#Krecu posmatracke misije ~NOVA RUNDA “SATL DIPLOMATIJE" AMERICKOG AMBASADORA RICARDA HOLBRUKA I ZAMENIKA RUSKOG SEFA DIPLOMATIJE NIKOLAJA AFANASJEVSKOG NA KOSOVU ^Krecu posmatracke misije

Od petka americki izaslanik je dnevno posecivao Pristinu i Beograd, naglasavajuci da ce putovati izmedju ta dva grada “sve dok to bude korisno", i da su u taj proces ukljucene Rusija, SAD i druge zemlje Kontakt grupe

Pristina, Beta. - Specijalni americki i ruski izaslanici, Ricard Holbruk i Nikolaj Afanasjevski, izjavili su juce da je cilj njihove posete Pristini i razgovora sa politickim liderima kosovskih Albanaca zajednicki rad na iznalazenju mirnog resenja problema Kosova. Posle polucasovnog razgovora sa Ibrahimom Rugovom, oni su rekli da su lideru kosovskih Albanaca izrazili podrsku u naporima za mirno resenje sukoba na Kosovu, putem dijalog. “Moj kolega iz Rusije i ja sastali smo se sa Rugovom kako bismo mu, pre svega, izrazili nasu podrsku kao vodecoj licnosti politickog zivota na Kosovu u njegovim naporima za iznalazenje mirnog, nenasilnog resenja sukoba na Kosovu", rekao je Holbruk. Holbruk je kazao da je u razgovoru sa Rugovom, koji vec duze vreme trazi medjunarodno prisustvo na Kosovu, razmatran “stepen ovlascenja osmatracke misije koja ce poceti rad sutra". I americki izaslanik i Afanasjevski ukazali su na znacaj moskovskog dogovora predsednika SR Jugoslavije i Rusije, Slobodana Milosevica i Borisa Jeljcina, o resavanju kosovske krize. Holbruk je jos rekao da je rec o pregovarackom procesu koji ce se odvijati u kontinuitetu. “Putovacemo izmedju Beograda i Pristine dokle god to bude korisno. Ovo je proces koji traje. SAD, Rusija i ostale clanice Kontakt grupe stalno su ukljucene u njega, mi necemo prestati", rekao je on. Ibrahim Rugova je izrazio zadovoljstvo razgovorima sa medjunarodnim izaslanicima, posebno time sto ce na Kosovu poceti da radi medjunarodna posmatracka misija. On je pozvao sve da omoguce nesmetan rad misiji. “To je veoma vazan trenutak za Kosovo i korak ka mirnom resenju. Zato trazimo da naoruzane grupe Albanaca, lokalni politicki aktivisti i stanovnistvo ukazu gostoprimstvo pomsatracima i omoguce im da normalno obavljaju svoj posao, jer su oni ovde da pomognu da se stvori klima poverenja i mira", rekao je Rugova. {Spas od katastrofe “Smatramo da sada kao nikada postoji sansa za obnavljanje bezuslovnog dijaloga. Dosli smo jos jednom da ukazemo Rugovi kao glavnoj politickoj licnosti da se do krajnjeg resenja moze stici samo mirnim putem" i da treba brzo delovati, kako bi se Kosovo spaslo od velike katastrofe“, rekao je zamenik sefa ruske diplomatije. } #Bujar Bukosi o vezama sa OVK ~BUJAR BUKOSI O VEZAMA SA OVK ^“Vlada" ne kupuje oruzje Tirana, Beta-Rojters. - Predsednik “vlade" kosovskih Albanaca u egzilu Bujar Bukosi odbacio je danas optuzbe da skuplja novac za kupovinu oruzja ilegalnoj Oslobodilackoj vojsci Kosova (OVK). U intervjuu datom u Tirani za Televiziju Rojters, Bukosi, koji inace zivi u Nemackoj, rekao je da organizuje formiranje fondova za pomoc sunarodnicima na Kosovu, ali da nikakav novac nije bio upotrebljen za kupovinu oruzja za separatisticke gerilce. On je naglasio da se njegova vlada zalaze za integraciju OVK u politicke strukture. “Da, mi