#Iznudjeni rucak sa Milosevicem ~Iznudjeni rucak sa Milosevicem ^Jelovnik loseg kuvara

Jedino sto je Milosevic relativno dobro predvideo jeste privremena konfuzija i neslaganje u medjunarodnoj zajednici. Ali, umesto da je to vreme iskoristio i javno saopstio jasnu platformu za resavanje kosovske krize, on i njegovi parlamenti koji uopste ne zasedaju ostavljaju utisak da je Kosovo sporedna stvar ili kao da je vec izvan nasih granica. Tragicno je sto cemo corbu koju je on zakuvao svi mi kusati zajedno sa njim

Pise: Gordana Susa

Da li je to predsednik Jugoslavije poLilicio, tj. nastoji da se ne mesa u svoj posao pa polako i sigurno vruc kosovski krompir prepusta na ljustenje Amerikancima? Ma koliko se ucinilo apsurdnim, ovo pitanje nije bez osnova. Jer, uprkos verbalnom zalaganju protiv stranog mesanja u unutrasnja pitanja zemlje (cemu je, kratkorocno posluzio i referendum) internacionalizaciji kosovskog problema i direktnom mesanju stranaca najvise je doprineo sam Milosevic. Jest da je odbio Gonsalesa ali nije odbio Jeljcina i multinacionalne diplomatske patrole kao posmatrace u juznoj pokrajini. Kako se cini, cvrsto saradjuje i sa Holbrukom koga je, prema recima neimenovanog visokog sluzbenika u Stejt departmentu, licno podstakao na susret sa OVK i time onima koje njegovi spikeri nazivaju teroristima dao medjunarodni legitimitet. Cak pod pretpostavkom da je ova potonja vest ordinarna izmisljotina, ne moze se prenebreci cinjenica da je Milosevic svojom politikom doprineo da teroristicka grupa, od dvesta-trista ljudi, cije su postojanje u pocetku poricali i albanski lideri, za samo nekoliko meseci preraste u oruzani pokret. Trenutno OVK drzi pod kontrolom cetvrtinu kosovometohijske teritorije a za njenu naklonost sada se jagme albanski celnici na Kosovu: Da se umesto mitomanijom branio racionalnim argumentima koji sa stanovista medjunarodnog prava apsolutno idu u prilog Jugoslaviji i Srbiji, kao sto je onaj o nepromenjljivosti drzavnih granica, i da je kojim slucajem sasvim suprotno od postupljenog zatrazio pomoc medjunarodnih organizacija - pritisak sveta ne bi bio usmeren na Srbiju vec na kosovske Albance, a protiv njihovih najradikalnijih zahteva! Vise nego jasno, naime, evropske zemlje su dale na znanje da nece podrzavati nasilno komadanje jedne suverene zemlje ali i da ne mogu biti bezbrizne kad je ugrozena bezbednsot citavog regiona. Milosevic za to nije imao sluha, otvorenosti, politicke mudrosti u komunikacijama sa juznom pokrajinom i umesto toga latio se batine koje se nije libio cele predhodne decenije isteravsi Albance iz svih zvanicnih institucija i fakticki ih podsticuci na formiranje paralelne vlasti. Omogucio im je da se autonomno i potpuno nezavisno samoorganizuju da bi se potom cudio odkud zahtevi za nezavisnim Kosovom! Ma koliko se trudio da krivicu zabasuri, prebaciti na drugoga, na cemu se sistematski i sinhrono radi pocev od dnevnickih smernica u "Bazaru" pa preko drzavnih medija i vladajucih partija koje se sve zesce obrusavaju na nezavisna glasila, to je samo jedan od zalosnih i jalovih pokusaja zastrasivanja. Cilj tzv. nezavisne stampe veli se u najnovijoj kampanji vlasti, je "istovetan s ciljem albanskih separatista i terorista i onih medjunarodnih centara moci koji zele da izazivaju permanentnu nesigurnsot u nasoj zemlji, oni prizivaju zlo nasoj zemlji i pritom smatraju da je nadnica za izdaju dovoljna naknada... te je krajnje vreme da nadlezni organi pocnu tretirati strane placenike i njihovu delatnost u skladu sa zakonom". {Afokrizam Vodjin egoizam je polovican.
Drzava su On i Ona!

Ilija Markovic

} Kada bi se postovao i primenjivao zakon Milosevic bi prvi trebalo da odgovovara na brojna pitanja medju kojima: u cije ime donosi odluke, s kojim pravom je uklonio sa politicke scene predsednika Srbije Milana Milutinovica zasto i predstavnici Srba sa Kosova nisu u pregovarackoj delegaciji Vlade... Ne sumnjam da bi se snasao jer, kao sto mu je referendum bio potreban da bi obezbedio alibi za propalu politiku "inata", bojim se da mu sada treba NATO intervencija na Kosovu, kako bi stvorio novog krivca i pokusao da jos jedan poraz proglasi velikom pobedom. A pobede koje je Milosevic izvojevao u ratu u kome nije ucestvovao imaju nedvosmislene rezultate. Od sesto hiljada Srba u Hrvatskoj ostalo je jedva sto hiljada, u Bosni se broj prepolovio, na Kosovu ih odavno ne broji. Jedino sto je relativno dobro predvideo jeste privremena konfuzija i neslaganje u medjunarodnoj zajednici. Ali, umesto da je kupovinu tog vremena iskoristio da izadje u javnost sa jasnom platformom za resavanje kosovske krize, on i njegovi parlamenti (koji uopste ne zasedaju) ostavljaju utisak da je Kosovo sporedna stvar ili kao da je vec izvan nasih granica! Umesto njega izgleda, to radi Kontkat grupa koja ce se sastati 8. jula u Bonu. Pet tacaka za resavanje krize (momentalna obustava vatre, obnova dijaloga, stupanje na snagu sankcija medjunarodne zajednice, rezolucija Saveta bezbednosti, razrada osnovnih elemenata za autonomiju Kosova uz postavljanje snazne i vidljive medjunarodne posmatracke misije u juznu pokrajinu) pokusaji su da se iscrpu sve mogucnosti kako bi se sila zamenila politickim resenjem, i izbegla vojna intervencija zapadne Alijanse. Cinjenica je da se samim bombardovanjem ne resava nista ali ne sme da se zaboravi iskustvo iz sukoba u Bosni i fakat da se tek posle bombardovanja selo za dejtonski sto. Zar to nije dovoljan razlog da se isto vise ne ponovi. Odgovornost za to ne snose ni nezavisni mediji ni svetski mocnici ni strani placenici, vec prevashodno Milosevic i njegova vlast. Ne brine, dakle, sto ce corbu koju je zakuvao morati i da pojede, vec sto cemo je i svi mi kusati zajedno sa njim. #Hleb nas nasusni ~Hleb nas nasusni ^Glavobolje i zbog cena i zbog viska

Strucnjaci ocekuju rod od tri miliona tona, od cega bi za izvoz ostalo oko 600 hiljada tona, ali proizvodjaci od toga nece imati vajde, jer ce im samo manji deo biti placen u gotovini

Svetlana Jovicic

"Ove godine, drzava je odredila necuveno nisku cenu psenice. Ona se krajnje neodgovorno ponela prema proizvodjacima koji su, najvecim delom, isfinansirali setvu svojim novcem, a sada nece moci da dobiju za nju ni toliko da bi pokrili troskove proste reprodukcije. To ce destimulisati poljoprivrednike, pa ce dogodine drasticno smanjiti povrsine pod ovom kulturom. Sledece godine, drzava ce ponovo proizvodjace vuci za rukav i nuditi neke pogodnosti. Tako ce se nastaviti politika na principu klackalice." Ovako cenu psenice i odnos drzave prema proizvodjacima komentarise Sava Jojic, vlasnik poljoprivrednog preduzeca "Agrina" koji, ovih dana, zanje prvi od 160 hektara psenice u vlasnistvu i jos oko 1.000 hektara na kojima je ona zasejana u kooperaciji sa seljacima. Zetva psenice pocela je pre nekoliko dana, neuobicajeno ranije zbog visokih temperatura. Prema prognozama od pre dvadesetak dana, ocekivao se prinos iznad prosecnog, odnosno preko tri miliona tona. Medjutim, visoke temperature poslednjih dana smanjile su rod, prema trenutnim procenama, i na osnovu podataka prvih poznjevenih parcela, izmedju sedam i deset odsto. Strucnjaci kazu da je jos prerano prognozirati koliki ce biti ukupan prinos, s obzirom da je zetva na pocetku i da ceste vremenske promene jos mogu znacajno uticati na visinu roda. Milutin Cirovic, potpredsednik Privredne komore Jugoslavije istice da se ove godine, sudeci prema dosadasnjim vremenskim prilikama, zetva nece odvijati normalno, nego ce kombajneri otimati rod. {Poremecen paritet Milutin Cirovic, potpredsednik Privredne komore Jugoslavije kaze da je "cena psenice nerealna i ne obezbedjuje sredstva za zasnivanje nove proizvodnje". "Ako se i ostali pariteti budu utvrdjivali na osnovu psenice, sasvim je sigurno da narednih godina nece biti ni secerne repe, suncokreta i drugih poljoprivrednih proizvoda", kaze Cirovic. } Prema podacima Privredne komore Srbije, prinos bi sa 821 hiljade hektara trebalo da bude 3.042 000 tona. Ocekivan prosecan prinos po hektaru je 3,7 tona, s tim sto bi na drustvenom sektoru trebalo da bude 4,5 tona, a ostvarena proizvodnja od 877 hiljada tona, a kod zemljoradnika 3,34 tone i proizvodnja od 2.165 000 tona. Prema podacima Privredne komore Jugoslavije koja je bilans napravila, racunajuci prinos od tri miliona tona za izvoz, po odbitku kolicina neophodnih za domace potrebe, trebalo bi da ostane preko 600 hiljada tona. Direkcija robnih rezervi je planirala da otkupi oko 600 hiljada tona, a sudeci prema izjavi premijera Mirka Marjanovica na Novosadskom sajmu, i vise, odnosno sve koliko joj se ponudi. Direkcija robnih rezervi je kroz naturalnu razmenu do sada otkupila 320 hiljada tona. Republicka vlada je utvrdila da se otkupljena psenica plati u tri transe. Po predaji psenice, proizvodjac bi dobio 40 odsto u novcu, a ostatak od 60 odsto u dva dela od po 30 odsto u komercijalnim zapisima koji dospevaju za naplatu 30. septembra i 31. oktobra. {Naturalno placanje osiguranja Medju retkim kupcima koji ovih dana kupuju psenicu po ceni visoj nego sto je utvrdila Republicka vlada jeste deonicko drustvo za osiguranje i reosiguranje "Novi Sad". Proizvodjaci psenice mogu svoje premije osiguranja platiti psenicom po 1,30 dinara po kilogramu. } Nemaran odnos drzave prema agraru potvrdjen je po ko zna koji put i cinjenicom da je zastitna cena za psenicu utvrdjena tek 5. juna. Savezna drzava je odredila da proizvodjaci za prvu kategoriju mogu dobiti 1,10 dinara za drugu dinar, a za trecu 90 para. Republika je bila darezljivija, pa je utvrdila nesto visu otkupnu cenu koja iznosi 1,20 dinara. Za sto kilograma psenice prosle godine moglo se kupiti od 28 do 30 maraka, a ove godine oko 16 - 17 maraka. "Najniza cena za psenicu morala je biti 1,60 dinara kako bi se pokrili troskovi proizvodnje. Ako se racuna i akumulacija, kilogram psenice treba da kosta 1,80 dinara. Drzava to nece da prizna, ali tu nije kraj price. Rastegnuto placanje bi se jos i moglo prihvatiti da drzava garantuje stabilnost cena repromaterijala i kursa domace valute. Bojim se da nam se u oktobru ne desi kao 1993. godine kad smo 100 kilograma prodavali za cetiri-pet maraka", kaze Jojic. Proizvodjaci psenice su ove godine u tezem polozaju nego prosle i zbog toga sto nije predvidjeno da se psenicom moze platiti porez ili za komercijalne zapise dobiti repromaterijal. Ovogodisnja cena psenice i nafte i ostalih repromaterijala poremetila je peritete iz prosle godine. Tada se litar dizela mogao kupiti prodajom dva i po kilograma psenice, a ove godine za litar nafte potrebno je prodati 3,7 kilograma psenice, ako se racuna prema utvrdjenoj ceni psenice. Problem je, medjutim, i veci nego sto izgleda na prvi pogled, kaze Jojic jer je ponuda psenice ogromna pa se za kilogram na Novosadskoj berzi moze dobiti samo dinar. Jugopetrol ne daje dizel gorivo za psenicu vec iskljucivo za kes i trazi placanje unapred. {Ministar prezauzet Ministar za poljoprivredu Jovan Babovic, za koga kazu u strucnim krugovima da prica o Potemkinovim selima, ovih dana odbija da komentarise cenu psenice i zetvu. Na svaki poziv na mobilni telefon odgovara da je zauzet i da se moze pozvati kasnije. Juce oko podne je bio kategorican i spustio slusalicu, pravdajuci se da je na predavanju na fakultetu. } "Cenu nafte dobijamo dan za dan, verovatno zbog ocekivanog poskupljenja. Cak i ako platimo unapred, receno nam je da cenu ne garantuju, vec da zadrzavaju pravo korekcije. Ako bi se desilo da gorivo poskupi, bilo bi to ravno veleizdaji", kaze Jojic. Nezadovoljstvo proizvodjaca cenom psenice i uslovima placanja kao ni zahtevi "Jugoagrara" nisu ni za jotu promenili politiku koju je drzava utvrdila prema agraru. Ovo udruzenje poljoprivrednih proizvodjaca zahteva da se poveca otkupna cena psenice na 1,50 dinara za kilogram s tim sto bi se razlika izmedju ove i vec utvrdjene cene pokrila sredstvima iz budzeta. "Jugoagrar" je trazio i da se postuju vec utvrdjeni pariteti kao i da se nakon 15 dana po predaji psenice pocne sa obracunom kamate od 0,2 odsto dnevno, odnosno sest odsto mesecno. "Trazimo da cenu psenice vise ne utvrdjuje drzava nego Institut za ekonomiku poljoprivrede koga je FAO utvrdio kao korespodentni institut. Ne verujemo da ce ovaj i drugi zahtevi biti uvazeni. Do danas je sve samo na nivou price, kaze Svetozar Markovic, direktor "Jugoagrara". Proizvodjaci psenice, sudeci prema sadasnjoj situaciji na svetskom trzistu, imace brojnih problema i ako namere da izvezu visak. O izvozu se nesto konkretnije moze govoriti, kaze Markovic, tek kad se naprave bilansi u svetu. Jasno je da ce u vecini zemalja rod psenice biti dobar i da ce ponuda oboriti cenu psenice, istice Markovic. Jugoslavija bi, prema recima Milana Prostrana, sekretara Udruzenja za agrar u Privrednoj komori Jugoslavije, morala napraviti izvozne programe "inace ce se ugusiti u viskovima". Prosle godine od viska od oko 300-400 hiljada tona nije se izvezlo gotovo nista jer je cena na svetskom trzistu bila destimulativna. Ove godine, visak ce, zbog nemogucnosti da se unovci i uskladisti, izazvati vece glavobolje. {Od kombajna do kose Ove godine je za zetvu spremno "statisticki" oko 19 hiljada kombajna. Svetozar Markovic, direktor "Jugoagrara" kaze da je spremno jedva oko 7.500 kombajna zbog cega ce zetva trajati duze nego sto bi trebalo. "Vecina kombajna je izasla iz adolescencije. "Zmaj" nema rezervnih delova, a na polupraznim policama ima jedino guma. Zbog toga, po principu kanibalizma, poljoprivrednici rasturaju nekoliko da bi napravili jedan kombajn. S obzirom na sadasnju cenu psenice, ubuduce cemo moci da kupimo jedino kose", kaze Sava Jojic. } #Politike z(m)urke ~Politike z(m)urke ^Carapani i cizmasi

Milosevic je onomad poveo svoj lakoverni i lakomi narod u avanturu iz koje je Srbija trebalo da izadje veca od sebe, a sada je - s mnogo vecim uspehom - vodi u belaj iz kojeg ce se Srbija isteturati manja od sebe

