoja nezakonita resenja o prinudnim odmorima zameni jos nezakonitijim resenjima o otkazima. U zajednickom saopstenju, sada otpusteni novinari pitaju se “da li pravosudje mora da ustukne pred ovakvim flagrantnim krsenjem zakona od strane pojedinaca koji su neciji politicki misljenici i cija je zastita svemoguca. Ili ce sudovi uprkos svemu postovati slovo zakona i zastititi obicne podanike od samovolje i bezumnog ponasanja pojedinaca?"

P. R.

{Zamerili se direktoru Novinari kojima je direktor “Politike" urucio otkaze uprkos tome sto je sud ocenio da nije imao pravo ni da ih u decembru ’97. posalje na prinudne odmore su: Dragan Vlahovic, Milan Nikolic, Zoran Bogavac, Arandjel Jovanovic, Zorica Jelic, Ljubisa Bemic, Milanka Vasovic, Miroslav Lazanski, Velimir Bucalo, Radmila Novakovic, Natasa Andjelic, Petar Jankovic, Ivan Miladinovic, Milan Cetnik, Dragutin Milic, Ljiljana Avdic-Korolija. } #Godisnji odmor - vreme za smenu ~NACIONALNA STANICA RADIO JUGOSLAVIJA CEKA NOVOG DIREKTORA ^Godisnji odmor - vreme za smenu

Mada bi upraznjeno mesto trebalo da pripadne Crnoj Gori, poznato je da je na njega oko bacio Ivan Markovic, sadasnji glavni i odgovorni urednik Radio Jugoslavije i visoki funkcioner Jugoslovenske levice

Savezna vlada razresila je duznosti direktora Radio Jugoslavije Nikolu Ivanovica, koji se na tom mestu nalazio cetiri godine, a ciji je mandat trebalo da traje do kraja godine.Vest o smeni, gospodin Ivanovic procitace verovatno na Internetu, buduci da trenutno boravi u Sjedinjenim Americkim Drzavama gde koristi godisnji odmor. Od tri savezna informativna glasila - Borba, Tanjug i Radio Jugoslavija, samo jedno direktorsko mesto pripadalo je Crnoj Gori i to mesto direktora nacionalnog radija. Najave da ce gospodin Ivanovic biti smenjen plasirane su u stampi, jos pre mesec dana, mada sam Ivanovic “nije verovao" u mogucnost takvog raspleta dogadjaja. U intervjuu nasem listu, sada vec bivsi direktor je izjavio da bi ta smena narusila ravnopravnost republika i Crnu Goru dovela u potpuno inferioran polozaj u medijskom prostoru savezne drzave. Nikola Ivanovic, nije clan nijedne stranke, ali ga kvalifikuju kao “kadar Mila Djukanovica". To mesto trebalo bi dakle da pripadne Crnoj Gori, sto nije iskljuceno s obzirom da novi savezni premijer moze da postavi coveka iz “vlastitog tabora". S druge strane, poznato je da je oko na to mesto bacio Ivan Markovic, sadasnji glavni i odgovorni urednik Radio Jugoslavije i visoki funkcioner Jugoslovenske levice. Takodje je gotovo izvesno da bi tokom leta nacionalna radio stanica trebalo da se pripoji nedavno formiranoj Radio televiziji Jugoslavije, koja svoj program privremeno emituje na Drugom kanalu RTS. “Ne znam nista o tome", izjavio je juce za nas list Ljubisa Ristic, predsednik Upravnog odbora Radio televizije Jugoslavija i prvi covek Jugoslovenske levice. U Saveznom sekreterijatu za informisanje obavestili su nas da jos nije raspisan konkurs za novog direktora, mada za imenovanje v. d. nije potreban konkurs. Sednica savezne vlade odrzace se u cetvrtak, pitanje v. d. direktora Radio Jugoslavije nije na dnevnom radu, mada to, u principu, nista ne mora da znaci. Da li ce se na mestu prvog coveka nacionalne radio stanice naci kadar Crne Gore ili, pak, ne, zavisice i od rekonstrukcije Savezne vlade i eventualno novog saveznog sekretara za informacije. Izvesno je da manja federalna jedinica pretenduje na to mesto, jer posle Ignjatovica, Brcina i Matica, Crnogorci smatraju da je “red na njih".

N. Preradovic

#"Pusto, pusto, pusto mi je sve" ~KAKO JE MINISTARSTVO PROSVETE SRBIJE USPELO DA, BEZ PROTESTA, OKUPI STUDENTE? ^"Pusto, pusto, pusto mi je sve"

Studentskim gradom preksinoc su se zaorili stari narodnjaci u izvedbi novih nada regrutovanih iz studentskih redova, u organizaciji Saveza studenata Beograda

Dosetku Saveza studenata i Studentskog centra da posle 32 godine vaskrsnu izbor za "Prvi glas univerziteta" u narodnoj muzici, oberucke je prihvatilo i finansijski pomoglo Ministarstvo prosvete koje, inace, nije isplatilo prvi deo majske plate zaposlenima u prosveti. Neka neko kaze da drzava ne misli na buducnost mladih i ne pruza mogucnost da postignu nesto u zivotu. Sto jest jest bolje se zivi od novokomponovane muzike, nego od fakultetske diplome. Ko zna mozda ce i neko od ucesnika zanemariti svoju diplomu (od koje i onako nema hleba) i uploviti u vode narodne muzike. Jos dok su celnici promovisali novi Zakon o univerzitetu rekli su, odnosno zapretili mladima da ne beze iz zemlje. Istina, nisu izjavili da ce im oduzeti pasose, nisu obecali ni posao ni plate, ali... Evo, sada je pruzena mogucnost nekolicini da u zivotu izgrade karijeru, a pritom i zarade novac. Sve u svemu program je bio strucno pripremljen, a samim tim i za pohvalu. Doduse mikofon je nekoliko puta zakazivao, pa se glasovi pevackih nada ponekad i nisu dobro culi. Medjutim, bilo je kao na pravom koncertu narodnjaka. Buduci pevaci i pevacice "prikladno" obuceni, bas kao da su stigli iz pojedinih emisija "Pink" televizije, cast izuzecima. Neki su uspeli da dobro otpevaju posudjenu kompoziciju, ali vecinu nije dobro podnosio zvucnik, pa je bilo gromoglasnog skripanja. Nema veze, desi se to i "profesionalcima". {Pobednici Prvu nagradu, a uz to i tri hiljade dinara, dobila je Miljana Dzunic, student Filoloskog fakulteta, koja je otpevala pesmu Silvane Armenulic "Sta ce mi zivot bez tebe dragi". Drugoplasirani student, pevac narodne muzike koji je dobio 2.000 dinara zove se Igor Gligorov, sa Muzicke akademije, koji je jos uz to i proslogodisnji pobednik. Trece mesto i hiljadu dinara dobio je Sasa Jovic, student Poljoprivrednog fakulteta. Ove godine je uvedena i specijalna nagrada publike koja kosta 500 dinara, a osvojio ju je Milko Jelic sa Medicinskog fakulteta. } Orkestar akademskog kulturno-umetnickog drustva "Spanac" bio je uniformisan u narodnim nosnjama. Pozornicu su krasile i dve sarmantne voditeljke zavaljene u udobne fotelje, koje su krasile scenu uz voditeljski duo kao da su simbolicno predstavljale buduci dobrog zivot. Da li onakvog kakvim zive nasi politicari, ili narodni pevaci, svejedno je. Ni gledaoci nisu odudarali od ucesnika, s tim sto drvene klupe na kojima su sedeli nisu bas bile udobne. Medju njima su uglavnom bili studenti, mozda bas oni sa proslogodisnjeg ili ovogodisnjeg protesta. Reklo bi se oni samo slusaju rock and roll, ali narodnjaci im zapravo nisu strani. Dizali su ruke i igrali uz "Stani Ibar vodo", "Devojka iz grada", "Pusto mi je sve"... "Nema provoda bez narodnjaka", dovikivalo se iz publike. Ko bi se, uostalom, jos na ovim tropskim vrucinama zamarao problemima oko Zakona o univerzitetu, kasnjenjem i neisplatom studentskih kredita, oskudnim menijem u menzama, da ne spominjemo takozvane drzavne pobleme skoka marke, sukoba na Kosovu, opste nemastine i propadanja... Pred gotovo cetiri hiljade gledalaca, uglavnom studenata, svoj talenat u pevanju starih narodnjaka pokazalo je 44 ucesnika. Trebalo ih je, prema recima Nikole Vukanica, predsednika Saveza Studenata Studentskog grada i jednog od organizatora, biti 60, ali neki su ili odustali ili nisu prosli selekciju. Kulturno- zabavni program ovakvog tipa obnovljen je prosle godine. Pre 32 godine "pehar" prvog glasa u narodnoj muzici odneo je Miki Jevremovic. Tim peharom je kasnije snimio prvu plocu, potom nastavio uspesnu karijeru, ali fakultet je batalio. U pauzi dok je ziri ocenjivao prvu grupu pevaca, goste je zabavljao Sasa Vasic, bivsi clan grupe "Misija". Pesmom "Moj dilbere" pobednica je oko dva sata po ponoci proglasila fajront.