poslednjih sedam godina skupljamo novac i saljemo ga kao pomoc Kosovu da se tamo organizuje zivot i prezive ovi teski dani. Do danas, moja vlada nije kupovala oruzje s tim novcem", rekao je Bukosi. Borci OVK vidjani su u severnoj Albaniji kako za po 300 maraka kupuju “kalasnjikove", a za oko 2.000 maraka placaju protiavionske mitraljeze, kalibra 12,7 mm. Sovjetski pistolji TT prodaju se za 700-800 maraka po komadu. Iako se zale da se cene svakodneno povecavaju, ne izgleda da separatistickim pobunjenicima nedostaju sredstva. {Racuni za pomoc “Moja vlada ne kupuje oruzje", naglasio je Bukosi. Albanska drzavna televizija, koja dnevno preko satelita emituje dva sata programa za Kosovo, pozvala je juce sve dobronamerne da pomognu “svojoj braci, cime doprinose nacionalnom cilju". Saopsteno je da doprinose, izmedju ostalih, treba slati Kreditnoj banci u Briselu (Kredietbank), Pariskoj nacionalnoj banci (Banque Nationale de Paris), slovenackoj Novoj LJubljanskoj banci, kao i bankama u Turskoj i Danskoj. } #OVK nece izvoditi akcije u Makedoniji ~ROBERT GELBARD PRED DOLAZAK U BEOGRAD ^OVK nece izvoditi akcije u Makedoniji Atina, Beta-AFP. - Americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard izjavio je da mu je ilegalna Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) garantovala da nece “izvoditi nikakve akcije" koje bi ugrozile Makedoniju. On je u intervjuu za danasnji broj lista “Katimerini" potvrdio da je, tokom svog susreta sa predstavnicima OVK krajem juna u Svajcarskoj, “podvukao sa svom neophodnom jasnocom da SAD podrzavaju i da bi branile teritorijalni integritet" Makedonije. Gelbard je izrazio zabrinutost SAD zbog rizika da se kriza na Kosovu prosiri na region Balkana i pozvao Grcku da pomogne u zastiti Makedonije od svakog rizika destabilizacije. #Specijalni status pravo resenje za Kosovo ~IBER VEDRIN, SEF FRANCUSKE DIPLOMATIJE ^Specijalni status pravo resenje za Kosovo Madrid, Beta. - Sef francuske diplomatije Iber Vedrin ponovo se zalozio za davanje Kosovu “specijalnog statusa autonomije" i odbacio kao neprihvatljivo kako “postojece stanje, tako i nezavisnost jer bi ono destabilizovalo region". U intervjuu spanskom listu “Pais", Vedrin je podsetio da su on i njegov nemacki kolega Klaus Kinkel takav predlog za resavanje kosovske krize predlozili jos 19. novembra prosle godine, prilikom susreta s predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milosevicem. Francuski ministar je podvukao da je u ovom trenutku “hitnije nego ikad da se obustavi nasilje i obnovi dijalog". Na pitanje sta ce biti ucinjeno da se “sprece najcrnje slutnje", Vedrin je odgovorio da se “u tom cilju ne iskljucuje nijedan od poteza, pa cak ni oruzana intervencija". On je objasnio da je Kontakt grupa, “otkako su u februaru pocele srpske operacije, primenila strategiju sve jacih pritisaka ali i podsticaja Beogradu, kao i upozorenja kosovskim Albancima, s ciljem da se privole na pregovore i postizanje politickog resenja". Sef francuske diplomatije je dodao da “to resenje mora pocivati na najvisem stepenu autonomije, kojim se iskljucuje kako neprihvatljivo postojece stanje, tako i nezavisnost koja bi uzdrmala ceo region". #"OVK nece pod kontrolu Rugove" ~JAKUP KRASNICI, PORTPAROL OVK ^“OVK nece pod kontrolu Rugove"