Teofil Pancic

Eto, kad nas nece, nece: em su nasi zlatni fudbaleri" ispali iz daljeg takmicenja na Mondijalu igrom koja je pojmu "mrzovolja" dala novi, metafizicki smisao, em je nas Broj Jedan (ne Ivica Kralj), izgleda, ispao vec u predtakmicenju za kljucne ucesnike resavanja kosovskog pitanja! Naime, onaj kojeg neki zovu i Tigar, mada mene sve vise podseca na mlohavog kucnog macora u poodmakloj dobi (osim sto ni izbliza nije tako simpatcan), mogao je u poslednjih nedelju-dve da gleda prizore koji mu nikako ne mogu biti dragi: recimo, Ricard Holbruk je slobodno i odomaceno bazajuci Kosovom, ekstremno slucajno nabasao na izvesnu gospodu iz OVK i tom se prilikom zadrzao s istima na kracem, ugodnom capraz-divanu u selu Junik, novom vaznom cvoristu medjunarodne diplomatije. Tom prilikom, Holbruk je celom svetu pokazao svoje carape, patriotski demonstrirajuci proizvodne mogucnosti i kvalitete americke trikotaze. Ovo demonstrativno diplomatsko izuvanje pred teroristima, gerilcima ili sta su vec, mnogi mu ovde nikako nisu oprostili, pa Beogradom vec danima kruze dosetke na temu miomirisa Holbrukovih nogu. E, sta bi tek bilo da je onaj bradati kosovski cizmas s imidzom "krizanca" Kalabica, mladog Marksa i Ce Gevare skinuo bakandze.... Ko se jos, osim zivopisno kostimiranih Ravnogoraca sto gibanicu seku sabljom dimiskijom sunja svetom u cizmama na ovu vrucinu?! Okreni - obrni, Srbi i Albanci - ili bar njihovi nadobudni "gerilci" - i dalje su braca najrodjenija. Posle Holbruka i Robert Gelbard je (decentno obuven) ragovarao s predstavnicima OVK, i ispostavilo se da americka administracija namerava da momke iz ove grupe naoruzanih gradjana ukljuci u nesto sto treba da se zove "pregovaracki proces", i sto Kosovu, a bogami i Balkanu, treba da obezbedi kakav-takav mir. Pa makar Amerika i saveznici morali i da ratuju zbog toga. Tako su Amerikanci, svojom cuvenom suptilnoscu i delikatnoscu, resili da preuzmu stvar u svoje ruke od tunjavih Evropljana, nepredvidivog Milosevica i u poslednje vreme nesto slabunjavog Ibrahima Rugove. Rezultate ovog neposrednog americkog angazmana na juznom Balkanu cemo ubrzo videti, ali ne treba zaboravljati da oni nikako ne zavise samo od njih. Naime, ko sebi ne ume da pomogne, ni sveti Bog (a kamoli profana Amerika) mu ne moze pomoci, i to ce i Srbi i Albanci imati (ne)prilike ubrzo da shvate. Srbi verovatno nesto vise, po vec ustaljenom obicaju. To, valjda, otud sto u ovoj prici samo Srbi imaju sta da izgube. Zato se njihovom dugogodisnjem odmaganju sebi samima uvek poletno i entuzijasticki prikljuci i "medjunarodna zajednica"; ona, naime, voli samo ciste i nedvosmislene situacije. Pa racuna, ako Srbi vec toliko vole da se urnisu, hajde da im pomognemo u tome. I uzasan kraj je, kao bolji od uzasa bez kraja. Milosevic, razume se, ima izvesne prigovore na ovu logiku: cela njegova politika je haoticni uzas bez kraja, stanje limba u kojem ono sto su nekada bili drzava i drustvo postaje tek slabo povezana gomila uplasenih i apaticnih s(r)amotnjaka koji ipak, nekako, drze glavu iznad vode, pruzajuci tako privid da sve ipak nije propalo. A takvo stanje moze da traje nepodnosljivo dugo, sto Milosevicu obezbedjuje - misli on - mirnu vladavinu i sugurnu starost. Zato Milosevic i dalje ne cini nista ozbiljno sto bi moglo da vodi u pravcu razresenja kosovskog cvora, nego sve prepusta organizovanoj oruzanoj stihiji. Rezultat ove briljantne gubitnike strategije, koje se ne bi postideo ni sam Slobodan Santrac, jeste stalno sirenje podrucja teritorije Republike Srbije gde je nemoguce videti zivog pripadnika snaga reda te drzave. Drugim recima, ako je Milosevic onomad poveo svoj lakoverni i lakomi narod u avanturu iz koje je Srbija trebalo da izadje veca od sebe, onda je sada isti covek - s mnogo vise uspeha - vodi u belaj iz kojeg ce se Srbija jednom isteturati manja od sebe! Vec u ovom trenutku, ova drzava nema nikakvu kontrolu nad prostranstvima unutrasnjosti Kosova i Metohije, dakle - o, paradoksa! - urpavo nad krajevima gde je njen predsednik Milan Milutinovic pre samo nekoliko meseci dobio onako impresivan broj glasova... U poredjenju s onim sto sada drzi OVK, onoliko opevana i ekranizovana Uzicka republika izgleda kao neka minorna Mesna zajednica. Sirota albanska deca: ako Albanci pobede, ne gine im obavezno coporativno gledanje do besvesti neke "Drenicke republike" u koreografskoj izvedbi nekog tamosnjeg Zike Mitrovica ili Veljka Bulajica. Doduse, sto se Bulajica tice, mogu da uzmu i original: covek ne bira, samo nek' je masovno, spektakularno, "angazovano" za Neciju Stvar i dobro placeno. Salu (?) na stranu, Slobodan Milosevic pocinje da zanje gorke plodove svoje dugogodisnje politike ignorisanja stvarnosti. Ona famozna "olako obecana brzina" dolazi po svoje. Rugova, Demaci & comp. zlotousto cucore demokratske mantre koje idealno prijanjaju za usi - "politicki korektnih" slusalaca diljem sveta - koji, pak, nemaju vremena i volje da razmisljaju o tome otkud bas usred jedne od zescih balkanskih vukojebina da se rode i rascvatu tolike uzor-demokrate, iako je ceo komsiluk radikalno drugaciji? - a OVK radi svoje na terenu. Tako ispada da Milosevic vise gotovo nista na Kosovu ne moze da postigne milom (nije mu manir, a i Albanci su malo drzavotvorno prezahtevani i za mnogo velikodusnije ljude od Milosevica...), a sve manje moze i silom: em mu ne daju oni bezobrazno veliki avion sto kruze oko nasih granica, em mu je sve teze da po Srbiji nahvata dovoljno ljudi koji u silu veruju, odnosno koji su spremni da za Kosovo zrtvuju jos nesto osim ture jeftinog pica u nekoj obliznjoj krcmi s "patriotskim" pesmama i zapevkama. Kako ce sve ovo da se zavrsi? Jos je rano za pouzdanije prognoze, ali jedno je sigurno: ova nevolja ce potrajati. I Srbi i Albanci su previse zle energije investirali u ovu nesrecu da bi dopustili da im neko pokvari igru dok se ne pobiju uzduz i popreko. Bojim se da ce mnogi vec i zaboraviti ko je Ricard Holbruk, maneken vodecih americkih carapara, a "dole" ce se jos pucati i ginuti. Tak je to na Balkanu, kad jednom otvoris "lovnu sezonu", onda vise nema lovostaja. Dok ne dodje neki veliki, uvozni Sumar i dovede lovce u red, Ali, i taj sumar hoce da pripuca, a nije bas neki prvoklasan nisandzija. Tako da je najsigurnije kloniti se i ljudi u cizmama, i onih u carapama. A najvise, bogami, onog sto voli da pazari cipele u Dejtonu. Taj nam je na vrat natovario i carapane i cizmase. A mi smo sebi natovarali na vrat njega. Pa vi sad vidite ko je najkrivlji za nasu nesrecu. #Zetva iz crnogorskog ugla ~Zetva iz crnogorskog ugla ^Pogled u vojvodjansko nebo

Crna Gora ce proizvoditi oko pet hiljada tona psenice, sto je pet odsto njenih potreba

Bozidar I. Milicic

Uzgajanje psenice u Crnoj Gori nema veliku tradiciju. Ova zitarica jos nije zadobila primat u odnosu na jecam, koji, narocito u sjevernim (planinskim) krajevima Crne Gore kod seljaka i dalje cvrsto drzi prvu poziciju, dok se u ravnicarskim predjelima radje opredjeljuju za povrtlarstvo, vinogradarstvo i vocarstvo. Ove godine u Crnoj Gori proizvodnja zita se odvija na povrsini 12.336 ha. Najvise prostora zasijano je jecmom - 4.770, ovsom - 1.306 i razi - 200 ha. Sa povrsina zasijanim psenicom ocekuje se oko pet hiljada tona zrna, sto je, kako kazu u Ministarstvu poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede u Vladi Crne Gore, manje od pet odsto ukupnih crnogorskih potreba za ovom zitaricom. Inace, godisnje potrebe Crne Gore za psenicom krecu se od 116.000 do 125.000, zavisno od turisticke sezone, kao i od drugih faktora koji direktno uticu na proizvodnju psenice. Crna Gora raspolaze sa oko pet hiljada hektara za uzgajanje psenice, ali ove godine one za nju nijesu iskoriscene, vec su prepustene drugim kulturama. Razlog je, vele u Ministarstvu poljoprivrede, sto psenicnog brasna ima dovoljno i to po vrlo povoljnim cijenama. "Drugi razlog zbog cega psenica u Crnoj Gori nije zastupljena na vecim povrsinama jeste taj sto su parcele usitnjene i razbacane, a to izuzetno negativno utice na ekonomicnost proizvodnje psenice" - kaze za "Nedeljnu Nasu Borbu" dr Slavko Mijovic, pomocnik ministra poljoprivrede. Pored toga, kao negativnu okolnost za vecu proizvodnju psenice, dr Mijovic navodi i nepovoljne klimatske uslove u juznom dijelu Republike (visoke temperature u vrijeme oplodnje i nalijevanja zrna). On kaze da su na tom podrucju daleko isplativija i akumulativnija proizvodnja ranog povrca, voca i drugih kultura, a ne psenice. Od Zetske i Bjelopavlicke ravnice za proizvodnju psenice mnogo su pogodnije dolina Lima i podrucje oko Niksica. Mada se vrlo pomno vodi racuna o tome kakva ce sjemena biti zasijana (ove godine 70 odsto povrsina zasijano je merkatilnim sjemenom, a 30 odsto sortnim aprobiranim sjemenima) prinos po hektaru ocekuje se od 2,8 do tri tone. Tamo gdje poljoprivredni proizvodjaci primjenjuju potrebne odgovarajuce agrotehnicke mjere, prinosi ce, tvrde u Ministarstvu, biti znatno veci. Ministarstvo, cini se, ima kompletan uvid u ovogodisnju poljoprivrednu proizvodnju. Radi povecanja i sjetvenih povrsina i podizanja nivoa proizvodnje drzava regresira dvadeset odsto troskova zitarica. Da li je taj "stumulans" dovoljan tesko je reci, ako se ima u vidu da su u posljednje vrijeme mnoge njive, narocito one u Bjelopavlickoj ravnici, neobradjene i nezasijane. Problem je, osim toga, kako se na poljoprivredu, prije svega uzgoj zitarica, odrazilo vracanje zemlje starim vlasnicima. U Ministarstvu konstatuju da "veci deo tih povrsina nije na najbolji nacin stavljen u funkciju proizvodnje", ali nemaju objasnjenje zasto je to tako i da li je upravo vracanje zemlje tako radikalno smanjilo proizvdnju psenice i drugih zitarica u Crnoj Gori. Podsjetimo da je 1992. i 1993. godine pod psenicom bilo svih raspolozivih pet hiljada hektara. Crna Gora, naravno, najvece kolicine poljoprivrednih proizvoda nabavlja na jugoslovenskom trzistu, odnosno u Srbiji i, kako istice sagovornik "Nase Borbe", "saradnja je u tom dijelu sa Srbijom na nivou". Eventualni zastoji i problemi u snabdijevanju, dodaje on, posljedica su "obicno neuredne dokumentacije koja prati transport". "Ako je rod psenice na nivou Jugoslavije, odnosno u Vojvodini dobar, svoje potrebe za ovim proizvodom Crna Gora podmiruje sa ovog podrucja" - naglasava dr Mijovic. Crngorci, znaci, kad je rijec o psenici, ove godine gledaju u nebo iznad Vojvodine. Dva mlina (u Spuzu i Niksicu), ciji su ukupni kapaciteti nesto manji od pedeset odsto ukupnih potreba Crne Gore za psenicom, cekaju na sirovinu sa vojvodjanske ravnice. Rod sa crnogorskih njiva ne predstavlja im nikakav problem - svega nekoliko dana rada.

B. I. Milicic

#Zetva u Vojvodini ~Zetva u Vojvodini ^Pljacka seljaka na 101 nacin

Rezim je najpre odredio nerealno nisku zastitnu cenu psenice, a onda je ovih dana ocigledno programiranim obaranjem vrednosti dinara dodatno obezvredio trud poljoprivrednika

Jan Briza

Nikad u novijoj istoriji zetva u Vojvodini nije toliko zavisila od neba kao ove godine. Nevolja je, naime, u tome sto ce ona zbog malog broja kombajna i njihovog rdjavog stanja (od ukupno 7.000 samo oko 5.500 je upotrebljivo) trajati vise od 20 dana, a tako dug period opasno povecava rizik da neko letnje nevreme znatno umanji njene rezultate. Ako zitna polja ove godine ne opustosi nijedna oluja, zestok pljusak ili grad, to ce biti siguran znak da se Bog sazalio na ovdasnju sirotinju i resio da joj dopusti da pokupi letinu i spase se od gladi. Bog ce se, mozda, sazaliti na seljaka, ali ovdasnji rezim sigurno nece. To je nedvosmisleno stavio do znanja vec kada je utvrdio nerealno nisku zastitnu cenu psenice na nivou od jednog dinara i 20 para. Savezna vlada je bila jos rigoroznija, pa je odobrila samo dinar i 10 para, ali ce se otkup verovatno obaviti po pomenutoj ceni Vlade Srbije. Strucnjaci upozoravaju, medjutim, da i najskromnije kalkulacije pokazuju da bi cena ovogodisnjeg roda psenice trebalo da iznosi bar dinar i po. Jer, prosle godine je bila dinar i 10 para, a u medjuvremenu je sve znatno poskupelo, od goriva (koje je dvostruko skuplje), vestackog djubriva i zastitnih sredstava, pa do svih ostalih ulaganja u proizvodnju. Da nevolja bude veca, ni ovako niska zastitna cena psenice nije nikakva stvarna garancija da ce ona zaista po toj ceni biti i otkupljena. Repertoar dosadasnje pljacke seljaka "na 101 nacin" ovih dana je dopunjen novim trikom u vidu ocigledno programiranog obaranja vrednosti dinara u odnosu na nemacku marku i druge konvertibilne valute usred zetve. Na taj nacin ce, kada dodje vreme isplate preuzete psenice, rezim dodatno ucariti na stetu njenih proizvodjaca. |Jeftina kupovina socijalnog mira Vojvodina ce kao "zitnica Jugoslavije", naravno, i ovom prilikom da plati glavni ceh za nerealno jeftin hleb kojim rezim kupuje socijalni mir u zemlji. I zaista, kada najpoznatiji ovdasnji autonomas Nenad Canak trazi da se stavi "tacka na pljacku", on dobro zna sta govori. Cinjenice su na njegovoj strani jer, kao sto je poznato, u Vojvodini se proizvodi izmedju 80 i 90 odsto trznog viska hrane u ovoj zemlji. Ovogodisnja zetva je u tom pogledu veoma ubedljiv primer. Prema procenama strucnjaka, od ocekivanih oko tri miliona tona ukupne proizvodnje psenice na nivou Srbije, trzni visak ce iznositi oko 1,65 miliona tona, a od te kolicine 1,38 miliona tona ce biti otkupljeno u Vojvodini. Drustvena gazdinstva i zadruge u Pokrajini ce na trziste izneti svoju celokupnu proizvodnju (673.000 tona), a seljaci 85 odsto (710.000 tona). Nerealno niska otkupna cena psenice znaci, globalno posmatrano, prelivanje kapitala iz Vojvodine, i to ne samo u druge krajeve zemlje, nego cesto i u privatne dzepove. U tom pogledu Canak i neki drugi opozicioni politicari jesu u pravu kada govore o pljacki. Ali, to im nista ne vredi. Moze cak i da im se obije o glavu. Kao sto je poznato, predsednik Demokratske stranke Zoran Djindjic je uslovno osudjen na kaznu zatvora zato sto je prosle godine javno optuzio republickog premijera Mirka Marjanovica za "mutne radnje" sa zitom. Zasto se, medjutim, vojvodjanski poljoprivrednici - i u drustvenom i u privatnom sektoru - godinama vec mire sa obezvredjivanjem njihovog rada? Odgovor je koliko jednostavan toliko i porazavajuci: zato sto nemaju izbora. I zaista, u drustvenom sektoru niko ne sme ni da pisne ako zeli da sacuva svoju funkciju ili radno mesto, a seljak moze da kuka i psuje koliko hoce, ali ipak mora da proda svoju letinu - ili bar jedan njen deo - da namiri tekuce troskove, od onih vezanih za odrzavanje domacinstva pa do, recimo, skolovanja dece. Novac koji dobije za svoje proizvode seljak, po pravilu, pretvara u nemacke marke da bi se odbranio od inflacije. E, tu ga ceka rezim i pljacka tako sto uoci otkupa psenice i drugih poljoprivrednih proizvoda dize vrednost marke u odnosu na dinar. Pri tom jos i maksimalno odugovlaci sa isplatom preuzetih proizvoda i tako dodatno ostvaruje nezasluzenu dobit. Tu su jos i trikovi sa otkupon "na zeleno", zelenaske kamate na kredite i stimovanje pariteta cena tako da seljakova roba ne vredi gotovo nista u poredjenju sa gorivom, vestackim djubrivom, herbicidima, pesticidima i poljoprivrednom tehnikom - dakle robom koju poljoprivrednici moraju da kupuju, a prodaje je iskljucivo rezim, i to po ceni koju sam odredjuje. |Secenje zelene grane Svi dosadasnji pokusaji poljoprivrednika - i u privatnom i u drustvenom sektoru - da izbore realno vrednovanje njihovih proizvoda potpuno su propali. Rezim se, jednostavno, na njih nije obazirao. Oglusio se i o upozorenja srucnjaka da je upropascivanje agrara, jedine privredne grane u ovoj zemlji koja jos uvek kako-tako funkcionise, ravno "secenju zelene grane" na kojoj sedi. I zaista, bez obzira na njegovo zestoko raubovanje, narocito u poslednjih nekoliko godina, agrar je najmanje zaostao u efikasnosti za razvijenim zemljama. Ova privredna grana raspolaze prirodnim resursima koji daleko nadmasuju domace potrebe. Ukoliko bi se oni efikasno iskoristili, Vojvodina bi, po procenama strucnjaka, lako mogla da hrani najmanje 20 miliona ljudi. Osim toga, jugoslovenski agrar moze da ponudi specijalne i na svetskom trzistu veoma trazene vrste roba kao sto su ekoloski cista i zdrava hrana, a isto tako i neke retke proizvode kao sto je, recimo, malina po kojoj je nasa zemlja cuvena u svetu (smatra se da su Skotska i Srbija dva idealna mesta za uzgoj malina). Price ovdasnjih politicara o "hrani kao jugoslovenskoj izvoznoj sansi" nisu bez osnova. Ali one su samo nacelne prirode. Jer, rezim se zadovoljava time sto je Bog ovu zemlju podario prirodnim resursima koji obezbedjuju prehranu stanovnistva uz najmanja ulaganja i ne pokazuje nimalo volje da preduzme nesto u pogledu razvojne strategije zasnovane na intenzivnoj proizvodnji i izvoznoj orijentaciji agrara. Raubovanje i sve ociglednije zaostajanje domace poljoprivrede u odnosu na razvijene zemlje, pa cak i one iz najblizeg okruzenja, ne moze da se protegne u nedogled. Jer nije dovoljno samo ono sto je Bog dao, i covek mora nesto da uradi. |Sve manji prinosi Zetva je tek pocela i zasad je, naravno, rano da se daju neke preciznije prognoze o prinosima. Medjutim, strucnjaci vec sada tvrde da oni u Vojvodini nece preci cetiri tone psenice po hektaru. U centralnoj Srbiji, a posebno na Kosovu i Metohiji, bice znatno nizi. Prosle godine je prosecni prinos u Vojvodini bio 4,01 tona psenice po hektaru. To je bilo vise nego "skromno" u odnosu na prinose u periodu pre izbijanja rata na prostorima bivse Jugoslavije i naglog sunovrata ovdasnje privrede. Prosecni prinosi psenice u Vojvodini su u periodu izmedju 1985. i 1988. godine iznosili 5,186 tona po hektaru, izmedju 1989. i 1992. su smanjeni na 4,724 tone po hektaru, a izmedju 1993. i 1996. su pali na samo 3,780 tona po hektaru. Pad prinosa psenice i uopste sve veca neefikasnost domaceg agrara rezultat su dugogodisnje ekonomske krize, raspada bivse Jugoslavije i njenog trzista na kojem su plasirani ovdasnji poljoprivredni proizvodi, zatim razornog delovanja medjunarodnih sankcija i sve veceg raubovanja poljoprivrede kao jedine privredne grane iz koje jos moze nesto da se "iscedi". Da je stanje u domacoj poljoprivredi alarmantno ne pokazuju samo sve nizi prinosi, nego isto tako, ako ne i vise, stanje njene agrotehnike. Prosecna starost kombajna koji se sada nalaze na njivama krece se izmedju 12 i 18 godina, iako je njihov amortizacioni vek ispod 10 godina. Novi se odavno ne kupuju s obzirom da je agrar pao na prosjacki stap. Zato ce zetva ove godine trajati vise od 20 dana, a nekada je obavljana za desetak dana. { Bez protivgradne zastite Pre pocetka zetve, u noci izmedju 28. i 29. juna grad je u okolini Sombora ostetio oko 15.000 hektara pod usevima, a dva dana kasnije jak vetar sa kisom i gradom zahvatio je opstine Novi Sad, Bac, Backi Petrovac, Temerin i Zabalj i unistio oko 80 odsto useva na vise od 20.000 hektara. Ukupna steta je procenjena na 60 miliona dinara. Prosle godine nevreme je unistilo letinu na 140.000 hektara oranica. I tako svakog leta. Procenjuje se da stete od grada u Vojvodini premasuju 300 miliona dinara godisnje. Za sistem protivgradne odbrane, koji sada prakticno ne postoji, potrebno je 100 miliona dinara, medjutim, taj novac nikako da se izdvoji. Predsednik Izvrsnog veca Vojvodine Bosko Perosevic je ovih dana, posle obilaska unistenih njiva, saopstio da ce dogodine u ovo vreme proraditi sistem protivgradne odbrane u Vojvodini. Taj sistem bi trebalo da umanji stete za 50 do 70 odsto. } #Darko Asanin kao klasicna ikona srpske omladine ~Darko Asanin kao klasicna ikona srpske omladine ^Carevi umiru kao psi