Tanja Pekic

{Ziri Predsednik zirija za izbor "Prvog glasa Beogradskog univerziteta" u narodnoj muzici bila je Jelena Oljaca, profesor muzike. Ostali clanovi su Miro Maksimovic, direktor Doma kulture Studentskog grada, Jovan Dimitrijevic, muzicki producent, Igor Raicevic ispred Saveza sudenata, Ljubisa Milenkovic, zamenik direktora Studentskog centra. } #Diskriminacija homoseksualaca i lezbijki ~KAMPANJA PROTIV HOMOFOBIJE I SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE NAD HOMOSEKSUALNOM MANJINOM ^Diskriminacija homoseksualaca i lezbijki

Kao najprisutniji oblik homofobije i diskriminacije navodi se delovanje “specificne grupe - ’dizelasa’. Okupljaju se u svakom vecem mestu u Srbiji, a svako ko se ne uklapa u njihovu semu belog, heteroseksualnog muskarca srpske nacionalnosti meta je njihovog napada".

Informacije koje su prikupili realizatori Kampanje protiv homofobije i analiza opste pravno-socijalne slike ukazuju na citav niz oblika diskriminacije nad gej-muskarcima i lezbijkama u Srbiji, od kojih je na prvom mestu taj sto se, po svedocenju mnogih homoseksualaca sa kojima su stupili u kontakt, u svakoj policijskoj stanici u Srbiji nalaze kartotetke sa spiskom homoseksualaca, njihovim fotografijama i otiscima prstiju. “Policija do ovih podataka dolazi ili racijama na mestima na kojima se gej muskarci okupljaju, ili ucenjujuci homoseksualce koji su im poznati od ranije da otkriju druge, ili drugim nelegalnim metodama - prisluskivanjem telefona, otvaranjem poste, itd", navodi se u izvestaju Kampanje, koji obuhvata period od januara do juna ove godine. Kao najprisutniji oblik homofobije i diskriminacije navodi se delovanje “specificne grupe - ’dizelasi’. Okupljaju se u svakom vecem mestu u Srbiji, a svako ko se ne uklapa u njihovu semu belog, heteroseksualnog muskarca srpske nacionalnosti meta je njihovog napada. Realizatorima Kampanje protiv homofobije prijavljeno je nekoliko slucajeva prebijanja, na beogradskoj glavnoj zeleznickoj stanici i na Uscu, gde se okupljaju homoseksualci. Kampanja ukazuje da Srpska pravoslavna crkva u svojim javnim nastupima, pored ukidanja prava na abortus, i pored propagiranja mizoginije, propagira homofobiju i da to narocito vazi za nize svestenike u okviru te Crkve, dok se za Patrijarha Pavla navodi da je u nekoliko navrata izjavio da su “homoseksualci bolesni ljudi", ne pozivajuci na represiju protiv njih. Dalje se konstatuje da sve politicke partije desnice propagiraju homofobiju, a da glasnogovornici ekstremno nacionalnih partija otvoreno u medijima zahtevaju tretman za homoseksualce kakav su imalu nacistickoj Nemackoj. Partije levice i centra ne pominju u javnosti pitanje homoseksualnosti, plaseci se “kompromitacije". Realizatori projekta zabelezili su slucajeve u kojima su ove stranke iskljucile iz clanstva osobe ciji je homoseksualni identitet otkriven. Ni jedna jedina partija u Srbiji nije se - ni javno ni u svom programu - zalozila za ukidanje diskriminacije nad homoseksulacima. Jedino Gradjanski savez Srbije, kao jednu od sporednih tacaka, tretira poboljsanje polozaja homoseksualaca i lezbijki. Podmladak Socijaldemokratske unije u svom Statutu se zalaze za ukidanje svih oblika seksualne diskriminacije. Izmedju ostalog, izvestaj sadrzi podatak da se, suprotno odluci Svetske zdravstvene organizacije, po kojoj se homoseksualnost ne sme tretirati kao bolest, u praksi desava suprotno. Realizatorima projekta “Kampanja protiv homofobije" poznati su slucajevi kada lekari psihijatri, posebno u manjim mestima Srbije, tretiraju homoseksualce kao psihicki obolele osobe i prepisuju im “odgovarajucu" terapiju. Izvestaj koji je objavljen u Biltenu broj 1-6, povodom 27. juna, Medjunarodnog dana ponosa lezbijki i homoseksualaca, sa glavnim motom “Lezbijska i gej prava su ljudska prava", sacinjen je uz finansijsku podrsku Fonda za otvoreno drustvo i tehnicku podrsku Fonda za humanitarno pravo, a osim podataka o pravno-socijalnoj represiji nad seksualnim manjinama u Srbiji i pregleda oblika homofobije sadrzi i informacije o njihovom politickom, socijalnom i kulturnom organizovanju. U posebnom odeljku daje se pregled dosadasnjih aktivnosti i rezultati monitoringa medija. Pokazalo se da se, kako u okviru Kampanje, od 1. januara 1998. godine, tako i u ranijim posmatranjima u ovdasnjim medijima otvoreno agituje protiv gej muskaraca i lezbijki, o njima se govori sa nipodastavanjem i podsmehom. Samo u nekoliko navrata objavljeni su afirmativni tekstovi.

LJ. G.

{Strah od diskriminacije Zbog raznih oblika diskriminacije, kao i tradicionalne patrijarhalnosti drustva i konzervativizma, koji je pojacan ratom koji je Srbija vodila i totalitaristickim rezimom, na ovom tlu homofobija je sastavni deo svakodnevnog zivota. Homoseksualci ne smeju da se javno deklarisu kao takvi, da bi izbegli razne oblike diskriminacije i represije kojima bi mogli biti izlozeni, zakljucuju realizatori Kampanje protiv homofobije. } #Izmedju straha i ljubavi ~SUKOBI RAZVEDENIH RODITELJA KOJI ZIVE U RAZLICITIM ZEMLJAMA - OKO DECE ^Izmedju straha i ljubavi

Kad se roditelji posle razvoda ponasaju kao odrasle, zrele i civilizovane osobe - dete je srecnije. Strah od oduzimanja ili “vrbovanja" truje i koci normalne odnose

Ma koliko se govorilo o tome da, kada supruznicku ljubav zameni mrznja i netrpeljivost, najvise ispastaju deca, tesko da ce se na ovim prostorima nesto bitnije promeniti na tom polju u skorije vreme. Zaslepljeni novim tegobama kojima su “bombardovani" nakon razvoda i raspada porodice, roditelji zaboravljaju na sicusne, nezne dusice svoje dece, koje su tada najpodloznije uticajima. Cesto koriste sopstvenu decu kao instrument u borbi za ostvarenje novih ciljeva, uglavnom sebicnih i nesvesnih. Kasnije se, po pravilu, kaju zbog toga, ali je tada, uglavnom, prekasno. Posebnu kategoriju u masi razvedenih brakova i raspadnutih porodica, predstavljaju bivsi parovi koji zive u razlicitim zemljama. U sadasnjoj situaciji, kada je mnogo ljudi iz ovog podneblja iz razlicitih razloga napustilo zemlju, ovakve situacije su vrlo ceste. Ono sto ih, pak, cini slicnim sa ostalim slucajevima razvoda i kraha porodice, je cinjenica da se i ovde na slican nacin problem supruznika prelama preko dece. Kada otac ili majka zive u nekoj drugoj zemlji, mogucnost da se vidjaju sa svojim detetom je objektivno otezana zbog raznih administrativnih problema, ali se ovde pojavljuje jos jedan novi momenat: strah od oduzimanja deteta. Nikakve pravne garancije ovde ne mogu da savladaju strah roditelja koji treba da dopusti svom detetu da neko vreme provede sa drugim roditeljem, daleko, u nekoj drugoj zemlji. Nedavno je na adresu redakcije “Nase Borbe" stiglo pismo gospodina Dragomira Petrova iz Backe Palanke koji je ustvrdio da je njegov jedanaestogodisnji sin, Zarko, sakriven na nepoznatom mestu i optuzio bivsu suprugu i njenu majku da su izvrsili krivicno delo oduzimanja deteta. On je nudio i deviznu nagradu ljudima koji imaju neku informaciju o tome gde se njegov sin nalazi. U policijskoj stanici u ovom mestu su nam rekli da su upoznati sa ovim slucajem i da nije u pitanju otmica deteta. Gospodin Petrov nam se kasnije javio telefonom iz Kanade i objasnio da je on dobio saglasnsot Centra za socijalni rad da svog sina povede na odmor u inostranstvo, da je polozio garancije pred kanadskom i jugoslovenskom vladom da ce dete, svakako, vratiti majci koja je dobila pravo da se stara o njemu. Nije, medjutim, mogao leto da provede sa sinom jer ga je majka, kaze on, “sakrila". Govoreci o svom slucaju, Dragomir Petrov je pomenuo da je problem razvedenih roditelja koji zive u razlicitim zemljama veoma rasprostranjen i da mnogi ljudi koji zive ovako, nisu u mogucnosti da vidjaju svoju decu i odrzavaju normalan kontakt sa njima. Slucaj Petrovih je pomalo ekstreman, jer je, zbog upornosti oca, dospeo u javnost na prilicno neuobicajen nacin. Ipak, ovaj slucaj je i vrlo indikativan jer ukazuje na to kroz kakvu golgotu prolaze ovakve porodice. Niko u ovom slucaju - ni majka, ni otac, ni dete - nije na dobitku. Svi su gubitnici jer su izmoreni sopstvenim strahovima i nepoverenjem. - Ovakve situacije nisu nenormalne. One su, cak bih rekla, psiholoski opravdane jer je panika koja zavlada majkom koja se plasi da ce joj neko oduzeti dete - normalna. Ako je jedan roditelj ispunjen strahom da ce drugi roditelj pokusati da vrbuje dete i ubedi ga da ostane sa njim, iako je sud doneo drugaciju presudu, on je spreman i na takve stvari kao sto je skrivanje sa detetom - kaze psiholog Dijana Plut, iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ona smatra da je u ovakvim slucajevima bolje suociti se sa problemom, prihvatiti izazov i dopustiti da dete vidja i drugog roditelja, jer je za samo dete mnogo bolje kada ga dvoje vole. Cesti su slucajevi, kaze Dijana Plut, da jedan roditelj, a to je uglavnom majka, ostecuje svoje dete tako sto ga puni losim, negativnim emocijama, usmerenim protiv drugog roditelja. To je, svakako, najlosije za samo dete. - Situacije koje stvori raspad porodice i razvod braka su toliko razlicite i privatne da je vrlo tesko naci neku zajednicku crtu koja bi ih povezala i koja bi bila pravi odgovor za sva pitanja. Kako ce se neko ponasati nakon braka, zavisi od toga kakva iskustva nosi iz braka sa bivsim partnerom. Ako je, recimo, majka puna strahovanja da otac nece postovati dogovor i da, na primer, nece vratiti dete, onda je ona spremna da rizikuje - kaze Plut. Postoji mogucnost da se roditelj sa kojim dete zivi uplasi da ce drugi roditelj sa kojim ono treba da, recimo, ode na letovanje, vise zainteresovati dete, da ce ga “kupiti", sto je posebno izrazeno kada je drugi roditelj u boljoj materijalnoj situaciji. Zbirka bojazni koja obuzme zenu koja treba da svoje dete pusti na letovanje sa bivsim muzem je ogromna i sarolika. I obrnuto: slicne strahove, sigurno, ima i muskarac koji se odvaja od deteta o kom se stara. Samo od zrelosti i samosvesti samih roditelja zavisi koliko ce uspeti u uspostavljanju kvalitetnog odnosa sa detetom.

S. Milicic

{Profitiranje Kada dete raste u okruzenju zdravih, zrelih i odgovornih roditelja, svesnih da je za njega bolje kada je okruzen ljubavlju oba roditelja koji mu mogu pruziti vise, ono profitira. Ima dovoljno ljubavi i dovoljno razlicitih zivotnih mogucnosti koje mu razdvojeni roditelji mogu pruziti. Posebno oni roditelji koji zive u razlicitim zemljama. Ako nista drugo, kaze nas sagovornik, treba biti svestan toga da svom detetu uskracujete mogucnost da upozna neku drugu zemlju, drugu kulturu, sto je, za vreme u kome mi zivimo, i te kako mnogo. } #Umreti u Beogradu ~UMRETI U BEOGRADU - Aleksandar Knezevic Knele (28.10.1992) ^Broj jedan Apartman 331 beogradskog Hotela “Hajat" vec sest godina krije tajnu smrti Aleksandra Knezevica Kneleta, utemeljivaca potkulture “zestokih momaka" sastojane u imidzu “napumpanih" misica, frizure “nula jedan", sirokih “firmiranih" trenerki i obavezne “utoke" za poneti. Knezevic je ujutru 28. oktobra 1992. godine pronadjen mrtav u hotelskom apartmanu, sa tri rupe na glavi, lezeci na stomaku rasirenih ruku. Vrata su bila uredno zakljucana a na ogledalu je bio upisan broj jedan. Misa Cvijetinovic, nesudjeni zet jednog od (pokojnih) bosova srpskog podzemlja Radeta Caldovica Cente, bio je glavni osumnjiceni za ovo ubistvo, ali ga je istrazni sudija oslobodio zbog nedostatka dokaza. Cvijetinovic je ubrzo po oslobadjanju nestao - neki tvrde da je ubijen, a drugi da se sklonio u strahu od osvete Kneletovih prezivelih prijatelja. Do bacanja sumnje na Cvijetinovica doslo je kada je policija utvrdila da je on dan pre ubistva imao kontakte sa Knezevicem jer mu je Knele “konfiskovao" dzip. Tog dana Knezevic odvozi dzip na imanje pokojnog Darka Asanina u Krnjesevce i prodaje ga za sumu od 5000 DEM. U medjuvremenu se pojavljuje pokojni Centa da bi povratio dzip svog zeta. Iste veceri, pokojni Goran Vukovic, “kum" vozdovackog ganga, takodje je vidjen u “Hajatu" gde se sastao sa Knezevicem. I (opet) pokojni Darko Stanojevic, Kneletov prijatelj, kasnije likvidiran u Nemackoj, te veceri je tragao za Knezevicem, po sopstvenom priznanju. U celoj ujdurmi ostalo je do danas nejasno jedino ko je usao nesmetano u hotel pored internih kamera (trake su nestale), zakucao na vrata apartmana i ubio bez ikakvih tragova ili buke jednog od najvisprenijih i najopreznijih mladica medju beogradskim kriminalcima. Dve teze su do danas ostale u opticaju - ili je to bio neko ko je odlicno poznavao Knezevica i koga je ovaj bez opreza pustio u sobu, ili je u pitanju policija. Knele je, podsecanja radi, bio “klinac" (pokojnog) Djordja Bozovica Giske, telohranitelj Vuka Draskovica prilikom demonstracija 9. marta, “rasturac" srednjoskolskih demonstracija u junu 1993, dakle igrac na “politickoj" zici izmedju raznih strana. U knjizi “Kriminal koji je izmenio Srbiju" autori citiraju jednog Kneletovog prijatelja koji kaze da je sa njim bio jedan od potencijalnih izvrsioca atentata na bivseg saveznog premijera Milana Panica. To su sve, ipak, teorije podzemlja, carsije, Kneletovog oca, bivsih policijskih inspektora. Zvanicna policijska teorija je najjednostavnija- istraga je u toku.

D. P.

#Skupstina Udruzenje banaka Jugoslavije ~SKUPSTINA UDRUZENJA BANAKA JUGOSLAVIJE ^U pripremi stimulacije za izvoznike

Platno-bilansni problemi nece se resavati izmenom kursa, vec kontrolom odliva deviza, njihovim unosenjem u zemlju i stimulacijom izvoza