Zivot podzemlja sigurno postaje matrica bez kraja u izboru buducih zanimanja na siromasnoj srpskoj berzi rada. Bolje je, "brate", biti godinama "car" pa zavrsiti kao pas, nego biti i ostati pas. Tako misle losi matematicari

Dragoljub Petrovic

Ni najbolji srpski sociolozi, kriminolozi, dermatovenerolozi i ostali strucnjaci za misterije pod sifrom "SRBIJA 90" ne mogu "klincima" bolje objasniti neisplativost karijere satkane u brzom potezanju pistolja, pronalazenju sarma u "dobrim", ali neverovatno glupim "ribama", zadovoljstvu da prvo tebe moraju sutirati u zadnjicu "par" godina da bi ti drugima to isto radio (par godina), i neobjasnjivoj "crnobiserijanskoj" moci da preko medija objasnis kako si im "j... kevu" dok su ostali smrtni "likovi" svrsavali "tamo neke" fakultete i ostale skole - od do sada neidentifikovanih majstora u rukovanju "heklerima", "skorpionima" i "kalasnjikovima" koji su poslednjih godina "urnisali" od tada neprikosnovene "vitezove" beogradskog asfalta" zvane popularno "kriminalci". Znaci - hoces vile, zene, kazina, poltrone, fudbalske stadione, odane "klince", limuzine... Dodji u Srbiju... I sacekaj "majstore"... I pokojni Darko Asanin bio je (pod stare dane) covek izrazitog sarma, finansijske moci, prepravljanih novih zuba i osecaja da mu niko nista ne moze. Licio je na coveka koji "svoje novce nije stekao, vec je do njih na nekakav nacin dosao. Klasicna ikona srpske omladine devedesetih. Onda mu je preko visoke ograde, s ledja, sa automatskom puskom u ruci, prisao covek koga je policija identifikovala pod imenom "istraga u toku" i poslao ga u "vecna lovista". Pored Vinetua on ce tamo zateci poveliko drustvo srpskih "vitezova", sa poteza Majnhajm-Frankfurt na Rajni-Milano-Dimitrovgrad-Beograd, izlazice mu nekoliko dana citulje k'o oglas za "Koka-kolu", a onda ce ga, izuzev rodbine, i uzeg kruga prijatelja, svi zaboraviti. Ima, "brate", i drugih sponzora i "vitezova", ima i "majstora".... Nije ni beli svet imun na pojave ljudi kakvi su bili Centa, Jusa, Asanin, Beli, Goran Majmun, Giska, Vlada Tref... Ovi "nasi" pokazali su zavidan nivo prezivljavanja do trenutka kada se nenadano iz nekog zbunja, haustora ili automobila pojavio obicno uvek zamaskirani ubica. Povezanost sa politikom i neispitanim terenom ratista neke od njih vinuo je medju legende opevane cak i u guslarskim pesmama i biografskim storijama gde smo saznavali da su kao mladici po Evropi branili slabije, "stitili" vlasnike restorana, voleli "fer" tuce i napokon se za svoju drzavu iz "cistog patriotizma" borili u formi tehnicki malo zaostajalih agenata 007. Skrasili su se u svojoj zemlji i postali biznismeni "sa nadimcima" skrivajuci ispod dugackih rukava poneku staru lose odradjenu zatvorsku tetovazu. Medjusobno se nisu mnogo druzili, iako su ih za mladost vezivale uglavnom zajednicke uspomene. Neki su bili i u svadji. Sretali su se uglavnom na brojnim sahranama kada je vec institucionalizovana licnost poznatija kao "N. N. lice" bez posebnog redosleda krenula u ciscenje po uhodanom sistemu kasnije krstenom - "beogradski recept" (ubistva). "Ciscenje" je mozda i ponajbolja rec za opis tih suludih smrti gde nema ni najave, ni mogucnosti za odbranu. Ni indicija ko je to narucio ili uradio. Zajednicko je jedino da su u tim ulicnim obracunima uvek ginuli ti "biznismeni sa nadimcima", amnestirani od drzave za sve sto su u zivotu uradili, uz nepisani kodeks da o svemu sto znaju moraju cutati. Jedan od njih je uoci svoje pogibije pricao uzem drustvu u pripitom stanju da je tri godine spavao u sedecem polozaju sa "koltom" ispod jastuka, cekajuci "osvetnike", onda je, ipak morao da prilegne, ali je revolver bio na istom mestu. Napokon je, ne svojom voljom, zauvek prilegao. Pojedini su otvoreno za novine pricali da ne znaju "sta su oni Bogu zgresili", "da ih policija (pouzdano) juri ni krive ni duzne", "da ce i oni ako treba uzvratiti"... To uglavnom nisu stigli, jer su ubrzo postajali samo karika u nizu luksuznih grobnica i glavni junaci medijskih pompeznih sprovoda. Kaze se, obicno - ko se pistolja lati od pistolja i umire. Smaknuca u Srbiji imaju i tu devizu u sebi, ali ih pre svega karakterise jedan cudni koloplet okolnosti, jer su svi ubijeni skoro po pravilu odavno drzali pistolj kao suvenir za pojasom. Za njih su drugi ubijali, ako je trebalo. Nasledje profesje ili ne, ali ako se ikada otkrije ko je sa matematickom preciznoscu planirao ubistva u sred bela dana, po prepunim ulicama, zamajavajuci policiju do besvesti se poigravajuci, verujemo da ce to biti neko sa debelim iskustvom u "poslu". Mogu se, naime, na prstima ruke izbrojati te moguce kategorije ljudi sa potezima specijalaca, drskoscu kriminalca, mozgom kriminaliste i govorom gluvonemog. Nezgoda je sto taj zivot postaje "matrica" bez kraja u izboru buducih zanimanja na siromasnoj srpskoj berzi rada. Bolje je, "brate", biti godinama "car" pa zavrsiti kao pas, nego biti godinama pas pa zavrsiti k'o pas. "Klinci" koji tako misle, vecinom su losi matematicari, pa racunajuci da ce dogurati do Centinih ili Asketovih godina u varijanti "lajf storija" kakav su procitali u novinama ili videli na televiziji, zaboravljaju da je sada u modi otrcana sentenca "zivi brzo, umri mlad i budi lep les", to im svakako ne odgovara. Skola se zapravo sve brze uci, ali teze savladava praksa, jer ovi prethodni jesu znali da se pobiju, a da "krkaju, brate, Siptare i ustase za Jugu po Svabiji", pa da se transformisu u biznismene. Bili su "igraci" i nije im kao ovima predsednik bio jedan neinspirativni lik sa nenormalnom zenom i nesposobnim saradnicima. Onaj prethodni je bar imao tri zene i svi su mu dosli na sahranu. I moglo se, "brate", normalno ziveti. #Pogorsanje srpsko-makedonskih odnosa ~Pogorsanje srpsko-makedonskih odnosa ^Sablasti i senke Kosova

Za situaciju upuceni tvrde da je "delikatna" jer Makedonija istovremeno hoce u NATO, nastoji da odrzi dobrosusedske odnose, zeli mirno resenje kosovskog problema i unutrasnju stabilnost, uprkos sve izrazenijim aspiracijama makedonskih Albanaca

Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Makedonije

Za sada je vise nego izvesno da su kosovski dogadjaji i NATO vezbe u Makedoniji i Albaniji pogorsali makedonsko-srpske odnose, koji nikada nisu ni bili na bogzna kakvom nivou. Makedonsko ministarstvo odbrane optuzilo je srpsku stranu da su avioni Vojske Jugoslavije i posle NATO vezbe u dva navrata povredili makedonski vazdusni prostor u reonu Kumanova, a makedonska glasila da pripadnici VJ upadaju u pogranicna sela u tom regionu i da seljacima plene stoku ili hapse. Navodno obrazlozenje je da su stoka i njihovi cuvari "povredili teritorijalni integritet Srbije", na mestima gde granica nije ni obelezena, zahvaljujuci ociglednoj opstrukciji srpske strane. Mediji pod kontrolom srpskog rezima opuzuju Makedoniju da "raspaljuje antisrpsko raspolozenje" i na svojoj teritoriji tolerise "mamutske centre za obuku albanskih terorista", kao i "antisrpske mitinge" Albanaca u Skoplju i drugim makedonskim gradovima. Ovi mediji optuzuju Makedoniju da dozvoljava popunjavanje redova OVK "dobrovoljcima" iz Makedonije. U atmosferi vidno pogorsanih srpsko-makedonskih odnosa jugoslovenski ambasador u Makedoniji organizovao je usred Skoplja podnevni prijem u cast Dana Vojske Jugoslavije. Komentator "Nove Makedonije" ocenio je to kao "diplomatski skandal par ekselans". Prema ovom komentaru, ambasador, koji "ima i druge, ne toliko ambasadorske radne obaveze", tim prijemom je ispoljio "aroganciju gazde". Dva dana posle toga prijema ambasador je zatrazio razgovor sa sefom makedonske diplomatije Blagojem Handziskim, posle koga je sam saopstio da je "rekao Handziskom da prenese makedonskoj vladi, a onda da kaze makedonskim medijima, da prestanu sa antisrpskom propagandom". "Pa, toga bre, Janackovicu, nema ni u Beogradu", zakljucuje ovaj komentator. |Albanski radikalizam Za razliku od srpske strane neke strane diplomate zakljucuju da makedonska glasila "deluju prosrpski" i da je Makedonija zahvacena "prosrpskim raspolozenjem", navodno, zbog "gordog odoljevanja Srbije medjunarodnom pritisku". Takve oprecne ocene vladi bliska glasila dozivljavaju kao "kompliment i znak makedonskih medijskih sloboda". Stice se utisak da "srpska gordost" ipak, dobija simpatije zbog toga sto se albanski radikali u Makedoniji nadmecu u ispostavljanju zahteva Makedoniji, koja ce biti, "posle stvaranja Kosova kao nezavisne drzave", moguca jedino ako postane "dvonacionalna federacija". Vladi blizak nedeljnik "Plus" optuzio je albanske radikale da rade u Makedoniji za "Milosevicevu stvar". Prema istom nedeljniku, na "slicnom radu" su makedonski socijalisti, VMRO-DPMNE, dok se liberali Petra Goseva i Stojana Andova samo udvaraju VMRO-DPMNE u nameri da stvore izbornu koaliciju koja bi vladajuce socijaldemokrate "oduvala s vlasti". Stice se utisak da liberali, koji imaju jaku poslanicku grupu u parlamentu, nisu nacisto s tim kako biti u NATO, u koji je Makedonija vec zakoracila kroz "Partnerstvo za mir" a voditi politiku ekvidistance sa susedima. U njihovoj rezoluciji, koju su predlozili Sobranju, trazi se da Makedonija ne moze biti polaziste ni za koju vojnu akciju NATO-a prema susedima, a u konfliktima NATO-a sa susedima trazi se neutralnost. Makedonski ministri spoljnih poslova i odbrane Blagoj Handziski i Lazar Kitanovski optuzili su liberale za "antinatovsku orijentaciju" i da zele da od NATO imaju korist, ali i da nemaju prema NATO nikakvih obaveza. Ministri su jos izjavili da je rezolucija liberala bespredmetna zato sto su pitanja koja ona pokrece vec regulisana medjudrzavnim ugovorima. Utisak je da liberali, kao i neke druge partije, veruju da bi "antinatovsko opredeljenje", uz "jugonostalgicne dodatke", moglo doneti izborne poene, ali - sudeci po odlucnom stavu vladajucih socijaldemokrata da ne prihvate ni rezoluciju liberala ni antinatovsku orijentaciju - orijentacija Makedonije prema NATO mogla bi biti na predstojecim izborima "dobitna orijentacija". |Kosovski koncentricni krugovi Makedonski predsednik Kiro Gligorov je u svome izlaganju u Stipu rekao da je otcepljivanje Kosova neprihvatljivo za Makedoniju "zbog nacelnih, ali i zbog sopstvenih makedonskih razloga". Gligorov je rekao da bi resenje kosovske krize moglo biti vracanje autonomije iz 1974. sto je izazvalo reakciju i albanskog vladinog koalicionog partnera PDP. Ova partija smatra da je resenje "nezavisno Kosovo" dok makedonske opozicione stranke isticu da je pitanje Kosova "unutrasnja stvar Srbije", i da Makedonija treba da "ostane po strani". Prema "Novoj Makedoniji", u razgovoru Ricarda Holbruka i makedonskog rukovodstva spomenut je Ustav iz 1974. godine kao "volsebna kompromisna formula", koja ce Milosevicu omoguciti "da zadrzi formu sadasnje drzave, a kosovskim Albancima da imaju utisak da su ostvarili deo svojih zahteva". Takodje je bilo reci i o "hermetickom zatvaranju granice" prema Albaniji, preko koje bivsi albanski predsednik Berisa "ilegalno dotura oruzje OVK". Ove teme su iritirajuce delovale na makedonskog severnog suseda, kao sto je neke makedonske partije iritirala i sama vezba NATO nad Makedonijom, mada je o tome u razgovoru sa Gligorovim postignut konsenzus relevantnih stranaka. Za sadasnju situaciju u Makedoniji kaze se da je "delikatna" jer Makedonija zeli da postane clanica NATO, da odrzi dobrosusedske odnose sa sve cetiri susedne drzave, kao i da se resi kriza na Kosovu a da Makedonija ostane stabilna i pored naglasenih aspiracija Albanaca. Predsednik Gligorov ce, nesumnjivo, morati da pomiri "delikatne suprotnosti". Svi medjunarodni relevantni faktori potvrdjuju da su zainteresovani za stabilnu Makedoniju i da nisu naklonjeni ekstremizmu, ni jedne strane. Odnosi sa Srbijom ce se, medjutim, najverovatnije dalje komplikovati. Ne samo zato sto Srbija odbija da obelezi granicu, nego i zbog toga sto se i sama makedonska orijentacija ka Atlantskom savezu karakterise kao "antisrpstvo" i sto se Srbija, sudeci po ponasanju njenih diplomatskih predstavnika i eksponiranih aprtija, nije odrekla ambicija da Makedonija bude "samo jos jedna srpska provincija". Kosovska kriza i vezbe NATO nisu uzrok pogorsanja srpsko-makedonskih odnosa, nego samo prilika da se ti odnosi pokazu u istinskom svetlu, u cijoj osnovi je "istorijski zal Srbije za jugom" i iluzija da ce Makedonci uskoro napustiti svoju "privremenu drzavu", kao "romanticarsku avanturu" i vratiti se u "zagrljaj stare Srbije", sa Milosevicem na celu. #Kosovo u tri slike - od Gazimestana do danasnjih dana ~Kosovo u tri slike - od Gazimestana do danasnjih dana ^Novi srpski poredak

Miloseviceva strateska politika vise ne stanuje na Kosovu. Njegovo interesovanje za Pokrajinu srazmerno je kolicini i vrsti pritisaka koje trpi od Holbruka, Gelbarda i ostalih emisara americke i svetske diplomatije, ali i sve ozbiljnijih oruzanih akcija i politickih aspiracija OVK. Kosovo je, dakle, Milosevicu postalo kamen u cipeli koji ga tako i toliko zulja da bi se najradije izuo i isao bos. Nesreca je samo sto ce se, u bilo kojoj varijanti, svi drugi mnogo gore od njega provesti kao bosi po trnju