“Razlozi poremecaja deviznog kursa na paralelnom trzistu su psiholoske prirode jer nije doslo do rasta primarne emisije, kao ni do realnog povecanja javne potrosnje. Ipak, najnovija desavanja zahtevaju izradu kompleksne analize NBJ sa predlogom mera za stabilizaciju kursa i povecanje deviznih rezervi. Nastali problemi u ostvarivanju proporcija platnog bilansa i spoljnotrgovinske razmene nece se resavati izmenom kursa jer za to ne postoje nikakvi ekonomski razlozi vec, pre svega, vecom kontrolom odliva deviza, obezbedjenjem blagovremenog i urednog unosenja deviza u zemlju kao i stimulacijom izvoza. Izvoznici moraju da imaju podrsku poslovnih banaka, NBJ i drzave i odgovarajucim aktima ce se to i regulisati", rekao je Jovan Zebic, potpredsednik Savezne vlade, na jucerasnjoj Skupstini Udruzenja banaka Jugoslavije. {Banke bez dinara Ocene strucnjaka da je drzava nemerno izazvala monetarni udar kako bi prikupila sto vise deviza Jovan Zebic je ocenio besmislenim navodeci da bi takav udar bio na stetu drzave. Medjutim, juce niko od bankara nije bio spreman da odgovori na pitanje zasto je doslo do velike nestasice dinara u bankama tako da gradjani prethodnih dana nisu mogli da podignu ni minimalne sume. To je izazvalo sumnju da su velike banke dinare izbacile na ulicu u nameri da prikupe devize. } Savezna vlada ubrzano priprema dogradnju mera ekonomske politike za ovu godinu koje se odnose na devizni, carinski i spoljnotrgovinski sistem, najavio je Zebic, napominjuci da su usvojene mere EU pogorsale izvoznu poziciju jugoslovenske privrede za 60 do 70 milona dolara na godisnjem novou, dok se indirektne stete procenjuju na vise od 250 miliona dolara. Planirano je da se uvoz jednog broja roba od znacaja za zemlju objedini i obavlja preko javnog konkursa kako bi se racionalnije poslovalo sa devizama i postigla veca finansijska disciplina u naplati fiskalnih obaveza. U prvoj fazi dorade utvrdjene ekonomske politike su mere koje se odnose na finansijsku disciplinu i jacanje deviznih rezervi, a u drugoj sanacija bankarskog sistema. Paralalno sa ovim aktivnostima, prema recima Zebica, Savezna vlada pregovara sa stranim poveriocima, a ocekivanja su da ce se uskoro postici dogovor sa clanicama Londonskog kluba. {Slavija banka pocinje da radi Od ponedeljka, 6. jula, Slavija banka, kojoj je NBJ vratila dozvolu za rad, ponovo pocinje da radi. Vlasnici tekucih racuna mogu stare cekove da vrate banci i dobiju nove kako bi naplatili svoja potrazivanja ili izmirili dugove. Obavestene su sve trgovinske kuce i druga pravna lica da iskljucivo primaju nove cekove Slavija banke koji sadrze u gornjem levom uglu cetvrtasti pecat sa oznakom "Slavija banka a.d. Beograd cek". } Zakon o pretvaranju kredita poljoproprivredi u javni dug nije, po oceni Milete Babovica, generalnog sekretara Udruzenja banaka Jugoslavije, najbolje resenje da se pomogne ovoj privrednoj grani. Da se ne bi primenom ovog zakona ugrozilo poslovanje banaka koje su odobravale kredite poljoprivrednim preduzecima upucen je predlog Saveznoj vladi i NBJ da se predvidi obavezna revalorizacija osnovnog plasmana po godisnjoj stopi po kojoj banke revalorizuju svoj kapital. Sadasnje resenje znacilo bi gubitak osnovnog uloga za nekoliko godina. Nadleznim monetarnim institucijama upucen je i predlog da se produzi rok za usaglasavanje posolovanja banaka sa odredbama Zakona o bankama i standardima Evropske unije jer najveci broj banaka nije u mogucnosti da bar tri od predvidjenih devet koeficijenata ispuni.

M. Vukovic

{Usvojen Kodeks poslovnih pravila Na jucerasnjoj sednici usvojen je Kodeks poslovnih pravila banaka koji odmah moze da se primenjuje jer ga je potpisalo vise od 65 bankara. Iako je u pocetku planirano da se Kodeksom utvrdjuju samo kamatne stope tokom dvomesecnih priprema bankari su se slozili da je potrebno precizirati i druga pravila igre na finansijskom trzistu. Novoutvrdjena poslovna pravila odnose se na informisanje komintenata, sumnjive transakcije, promocije i marketing bankarskih usluga, kredite i kamate. Kodeksom je predvidjeno da se kamatne stope formiraju slobodno i to kao realno pozitivne. Aktima poslovne politike banke utvrdjuju kamatu na orocene depozite od 0,05 do 0,2 odsto vecu od stope rasta cena na malo, dok se na depozite po vidjenju nece placati kamata. } #Vlada kupila MIN Institut i potrazivanja ~PROGRAM KONSOLIDACIJE TEZAK 70 MILIONA DINARA ^Vlada kupila MIN Institut i potrazivanja Nis. - Vlada Republike Srbije usvojila je program finansijsko-poslovne konsolidacije MIN. U okviru tog programa Vlada nam je stavila na raspolaganje 70 miliona dinara, a za uzvrat mi smo joj prodali zgradu MIN Instituta i ustupili joj nasa potrazivanja iz Kuvajta u vrednosti od 3,7 miliona dolara, saopstio je juce generalni direktor MIN mr Pera Milovanovic. Na pres konferenciji Milovanovic je rekao da ce se od sume koju je Vlada obezbedila za potrebe konsolidacije MIN 40 miliona dinara utrositi za izmirenje obaveza MIN prema drzavi i bankama, a 30 miliona za ozivljavanje proizvodnje. “Suma za ozivljavanje proizvodnje otici ce iskljucivo na rentabilne i profitabilne programe na osnovu vec utvrdjenih kriterijuma Upravnog odbora MIN", rekao je on. “Meni su zamerili da sam prodajom zgrade MIN Instituta 'zapoceo rasprodaju' MIN, ali ja smatram da treba prodati sve sto nije u funkciji proizvodnje kako bi se pribavio kapital, ozivela proizvodnja i radnici primili plate. Smatram da MIN Institut nisam prodao ja vec oni koji su godinama gomilali gubitke ovog preduzeca u nasem sistemu tako da su oni dostigli 203 miliona dinara. Sa prodajom zgrade ovog naseg instituta slozili su se i radnici tog preduzeca jer je zgrada zvrjala prazna, a samo mesecni troskovi za grejanje iznosili su 300 hiljada dinara, rekao je Milovanovic. Prema njegovim recima, vec je jedna fabrika iz Beca, sa kojom je MIN sklopio izvozni posao od dva miliona maraka, najavila da je zainteresovana za ulaganje kapitala u MIN “Skretnice". Takodje su pojedini partneri sa Zapada najavili da su zainteresovani za ulaganje kapitala u MIN “Livnicu" i Fabriku vijaka u Svrljigu. Generalni direktor MIN je dodao da je u prva tri meseca ove godine MIN ostvario proizvodnju od 50 miliona dinara, sto je samo trecina planirane. Prema njegovim recima, smanjene su i neizmirene obaveze MIN sa 137 miliona dinara na kraju prosle godine na 50 miliona dinara u ovom trenutku. “Problem je sto su ti dugovi pretezno locirani samo u ’Vagonki’, ’Sivom livu’ i ’Specijalnim vozilima’ u kojima se situacija komplikuje. Takodje je problem sto se sva ova pozitivna kretanja u poslovanju MIN jos ne osecaju po radnickim platama, koje kasne i iznose oko 500 dinara", rekao je on i dodao da su trenutno nezadovoljni radnici “Vagonke" MIN stupili u spontani strajk, a da se “pripremaju" i radnici “Sivog liva".

Z. Miladinovic

{Kako uterati dug od javnih preduzeca “MIN ima problema u naplati svojih potrazivanja od Javnih preduzeca. ZTP je manji problem jer nam duguje 1,5 miliona dinara, a uspeli smo da sklopimo dogovor o dugorocnoj saradnji. Veci problem je EPS kome mi dugujemo 4,5 miliona dinara, a on nama tri puta vise. I mada nam je u konacnom saldu EPS duzan vise od osam miliona dinara, dogadja se da se nasim radnicima sece struja zbog neplacenih racuna. Naredne nedelje imacemo sastanak u EPS na kojem cemo insistirati na prebijanju dugovanja kako se nasim ljudima bar ne bi sekla struja", rekao je Milovanovic. } #FELJTON (6) ~IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU “SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (6) ^Kako do prave strategije

Demokratska opozicija mora stvoriti takvu platformu koja ce pruziti garancije nepoverljivim biracima da tezi promenama kao i da se ekipira ne samo da bi presla izborni prag, nego i da bi aktivirala deset odsto onih koji ne glasaju

Dr Zoran Stojiljkovic

Imam neodoljiv utisak da ovo pomalo lici na parastos, a cini mi se da bi svako od nas mogao da navede desetine razloga zasto je opozicija slaba. Mozda bi, kao test za pocetak, trebalo da svako od nas zaokruzi sta smatra demokratskom opozicijom od postojecih stranaka i mislim da bi se tu iskazalo kolika kolicina uzajamnog nepoverenja i antagonizma postoji. Osnovni interni razlog i slabost demokratske opozicije je upravo to sto, i u ovakvim razgovorima nema dovoljno te minimalne klime tolerantnosti, dijaloga iz koga bi proizasla neka koliko-toliko optimalna i prihvatljiva strategija. Prosto postoji jedna mrzilacka klima, gde se zamenjuju mesta. Najveci protivnik je onaj koji je najpre moj potencijalni saveznik, a drugu stranu ostavljam za kasnije i pravljenje nekakvih povremenih dilova sa njima, zato sto smo izgubili veru da mozemo da promenimo, pa dajte da participiramo u komadicu vlasti. Jer, zaboga, svako ko deset godina baca loptu i igra basket, misli da ce zavrsiti u NBA i svako ko se ovde deset godina bavio nekim politickim radom, misli da ce to pretvoriti u nekakve tantijeme. Ima ovde sjajnih parcijalnih uvida, neke stvari su verovatno kod Koste Cavoskog i g. Protica zaostrene malo vise, ne kazem da ne postoje krtice, koje koriste i proizvode podele, i ubacivanja. Ali nije to, kao sto postoji surevnjivost medju liderima, nisu to jedini, a mozda ni najvazniji razlozi po meni. Na pojavnoj ravni kada bismo sada onako skolski pogledali sta je to kompleks unutar opozicioni, koji postoji, i kada bi se pravile te linije politickih podela, ne bi se slozili da ta podela levica-desnica ima neki veliki znacaj. Neki znacaj, medjutim, ima podela opozicije na unitarnu i separatnu, gde je sredisni, gradjansko-demokratski, pol slab i to dovodi do nekakvih podela po nekoj od ovih linija, koje su visestruke. I stoga ne treba smatrati da je ta pojavna pena licnih sukoba nesto sto je zaista dominantna stvar. {Gde su sanse Ipak, nisam sklon tako crnim ocenama o demokratskoj opoziciji. Pogledao sam pazljivo sve nase analize, Instituta drustvenih nauka, sta one govore? One govore da ima izgubljenih 20 do 30 odsto izbornog tela, koje je autoritarno, cak totalitarno opredeljeno. Da natpolovicna vecina ima ta osnovna demokratska opredeljenja, cak prihvata ne samo politicki liberalizam, nego i socijalno liberalni koncept unutar svojinskih i ekonomskih promena i odnosa, samo ih naravno treba mobilisati za jedno kratko vreme. Problem je kratkog vremena. Nacelno su cak vecinski, cak i sindikalni aktivisti prihvatili privatizaciju, dominantno mesto privatnog sektora, ne idu ni na radnicko akcionarstvo vise kao dominantno, ali jednostavno treba ih mobilisati u jednom kratkom vremenu u kome ce im biti jos gore, da prihvate formalno manje prava. I na to treba pruziti odgovor. } Drugo - tesko je kad druga strana ima prirodno jedinstvo mocnog lidera. Imate situaciju u kojoj ne postoji dominantna opoziciona snaga, i formacija, i neprikosnoveni lider u jednoj strukturi svesti, nivoa prosecnog obrazovanja (60 odsto stanovnistva ima osnovnu skolu), koje se prepoznaje na lideru, a ako nemate dominantnog lidera, to znaci da smanjujete sebi izborne sanse. Dalje, klima visestrukih sukoba i podela, od 1989. naovamo, stvorila je malo gubitnicki imidz opoziciji, demokratskoj, i utisak kod birackog tela o malom upravljackom kapacitetu. To je onaj stav - Ja bih glasao za Vas, kad biste Vi bili ozbiljan pretendent. Ovde se prvo, umesto da se podele rizici i troskovi, unapred deli nekakva potencijalna dobit, na osnovu vrlo povrsnih analiza da imamo velike sanse na izborima, pa se onda pre nego sto dodje do izbora, unutar koalicije potucemo oko toga koliko ko treba da dobije. To je nesto sto deluje strasno na ovom prostoru, u tome je Nebojsa Popov apsolutno u pravu. Ovde jednostavno postoji jedan tip sistema koji produkuje te sistemske institucionalne prednosti za vladajucu garnituru. Imaju kontrolu nad ekonomskom sferom, bez obzira da li je to drzavni ili drustveni sektor, ili su to veliki privatnici, miljenici vlasti, koji ce jednog dana postati privatnici u ovakvom deformisanom procesu privatizacije. Imaju kontrolu nad drzavnim medijima, mada se tu neke stvari menjaju. Imaju kontrolu nad drzavnim aparatom, sto svaka vladajuca stranka ima. Iz ovog predloska (Goatijevog) se vidi kolike su to organizacijske infrastrukturalne, kadrovske prednosti, imovinske, sa kojima su startovali u ovom drustvu. Na to dolazi jos njihovo takticko umece, da jednostavno sa velikim pragmatizmom, kad hoce neku promenu, a imaju eventualno blagog otpora, nadju nekog ko ce da ih podrzi i uguse neki potencijalnu vrstu otpora. Ja mislim da ovaj deo opozije nije bez sansi, ali optimalno nije bez sansi, sto podrazumeva strategiju. A elementarna strategija jeste da optimalno odredite nekakvu programsku platformu, ne minimum, nego platformu koja daje garanciju nepoverljivom biracu da to nije samo neki minimum nabacen takticki, vec da tezi prema promeni i da se optimalno odredi cilj. A za mene, optimalno odredjeni cilj jeste da se postave dve, tri ili cetiri opozicione formacije koje mogu da ponesu atribut demokratske opozicije. Da se ekipiraju tako da predju izborni prag, znaci da ne dodje do rasipanja glasova, i da tako zajedno budu neka relativno najbrojnija, jos uvek, cini mi se, manjinska koalicija, koja onda moze da bira partnere i da onda postepeno izvrsi promene tako sto ce u relativno kratkom vremenu posle toga popraviti do kraja izborne uslove, i potpunije odgurnuti drugu stranu. {Neuspesna vlast Jeste da vladajuca koalicija, a posebno vladajuca partija, ima mnoge od ovih prednosti, ali ima i jedan veliki teg, jako tezak teg, ima taj fenomen krajnje neuspesne vlasti. On nema podrsku. Jer, oni predstavljaju nekakav sendvic, u kome su na vrhu oni koji su neka vrsta drustva za uzajamnu uzurpaciju vlasti, i koji bi vrlo brzo preveslali tu svoju poziciju ukoliko bi privatizovali i formirali neku svoju osnovu, i oni kojima je najgore, od kojih se jedan deo polako osvescuje, on glasa ili ne glasa zato sto ne vidi alternativu. Mi smo odgovorni za to sto alternative nema. } Mislim da je sve preko toga nerealno ocekivati i da je tu problem sto oko toga nije bilo ozbiljnijih razgovora, prosto se ide neoprezno u brojeve, procente, umesto da jednostavno skupite nekih milion i seststo, milion i osam stotina, devetsto hiljada glasova, da ucvrstite petnaestak posto svog izbornog tela, da aktivirate, da animirate ne vise od deset odsto onih koji ne glasaju, a potencijalno su vasi simpatizeri, i ako ih ne preokrenete onda pasivizirate deset odsto birackog tela onom drugom. To daje 25-30 posto izbornog tela, odnosno negde 35-45 odsto glasova. To moze da bude nesto gde cete se vi pojaviti na republickim izborima sa sto, sto dvadeset glasova, posle toga mozete da gurate. Pazite, neka me neko ko je istrazivac demantuje, koliko sam ja gledao te rezultate, u ovom birackom telu, kad se radi o demokratskim vrednostima kod SPS, ili kod glasaca radikala, ima ljudi koji imaju neke relativno jasne prodemokratske vrednosti, koji bi mogli u ovako izmenjenoj situaciji da makar odreaguju na taj nacin sto nece izaci na izbore u odredjenim okolnostima. Strategija podrazumeva nekoliko elemenata. Bloku na vlasti mora se suzbiti uticaj i moraju se uvesti neki elementi podele unutar njega. To je jedna dimenzija, druga dimenzija je spoljna podrska, koja se dobija jedino ako si ozbiljan. Cak i podrska nekih domacih interesnih grupa, koje ne umeju ranije da reaguju, ali ce reagovati na osnovu toga kako se ko ponasa, kad je njihov staleski interes ugrozen, kad nisu sposobni ni da odreaguju kao sto je to sada na Univerzitetu, ali prepoznaju ko kako i sta radi. Izbori to onda naplate i verifikuju. (Sutra: Dr Slobodan Antonic: Bez kompromisa sa rezimom) {Dijalog unutar opozicije Ima razloga za nepoverenje medju strankama jer su mnogi sukobi bili, ali je potreban unutar opozicioni dijalog koji jos nije moguc. Dijalog, medjutim, mora da se vodi, s jedne strane, izmedju analiticara koji su malo gadljivi prema stranackim aktivistima i strankama, i s druge strane, izmedju stranackih fundamentalista i onih pragmaticnih, cak kalkulanata, da bi se nesto profilisalo. } #Amerika i Kosovo (5) ~RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (5) ^“Milosevic ne cuje nista"

Voleo bih kada bi on slusao, ali izgleda da ima problema sa sluhom. On vas drzi tri sata, vi mu govorite direktno, ali to je razgovor gluvih. I onda se sprema za sledeceg sagovornika, kaze Robert Dol