Velimir Ilic

U politickom vokabularu minule decenije Kosovo ima bar nekoliko znacenja: neiscrpna tema za manipulaciju nacionalnom svescu; sredstvo za osvajanje i odrzavanje vlasti; region za selekciju i umnozavanje poslanickih mandata; poligon za uvezbavanje nove politicke geografije uz pucanje i stradanje... Ako je neko objasnjenje geopolitickog pojma Kosovo ovom prilikom mozda izostalo to ne znaci da je ova, nekad autonomna pokrajina bivse federacije SFRJ, prestala da bude neiscrpna inspiracija tvoraca i kreatora novog srpskog poretka. Zaista, nepresusna je ta nasa novija polticka epika - od “Oj, Srbijo, iz tri dela, ponovo ces biti cela", vekovnih ognjista na liniji od Karlobaga, Ogulina i Karlovca do Virovitice, “svih Srba u jednoj drzavi" do “svete srpske zemlje" i “oltara Srbije". Ishode i tragicne posledice pomenutih nacionalnih ideja i neostvarenih ciljeva (ako su to uopste i bili) vec znamo, pocevsi od raspada bivse Jugoslavije, rata u Hrvatskoj i Bosni pa do Dejtona. A sada je na redu Kosovo. Nije mali broj onih koji su skloni tvrdnji da je agonija i pocela na Kosovu te da ce se tu i zavrsiti. Bili oni u pravu ili ne, tek - neke cinjenice im idu u prilog.
|Slika prva “Kuca na prodaju" - pisalo je osamdesetih na kapijama mnogih dvorista kosovskih Srba i Crnogoraca. Suoceni sa sikaniranjem i pretnjama doseljenih ili suseda Albanca odlazili su put Sumadije i ostalih krajeva Srbije, prethodno manje-vise dobro i devizno naplativsi svoja imanja. Tacan broj odseljenih nikada nije utvrdjen pa su i takve okolnosti bile vrlo pogodne za potonje manipulacije. Nezadovoljstvo, strah i neizvesnost medju brojnim srpskim i crnogorskim porodicama kanalisani su iz Beograda, prema Beogradu. Nebrojeno mnogo vozova bez voznog reda stizalo je iz Kosova Polja, dolazili su nezadovoljnici i nevoljnici predvodjeni odabranim liderima i dane i noci provodili po parkovima, narocito u Pionirskom, preko puta Skupstine. Od pobednika Osme sednice ocekivao se preokret, mir i sigurnost. Putovali su i iz Beograda na Kosovo, razni, ukljucujuci i Slobodana Milosevica koji je u Kosovu Polju izgovorio istorijsku recenicu “niko ne sme da vas bije". Ona danas sasvim drugacije odjekuje u glavama i usima nekadasnjih mitingasa, ali tada nam se, sto bi rekao politicki o(ne)svescen pesnik, “dogadjao narod". Antibirokratska revolucija je uzimala maha i sortirala tadasnje i buduce zrtve jedne nove politike u kojoj su Milosevica pogresno dozivljavali kao nacionalistu. A on je samo zonglirao takozvanim nacionalnim osecanjima, pokusavajuci da dugorocno spasi ideoloske ostatke srusenog Berlinskog zida. Proslava 600. godisnjice Kosovske bitke, na Vidovdan 1989. trebalo je da bude slag za tortu strategije trasiranja i osvajanja vlasti na talasu nacional-romantizma, epike i mitologije, zacinjene pokusajem da se sacuvaju najkrupnije mrvice ideologije iz koje je potekao novi Vodja. (Manipulacije i prevare iz vremena kada je Kosovo bilo zamajac potonjeg “dogadjanja naroda" nekoliko godina kasnije objasnjavao je po novinama jedan od lidera - Miroslav Solevic, ali uzalud i bez zeljenog odjeka i pouke). Posle strajka rudara u Starom trgu i podrske iz Cankarjevog doma “dogodili su se" i studenti na celu sa tadasnjim rektorom, a danas zasluznim ambasadorom Slobodanom Unkovicem (tada to nije bila manipulacija, a proslogodisnji studentski protest, setimo se, jeste). “Uhapsite Vlasija", odjekivalo je ispred Skupstine SFRJ. Tragikomicno je izgledalo i zvucalo Milosevicevo “Ne cujem dobro, ali cu vam odgovoriti na to sto trazite". I Vlasi bi uhapsen. Ispostavilo se da je cilj bio “Srbija od Horgosa do Dragasa" pa smo, spektakularno, dobili novi, ko zna koji po redu, Dan drzavnosti jedinstvene Srbije, agitprop masinerijom predstavljen kao jedini pravi i, zar je moguce drugacije, istorijski. Radovi na putu u bolju buducnost i dalje traju... |Slika druga Godine raspleta isle su svojim tokom. Kosovska politicka uprava razvlascena je po novom nacionalnom kljucu pa su, jedan po jedan, otpadali svi nesrpski kadrovi. Pojavila se tada i potpuno nova kategorija nacionalne i politicke podobnosti - “posteni Albanci". (Nad tom sintagmom se i danas grohotom smeju i lingvisti i sociolozi, politikolozi, demografi i psiholozi dok ozbiljnost izaziva jedino kod neuropsihijatara). Tu i tamo se, poput suvog cveca u ikebani kvazidemokratije, po neki od “postenih Albanaca" cak pojavio i kao poslanik u novom visestranackom parlamentu na listi SPS. Bivalo je to fingirano preslikavanje kosovske multinacionalne svakodnevice, a zapravo su ih Milosevicevi politicki predradnici sa Kosova angazovali kao sezonsku radnu snagu, za kratkorocnu upotrebu. Vrtoglavim razvojem demokratije u novoj jednodelnoj Srbiji i te slike su bledele pa se danas ni prstima jedne ruke ne mogu izbrojati politicki “posteni Albanci" na koje racuna vladajuca partija i njen sistem satelita. Rezim je u medjuvremenu razvio izborni sistem po kome Kosovo postaje pravi rasadnik poslanika. Dodatnu matematicku pogodnost stvorila je cinjenica da su kosovski Albanci odlucno bojkotovali sve dosadasnje parlamentarne i predsednicke izbore u Srbiji (i Jugoslaviji), ali je, srazmerno tome, stvarano danas do rata komplikovano stanje paralelnog sistema - od niotkog priznate “Republike Kosovo" do njenog parlamenta, vlade u egzilu, skolstva i poreskog sistema (Fond za finansiranje Kosova) do paravojne OVK. Milosevic je polako gubio svoje tacke oslonca na Kosovu da bi danas spao na oazu oktroisane vlasti u pristinskoj centrali i delove kosovsko-metohijske teritorije koje jos uvek pod kontrolom drze policijske i vojne snage. |Slika treca Secate li se Gazimestana pre devet godina? Propagandni stab tada poletnog osvajaca dugorocne vlasti Slobodana Milosevica dirigovao je nacionalnu euforiju aranziranu deseterackim parolama, e da bi na Gazimestanu, kao po “Kletvi cara Lazara", okupio sve “sto je srpsko i srpskoga roda". A taj politicki parastos, sto i vranjanski vrapci vec znaju, bio je kamen temeljac mnogim potonjim stradanjima pa i danasnjem koje traje na Kosovu. I ove godine opet je bio Vidovdan. I Gazimestan je tamo gde stoji vec vekovima - ali nije bilo Milosevica. On je u medjuvremenu prerastao Srbiju i postao veliki predsednik male Jugoslavije sto, kao nuspojavu, izaziva amneziju i potire obecanja za jednokratnu upotrebu, ukljucujuci i ono “niko ne sme da vas bije", dato kosovskim Srbima. A od tolike sigurnosti i bezbednosti neki kosovski Srbi koji su u to vreme pohodili Gazimestan i kosovopoljske mitinge, pa i policajci koji su ih obezbedjivali, na zalost, nisu vise medju zivima. Jedinstvenu trodelnu Srbiju sad, pod teretom oruzja, terora i pogresne politike, nagriza njen treci deo koji je Milosevic (pre)gazio kao stepenicu do Belog dvora. Kosovskih Srba i parastosa koji su na Vidovdan, 28. juna 1998, organizovali u Gracanici nije bilo, cak ni pomenom, u drzavnim medijima pa ni u Tanjugovom zbirnom izvestaju o ovom velikom istorijsko-crkvenom prazniku. Da li samo zato sto su okupljeni skandirali da ih je Milosevic izdao? Ili mozda sto su trazili da se i predstavnici Srba i Crnogoraca sa Kosova ukljuce u proces trazenja dugorocnog resenja za prostore na kojima zive upravo oni, a ne Ratko Markovic, Tomislav Nikolic i ostali Milosevicevi emisari koji kao turisti uzaludno slecu u Pristinu? Ne. Svaki dodatni odgovor je sasvim jednostavan - Miloseviceva strateska politika vise ne stanuje na Kosovu. Njegovo interesovanje za Pokrajinu je, na jednoj strani, srazmerno broju glasaca kojih je od Podujeva do Dragasa svakim danom sve manje, a na drugoj - kolicini i vrsti pritisaka koje trpi od Holbruka, Gelbarda i ostalih emisara americke i svetske diplomatije, ali i sve ozbiljnijih oruzanih akcija i politickih aspiracija OVK. Kosovo je, dakle, Milosevicu postalo kamen u cipeli koji ga tako i toliko zulja da bi se najradije izuo i isao bos. Nesreca je samo sto ce se, u bilo kojoj varijanti, svi drugi mnogo gore od njega provesti kao bosi po trnju ili koji to trnje - poput kosovskih Srba, policije i vojske - uveliko gaze, svakodnevno trpeci tekovine Miloseviceve, kako ono bese - “vizionarske politike". #OVK kao balans ~Pomeranje tezista kosovskih pregovora ^OVK kao balans

Razgovori koje su sa predstavnicima OVK do sada vodjeni, ne znace njihovu “legalizaciju" kako se ucestalo, iz raznih izvora. Cilj je, prije svega obezbjedjivanje saglasnosti za prekid vatre, a tek zatim i pokusaj preciznijeg i odredjenja i moguceg pozicioniranja jos uvijek neidentificiranih vodja ili komandanata OVK prema medjunarodno priznatim i u vodjama kosovskog albanskog pregovarackog tima

Pise: Novak Pribicevic

Dramaticna informacija o susretu glavnog americkog pregovaraca i posrednika u pokusajima za razrijesavanje krize na Kosovu sa oruzanim predstavnicima Oslobodilacke vojske Kosova, do kojega je, kako je kasnije izjavio sam Ricard Holbruk doslo gotovo slucajno, pri obilasku naselja Junk, izazvala je brojne kriticke reakcije u evropskim sredstvima informisanja. Nesto umjernije usledile su u zvanicnim krugovima, a kod nas je odmah uzvraceno tezama o potvrdi zavere SAD u teznji reagovanja sadrzala mogucnost neopreznog postupanja samog Holbruka, kasnija informacija o pripremljenom susretu specijalnog izaslanika SAD za Balkan Roberta Gelbarda za jos uvijek neidentificiranim, ali po svemu sudeci ovlastenim predstavnicima ove oruzane formacije, pokazala je da je vrag uzeo salu i da je vodeca svjetska sila svjesno usla u istrazivacke razgovore sa predstavnicima OVK cija su komandna hijerarhija, struktura i politicke opredijeljenost i dalje nepoznanica za glavne medjunarodne predstavnike, ali po svemu sudeci i za vecinu politickih lidera kosovskih Albanaca. Pazljivijem politickom posmatracu ovakav razvoj dogadjaja nije bio iznenadjujuci. Ubrzani porast obostrane primjene nasilja zaista je doveo kosovsku dramu do ruba izbijanja masovnog krvoprolica sa svim, na nasem terenu i suvise poznatim, pratecim posljedicama stradanja civila, masovnim talasima izbjeglica i prijetnjom izbijanja istinske katastrofe. U samo nekoliko mjeseci, od Drenickog masakra naovamo, oruzane formacije kosovskih Albanaca su od neoliko stotina pripadnika eksplodirale do pretpostavljenim nekoliko desetina hiljada. Sudeci po ozbiljnim procijenama vojnih eksperata NATO, ali i nezavisnih posmatraca, oni danas kontrolisu 30 do 40 odsto teritorije Kosova. Medjutim, sto je jos znacajnije, a rijetko se komentarise, oni su ocigledno u stanju da ugroze komunikacije, vojne i policijske objekte i privredna postrojenja skoro na cijeloj teritoriji Kosova. Po podrsci koju OVK nesumnjivo uziva kod velikgo dijela albanskih gradjana Kosova, sasvim je osnovana tvrdnja da je ta skupina naoruzanih boraca stekla atribute “oslobodilacke vojske" koja prirodno zeli da ima svoj glas i prilikom nekog buduceg odlucivanja o ishodu nacionalne borbe za koju su se opredijelili. Takvo opredeljenje, medjutim, mora se prije svega pripisati dugogodisnjoj politici terora i represije, koju su vlasti u Beogradu i njihovi sluzbenici na Kosovu sprovodili protiv nacionalnog bica i prirodnih aspiracija kosovskih Albanaca, sa svim osobinama zloglasne politike aparthejda. Sigurno je u pojedinim oruzanim akcijama pripadnika OVK bilo i akata terorizma, koji su temeljito odudarali od politike nenasilnog otpora, na kojoj su cijelu deceniju istrajavali svi politicki lideri kosovskih Albanaca. Ali, ako terorizam razumijemo - kako se to, uostalom, jedino i moze - kao neogranicenu primjenu nasilja koja ne stedi ni civilno stanovnistvo, a narocito zene i djecu, onda se isto tako pouzdano moze reci da smo na Kosovu svjedocili jednoj produzenoj i nicim ogranicenoj a jos manje kasnjenoj politici terora i od strane rezima. Uprkos pompeznoj najavi moskovske deklaracije Jeljcina i Milosevica, u kojoj se na prvo mjesto stavlja neophodnost iznalazenja politickog rijesenja i neodloznog nastavka pregovora, uslijedila je potpuna blokada svakog dijaloga. U uslovima rastuceg nasilja, nastavljanje razgovora dveju delegacija postajao je sve manje izgledan. Stoga je i teziste zahtjeva svih relevantnih medjunarodnih institucija i tijela pocelo da se pomjera, od ranijeg insistiranja na hitnom uspostavljanju i zatim nastavljanju dijaloga, prema danas prevladjujucem zahtijevu za hitnom obustavom vatre, koja mora prethoditi obnovi dijaloga izmedju Beograda i kosovskih Albanaca. A o prekidu oruzanih sukoba, sasvim ocigledno, nije moguce voditi relevantne razgovore sa Rugovom i njegovim neposrednim saradnicima. Stoga, neizbjezno, na scenu stupaju i predstavnici OVK. Eksploratorni razgovori koje su sa predstavnicima OVK do sada vodjeni, ne znace njihovu “legalizaciju" kako se ucestalo, iz raznih izvora. Cilj je, prije svega obezbjedjivanje saglasnosti za prekid vatre, a tek zatim i pokusaj preciznijeg i odredjenja i moguceg pozicioniranja jos uvijek neidentificiranih vodja ili komandanata OVK prema medjunarodno priznatim i u vodjama kosovskog albanskog pregovarackog tima. O ukljucivanju predstavnika OVK u eventualni nastavak pregovora sa srpskom stranom mogu konacno odluciti samo kosovski Albanci. Po svemu sudeci, uprkos do sada izrazavanim razlikama vodecih politickih faktora, oni nece imati vecih teskoca u izgradjivanju takove zajednicke platforme, koja ce moci da posluzi kao zajednicka osnova za nastavak pregovora. Veci je problem na srpskoj strani koja nema vidljivog koncepta, strategije pa ni platforme za rijesenje kosovskog cvora. Nakon, danas vec prakticno zaboravljenog referenduma, sa izmanipulisanom porukom da ce Srbija sama i bez stranog mijesanja rijesavati problem Kosova, vodeci krugovi Srbije i Jugoslavije su jedini od svih involviranih faktora potpuno iskljuceni iz bilo kojeg dijaloga, koji je i dalje posredno u toku. I upravo zato sto, na zalost, nema nagovjestaja da se u ovdasnjoj vlasti uocava neophodnost izgradjivanja takove platforme najavljuje se, pred predstojece zasjedanje Kontakt grupe “razrada osnovnih elemenata za autonomiju Kosova" od strane predstavnika medjunarodne zajednice koji bi mogli biti primjenjeni po analogiji Dejtonskog paketa kao osnova za diktiranje mirnog rijesenja. Nema, naime, nikakvog izgleda da ce medjunarodna zajednica prepustiti dalji razvoj na Kosovu stihiji i orgijanju nasilja. Neocekivana posljedica izrastanja OVK u respektabilnog, ako ne i ravnopravnog protivnika, bitno je smanjila prijetnju oruzanog nastupa NATO koncentrisanog protiv srpske strane. Sada se daje apsolutni prioritet obustavi oruzanih sukoba, cemu vec ovih dana treba da posluze diplomatske promatracke grupe, cije se konstituisanje cini kao jedini konkretan rezultat moskovske ekskurzije predsjednika Milosevica. Sve druge opcije, ukljucujucui i moguce vojne intervencije i dalje ce stajati na raspolaganju, uz rastuce razumijevanje i dalje ce stajati na raspolaganju, uz rastuce razumijevanje da ce Savjet bezbjednosti morati da bude forum koji ce odlucivati o svim pravcima akcije. Ne vidim ko bi medju clanicama tog foruma mogao zauzeti stav protiv kategoricnog zahtjeva zaracenim stranama da smjesta obustave neprijateljstva, a zatim bez odlaganja i uslovljavanja, uz aktivnu podrsku i ucesce izabranih medjunarodnih predstavnika pridju iznalazenju sporazumnog rijesenja. Ono ce jedino biti moguce ako se uvazi model usaglasen od strane svih relevantnih faktora medjunarodne zajednice, kao sto je uostalom ubedljivo, iako jos uvijek ne i konacno, demonstrirao Dejtonski sporazum i Pariski mirovni dogovor. #Veljko Dzakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba ~Veljko Dzakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba ^Srpsko-hrvatski paralelizam

Nazalost postoji samo jedna cinjenica kada govorimo o Zagrebu i Beogradu, a to je paralelizam. Mustra je samo preslikana. Hrvatska inteligencija, kao i srpska, nije makla dalje od korijena, to je neizrasla biljka. Jer, kada odraste mora se osamostaliti, a to se nije desilo