Robert Dol: Pa, upravo sam na to hteo da ukazem. Naravno, Albanija je jedna od najsiromasnijih... verovatno najsiromasnija zemlja u tom delu sveta i tamo odlazi veliki broj izbeglica. Nisam siguran da oni imaju dovoljno izvora da bi poveli brigu o njima. Ali, kad pogledate na mapu, vidite da imate Crnu Goru i Albaniju. Imate Makedoniju. Ko ce znati za Grcku i Tursku...vrlo brzo dobijate veliki, veliki problem. Kada je rec o efektu prelivanja, sto se mene tice, za to nije potrebno nikakvo superznanje. Ali cini mi se, posto sam tamo bio nekoliko puta, da ukoliko Srbi prodju sa ovim na Kosovu, (pitam se) sta ce se desiti ponovo u Bosni, gde su oni izgubili 250.000 zena i dece? Voleo bih kada bi Milosevic slusao, ali izgleda da on ima problema sa sluhom. On ne cuje nista. On je - kao sto je rekao senator Bajden - on vas drzi tri sata, vi mu govorite direktno, ali to je razgovor gluvih. I onda se sprema za sledeceg sagovornika. Ali, mozda ima nekog nacina da se to ucini - profesor Abramovic ce se dotaci toga - mislim da je to posredovanje. Ne smatram da on misli da ce posredovanje to resiti. Ali od nas ce zavisiti da dobijemo vodjstvo i to sve pocinje upravo ovde, u Senatu Sjedinjenih Drzava. [ Mi imamo ogroman problem da shvatimo sve te konkurentske zahteve - istorije, suvereniteta, samoopredeljenja, pravde i stabilnosti ] Kristofer Dod: ... mozete li da izrazite barem neku dozu opreza kada je rec o rezolucijama? Koliko god da im je namera dobra, one ponekad salju konfuzne poruke. Ljudi ovde zele da salju poruke. Robert Dol: Pa, to je moje glediste. Hocu reci, radili smo puno - radili smo satima i satima sa ljudima koji su ukljuceni u rezolucije koje smo sastavljali. Sto smo je cinili specificnijom, vise smo dobili... kada je rec o podizanju embarga na oruzje, sto je za mnoge bilo znacajno, bez obzira na stranku ili ideologiju. Tada smo, mislim, bili na pravom putu. Hocu da kazem, mislim da i od drugih moze biti neke koristi, ali ukoliko smo oko toga zaista ozbiljni, onda mora doci do usaglasenog nastojanja: “Okej, hajde da zaista radimo na pravoj rezoluciji. Hajde da je dobijemo dvostranacki i da imamo dobro glasanje". (Vazno je) imati podrsku predsednika. Dzozef Bajden: G. predsedavajuci, postoji jos jedan aspekt, a to je da je zaustavljena jos gora rezolucija. Nisam bio za ovu, ali imali ste naseg dobrog prijatelja i vrlog kolegu iz Teksasa, kao i senatora Berda, koga niko ne uzima zdravo za gotovo, sa prvobitnom rezolucijom u kojoj se kaze da odlazimo do odredjenog datuma... i da smanjujemo broj (trupa) do odredjenog datuma. Gordon Smit: Sve je relativno. Dzozef Bajden: Pravo govoreci, oko ove (rezolucije) nisam bio u dilemi. Nisam, medjutim, siguran da li bih, poredeci ovu sa predjasnjom, za nju ipak glasao, iako je ona uopste uzevsi losa ideja. Robert Dol: Ona druga je bila gora. Dzozef Bajden: Mnogo gora. Kristofer Dod: Siguran sam da on to takodje zna. U tome je problem. Gordon Smit: Senatore Dol, proslo je pet sati. Hvala vam na komentarima i vremenu koje ste nam velikodusno poklonili. Ambasadore Abramovic, pozdravljamo vas i unapred zahvaljujemo na vasem doprinosu diskusiji. Morton Abramovic: Cast je pojaviti se pred komitetom sa senatorom Dolom, koji je bio dosledan glas realizma i savesti u ovoj vrlo tuznoj i nezavrsenoj prici o padu, o kraju Jugoslavije. Senatore Bajden, ja sam takodje procitao vase saopstenje od pre nekoliko dana. To je vrlo dobro obavljen posao. Govoricu o sadasnjem stanju na Kosovu i o tome sta treba, po mom misljenju, uciniti. Necu govoriti o politici SAD, zato sto meni nije jasno sta je uopste politika SAD. Retorika se menja svakoga dana. Pokusacu, takodje, da budem kratak. Prvo bih zeleo da ukazem na nekoliko stvari koje treba imati na umu kada se gleda na tu stvar. Mi imamo ogroman problem da shvatimo sve te konkurentske zahteve - istorije, suvereniteta, samoopredeljenja, pravde i stabilnosti. [ NATO je podeljen. Vlada SAD je ponovo podeljena, a Rusi imaju svoja sopstvena gledista. G. Milosevic je sasvim svestan svega ovoga i on je pokazao da je sposoban da izvuce korist iz nasih razlika kako bi se oglusio o zapadne zahteve ] Primera radi, Bosna je bila drzava 1992. godine - ne toliko stara kao moderna Srbija - u kojoj su etnicke grupe bile isprepletane, a bosanski Srbi cinili su 35 do 40 odsto stanovnistva. Zahvaljujuci (aktivnoj?) podrsci Jugoslovenske narodne armije, bosanskim Srbima bilo je dopusteno da silom iscrtaju i da u Dejtonu osvoje implicitno medjunarodno priznanje jedne prakticno nezavisne drzave unutar Bosne. Albancima na Kosovu, koji cine 90 odsto stanovnistvo, takva prilika je uskracena, velikim delom zbog toga sto oni jos nemaju oruzje. Drugo... slicno tome, sledi pitanje: Ko su teroristi? G. Milosevic kaze da su to albanski separatisti. Izgleda da mnogi na Zapadu prihvataju takvo misljenje. Za njih se pobunjenicki pokret koji se bori protiv brutalnog aparthejda na moralnoj lestvici nalazi nize od drzavnog terorizma g. Milosevica. Naravno, kao sto smo vec culi, g. Milosevic je u poslednjih deset godina odgovoran, ili velikim delom odgovoran, za nametanje prakticno policijske drzave na Kosovu, a u Bosni za smrt stotina hiljada, raseljenje miliona ljudi i za osnazivanje i podrsku ratnim zlocincima. On se sada prihvata kao neko ko legitimno sprovodi svoju vlast kao predsednik Srbije. On nije kandidat za americku listu terorista. Ulozi na Kosovu su ogromni. Senatore Dod, vi ste ih pomenuli - buducnost Kosova, Srbija, Makedonija, Bosna i Albanija, a mozda i sira oblast, ukljucujuci Grcku, Bugarsku i Tursku. Amerikanci su posebno zainteresovani za Bosnu, gde imamo 8.000 vojnika, a koja moze da bude ozbiljno ugrozena - rec je o stabilnosti koja moze biti ozbiljno ugrozena onim sto se zbiva na Kosovu. Shodno tome, g. Milosevic moze iskoristiti svoj uticaj na bosanske Srbe da bi nam zapretio na Kosovu. On verovatno moze da srusi g. Dodika. Cini se, medjutim, da velicina uloga ne olaksava zapadnim nacijama da shvate sta treba ciniti. NATO je podeljen. Vlada SAD je ponovo podeljena, a Rusi imaju svoja sopstvena gledista. G. Milosevic je sasvim svestan svega ovoga i on je pokazao da je sposoban da izvuce korist iz nasih razlika kako bi se oglusio o zapadne zahteve. (Nastavlja se) {Ubedljivost novcanika Gordon Smit: Hvala, senatore Dol. Dodao bih nesto povodom komentara i pitanja - mi zaista vodimo borbu ovde u Senatu SAD, jer ja se slazem, (rezolucija) salje pogresnu poruku g. Milosevicu. Ali takodje zelimo da posaljemo poruku predsedniku da stvaramo supljine u nasoj vojsci... ne moze se dobiti i jedno i drugo. Trosimo nas vojni budzet na Bosnu i odrzavanje mira, a u medjuvremenu imamo pilote koji daju otkaze i imamo problem sa moralom u sopstvenoj vojsci. Iskreno govoreci, Bosna je deo toga. Prema tome, ne moze se imati i jedno i drugo. Moracemo da otvorimo novcanike da bismo potkrepili ono sto govorimo. I ja smatram da mi to ne cinimo i to je druga strana poruke. Ali slazem se sa senatorom Dodom. Ne zelim da g. Milosevic pogresno protumaci ono sto je ucinjeno. } #Citajuci klasike, znali bismo vise, i gresili manje ~LJUBOMIR SIMOVIC, PROSLOGODISNJI LAUREAT NAGRADE “STEFAN MITROV LJUBISA" OTVORIO TRG PJESNIKA ^Citajuci klasike, znali bismo vise, i gresili manje

Beseda o sudbini i stradanju naroda. Nova pesnicka zbirka “Vidik na dve vode"