Dragan Banjac

Veljko Dzakula ponovo je ovih dana bio u Beogradu. Nekad poznati sumarski inzenjer iz Pakraca u politici je od “ranih devedesetih", u vreme “pokreta naroda" uopste na prostorima ondasnje Jugoslavije, u Hrvatskoj posebno u to vreme i moze se slobodno reci da je bio jedan od sledbenika pokojnog dr Jovana Raskovica i onih koji su se, poput njega, zalagali za opciju resavanja srpskog pitanja bez rata. Bio je jedan od glasnijih kriticara novog hrvatskog poretka, prvenstveno zbog ustavne diskriminacije HDZ. Ipak sa nekolicinom istomisljenika potpisuje “Daruvarski sporazum" zbog cega od politickog vodjstva “Republike srpske krajine" biva osudjivan za pacifizaciju, a potom, nakon pretnji i zatvaran. Govoreci danas o tome Dzakula se priseca da je i sama ideja prilikom stvaranja srpske politicke stranke i “pocetaka nekakve srpske politike u Hrvatskoj" tada zasnivana (deklarativno) i utemeljena “na nekakvim demokratskim principima, na dijalogu". Bilo je veoma tesko, kaze, jer su se tada vrsila “kretanja naroda". I sve su to vise bili pokreti nego politicke stranke, ali mi smo osjetili, u samom zacetku, da se stranka, ili pokret svejedno, mora profilirati u nekakav demokratski razvoj. Mislim da u to vrijeme jedino slavonski regionalni SDS (koji je tada pokrivao sedamnaest opstina, od Kutine do Vukovara), tome i tezi. Imali smo tada recimo izbore koji se zaista mogu podvesti pod demokratske, od mjesne zajednice sela ili opcine pa do regionalne skupstine koja je odrzana u Lipiku. Tada se nije imenovalo rukovodstvo, nego se biralo - tajnim glasanjem. Rekao bih da je to bio nekakav temelj za stvaranje politicke stranke, a vreme je otprilike maj mesec 1991. godine. Jedan drugi deo politicki organizovanih hrvatskih Srba nije mislio je sasvim drukcije? - Mi vec tada imamo dva kruta pristupa rjesavanju srpskog pitanja u Hrvatskoj i to nije nepoznata stvar. Mi smo u Slavoniji bili za blagi pristup, nekako mekaniji i popustljiviji. Stalno su nas osudjivali (“Vi biste pregovarali") i zvali “pregovaraci", a pregovora nije bilo. No, moram reci da je to tako bilo i na hrvatskoj strani. S jedne strane HDZ je veoma ostro nastupao, sa recima i izjavama koje su kod Srba dizale tenzije i izazivale nepoverenje i strah, sto su starije generacije povezivale sa necim vec prezivljenim. Zbog toga je nama bilo veoma tesko odrzati tu svoju umjerenu struju i nivelisati je. S druge strane suceljavali smo se sa kninskom strujom koju je predstavljao Milan Babic, koji nije hteo dijalog i kompromis, vec je smatrao da se pregovorima nece postici nista. Babic je bio za radikalne zahtjeve, sto je zapravo Hrvatskoj veoma pomoglo da homogenizira svu hrvatsku populaciju, a nista za to nije pogodnije od suocavanja ekstremnosti. I onda imate eskalaciju dva ekstremizma koji dovode do sukoba. Vi ste i pored toga otisli na razgovor u Banski dvor kod predsednika Republike Hrvatske dr Franje Tudjmana? - Mi smo zbog svog stava bili ostro kritikovani i osudjivani, zvani izdajnicima. Pogotovo poslije odlaska kod predsednika Republike. A otisli smo, prije svega, da pokazemo da smo mi, koji smo legalno izabrani u jednom politickom procesu, da idemo u dijalog i pregovore kako bismo pokazali sta mi u stvari zelimo i kako mi to mislimo da rijesimo. To je osudjeno i okvalifikovano kao neprihvatljivo, receno je da Srbi “ne smiju ici u bilo kakav dijalog sa Tudjmanom, mi to moramo rijesevati na drugi nacin" i kako smo tada osetili da smo preslabi, kao manja grupacija, mi smo u kontaktu sa profesorom Raskovicem trazili ljude sa vecim iskustvom i znanjem jer smo bili misljenja da se taj srpski korpus ne smije podijeliti, ja bih rekao na ruralni i urbani dio. Trazili smo hitan kontakt sa Srbima iz urbanih sredina, jer su bili cak brojniji nego ruralni, ali se nisu mogli homogenizirati u gradskim sredinama i tada se rodila ideja za stvaranjem jednog nadstranackog tijela, organizacije koja bi imala za cilj da artikulise srpsko pitanje u Hrvatskoj i da kroz dijalog pokusa da izbjegne sve sukobe i zaustavi incidente kojih je vec bilo dosta. Mozda se vec tada zaceo Srpski demokratski forum za sta je stigla podrska i od dijela hrvatske vlasti. Neka naznaka je postojala da se to i u Beogradu podrzava, ali je ipak bilo sve to preslabo u oba mjesta, jer se tada vise prostora davalo ovima koji su zastupali tako zvani tvrdi stav. Mi smo bili sa Slavkom Degoricijom i posebno sa predsednikom Republike Hrvatske (koji je veoma korektno saslusao nase zahtjeve) i to je po meni bio trenutak kada se sav tok mogao okrenuti prema dijalogu. Bili smo ohrabreni i cinjenicom da su nam mediji dali zapazen prostor i rekao bih podrzali nasu ideju. Medjutim, javila se grupa, na celu sa Babicem, koja je to osudila i odbila, a bilo je takvih reakcija i na nekim drugim mjestima. To nas je naprosto zapanjilo, a mi smo sve vise zigosani kao izdajnici i osudjivani “sto smo to ucinili". No, bez obzira mi smo smatrali da smo cinili nesto sto je politicki bilo pametno i nasa je obaveza bila da to radimo i u ime partije koja se zvala demokratska, ali, ponavljam, glasniji su bili oni drugi, kojima se dao i veci prostor a mi satanizovani. Vi se posle toga povlacite “u ilegalu", ili prestajete sa radom? - Zapravo padam u jedan oblik blokade. Fizicki sam prisutan, ali u politickom zivotu me nema iako sam im posebno smetao sto sam imao dosta autoriteta medju ljudima, koji su se lomili, ne znajuci sta se u stvari dogadja. Mene su shvatili kao nekoga ko je svemu tome iskreno prisao, sto sam i govorio, a i znalo se da ne idem nikakvim tajnim kanalima kao ostali. To su ljudi prihvatali, ali ih je bunila prica onih koji su zagovarali radikalna rijesenja, bojeci se da sam se ja na neki nacin uplasio i, eto, ne zelim da ulazim u takve stvari. Medjutim kad smo razgovarali konkretno ljudi su vjerovali, ali se moglo cuti i ovo: “De, Veljko, ostavi to za neka druga vremena, mozda ce doci, sada nije vrijeme." I ja nisam nastupao vise, a nisam imao ni prostora koji je bio rezervisan za ekstremnije ljude, iako su po mene dolazili uvijek kad je bilo delikatno. Uvijek sam govorio da ne treba ulaziti u sukobe, da nama to nije cilj. [ Ostao sam na opciji da sve to treba raditi s dijalogom i pregovorima. Sa svima. Tu sam ostao beskompromisan, mada su me mnogi prijatelji molili i upozoravali da 'nije moje vrijeme', da je preopasno za mene. Prosto su me na neki nacin zalili, a ja sam pak smatrao da moram ostati nepokolebljiv, jer sam bio uvjeren da ce vrijeme pokazati da sam bio u pravu, sto se ubrzo i pokazalo ] Stalno ste u Pakracu? - Da. U Pakracu sam, ali stizu pretnje, optuzuju me javno da sam odgovoran za “pacifikaciju" cijelog kraja, da sam kriv i odgovoran sto u Slavoniji ne pocinje rat, da je vrijeme da se ja moram skloniti i dat mi je rok od dvadesetcetiri sata, jer, ukoliko to ne uradim bicu fizicki likvidiran. Bilo je tesko i to povjerovati, da se i takve stvari mogu desavati, no, morao sam se na neko vrijeme skloniti. Nekoliko dana, mozda dve nedelje i vratio sam se ponovo sa namerom da ostanem u tom kraju, prostoru i da u teskim momentima, bilo sta da se dogadja, da ja kao covek dam doprinos onaj koji mogu i treba da dam. Ostao sam na opciji da sve to treba raditi s dijalogom i pregovorima. Sa svima. Tu sam ostao beskompromisan, mada su me mnogi prijatelji molili i upozoravali da “nije moje vrijeme", da je preopasno za mene. Prosto su me na neki nacin zalili, a ja sam pak smatrao da moram ostati nepokolebljiv, jer sam bio uvjeren da ce vrijeme pokazati da sam bio u pravu, sto se ubrzo i pokazalo. Ne radim svoj posao, ali sam neko vrijeme bio potpredsjednik Vlade RSK i na tu sam funkciju dosao zahvaljujuci mojoj opciji da Vensov plan treba prihvatiti. Tad je bio premali broj onih koji bi ga prihvatili i prevelik, dakako, broj onih koji bi ga odbili. Mislio sam da ni jedan plan ne moze biti savrsen, ali da ovaj o kome govorim moze pruziti mogucnost da mi trazimo rijesenja u okviru tog Plana, pa, mozda, i nesto mimo njega. I mi smo taj Plan dosledno provodili u zapadnoj Slavoniji i najdalje smo odmakli u tom procesu. Izvrsili smo razoruzavanje, policija je bila samo u uniformi, znaci - nije bilo vojske, dobili smo pismene garancije tadasnjeg komandanta i usli smo u pregovore o normalizaciji odnosa, otvaranje komunikacija. Bili su, recimo, susreti u Gavrinici gdje se svakog cetvrtka sretalo po tri hiljade ljudi i familije, rodbina i prijatelji su razgovarali. Mi smo uspjeli stvoriti takvu klimu da su linije bile pet metara udaljene jedna od druge i da su skole bile pedeset metara od linije razdvajanja, a da uopste nije bilo straha ili opasnosti da bi neko mogao poginuti. To, nromalno, nekima nije odgovaralo i kad smo isli u krajnju fazu da idemo na dokumenat - Daruvarski sporazum, koji je trebao biti jedan zvanican dokumenat dviju suprotstavljenih strana u to vrijeme. Bilo je tu, osim komunikacija, nacelnog dogovora o pocetku povratka i Srba i Hrvata u svoja sela, ali je bilo previse izgleda onih koji su bili protiv toga, koji su smatrali da mi trebamo praviti kineske zidove i kakve sve ne gluposti. Bez obzira sto smo imali sav narod u Slavoniji iza sebe i u Skupstini dobijali jednoglasne odluke u tom smislu. Ali da nismo popustili pala bi krv jer su neke vojne formacije radile na tome i mi smo se povukli. {I dalje bez posla i socijalnog - Nisam u struci, ne mogu dobiti posao kao sumarski inzenjer, mozda zato sto sam nepodoban kao sto je bilo i u Krajini. Ali nisam ja jedini, jer niko od nas nije dobio posao. Zivim na pakrackoj opcini, nisam ni u svom stanu jer su mi ga oduzeli, doriteljska kuca je spaljena i nije obnovljena i zivim u privatnoj kuci koja je na neki nacin iznajmljena. Zivim, dakle, kao i sve druge izbeglice ili prognanici. Nisam cak mogao dobiti ni prognanicki status. Vjerojatno sam mogao mnogo toga rijesiti da sam htio samo to za sebe. Bilo bi mi omoguceno, cak i slikano kamerama, da se pokaze, ali ja mislim da covjek ako rijesi samo svoj status nije rijesio nista. } Onda sledi zatvor? - Mladena Kulica, Dusana Ecimovica i mene su zatvorili u Knin, odnosno u glinski zatvor, gdje smo bili oko tri mjeseca, bili isledjivani i sve sto je trebalo, ali je pritisak medjunarodne zajednice bio veliki i mi smo pusteni, ali smo bili zveri za odstrel, moga je da nas ubije ko god hoce. Poslije je doslo do novog hapsenja, ovdje u Beogradu, izmedju Jugoslovenskog dramskog i “Beogradjanke". Ali teze od svega je saznanje da iza svakog coska vreba neka bena koja moze da te bije ili ubije. I sve to usred Beograda. Posle sukoba i otimanja ponovo me odvode u Knin, gdje su me nekoliko dana drzali u nekom prostoru, nisam znao gdje sam i posle nekoliko dana preveli su me u Glinu. Slijedi, nakon odlaska izaslanika Mazovijeckog, oslobadjanje. Njemu i jos nekim ljudima mogu zahvaliti sto sam ostao ziv i nakon toga opet se vracam u zapadnu Slavoniju gdje ostajem cijelo vrijeme. Jedini ste od predstavnika vlasti koji ostaje kod kuce, nigde ne bezi? - Da. I pored “Bljeska", “Oluje" i slicnih akcija hrvatske vojske i policije? - Taj “Bljesak" nas je iznenadio, pa i mene, mogu reci. Treba reci da ta akcija ne ide na cast nikome, ni nasim krajiskim, ni samim hrvatskim vlastima ni medjunarodnoj zajednici. Svi su oni tome kumovali, pogovovu sto se radi o prostoru koji je najvise uznapredovao u tom procesu. Mislim da na tome prostoru, koji je bio pod zastitom UN, nije trebalo voditi nikakve akcije jer se na kraju pokazalo da ti procesi nisu bili demokratski i svi koji su ostali poslije “bljeska", da ne kazem “oluje" imali su razlicite oblike maltretiranja i jos niko od njih nije dobio ni posao niti popravio kucu. Je li danas nesto bolje? - Je. Ali kada mi danas kazemo da nema vise maltretiranja i paljenja onda smatramo da smo postigli “visok stepen" nekog gradjanskog statusa. Ipak, sve je to daleko od onoga da mozete raditi svoj posao, da mozete imati zdravstvenu zastitu , obnoviti kucu ili povratiti svoju imovinu. zato preko medjunarodne zajednice moramo vrsiti pritisak na vlast kako bi se donijeli ispostovali programi vezani za povratak velikog broja ljudi. Ne samo povratka ljudi nego i imovine, sto je elementarno pravo u svakoj demokratskoj zemlji. Vi ste kao “lojalan hrvatski Srbin" ostali kratkih rukava, dok su neki zestoki Srbi u izbeglistvu uvecali bogatstvo steceno u toku rata? - Jesu, i to im je sigurno i bio cilj. Ako se misli na ljude s kojima sam neko vrijeme radio u vlasti RSK, moram reci da to nisu bili moji saradnici vec moji politicki protivnici. Nikad ih nisam dozivljavao kao rasadnike. Ima jedno pravilo - ko se u zlu i nesreci tako obogati, nikad mu to sretno biti ne moze. Ni on sam nema mjere u tome, malo mu je to sto sada ima i misli da bi magao jos vise uzeti. I zato nije miran, sikira se, “jede" i uostalom sta vam znaci bogatstvo ako su vam ogranicene granice kretanja. Slicno onoj kletvi - dabogda im'o pa ne im'o, ta je najgora. Ovaj rat je pokazao da vi mozete imati i pet kuca, a u jednom danu sve to izgubite. Ne bih da se shvati da sam covjek koji misli da ne treba nista da ima, ali - zadovoljan sam. Nisam nika tako lijepo spavao ko sto sad spavam. [ Taj "Bljesak" nas je iznenadio, pa i mene, mogu reci. Treba reci da ta akcija ne ide na cast nikome, ni nasim krajiskim, ni samim hrvatskim vlastima ni medjunarodnoj zajednici. Svi su oni tome kumovali ] Hrvatska je jos daleko od Evrope i demokratije, ali izvesni napredak je evidentan. Kako je Srbima sada tamo, onima koji su ostali i sta ocekuju oni koji bi se, eventualno, vratili? - Popustilo je. Pocecu od one - bezbjednost ili sigurnost, koja je na jednom prihvatljivom nivou. Ima, istina, jos nekih mjesta gdje nismo prisutni, organizovani i onda nam se neke stvari desavaju. Ali gdje god je prisutna nasa organizacija (Srpski demokratski forum - p. D.B.) stvari se brzo stavljaju pod kontrolu. Moram reci da postoji i zelja kod jednog dijela politickih krugova da Hrvatska krene tokom politickih promjena, da bude gradjanska i prihvatljiva za Evropu, jer sva dogadjanja koja su se desila nisu joj bila u interesu. I mislim da polako izrastaju snage koje se zalazu da sve predje u jedan tolerantniji oblik i na prilagodjavanje svijetu. No, medjutim, jos uvijek je mnogo onih koji bi da sve potraje kao sto je sada. Mozda ima mjesta i onoj - povika na vuka, a lisice meso pojedose. Bila je, je li, povika na Srbe, da su za sve oni krivi, dok su neki grabili i razgrabili sve sto je bilo vrijedno u samoj Hrvatskoj. Sada ljudi shvataju da Srbi nikoga ne ugrozavaju i da tesko zive. I kod samog povratka, to stalno govorim, da vodimo racuna - da nas niko ne moze ponovo zloupotrebljavati, da mi i dalje budemo predmet pritiska na Hrvatsku i predmet homogenizacije nekakvih snaga u Hrvatskoj, da ce povratkom Srba biti socijalno ugrozenih onih koji sada zive u Hrvatskoj. Medjunarodna zajednica je shvatila, kroz nase oblike informiranja, da ipak mi nemamo ravnopravan status - kod zaposljavanja, povratka imovine i sve su to krupni segmenti koji se ne mogu vise tolelirati i medjunarodna zajednica je sve spremnija da odredjenim programima pomogne (zaposljavanje, obnova kuca) i sve su to aktivnosti koje ce ljude medjusobno zbliziti. Cim se nesto konkretno radi, recimo, cesta, kuca, ulica, ljudi se zaokupe time i vide da pocinje kvalitetniji zivot i sad vi imate pasurd da nemate dovoljno kvalitetnih i sposobnih ljudi za sve poslove. I sad pozivate u pomoc i onoga koga do juce niste prihvatali, ali znate da on to umije dobro raditi i onda je neumitno. To je prosec koji svima polako otvara oci i medjunarodna zajednica nastoji lokalne vlasti nagovoriti da je to potrebno tako artikulisati, da je potrebno da se Srbi vrate, da ih pozivaju i bez obzira sto se neki plase da bi time postali politicki mrtvi, medjunarodna zajednica je neumoljiva. Krenulo se jednom dinamikom koja se namece svima. Tome moramo dati doprinos (normalizaciji) i mi Srbi koji smo ostali. Da nasi sugradjani Hrvati shvate da mi svojim nacinom rada i shvatanja doprinosimo i ekonomskom razvoju i demokratizaciji Hrvatske kao svoje domovine, otadzbine. Ne zelim ja da mi to javno govorimo, nego da pokazemo svojim djelima, da se oni sami uvjere da to tako jeste. Jer, kad vi nesto samo vicete i galamite, to moze biti sasvim suprotno. Djela ipak kazuju svoje. Mnogi zele natrag, nesto govore i brojke. Kakvi su podaci Srpskog demokratskog foruma? - Veliki broj kaze da se zeli vratiti. Mi imamo podatak da je u izbjeglistvo oko 400.000 hrvatskih Srba, od cega je 336.000 u SRJ, negdje oko 70.000 u Republici Srpskoj i nesto vani, plus Evropa i ostali kontinenti. Ali odmah se govori o uslovima, zbog posla, kuce, povratka imovine. Tu je i brzina dobijanja dokumenata, obnova kuca, zaposljavanje, reguliranje stanarskog prava. Najvise se vratilo u dalmatinski dio, tamo oko Plaskog u Lici, tamo gdje su kuce manje ostecene. A najvise je razrusena, izuzev Knina, Dalmacija, posebno sela oko Benkovca.U naseljima oko Okucana su izbjeglice (Hrvati) iz BiH, Djulovac i Bastaji i Bocin imaju Janjevce sa Kosova (ima ih i u Kistanju) i problem je sto stvarni vlasnici ne mogu ostvariti pravo na imovinu, sto postaje ozbiljan problem i za medjunarodnu zajednicu. Sta je sa pomeranjem sluzenja vojne obaveze, oprostom okrivljenih za ratne zlocine? - To je vise psiholoskog karaktera. Kazu da su samo za Podunavlje dogovorili na dve godine odgode, a onda bi se islo na tri godine ko zeli zeli da mu se odgodi. Medjutim, mi ocekujemo da ce Hrvatska veoma brzo uci u 'Partnerstvo za mir', da ce doci do profesionalizacije vojske i sam taj cin ce imati jedan sasvim drugaciji prizvuk. Mislim da je vrijeme da mi s ljudima otvoreno razgovaramo da je normalno da u drzavi u kojoj zivis sluzis i vojni rok. Ne mislim da od toga treba da pravimo nekakvu famu, da je to neprihvatljivo. Jer, ima ljudi koji su ostali poslije “Bljeska" i “Oluje" i odsluzili su vojsku i nisu time nista posebno dobili, ali nisu ni izgubili. Jedino sto bih ja htio da se iznivelira taj pristup, da Podunavlje bude jednako cijelom prostoru Republike Hrvatske i da ljudi osjete da imaju mogucnost da odgode, da ne sluze odmah. Ali da oni koji zele da se rijese obaveze da im se omoguci da to urade sto prije. Kada govorimo o oprostu, donesen je Zakon o amnestiji koji se primijenjivao u odredjenoj mjeri, ali nije do kraja. Ostalo je da se rijesi jedan broj ljudi koji potpadaju pod amnestiju, ali to nije pravno rascisceno, nisu dobili rjesenja niti si skinuti sa liste. Radi se, kako smo culi, o njih dvije hiljade i dio svakako pripada pod manestiju samo to treba pravno provesti. Mi smo u razgovoru sa Ministarstvom pravosudja i nastojimo da se i to rezrijesi, kako i to ne bi bio razlog nekima da se ne vrate. Stice se utisak da je hrvatska opozicija kriticnija prema vlasti od ove u Srbiji? - Tacno. Glasniji su, otvoreniji. Ne bih nikoga izdvajao i vjerojatno ce se trebati sa politickih preci na ekonomske teme, koje se ticu zivota. Mozda je SDP to najbolje osjetio, krecu ka tome, a mozda ce to biti i takmicenje pa se moze ocekivati da se ljudi opredeljuju za program a ne za politicku stranku. Srpske stranke u Hrvatskoj su razbijene, usitnjene? - Postoji Srpska narodna stranka, Samostalna demokratska srpska i ima Stranka Srba Podunavlja koju je osnovao Rade Leskovac (ne znam da li funkcionira), to su stranke u nastajanju, razvijanju, koje artikulisu razlicite pristupe rjesavanje srpskog pitanja u Hrvatskoj, ali mislim da moraju do sljedecih izbora moraju razviti svoje centre - gradske i opcinske, imati vece clanstvo. Zagreb? - To je uvijek bio veliki grad, gdje se cula kriticka misao. Neki se vec vracaju, neki su samo svratili kao rade Serbedzija, ali ja ocekujem da normalizacija svih odnosa stvoriti jedan novi, svjezi duh u Hrvatskoj, gdje ce i ljudi iz kulture i drugih oblasti dobiti ponovo na znacaju. Sam dolazak Serbedzijin znaci mnogo, da se za pocetak mozda ne direktno, ali ipak kaze da se na njih racuna i da se ocekuju. Inteligencija. Da li cuti, ili je mozda uz vlast? - Ne znam... Mozda se inteligencija u Zagrebu samo vise cuje. Ako uzmem recimo za primjer Supeka i to drustvo koje neke stvari pokrece, mislim da su ovog casa glasniji. Mislim da toga ima i ovdje u Beogradu. Ipak bi se moglo reci da u Hrvatskoj hrvatski intelektualci sute. Oni sto govore, to su ostaci jugoslovenskih intelektualaca, a koliko znam i ovdje u Beogradu, odnosno Srbiji govore samo ostaci jugoslovenske inteligencije. Nazalost postoji samo jedna cinjenica kada govorimo o Zagrebu i Beogradu, a to je paralelizam. Mustra je samo preslikana. Hrvatska inteligencija, kao i srpska, nije makla dalje od korijena, to je neizrasla biljka. I jedna i druga. Jer, kada odraste mora se osamostaliti, a to se nije desilo. {Forum - Iako zivim u Pakracu skoro savkodnevno putujem u Zagreb, gdje predsjedavam u Srpskom demokratskom forumu, ali obilazim i ostale dijelove Hrvatske - Dalmaciju, Kordun, Liku. Forum je djelovao tokom rata uglavnom u Zagrebu i zahvaljujuci jednoj hrabroj, odvaznoj i pametnoj politici ljudi koji su ga vodili i cinili ga, stvorili su dobar temelj da se kasnije prosirio na cijelu Hrvatsku. Prisutni smo u zapadnoj Slavoniji sa pet kancelarija, Baniji i Kordunu sa sedam, Lici, Dalmaciji...Srbima koji se vracaju dajemo besplatne pravne savjete i pratimo kako rijesevaju svoje potrebe oko imovine, popravke kuca, stjecanja prava na penziju i ostale potrebe. Tako skrecemo paznju javnosti i mislim da smo svojim nacinom rada zajedno sa drugim nevladinim organizacijama (po pitanju ljudskih prava mnogo nam je pomogao Hrvatski helsinski odbor) uradili dosta, za sta smo nagradjeni za razvoj demokracije i civilnog drustva, sto je i poticaj da vise i bolje radimo. } #Portret: Dr Jagos Puric, 63. rektor BU ~Dr Jagos Puric, 63. rektor Univerziteta u Beogradu ^Kormilar po volji trijumvirata