Tradicionalno, na terasi izmedju budvanskih crkava, 12. put laureat nagrade “Stefan Mitrov Ljubisa", svecano je otvorio Trg pjesnika, knjizevni festival u okviru programa Grada teatra. U svojoj velikoj besedi, pesnik, dramski pisac i esejist, akademik Ljubomir Simovic, obracajuci se mnogobrojnoj publici, podsetio je na velike pisce, klasike, “koje nismo citali i slusali". - Prosle godine, 20. avgusta, kada sam pocastvovan dodeljivanjem nagrade koja nosi ime Stefan Mitrov Ljubisa, u besedi koju sam odrzao upravo ovde, izrazio sam cudjenje i zaljenje sto mi svoje klasike, a medju njima i samog Stefana Mitrova Ljubisu, vise ne citamo. Da ih citamo, vise bismo znali o sebi i svojoj sudbini a, znajuci vise, gresili bismo manje. Medjutim, kako mi nase klasike odavno ne citamo, znamo malo, i znamo sve manje, tako da u svom sve vecem neznanju gresimo sve vise, ponavljajuci, i ponovo skupo placajuci, i one stare greske koje smo vec toliko puta skupo i preskupo platili - rekao je Simovic. - Ako bismo danas procitali onaj dramaticni Sarajlijin opis velike bezanije naroda posle propasti ustanka 1813. mogli bismo u njemu prepoznati i onu bezaniju koju smo na nasim putevima i bespucima videli u avgustu 1995. godine. I na pitanje, postavljeno 1813: “S kog je ovo da od boga nadje", koje bismo mogli postaviti i danas, mogli bismo dobiti isti odgovor koji je dao neki od begunaca 1813: “Prodani smo braco!" Ove stihove, koji govore o nasim davnim stradanjima, mogli bismo citati i kao verne opise stradanja kojima smo izlozeni i danas. Nazalost, mi te stihove nismo citali. Kad bismo otvorili neku od tih nasih starih i zaboravljenih knjiga, i kad bismo procitali sta u njima pise, kao da bismo progledali. Ali mi se plasimo onoga sto bismo mogli ugledati ako bismo smogli snage da otvorimo oci i pogledamo u lice istini... Nakon besede, na prvom ovogodisnjem Trgu pjesnika, predstavljena je i nova pesnicka zbirka Ljubomira Simovica, “Vidik na dve vode" u izdanju Grada teatra i Oktoiha, edicija laureata nagrade “Stefan Mitrov Ljubisa".

Gr. T.

{Konrad, Lans, Noris Ove godine na Trgu pjesnika bice mnogo vise razgovora o razlicitim temama - gradu kao matrici kulture, zenskom pismu, rok kulturi i religijama, a u svim tim programima nece ucestvovati samo pesnici, vec i knjizevni kriticari, teoreticari, sociolozi, filozofi, kaze Radomir Uljarevic, urednik Trga pjesnika. Eminentni gosti iz inostranstva, medju kojima su Djerdj Konrad, Alan Lans, Kristofer Noris, pored nasih najpoznatijih pisaca - Ljubomira Simovica, Milorada Pavica, Matije Beckovica, Drgoslava Mihajlovica, Nikole Milosevica, Mila Kralja, Sase Radoicica, Ilije Lakusica, Slavka Almazana... obecavaju ovog leta vrlo atraktivan i prestizan knjizevni program. } #Koncert za jubilej ~BIG BAND" RTS NA “LUCKY STRIKE SUMMERTIME JAZZ FESTIVALU" ^Koncert za jubilej

Trece veceri “Luckdz Strike Summertime Festivala", u velikoj sali Centra “Sava" nastupio je “Big Band" - dzez orkestar RTS-a, sa gostima.

U prvom delu koncerta, kojim se, inace, obelezava i 50 godina postojanja ovog orkestra, nastupio je multiinstrumentalista Dzerom Ricardson, poznat i po saradnji sa Kvinsijem DZonsom, orkestrom DZimija Lansforda i grupom “Kaunti Bejzi". Na svom drugom nastupu u Beogradu (prvi put je posetio Beograd jos davne 1959. godine) Dzerom Ricardson je pokazao svoje umece kroz kompozicije koje se svrstavaju u dzez standarde, kao sto su - “All The Things You Are", “A Child is Born", “Mdz Life Is A Carneval", “Blues For E" itd. U drugom delu koncerta nastupili su Les Mekken i Kit Anderson (obojica iz SAD) u pratnji ritam sekcije “Big Banda". Oni su uneli jedan zivlji i angazovaniji duh, sto je izuzetno mali broj posetilaca u Centru “Sava" (nazalost) sa odusevljenjem prihvatio. Treba jos napomenuti da je “Big Bandom" u prvom delu koncerta dirigovao Stjepko Gut, a da je realizaciju koncerta pored Koncertne direkcije Centra “Sava" , koja je glavni organizator, pomogla i produkcija Radio Beograda.

B. T.

#Sah ~DA LI CE SVET U 1999. GODINI IMATI CETIRI SVETSKA PRVAKA? ^Sampionski rulet u Las Vegasu

Slobodan Adzic

Godina koja sledi mogla bi ostati zabelezena ne samo u sahovskim vec i u sportskim analima po retko vidjenom kuriozitetu. Mogli bi se u cetvoromecu naci Bobi Fiser, Anatonij Karpov, Gari Kasparov i pobednik Drugog nokaut svetskog prvenstva koji pocetkom decembra ove godine pocinje u Las Vegasu. Svi gore navedeni za sebe tvrde da su svetski sahovski prvaci. Dakle, sah ce imati cetiri aktuelna neporazena za tablom prvaka sveta! Bobi Fiser je 1975. godine ostao bez titule prvaka sveta koju mu je tada oduzela, a tri godine pre toga dala Svetska sahovska federacija. Odbio je da brani titulu u mecu sa Karpovim. Gari Kasparov, nepobedjeni prvak sveta od 1985. godine najavio je da ce titulu prvaka sveta braniti ove godine u mecu sa Sirovim, dakle i on za sebe tvrdi da je sampion sveta. Anatolij Karpov je minule sedmice najavio da nece nastupiti u Las Vegasu na prvenstvu sveta. S druge strane on ce, kako je rekao moskovskim novinarima na povratku iz Kine, preduzeti sve zakonske korake da dokaze da je on aktuelni prvak sveta i da ne priznaje eventualnog novog sampiona koji ce biti promovisan pocetkom 1999. godine posle meceva u Las Vegasu. Ocito je posredi veliki cirkus medju tri vrhunska svetska velemajstora. Ukoliko bi neki svetski dolarski milijarder “odresio" kesu i odlucio da sledece godine za istim stolom vidi cetiri “aktuelna" prvaka sveta, morao bi uz pravu hrpu “zelenih novcanica" (jedino o njima ovi sampioni imaju isto misljenje) da u pomoc pozove i psihijatra kako bi “ubedjivanje" bilo argumentovanije! Ipak posle najave Karpova da nece igrati u Las Vegasu, dakle da nece braniti titulu jer je FIDE presla na godisnji umesto dvogodisnji ciklus - svet ce dobiti CETVRTOG velemajstora koji za sebe tvrdi da je prvak sveta. Karpov je na turneji po Kini odigrao nekoliko simultanki, a posle nedavnog debakla u mecu sa Judit Polgar i poraza u Budimpesti, odbranio je cast sahista pobedom u simultanci protiv cetiri vrhunske Kineskinje: Wang Pin, Cu Cen, Kin Kanjing i Vang Li. Pobedio ih je rezultatom 3,5:0,5.
***
Na predstojecoj Olimpijadi u Elisti za Rusiju ce igrati Svidler, Barejev, Drejev, Halifman i Rubljevski. Kramnik se jos nije izjasnio, ali su Kasparov i Karpov odbili da nastupe za svoju zemlju. Zanimljivo je da ce se medju ucesnicama u Elisti naci i reprezentacija Kalmikije u sastavu velemajstori Jakovic, Forminin, Makarov i Serbakov.
***
Dortmund je definitivno presao sa tradicionalnog prolecnog Festivala koji je gotovo 20 puta organizovao, na jake velemajstorske turnire. U toku je spektakl 18. kategorije, a u vodjstvu je posle sest kola Vladimir Kramnik. Sledi ga izvrsni omladinac iz Segedina, rodjen u Subotici, Peter Leko. Kuriozitet je da je Visavantan Anand odigrao svih sest kola bez pobede. Doduse i bez poraza. Na rezervnom turniru u Dortmundu igra nasa sampionka Natasa Bojkovic i u jakoj muskoj konkurenciji igra -sampionski. Pred Olimpijadu vise nego lepa vest je sjajna igra Natase.
***
U Sjedinjenim Americkim Drzavama u toku je 26. Svetski Open turnir u Filadelfiji. Amerikanci imaju neobican, ali za sahiste amatere veoma zanimljiv patent. Naime, turnir pocinje i kompjuteri odrede parove prema broju prijavljenih i pristiglih igraca. No, organizatori koji za upisninu u Filadelfiji uzimaju recimo 230 dolara po ucesniku, dozvoljavaju sahistima i naknadno registrovanje. Tako se dogadja da na istom turniru neko odigra cak cetiri partije, a drugi nije ni poceo. No, pobednici se proglasavaju iz broja odigranih partija, pa makar to bilo samo za vikend. Nagradni fond u Filadelfiji je 190.000 dolara. Kuriozitet je cinjenica da igraci u grupi sa nacionalnim rejtingom do 1.600 poena igraju turnir za prvu nagradu od 10.000 dolara! Poredjenja radi, takav koeficijent rejtinga odgovara nasoj cetvrtoj ili najvise trecoj kategoriji! A recimo da samo u Beogradu ima gotovo hiljadu igraca sa kategorijama. Los Andjeles ce ovog leta organizovati Open turnir pod nazivom Univerzitetsko prvenstvo SAD, ali ce ovaj turnir ostati zabelezen pre svega po broju ucesnika. Naime, to ce biti svetski rekord po broju ucesnika na jednom Openu - bice ih po prognozama organizatora 999!
***
Reprezentativac Bosne i Hercegovine i bivsi trener Alise Maric, velemajstor Ivan Sokolov je ovogodisnji prvak Holandije na prvenstvu koje je odrzano u Amsterdamu. Na takmicenju je igrao i Predrag Nikolic, takodje Sarajlija koji vec pet godina zivi, kao i Ivan, u Holandiji. Sokolov je sampionsku titulu odbranio pre poslednjeg kola.
***
Jugoslavija je sedmice koja istice dobila jos jednog velemajstora. To je internacionalni majstor Goran Kosanovic, iz Stare Pazove, clan ekipe “Cement" iz Beocina. On je drugi velemajstorski bal ispunio trijumfom na drugom velemajstorskom turniru osme kategorije “Memorijal Veljka Komlenovica" koji je odigran u Novom Sadu. Veliki uspeh postigao je omladinac Novosadskog sah kluba, Petar Benkovic koji je osvojio bal za internacionalnog majstora. NSK ima mlade istinske asove u koje ulaze, a to su Dragan Solak i Petar Benkovic. Konacan plasman na ovom turniru koji se vec drugu godinu organizuje u spomen Veljka Komlenovica, dugogodisnjeg predsednika Novosadskog sah kluba i Sahovskog saveza Vojvodine: Kosanovic 9,5, Istratesku 8,5, Nevednici i Popovic po 8, Itkis i A. Kovacevic po 7,5, Cernov i Benkovic po 7, Sanduljak i Solak po 6, Leskur i Parezanin po 4,5, Grujic 4 i Zlatic 3,5 poena. Odabrao sam za ovaj vikend partiju pobednika Gorana Kosanovica, novog velemajstora. On je u 9. kolu pobedio velemajstora Istrateskua iz Rumunije, prvu tablu reprezentacije nasih suseda. |Istratesku (Rumunija) - G. Kosanovic (Jugoslavija) |Sicilijanska odbrana 1.e4, c5 2. Sf3 d6 3. Lb5 (Ovaj nastavak beli najcesce bira kada ne zeli da rizikuje izbegavajuci tako ostro i provereno 3 d4) Ld7 4. Ld7 Dd7 5. c4 Sc6 6. 0-0 Se5 (Ovo je moderniji nastavak koji primenjuje Kosanovic. U novoj knjizi koja ovih dana izlazi iz stampe, a autor je novi velemajstor Kosanovic navode se nastavci 6... Sf6 uz poteze g6 i d6) 7. b3 Sd3 8. Sc3 g6 9. La3 Lg7 10. Se1 Se1 11. Te1 e6 (Ovaj potez nije mozda najbolji. Velemajstor Peter Popovic je ocenio u analizi ove partije da je potez 11... Sh6 crnom dovoljan za izjednacenje pozicije i da je bolji od odigranog 11. eb) 12. b4 cb 13. Lb4 Se7 14. Sb5 0-0 15. Te1 Sc8 16. d4 a6 17. Sc3 Te8 18. Dd3 Sa7 19. d5 b5 20. c5 20... a5 21. La5 dc5 22. Sb5 Sb5 23. Tb5 ( Ovde se beli ocigledno prekalkulisao. Mislio je verovatno da moze odigrati 23 Db5, a na to sledi Db5 24. Tb5 Ta5 ! 25. Ta5 Lc3 i crni ostaje sa figurom vise i dobija lako partiju) 23... Ld4 24. Lb6 (U ovoj poziciji beli je ponudio remi, ali je Kosanovic ocenio da ima realne mogucnosti da igra na pobedu) 24... ed5 25. Lc5 de4 26. De2 e3! 27. f3 Lc3 28. Tc1 Ta2 29. Da2 Db5 30. Tc3 e2 31. Lf2 e1 D 32. Le1 32... Te1 (Ovaj potez je odigran u cajtnotu pa i nije najbolji. Moglo je efektno okoncati partiju potezom 32... Db6 i na 33. Df2 Te1 mat. Ili 33. Kf1 Te1 34. Ke1 Dg1 uz Dg2 i beli dobija damu i resava partiju). 33. Kf2 Tf1 34. Ke3 De5 35. Kd3 Td1 36. Kc2 De2 37. Kb3 Da2 38. Ka2 Td2 39. Kb3 Tg2 40. h4 Th2 41. Tc4 Th3 42. Tf4 Kg7 43. Kc4 f5 44. Kd4 Kh6 45. Ke5 Kh5 i beli je predao pred gubitkom drugog pesaka sto je i kraj partije.
***
Sahovski savez Jugoslavije oformio je Olimpijski pul koji ce brinuti o pripremama i odlasku nasih reprezentacija na 33. sahovsku olimpijadu u Elisti (Kalmikija, Rusija). Ovom grupom privrednika i ljudi bliskih sahu rukovodice Zoran Lilic, predsednik Sahovskog saveza Jugoslavije. Olimpijada je zakazana za 26. septembar.
***
Na tradicionalnom open turniru u Beloj Crkvi pobedili su velemajstori Miroljub Lazic iz Novog Sada i Slavoljub Marjanovic iz Nisa sa po 8,5 poena iz 11 partija. Slede Sahovic, Antic i Mrsevic sa po pola poena manje. #Crna kursna lista ~ ^Crna kursna lista
#Granic obecava posteno sudjenje Sakicu ~RASPLAMSAVAJU SE POLEMIKE POVODOM OCENA DIREKTORA IZRAELSKOG VIZENTAL CENTRA O HRVATSKOM SUDSTVU ^Granic obecava posteno sudjenje Sakicu Zagreb, FoNet. - Hrvatska ce organizirati posteno sudjenje Dinku Sakicu, izjavio je danas hrvatski ministar vanjskih poslova Mato Granic. “To je nasa poruka svijetu", naglasio je sef hrvatske diplomatije na konferenciji za stampu. On nije zeleo da ulazi u direktnu polemiku sa sefom jeruzalemskog centra Simon Vitental Efraimom Zurofom, ali je rekao da ce u ponedjeljak primiti Zurofa na njegovu molbu. Efraim Zurof napao je hrvatsku drzavu i sudstvo u Splitu gdje je rekao da je hrvatska drzava farsa kao i hrvatsko sudstvo, ako komandant ustaskog logora smrti u Jasenovcu ne bude osudjen. Odmah mu je odgovorio predsjednik zagrebackog zupanijskog suda Miroslav Sumanovic koji je izjavu ocijenio kad grubo zadiranje u nezavisnost sudstva jedne suverene drzave. Zurof je na to izjavio da ne sumnja u hrvatsko sudstvo jer bi se u tom slucaju zalagao da Sakic bude predan nekoj drugoj zemlji, na primjer Jugoslaviji. No, on je ponovo upozorio Hrvatsku da sudjenje Sakicu niposto nije problem tog covjeka, nego i problem Hrvatske i njenog ugleda u svijetu. Kontroverzije oko hrvatskog sudstva izazvao je i slucaj britanskog humanitarca kojeg su prije dvije godine ubili siledzije u Splitu. Iako je pet ubica uhapseno, oni su kasnije pusteni na slobodu i jos uvek nisu sudjeni, kao uostalom i jos neki ubice u Hrvatskoj, na primer ubice porodice Zec u Zagrebu, ubica sefa policije u Osijeku Rajhla Kira i drugi. #Dinar se oporavlja? ~NAKON UDARA NA CRNOM TRZISTU ^Dinar se oporavlja? Beograd, Beta. - Beogradski dileri deviza juce su vratili kupovni kurs dinara na poziciju od pre monetarnog udara s pocetka nedelje, dok su prodajni zadrzali na nesto visem nivou. Preporodavci su devize danas rano popodne placali po kursu od oko 6,3 dinara za marku, a prodaju su uslovljavali prilicno sarenim kursevima, trazeci do 7,2 dinara. Slican trend postepenog oporavka dinara zabelezen je u ostalim jugoslovenskim centrima.