Partijski oponenti tvrde da je izbor novog rektora dokaz da je BU pretvoren u partijsku skolu JUL-a. Neki smatraju da Puric predstavlja “tvrdu i cvrstu liniju" i da je protivnik slobodnog misljenja. Drugi pak da je moglo biti i gore. Vazi za dobrog strucnjaka. Osim sto je i sam politicki angazovan, ako su tacne tvrdnje kolega dr Purica, u ovim vodama “plivaju" i clanovi njegove porodice. Sin Aleksandar ima clansku kartu Nove demokratije, a tast, dr Milan Bozic (bivsi dekan PMF) se kao kadar SPO nalazi na potpredsednickom mestu Skupstine grada Beograda, sto je fakticki polozaj broj jedan u prestonici, s obzirom da jos nije izabran novi gradonacelnik

Olga Nikolic

Prvi rektor koji je u istoriji najstarije i najprestiznije visokoskolske ustanove u Srbiji izabran iskljucivo voljom vlasti nije nepoznat u univerzitetskim, ali i politickim krugovima, jer iza sebe ima naucni renome, ali i zavidnu partijsku biografiju i staz u KP, SPS i JUL. Imenovanje dr Jagosa Purica za novog prvog coveka Univerziteta u Beogradu izazvalo je oprecne komentare u akademskoj javnosti. Razumljivo je da oni koji su ga ustolicili na novu duznost u superlativima isticu njegove kvalitete, a u takvim kvalifikacijama prednjace i pristalice i clanovi stranaka koji tvore vlastodrzacki trijumvirat u Srbiji. Kolege koje se nalaze izvan centara moci, najblaze receno, smatraju da nije u redu da se, makar i formlano, ne cuje i njihovo misljenje. Ostriji na jeziku, dr Purica dozivljavaju kao politickog komesara koji ce mariti samo za interese onih koji su ga postavili za kormilara Beogradskog univerziteta. Partijski oponenti u profesorskim redovima u tim ocenama idu i korak dalje tvrdnjom da je izbor dr Purica dokaz da je ta institucija “pretvorena u partijsku skolu Jugoslovenske levice". Dr Borislav Kuzmanovic, profesor Filozofskog fakulteta, smatra da dr Puric “predstavlja tvrdu i cvrstu liniju". “Pre 15 godina, u vreme kad je bio predsednik Univerzitetskog komiteta SK, vrlo je ostro kritikovao i osudjivao i najmanju najavu slobodnijeg misljenja", podseca dr Kuzmanovic. Umereniji kriticari pak ocenjuju da je BU mogao da prodje i gore, da je kojim slucajem izabran kandidat koji je takodje slovio za ozbiljnog pretendenta na univerzitetski presto, jer je u univerzitetskoj javnosti bio poznatiji po svojoj bespogovornoj i slepoj partijskoj odanosti, nego po profesorskom renomeu. U svakom slucaju, bilo koja ocena kolega da je tacna, pa cak i da je “istina negde na sredini", dr Jagos Puric zasigurno nece imati nimalo laku “vladavinu" u svom mandatu, koji u normalnim drustvenim i politickim okolnostima traje dve godine. Na stranu sto je na kormilo Beogradskog univerziteta dosao kao “podeljena licnost", izmedju univerizteta i pokreta kome pripada, dr Puric je pride dobio i “vruc krompir" u vidu skandalozno bednog materijalnog polozaja u kome se fakulteti BU nalaze poslednjih godina. Uvredljivo niske plate, visemesecno kasnjenje isplate materijalnih troskova, (ne)uslovi u kojima se odvijaju eksperimenti, koji su dobili demonstracioni karakter jos u vreme inflatornog udara od pre pet godina... Sve to odaje sumornu sliku bezdana u koji se sve brze sunovraca “glavni stub nadgradnje svakog drustva". U takav akademski haos, koji je okruzen drustveno-ekonomsko-politickim haosom “na kvadrat", dr Jagos Puric treba da uvede red, rad i disciplinu. Nedavno usvojeni Zakon o univeriztetu u tom naumu moze i da mu pomogne, ali i odmogne. Po paragrafima koji su u delu akademske javnosti uneli uznemirenje, funkcija rektora ima skoro pocasnu ulogu, jer su ovlascenja minimalna. To je samo dokaz vise koliko ce novi rektor biti pod uticajem onih koji su ga imenovali na ovu funkciju. S druge starne, cuveni clan 165, koji podrazumeva davanje famozne izjave lojalnosti, moze da bude “vododelnica" za oslobadjanje Univerziteta od “nepozeljnih elemenata", jer najveci oponenti ovih normi i beskompromisni kriticari vlasti koja zeli da podjarmi univerzitet, najavljuju odlazak sa fakulteta i bojkot potpisivanja papira na kome drzava insistira u clanu 165 Zakona o univerzitetu. Koliko ce profesora odbiti da parafira formular tesko je proceniti, ali kako vreme odmice i broj onih koji su se zaklinjali da to nece uciniti, opada. Osim straha od neizvesne sutrasnjice u kojoj nece biti ni mizerne crkavice koja stize u etapama, pojavljuju se teze o tome da treba ostati na fakultetima jer se samo tako “iznutra moze nastaviti borba protiv neprincipijelne vlasti koja se namerila da ’razbuca’ Univerzitet, kao sto je to ucinila sa svim ostalim institucijama u drustvu". Sta ce se dalje dogadjti na prestonickom univerzitetu, koji je tradicionalno najradikalniji i najangazovaniji u svim znacajnim drustvenim (ne)prilikama, znace se kad dodje i prodje drugi “Dan D" - 5. avgust, krajnji rok za potpisivanje izjave lojalnosti. Jos uvek javnosti nije poznato da li taj paraf automatski znaci i ostanak na fakultetu, ili i u ovom slucaju eksponenti vlasti imaju konacnu rec i pravo na poslednji odabir. To sto je dr Jagos Puric dosao na rektorsku duznost “precicom", imenovanjem Vlade, ne mora da znaci da vremenom nece biti i prihvacen od svojih kolega, iako na prvi pogled to sada tako ne izgleda. Kolege javno govore kako novi rektor nije i njihov rektor, neki to verovatno misle samo u sebi, ali cinjenica je da su se univerzitetski profesori, dekani i sardnici u slicnim slucajevima ponasali na drugaciji nacin. {Biografija Dr Jagos Puric, redovni profesor Fakulteta za fiziku, rodjen je 1942. u selu Kovren, blizu Bijelog Polja. Po zavrsetku studija dve godine radio je kao gimnazijski profesor. Za asistenta na Prirodno-matematickom fakultetuizabran je 1967. a magistrirao je dve godine kasnije. U univerzitetskoj karijeri dr Purica sve je islo glatko, bez ikakvih problema: docent je postao '73. vanredni profesor osam godina kasnije, a za redovnog profesora izabran je '84. Dr Puric je poznat i priznat strucnjak u domacim i svetskim naucnim krugovima u oblasti fizike atoma, spektroskopije plazme, fizike fuzione plazme i fizike lasera. Do sada je objavio oko sto naucnih radova, koji su citirani vise od 500 puta u medjunarodnoj naucnoj literaturi. Autor je nekoliko udzbenika i zbirki zadataka, a od brojnih funkcija na kojima je bio tokom svoje trideset jednogodisnje karijere univerzitetskog profesora, izdvaja se duznost dekana Prirodno- matematickog fakulteta. Od '89. do '91. bio je predsednik Medjunarodnog naucnog komiteta ICPIG. Pre nego sto je postao '63. rektor najstarijeg i najprestiznijeg univerziteta u drzavi, dr Puric je dva puta konkurisao za rektorsku funkciju, ali su prednost tada imali drugi kandidati. U prvom pokusaju, '93 (ovaj ubedjeni komunista u vreme jednopartijske vladavine) slovio je za kandidata SPS. Sada je dr Puric u rektorsku fotelju ustolicen kao provereni kadar JUL, koji ima direktnu podrsku najuticajnijih ljudi u ovom pokretu-partiji. Osim sto je i sam politicki angazovan, ako su tacne tvrdnje kolega dr Purica, u ovim vodama "plivaju" i clanovi njegove porodice. Sin Aleksandar ima clansku kartu Nove demokratije, a tast, dr Milan Bozic (bivsi dekan PMF) se kao kadar SPO nalazi na potpredsednickom mestu Skupstine grada Beograda, sto je fakticki polozaj broj jedan u prestonici, s obzirom da jos nije izabran novi gradonacelnik. } Kada je ’92. smenjen dr Rajko Vracar, dekani, clanovi rektorskog kolegijuma zaklinjali su se da ce podneti kolektivnu ostavku, ali od tog cina nije kasnije bilo nista. Zatim je dr Dragutin Velickovic u Kapetan Misino zdanje dosao mimo volje Univerziteta, ali je potom u narednom mandatu dobio veliku podrsku od fakultetskih veca, istih onih koji su ga prethodno ignorisali kao kolegu-autsajdera. Ljudsko pamcenje i obecanja blede, a interesi pretezu u mnogim slucajevima, pa zasto se to ne bi desilo na Univerzitetu i ovoga puta? Jer, bez obzira kako se koji rektor u novijoj akademsko-politickoj istoriji BU kasnije pokazao na toj funkciji, nije nikakva tajna da su svi morali imati blagoslov vlasti i partijski angazman, da bi uopste stekli pravo na rektorsku fotelju ili bilo koju znacajniju funkciju u drzavnom vrhu. Cak je i napredovanje u karijeri bilo i ostalo uslovljeno clanstvom u vladajucoj partiji. Sad je situacija cak bolja, jer profesori imaju i mogucnost izbora, mogu izmedju JUL, SPS i SRS da biraju “kome ce se carstvu privoleti". I dr Jagos Puric je sa osnivanjem JUL prelomio na koju ce stranu. U medjuvremenu je, osim bavljenja naukom, sprovodio i zakljucke Osme sednice CK SK Srbije i bio aktivista SPS. Na predlog Nastavno- naucnog veca PMF bio je ’93. jedan od sedmorice kandidata za rektora BU, ali je tada rektor, kao sto je poznato, postao dr Dragutin Velickovic. Upravo u vreme kad je dr Mira Markovic u svom cuvenom dnevniku (tada u “Dugi") napisala: “Univerzitet ima osetljivo, ali i dragoceno bice. Zato na njegovo celo treba da dodje ugledan profesor, ali i dobar covek. Ne znam njegovo ime i prezime. Ne znam ni na kom fakultetu ga treba traziti. Ali, sigurna sam da takav postoji. I agitujem za njega." Dr Markovic, profesor na PMF, gde je dekan bio dr Jagos Puric, tada u svom kolegi nije videla pravu osobu koja bi trebalo da dodje na celo BU. U tom trenutku to je bio dr Dragutin Velickovic, a dr Puric je svoju sansu dobio tek pet godina kasnije. U medjuvremenu propala mu je jos jedna kandidatura za rektora, prosle godine, jer taj predlog nije dobio potreban broj glasova na Nastavno-naucnom vecu (maticnog) Fakulteta za fiziku. Imenovanje je nedavno sa zadovoljstvom prihvaceno (bar nije bilo suprotnih reakcija), bez komentara stavova koje je dr Puric zastupao ’93. Tada se, naime, zalagao za samoupravu univerziteta “koja je starija od svih Jugoslavija". “Jos Zakonom kralja Petra I iz 1905. o osnivanju Univerziteta, on se definise kao ’najvisa strucna i saupupravna ustanova’ odgovarajuce delatnosti. U tradiciji Univerziteta u Beogradu je i bilo i ostalo njegovo pravo da bira sopstvenu upravu." To je zapisao u svom izbornom programu dr Puric, prilikom svoje prve kandidature za rektora BU. Za dr Purica se moze s pravom reci - “treca sreca", jer se u trecem pokusaju domogao toliko zeljene i ocekivane rektorske titule. Sudeci po obecanjima koja pristizu iz vrhova trojne vlasti, sto je oktroisano i novim Zakonom o univerzitetu, clanovi upravnih odbora na BU obilato ce pomagati u upravljackim poslovima, a tu su i dekani, sve sama proverena imena JUL, SPS i SRS. Njihov glavni zadatak ce biti sprecavanje i najmanjeg gibanja na najvaznijem univerzitetu u Srbiji i krojenje akademskog zivota po sopstvenoj meri. Naravno, uz zaklinjanje da je strancarenje najstroze zabranjeno na visokoskolskim ustanovama, sto je propisano i Zakonom o univerzitetu. Analiticari procenjuju da su upravo ovi paragrafi omogucili ispunjenje zelja leve koalicije, na celu sa JUL, da postane vrhovni cenzor svekolikog akademskog zivota i rada, pa “kom’ milo i drago", u protivnom - “siroko mu polje". Ono sto, medjutim, pada u oci jeste da, koliko se vlast trudila da pazljivo odmeri koga ce postaviit na celo BU, toliko se postarala da mnoga imena u upravnim odborima po fakultetima, pa i na BU, budu pokazatelj sta sve mogu oni koji su na vlasti. U pojedinim prilikama islo se direktno na ponizavanje - to je, na primer slucaj sa dr Milosem Labanom, koji se nasao u Upravnom odboru Elektrotehnickog fakulteta BU, sa koga su ga kolege pre nekoliko godina izbacile, neizabravsi ga u isto zvanje. Dekan ovog fakulteta je, inace, clan SRS. {Ogledalo “Za Jagosa Purica ja nikada nista lose nisam cuo. On vazi za coveka na svom mestu, za iskrenog patriotu." (Komentar dr Vojislava Seselja na pitanje koje kvalifikacije ima novi rektor BU) “Na Univerzitet je doveden komesar. Nista ne znam o njegovom strucnom radu, ali u ovom trenutku potpuno je nevazno da li je strucnjak ili ne. On ce samo sprovoditi odluke koje ce biti spremane u drzavnom vrhu." (Dr Srbijanka Turajlic, profesor Elektrotehnickog fakulteta na BU) “Obicaj socijalsita je da kad biraju-izaberu najnesposobnijeg, a sada su izabrali najsposobnijeg. To mora da je neki kiks, jer profesor Puric je strucan covek i ima naucne kvalifikacije." (Dr Ivan Micovic, profesor Hemijskog fakulteta BU) “Uz ovakav sistem postavljanja rektora i dekana, svejedno je ko ce biti postavljen, jer nema podrsku kolega i ne predstavlja nikoga." (Dr Srdjan Hofman, bivsi dekan Fakulteta muzickih umetnosti) “Pravo na odbranu kucnog praga jace je od svih prava." (Ovu recenicu izgovorio je dr Jagos Puric u vreme proterivanje Srba sa Kosova i Metohije, u zelji da se ta nepravda ispravi) “Ko u ime rusenja sistema srusi svoju zemlju, na najboljem je putu da bude rob. Ponosan sam sto moj mali srpski narod i njegova inteligencija pruzaju otpor nametanju savremenog ropstva. Nisam od onih koji naivno veruju da istina pobedjuje, ali sam uveren da ce srpski narod imati snage da i treci put odbrani minimum nacionalnih interesa." (Dr Jagos Puric u intervjuu “Borbi" 15. juna ’95) “Nezadovoljan sam ulogom inteligencije koja je pokazala da je podlozna nekriticki uticajima sa Zapada, cime je dosla u zalosnu situaciju za koju ni sama ne moze da nadje opravdanje." (Dr Jagos Puric, “Borba", 15. jun ’95) } #Ambasador Austrije u Beogradu Volfgang Petric ~Ambasador Austrije u Beogradu Volfgang Petric o austrijskom predsedavanju EU, odnosima s Jugoslavijom i Kosovu ^Veliki korak ka Evropi, velika investicija u buducnost

U doktorskoj disertaciji bavio sam se intelektualnom pripremom jugoslovenske ideje ne sluteci da bih mogao da prisustvujem njenom razaranju. Vazno je da imamo i dugorocnu perspektivu nasih odnosa. Resenje Kosova - kada i naoruzani delovi Albanaca preuzmu odgovornost, a na Kosovu moraju da se postuju i srpski interesi

Dragan Bisenic

{ Ambasador Volfgang Petric rodjen je 1947. u Klagenfurtu. Doktorirao je 1972. tezom o delovanju slovenackih studenata u Becu 1848. Nakon toga kao Fulbrajtov stipendista odlazi na studije politikologije i medjunarodnih odnosa. Nakon toga radi u vise vladinih odeljenja na poslovima kulture i medija i kao portparol kancelara Bruna Krajskog. U Ministarstvo spoljnih poslova dolazi 1984. i iste godine postaje direktor austrijskog kulturno-informativnog centra u Njujorku. Na povratku u Bec vodi kampanju za pristupanje Austrije Evropskoj uniji. Od 1995. do dolaska na duznost ambasadora u Beograd, u septembru prosle godine, bio je sef za medjunarodne odnose beckog magistrata. Ozenjen je - supruga Nora. } - Velika je stvar dobro poznavati istoriju Balkana. Nase postmoderno vreme izrazito je aistorijsko, a mnoge cinjenice i mnogi odgovori nalaze se u istoriji, kaze austrijski ambasador Volfgang Petric, u intervjuu za “Nasu Borbu", posto je od pocetka ovog meseca Austrija predsedavajuci Evropske unije. Ambasador Petric je doktorirao radom o delovanju Slovenaca u Becu 1848. “Tada sam se bavio integracijom, intelektualnom pripremom jugoslovenske ideje. Nisam ni slutio da bih mogao da licno prisustvujem razaranju te ideje. Nisam shvatao da je podela tako duboka. U istoriji, u vremenu koje sam izucavao, nije se pravila razlika izmedju Srba i Slovenaca, jer su se oni ubrajali u Slovene, uocava ambasador Petric. U razgovoru o tome sta donosi austrijsko predsedavanje EU, slozenom stanju na Kosovu, zahtevima za akcijom NATO-a kao i o mogucnostima austrijsko-jugoslovenske saradnje, ambasador Petric istice da se u Beogradu “oseca veoma zadovoljnim, mada se ovdasnja situacija ne moze oznaciti kao pozitivna". - Ali, ako se covek malo povuce i posmatra razvoj sa izvesne distance, nakon krize raspada, Jugoslavija se nalazi u jednoj dubokoj transformaciji. Ona je sigurno prespora, ali se cini da to ide napred. Zivot u Beogradu je veoma prijatan. Postoje sve prednosti jednog grada - dobri restorani, zabave, postoji veza sa svetom u komunikacijskom smislu. To je malo u protivurecnosti s politickom i ekonomskom situacijom. To je diskrepanca jednog podeljenog drustva u kojem postoje i velike napetosti, kaze ambasador Petric. Primecujete li kontroverze ranijih jugoslovensko-austrijskih odnosa, posebno tragove iz perioda raspada Jugoslavije? - Sve sto se desava izmedju Austrije i Jugoslavije ne ostavlja ljude hladnim. To vazi za Austrijance u Austriji, ali i gradjane ove zemlje. Slika Austrije u ovdasnjoj javnosti je korektna. Kriticke opaske austrijske javnosti ili politicara su komentarisane, ali u vecini slucajeva, posebno razvojem nezavisnih medija, povecane su mogucnosti za prikazivanje austrijske pozicije. Sta ce biti austrijski prioriteti tokom predsedavanja Evropskom unijom? - U prvom redu, bice to prosirenje Evropske unije, to znaci, razgovori, pregovori i pripreme istocnoevropskih zemalja za pristup Uniji i podrska tom politicko-administrativnom procesu. Za Austriju to donosi i promenu geopoliticke situacije. Dok mi sada imamo spoljne granice, ulaskom istocnoevropskih i jugoistocnoevropskih zemalja, Austrija se vraca u centralnu poziciju i gradi vezu s novim zemljama clanicama. To je manje spektakularno jer se sastoji iz citavog niza pojedinacnih i manjih zadataka. Vazna je i politicka poruka da mi to zelimo, da zelimo prosirenje EU u pravcu istocne i jugoistocne Evrope. Ako govorimo o ovdasnjoj situaciji, odnosno o celoj eks Jugoslaviji, veliku paznju poklanjamo razvoju na Balkanu. Svesni smo da se ovde odlucuje dalja sudbina Evrope. Bez dugorocne integracije zemalja jugoistocne Evrope, nece biti zaista nikakve istinske Evrope. Vazno je da pored fokusiranja Kosova i aktuelnih krvavih dogadjaja imamo u vidu i dugorocne perpsektive nasih odnosa. Koje? - To su politicki odnosi, odnosi u privredi, saradnji i pripremi integracije Jugoslavije u Evropi. Susedne zemlje tu imaju veliku ulogu. Gde je tu mesto Austrije? - U kulturi, nauci, socijalnim delatnostima i velikim pitanjim naseg vremena, problemu droga, migracija, krijumcarenja. To su stvari po strani akutnih dogadjaja, ali su veoma vazne i ne bi smele da se izgube iz vida. U privredi mi zelimo da podrzimo proces privatizacije. Obe zemlje su u mnogim delatnostima kompatibilne i to su stvari koje se moraju razvijati uporedo sa teskom akutnom situacijom. Situacija na Kosovu stvara velike brige i ona moze sve da razori. Tokom “hladnog rata" Austrija i Jugoslavija u izvesnom smislu imale su neutralnu poziciju. Sada u Austriji traje diskusija o clanstvu u NATO-u, dok Jugoslavija ima problematicne odnose s NATO-om. Kakvo je znacenje bezbednosti pitanja za odnose Jugoslavije i Austrije, posebno kada je rec o najavama akcija NATO- a na Kosovu? - Bezbednosna situacija je sasvim promenjena u poredjenju s “hladnim ratom". U situaciji kada je oruzje bilo usmereno sa obe strane, bilo je jasno da je neophodan dijalog koji bi se vodio izmedju tih blokova. Veliku pretnju upravo dozivljavamo ovde na Balkanu, a to su mali, regionalni konflikti. Ali, pored vojnih opcija, postoje mnoga druga sredstva da bi se takvi sukobi resili bez rata. To je istovremeno i austrijska tradicija, koja je usmerena na to kako covek moze da predupredi i resi sukobe nevojnim sredstvima. Mi nismo clan NATO-a, tako da ne bih rado govorio o njegovim namerama. Nasa generalna linija je trazenje mirovnog resenja sukoba. Da, ali od strane EU dosli su snazni zahtevi za vojnom akcijom. - Na osnovu sukoba tokom rata u Bosni, evropska javnost je to dramatizovala uz ocenu da je Evropa nacinila greske. Na to javno mnjenje u politici uvek mora da se racuna. {Fer kompromis Posto Austrija preuzima predsednistvo Unijom, hoce li ona koordinirati delovanje sa Amerikancima povodom Kosova? - Mi smo u tesnom kontaktu. Potpuno podrzavamo Holbrukovu inicijativu jer vidimo poslednju veliku sansu da se pronadje resenje bez vojne akcije. Koliko god je to mogucno, podrzavamo mirovno, politicko resenje u kojem obe strane tome moraju da doprinesu. Srpski interesi moraju da se postuju, interesi cele Jugoslavije kao i interesi Srba na Kosovu. Mora se stici do fer kompromisa i u tome Albanci moraju da daju svoj doprinos. Maglasak je na reci kompromis. Ovde rec kompromis nije bas popularna. Svaka strana zeli sve. To se ne moze. U jednom demokratskom drustvu moraju se nalaziti kompromisi, a oni su uvek i bolni. Oni su neophodni. Ako nema kompromisa, pate svi. Situacija ce biti mnogo strasnija, jer ce i nakon svega doci jedan kompromis. Mi pokusavamo da proguramo resenje koje ce biti prihvaceno pre vojnog sukoba. } U odnosima srpske i albanske strane ulogu ima ambasador Holbruk, a Evropa nije direktno u to umesana. - Americka inicijativa je jako oslonjena na licnost ambasadora Holbruka koji veoma dobro poznaje Milosevica iz vremena Dejtona. Time on ima i prednost direktnog kontakta. Evropska unija u tome dobro cini ukoliko bi podrzala svaku inicijativu koja moze da resi problem Kosova. To se i desava. Evropska i americka politika imaju isti cilj - mirno resenje Kosova. Ranije je bilo dilema o OVK, ali sada je jasno da je to identifikovana postojeca grupa. Kako gledate na poslednje dogadjaje u vezi sa OVK i predloge da se ukljuci u pregovore? - Na Kosovu resenje mora da se trazi sa svim ukljucenima u sukob. Resenje ce se postici samo tada kada i naoruzani delovi kosovskih Albanaca preduzmu odgovornost. Ta pozicija se polako razvija, pozicija oruzanog ustanka, a sada se pokusava da se on politicki preobrazi. U osnovi, to je jedna politicka nuznost. Austrija je novi clan EU. Koje rezultate ona vec ima od toga? - Svaki Austrijanac je u kratkom vremenu ostvario da je postao deo vece celine, s prednostima koje se vec jako vide u privredi, mogucnostima putovanja, ali mi smo preuzeli i odredjene odgovornosti. Austrija placa vise Uniji, nego sto dobija nazad. To nije narocito popularno u Austriji. Moramo cesto da govorimo da smo mi veoma bogata zemlja i da ima zemalja koje imaju manje i da mi moramo da ih podrzavamo. Postavljaju se i pitanja regulative. Nedavno je odluceno da se banke kontrolisu iz Brisela. Nije popularno da iz Brisela dodje bilo koji birokrata i da u “nasoj Austriji", kako bi se u Jugoslaviji reklo, “petlja po unutrasnjim stvarima". Ali, moramo da kazemo da ne mozemo samo da imamo prednosti, nego da postujemo pravila kluba u kojem smo. Pomenuli ste privrednu saradnju s Jugoslavijom. U kojim podrucjima nalazite posebne mogucnosti za to? - To je celo podrucje privatizacije. Tu mislim na tradicionalno dobru saradnju sa industrijom celika. Mi smo sedamdesetih godina imali veliku krizu u industriji celika koja je veoma uspesno prevazidjena i to je danas veoma profitonosan sektor, usput i privatizovan. Slicno je i u Jugoslaviji, pri cemu mislim na “Sartid". Austrija sa svojim “know how" mogla bi ovde da mnogo ucini. Ali, najsnaznija austrijska industrija nalazi se u malim i srednjim preduzecima. U senci krize mnoga mala i srednja preduzeca ovde su se vec etablirala, ali se jos bore s velikim teskocama. Ona mogu da preuzmu partnersku ulogu, dok kod velikih preduzeca postoje veliki interesi. Vasa ambasada je narocito aktivna u podrsci kulturnim dogadjajima, cini se najaktivnija u Beogradu. Otkuda dolazi takva vasa delatnost? - Iako nemamo nas kulturni institut, pokusavamo s nasim mogucnostima da beogradskoj publici priblizimo sto je vise mogucno umetnika, naucnika, pisaca, jer mi verujemo da je kultura najbolje sredstvo sporazumevanja. Ona donosi obostrano razumevanje. Sta austrijsko predsedavanje EU moze da znaci u povratku Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu? - Nas interes je identican sa interesom EU kada se radi o Jugoslaviji. Buduci da smo skoro susedi, nas interes je jos mnogo konkretniji. Mi cemo sve preduzeti da pomognemo ukljucivanje Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. Smatramo da Jugoslavija treba da bude clan OEBS-a, a to treba da bude shvaceno s jugoslovenske strane kao najozbiljnija ponuda. Cini se da je to neizvesno, posto vec dugo postoje problemi s Gonsalesovom misijom? - Ponovo treba da se vratimo pojmu kompromisa, gde je jasno, da ukoliko Jugoslavija zeli da bude deo medjunarodne zajednice, onda ona mora da preduzme neke korake. Bila bi dobra investicija u buducnost, ukoliko bi Jugoslavija napravila posebno veliki korak u pravcu Evrope. {Nedinamicne opozicije Sretali ste se i s predstavnicima srpske opozicije. Kakvi su vasi utisci o njoj, moze li ona da preuzme odgovornost za vodjenje drustva? - Opozicija je samo deo pluralistickog drustva. Vaznije je koje ideje ima ta opozicija. Mi smo sa osnovnim ciljevima demokratske opozicije apsolutno saglasni. To veoma i podrzavamo. Koliko ce ta opozicija imati uspeha, to zavisi od njene moci ubedjivanja i njene privlacnosti. Moj pocetni optimizam je nesto opao. Trenutno ne vidim veliku dinamiku koja bi morala da postoji u demokratskoj opoziciji u jednoj zemlji s tolikim problemima. Ekonomski i politicki problemi, izolacija, nezaposlenost - to su u demokratskim situacijama uvek velike sanse opozicije. Malo sam razocaran jer ta velika pitanja od strane opozicije nisu tako iskoriscena, kako bi se to zelelo. } #79 nedelja do 2000. ~Uspon i pad ekonomskog intervencionizma ^Slom sveta po ljudskom planu

Jedna od najvecih ljudskih ambicija, da isto onako kako je smislio da napravi mac i stolicu, covek jednom "smisli" i racionalnu i pravednu razmenu ekonomskih dobara medju ljudima izgledalo je da ce biti ostvarena u XX veku - ali smo srecom svedoci da su se te nade ponovo izjalovile

Dimitrije Boarov

Posle “Velike krize 1929" i Ruzveltovog “Nju dila" u SAD i Šaštovih “Velikih radova" u Hitlerovoj Nemackoj, pocetkom tridesetih godina, a pogotovo kada je Dzon Majnard Kejnz objavio “Opštu teoriju zaposlenosti, kamate i novca", 1936. godine - cinilo se da se i kapitalizam pridruzio ideji ekonomskog dirizizma, makro planiranja i drzavnog intervencionizma u privredi - koja je u svom totalnom obliku vec dominirala “prvom zemljom socijalizma", Staljinovom Rusijom. Izgledalo je u stvari da je nadjen recept za krocenje takozvanog “divljeg trzišta" zasnovanog na starom nacelu ekonomskog liberalizma “laissez faire- laissez passez" (krilatici koju je u jednoj polemici sa Kolberom formulisao lionski trgovac Lezondr, još 1680. godine). Ta krilatica jednostavno znaci da vlast treba da ostavi ljude da rade, i da pusti da stvari teku same po sebi, a nju je teorijski razvio i konzistentno zaokruzio otac moderne ekonomije Adam Smit, glazgovski “profesor logike i moralne filozofije" u svom cuvenom delu “Istrazivanja prirode i uzroka bogatstva naroda" (1776). Svet koji se stvarao na tim nacelima tokom 19. veka postajao je iz dana u dan ekonomski mocniji, ali nije bio savršen i nije bio lišen povremenih dubokih kriza, pa su tokom tog veka i neki od najboljih svetskih umova poceli da se bave (suprotno današnjim nazorima Nebojše Popova) “bespoštednom kritikom svega postojeceg". Jedan od tih ljudi, Karl Marks, pohvalio je zasluge liberalnog kapitalizma, ali je ustvrdio da je slobodno trzište odigralo svoju istorijsku ulogu, te da su se stekli objektivni uslovi da se postepeno pocne prelaziti na “svesno i plansko društveno privredjivanje". U teznji da se odupremo “ekonomskoj stihiji", koja neracionalno rasipa resurse i koja navodno najviše odgovara kapitalistickim monopolima, Marks nije bio ni prvi, ni poslednji. Poziv razumnoj drzavi da se uplete u ekonomske poslove dao je nešto pre njega, izmedju ostalih, i Dzon Stjuart Mil, koji je podrzavao nacelo konkurencije, ali se zanosio drzavnom intervencijom u raspodelu, kako bi se pravednije delilo ono što se zajednicki proizvede. Mila ovde izdvajamo jer je, pored Johana Raua, bio najpopularniji i najuticajniji svetski ekonomista u Srbiji tokom 19. veka (što je, nazalost, ostavilo trajne posledice). Uprkos svih tih kritika i politickih nastojanja teorija liberalnog kapitalizma dominirala je sve do Prvog svetskog rata. U ekonomsko filozofskom smislu ona se oslanjala na teoriju opšte ekonomske ravnoteze, a obrazlagana je marginalistickom analizom korisnosti. U stvari, pretpostavku o takvom ekonomskom ponašanju privrednih subjekata koja vodi ravnotezi dao je francuski “vulgarni ekonomista" Zan Sej iznoseci tezu da svaka ponuda stvara vlastitu traznju, te da otuda nije moguca hiperprodukcija, jer “jednih proizvoda ima previše, zato što je drugih premalo", pa pošto se na trzištu svi prodavci pojavljuju i kao kupci, a svi kupci i kao prodavci, ravnoteza se brzo uspostavlja jer višak ponude na jednoj strani se izravnava sa manjkom traznje na nekoj drugoj. [ Najpopularnije mesto iz Kejnzove teorije bilo je njegovo tvrdjenje o korisnosti neproduktivnih izdataka kada dodje do depresije (to jest, kada su mogucnosti rentabilnih investicija iscrpljene, a ne razmatra se politicki prevrat) sa cuvenim primerom egipatskih piramida - koje su obezbedjivale punu zaposlenost svim robovima faraona i koje su navodno obezbedile prosperitet carstva na Nilu. Taj deo njegove teorije zavoleli su svi potonji faraoni (ali Caušeska nije spasao Novi Bukurešt, dok našeg još spasava Novi Beograd) ] Ravnoteza je u širem društveno-ekonomskom smislu, kako to podrugljivo primecuje Napoleoni (u svom pogledu na ekonomske teorije 20. veka), bila “ona tacka posle koje nikome nije moglo biti bolje, a da nekom drugom ne bude gore". Ali tom ravnotezom nisu bili zadovoljni veoma široki slojevi, pa su njihove vode i ideolozi uglavnom trazili nacin na koji ce nekima nauditi, da onima kojima nije dobro, bude bolje. To je bio komunisticki, pa i fašisticki smer traganja za svetom koji ce biti uredjen po ljudskom planu, po planu politicke elite. Takozvani gradjanski smer u potrazi za uzrokom ekonomskih i socijalnih kriza išao je nešto drugacijim putem, ali lek je delimicno nalicio onima koji su se radjali na levici i desnici, dakle na politickoj periferiji razvijenog sveta. Više plana i drzave - to se i burzoaskim intelektualcima ucinilo kao jedino realno i moguce osiguranje protiv rizika bezdušne slobodne konkurencije. Neki su bili više za planiranje, neki su opet smatrali da drzava kao sudija na terenu slobodne utakmice treba s vremena na vreme i da zaigra, kad tempo igre opadne do nepodnošljivog nivoa. Administrativni instrumentarijum za drzavno uplitanje u privredne tokove i razvoj vec je bio stvorio Prvi svetski rat. Kako je kasnije primetio Milvord rat je na drzavnim policama ostavio iskustvo ratne privrede sa kojeg je samo trebalo otresti prašinu - kad je došlo do svetske krize. Kejnz, koji je svoje velike studije poceo upravo analizom ratne privrede, dalekovido je uocio da je “rat svima predocio mogucnosti potrošnje, a mnogima i uzaludnost uzdrzavanja od potrošnje". Poceo se formirati buduci inflacioni model koji je kasnije decenijama drzao svetsku ekonomiju pod stimulativnim dopingom. Bogati su smatrali da ce propasti ako se dalje ne bogate (dakle - ulagati ili umreti, jer je Kejnz upozorio da “onaj koji nastoji štedeti, uništava realan kapital"), a siromašni su odbijali da svojim radnim mestima i snizenjem svojih nadnica cuvaju “opštu ravnotezu". Pocela je da se stvara sintagma “drzava blagostanja", jer se cinilo da od srastanja drzave i privrede svi imaju koristi, da je svima bolje, a da istovremeno nikom nije gore. Nuznost takvog puta narocito se nametnula kada je došlo do velikog ekonomskog sloma 1929. godine, koji je poceo u Americi, koja je dotad bila zemlja najliberalnijeg unutrašnjeg trzišnog sistema. Zašto je došlo do krize i kako je ona doista prevladana - pitanje je koje deluje dosta jednostavno, ali je istovremeno i pitanje na koje do dana današnjeg nije dat odgovor s kojim bi bili saglasni bar najveci ekonomski autoriteti. Evo kako, na primer, Uroš Dujšin (u “Teoriji novog socijalizma J. K. Galbrajta") nabraja razlicite ocene uzroka te krize. Pozivajuci se na Kindlbergera on primecuje da je Fridman uzrok sloma 1929. video u pogrešnoj americkoj monetarnoj politici, Samuelson u zbiru istorijskih koencidencija, Robins u nepoštovanju pravila igre zlatnog standarda, Šumpeter u preklapanju Kondratjevljevog pedesetogodišnjeg sa Jungovim devetogodišnjim i Kicinovim kratkorocnim ciklusom, Kejnz u pogrešnoj nacionalnoj deflacionoj politici, Hansen u tendenciji sekularne stagnacije, Svenilson u strukturnoj neravnotezi na svetskom trzištu, dok je sam Kindlberger procenio da je osnovni uzrok Velike krize bio u nedostatku vodjstva u upravljanju mehanizmom medjunarodnih finansija. [ Nije slucajno da je veliki obracun sa inflacionom krizom kao neumoljivim pokazateljom ogranicenosti filozofije intervencionizma dobio ime po dva politicara - tacerizam i reganomika. Jer, problem je u krajnjoj konsekvenci bio politicki. Na prvi pogled stvar izgleda obrnuto. Tamo gde je o vrednostima uzela da brine brigu drzava, obolelo je merilo vrednosti, oboleo je novac. Do tog trenutka problem se doima samo kao ekonomski. Politika pocinje sa prividnim lecenjem te bolesti, lecenjem koje je opasnije od nje same. Nadri lecenje putem sve više intervencionizma zahteva sve vecu disciplinu naroda sve dok "divlje trzište" ne zameni "divlja drzava" sa "podivljalim vodjom" na celu ] Isto kako se ekonomisti razlikuju u dijagnozi, oni se u poslednje vreme sve više razlikuju i u oceni kako je ona zalecena. Mada Ruzvelt nije voleo Kejnza (navodno zato što je ovaj kritikovao Vilsonovu vladu u kojoj je on prethodno bio ministar) godinama je kao opšte mesto ekonomske istorije vazilo mišljenje da je njegov »Nju dil« bio grandiozna operacija kenzijanske revolucije. Jer Kejnz je navodno (prema Pijetru) u svojoj Generalnoj teoriji izneo “Poziv na razmišljanje" (u stvari poziv na investicije koje pokrecu energiju preduzetnika), “Poziv na akciju" (u stvari poziv da se novac spoji sa radom) i “Poziv na pravednost" (u stvari poziv drzavi da se oseti odgovornom za punu zaposlenost). Najpopularnije mesto iz Kejnzove teorije bilo je njegovo tvrdjenje o korisnosti neproduktivnih izdataka kada dodje do depresije (to jest, kada su mogucnosti rentabilnih investicija iscrpljene, a ne razmatra se politicki prevrat) sa cuvenim primerom egipatskih piramida - koje su obezbedjivale punu zaposlenost svim robovima faraona i koje su navodno obezbedile prosperitet carstva na Nilu. Taj deo njegove teorije zavoleli su svi potonji faraoni (ali Caušeska nije spasao Novi Bukurešt, dok našeg još spasava Novi Beograd). U toj tezi i ideolozi “drzave blagostanja" su našli zakacaljku za neproduktivnu pomoc socijalno ugrozenima i za niz drugih socijalnih programa. Ratni proizvodjaci i dobošari su u ovoj tezi takodje dobili ekonomski argument za otpocinjanje kakvog rata, ako pripreti neka kriza. Ima cak mišljenja da je Hitler posle pocetnih uspeha intervencionizma u Nemackoj (gradnje autoputeva i vojne industrije na podlozi kreditne ekspanzije i gašenja politickih i sindikalnih sloboda), morao da krene u još vecu “neproduktivnu potrošnju", to jest u Drugi svetski rat, kako bi sprecio slom intervencionisticke ekonomske politike. Ako se vratimo na Veliku krizu i Ameriku treba primetiti da je realno govoreci Kejnzov uticaj na Ruzvelta bio je beznacajan. On je potrošnju povecao monetarnom ekspanzijom, a ne fiskalnom preraspodelom i napuštanjem fetiša budzetske ravnoteze. Veliko je pitanje koliko je izlasku iz americke krize doprinela i drzavna gradnja velikih elektrana, regulacije industrijske i poljoprivredne proizvodnje itd., a koliko devalvacija dolara i neke druge prozaicne monetarne mere. Uostalom, mozda je glavni posao obavila Šumpeterova “kreativna destrukcija" koja ne samo da je razorila besperspektivne sektore vec je raspršila i raširene iluzije o vrednostima robe, nekretnina i depozita. Trzište se pokazalo kao krajnji cuvar realnih vrednosti. No, dok su stvari sa kejnzijanskim intervencionizmom išle dobro, a to razdoblje je bogme potrajalo sve do potkraj sedamdesetih godina XX veka, njegove mane se nisu mnogo analizirale. Dva krupna izuzetka su Hajek i Fridman. Oni su odavno dokazali da makro ekonomsko planiranje obicno vodi u politicki totalitarizam, a da nedostatak politickih sloboda, dakle politicko planiranje ili ono “planiranje za slobodu" (popularno u Kenedijevo doba) - obicno završi u ekonomskoj neefikasnosti. Nije slucajno da je veliki obracun sa inflacionom krizom kao neumoljivim pokazateljom ogranicenosti filozofije intervencionizma dobio ime po dva politicara - tacerizam i reganomika. Jer, problem je u krajnjoj konsekvenci bio politicki. Na prvi pogled stvar izgleda obrnuto. Tamo gde je o vrednostima uzela da brine brigu drzava, obolelo je merilo vrednosti, oboleo je novac. Do tog trenutka problem se doima samo kao ekonomski. Politika pocinje sa prividnim lecenjem te bolesti, lecenjem koje je opasnije od nje same. Nadrilecenje putem sve više intervencionizma zahteva sve vecu disciplinu naroda sve dok “divlje trzište" ne zameni “divlja drzava" sa “podivljalim vodjom" na celu. U kultnoj knjizi Ejn Rand, “Kapitalizam nepoznati ideal", politicka suština liberalnog kapitalizma, koja je srecom i zaustavila uspon intervencionizma, jednostavno se objašnjava: “Da li je covek suverena jedinka koja poseduje sopstvenu licnost, rad i njegove proizvode - ili je on vlasništvo plemena (drzave, društva, kolektiva) koje moze da raspolaze njime kako mu se prohte, te stoga mogu odredjivati njegova uverenja, zacrtavati tok njegovog zivota, kontrolisati njegov rad i prisvajati proizvode tog rada? Da li covek ima prava da postoji sam za sebe - ili je rodjen u ropstvu, kao zavisan sluga koji neprekidno mora da otkupljuje svoj zivot sluzeci plemenu, ali nikada ne uspeva da se u potpunosti oslobodi? To je prvo pitanje na koje treba odgovoriti. Ostalo je praktican deo i tice se posledica. Osnovno pitanje je samo: da li je covek slobodan? Jedini sistem u ljudskoj istoriji koji moze na ovo da odgovori potvrdno jeste kapitalizam. {Izvinjenje Nikoli Kajtezu Neshvatljivom tehnickom omaškom prilikom preloma NNB od prošle subote tekst u ovoj našoj rubrici pod naslovom “Vek tehnologije" autora mr Nikole Kajteza, filozofa iz Novog Sada i našeg stalnog saradnika - izašao je nepotpisan. Molimo naše citaoce i gospodina Kajteza da prihvate naše izvinjenje. } #Sjaj i beda svetskih fudbalskih vedeta ~Sjaj i beda svetskih fudbalskih vedeta ^“Adidasovo" prokletstvo

Vec i po zakonima verovatnoce, ne bi trebalo ocekivati da se tragicno losa “Adidasova" procena u odabiru “manekena" koji ce nositi njihovu sportsku obucu okonca totalnim debaklom kakav bi svakako predstavljalo iskljucenje i poslednjeg clana problematicnog kvarteta; to, medjutim, ne slabi argumentaciju pristalica Marfijevog i srodnih zakona, koji kazu da stvari nikad nisu toliko lose da ne bi mogle biti i gore

Vladan Marjanovic

Neke firme imaju srecu pri izboru slavnih licnosti koje ce reklamirati njihove proizvode, a neke druge je prosto nemaju; nije, recimo, tesko zamisliti kako su se svojevremeno u “Pepsiju" osecali kad je Majkl Dzekson javno optuzen da se u svom krevetu sa maloletnim decacima “igrao doktora". Ipak, i medju baksuzima postoji gradacija: uzmimo, naprimer, sasvim svez slucaj “Adidasa". Jedna od dve najmocnije svetske firme proizvodjaca sportske opreme - ona druga je, naravno, americki “Najk" - angazovala je, naime, za svoju najnoviju reklamnu kampanju uoci i tokom Svetskog prvenstva cetvoricu asova evropskog i svetskog fudbala: Italijana Alesandra Del Pjera, Engleza Dejvida Bekama, Holandjanina Patrika Klajverta i Francuza Zinedina Zidana. U futuristicki zamisljenom i isto tako realizovanom reklamnom spotu (svakodnevno prisutnom i na nasoj televiziji) - ciji su autori inspiraciju ocito potrazili u sirokom rasponu od gotske arhitekture do “Metropolisa" Frica Langa - clanovi ovog kvarteta deluju maltene kao moderni vitezovi okruglog stola kralja Artura u potrazi za fudbalskim Svetim Gralom, trofejom namenjenim buducem svetskom prvaku; rafiniran, uzvisen ton propratnog teksta i hladna privlacnost ambijenta (reklama je snimljena u crno-beloj tehnici) dodatno naglasavaju plemenitost stremljenja cetvorice heroja u “Adidasovim" kopackama. Medjutim... Prvo je zabrljao Klajvert: vec na prvoj utakmici holandske reprezentacije na Svetskom prvenstvu (mec protiv Belgijanaca zavrsen je 0:0) problematicni centarfor pokazao je da ima tanke zivce i, verovatno reagujuci na verbalnu provokaciju jednog protivnickog igraca, rukom krenuo da udari rivala. Belgijanac se bacio na zemlju kao gromom pogodjen - debelo preuvelicavajuci stvarni efekat nasrtaja - ali to ipak nije nista menjalo na stvari: Klajvert je najpre dobio crveni karton, potom bio kaznjen sa dve utakmice neigranja, da bi, konacno, onda i ispao iz startne postave holandske reprezentacije u nastavku prvenstva. Onda je dosao red na Zidana. Iako trijumf protiv inferiorne ekipe Saudijske Arabije (na kraju je bilo 4:0 za Francuze) u drugom kolu prve runde takmicenja nijednog trenutka nije dolazio u pitanje, zvezda “trikolora" je sebi dopustila neverovatnu glupost: pri rezultatu 2:0, u potpuno bezazlenoj situaciji na sredini terena, Zidan je namerno nagazio protivnickog igraca koji se nalazio na zemlji. Epilog je bio isti kao i u prethodnom slucaju: iskljucenje i dve utakmice pauze, s tom razlikom sto po isteku kazne ipak nije usledio i gubitak mesta medju prvom jedanaestoricom. Nagrada za vrhunsku nepromisljenost u najpogresnijem mogucem trenutku, medjutim, morala bi da pripadne Bekamu. Fantasticni vezni igrac “Mancester junajteda" - do tog trenutka jedan od najboljih na terenu u neuobicajeno inspirativnom izdanju engleske reprezentacije na utakmici osmine finala protiv Argentine - tek sto je nad njim napravljen ostar faul zbog koga je argentinski kapiten kaznjen zutim kartonom, i na ocigled sudije udaljenog samo par metara, lezeci na zemlji toboze nehotice nogom udara protivnika. Kazna je, jasno, ponovo bio crveni karton. Ovog puta, medjutim, za razliku od prethodna dva slucaja, sa katastrofalnim posledicama: oslabljeni Englezi dotadasnju ofanzivnu taktiku moraju da zamene grcevitom odbranom neresenog rezultata, koji i posle produzetaka ostaje 2:2; sledi izvodjenje jedanaesteraca koje se zavrsava na vec svim ljubiteljima fudbala poznat nacin - Englezi u tim prilikama po obicaju gube, a Argentinci redovno pobedjuju; Juznoamerikanci idu u sledeci krug, a Englezi - kuci... I tako, od cetiri “Adidasova" viteza sa poc