Moguce prosirenje sukoba na Makedoniju, izjavio Krasnici u intervjuu nemackom “Spiglu"

Bon, FoNet, Beta. - “Mi zelimo vise od nezavisnosti i nas cilj je ujedinjenje svih Albanaca", izjavio je portparol Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) Jakup Krasnici u intervjuu koji danas objavljuje hamburski “Spigl". Krasnici je upozorio da je za ostvarenje deklarisanog cilja “moguce i prosirenje oruzanog sukoba na Makedoniju, gde je OVK vec aktivna". Ovo je, koliko je poznato, prvi put da se u nemackoj stampi objavljuje intervju s jednim od vodja OVK. Sagovornik “Spigla", medjutim, nije potpuno identifikovan, barem ne u izvodima koje je u subotu emitovala DPA. Nije receno ni gde i kada je intervju napravljen. OVK se nece staviti pod komandu Ibrahima Rugove, politickog lidera kosovskih Albanaca, jer “njegova politika nenasilnog otpora nije donela nista", rekao je Krasnici. “U ovom trenutku, Rugova nije taj koji odlucuje o Kosovu. To je OVK, jer ona jedina govori jezikom koji srpske vlasti razumeju - jezikom nasilja", dodao je on. Krasnici je, takodje, izjavio da predstavnik OVK, koji je razgovarao sa americkim izaslanikom za Balkan, nije bio ovlasteni predstavnik OVK. Krasnici smatra da se iza tog susreta krije Rugovin pokusaj da se Amerikancima predstavi borac OVK, koji je njemu lojalan. Portparol OVK je izjavio da se ta organizacija, u slucaju intervencije NATO na Kosovu, ne bi stavila pod okrilje zapadne vojne alijanse, jer je svesna da “samo ona (OVK) moze garantovati pobedu i slobodu Albanaca". Prema njegovim recima, veliki broj boraca OVK se vec nalazi u okolini Pristine i, upozorava Krasnici, “samo cekaju nas signal za napad". {Uskoro imena politickih predstavnika OVK Pristina, Beta. - Bivsi visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova a sada borac ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) Rama Buja najavio je da ce OVK uskoro objaviti imena svojih politickih predstavnika. On je u “ekskluzivnoj telefonskoj izjavi sa linije fronta" za danasnji pristinski dnevnik na albanskom jeziku “Koha ditore" rekao da se “OVK bori za slobodu" i da je ona “jedini legitimni predstavnik" (albanskog naroda)“. Buja je kritikovao politiku lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove i premijera “kosovske vlade" u egzilu Bujara Bukosija “koji su do sada izrazavali sumnju, optuzivali OVK, a sada pokusavaju da je stave pod svoj nadzor". On je dodao da je “blokada sredstava za oslobodilacku borbu na Kosovu", koju sprovodi Bukosi, “velika greska koja moze imati tragicne razmere". Buja je posle napustanja DSK izabran za clana Predsednistva Albanskog demokratskog pokreta Hidajeta Hisenija koji zastupa radikalniji pristup resavanju kosovskog problema. On je u intervjuu pristinskom listu “javno podneo ostavku na tu fukciju jer je trenutno najvaznije biti vojnik albanskog naroda". } #Kilibarda i Rakcevic potpredsednici nove Vlade ~FILIP VUJANOVIC OBAVIO PRVI KRUG RAZGOVORA O SASTAVU VLADE CRNE GORE ^Kilibarda i Rakcevic potpredsednici nove Vlade Podgorica. - Mandatar za sastav nove Crnogorske vlade Filip Vujanovic obavio je u petak prve razgovore sa liderima partije pobjednicke koalicije “Da zivimo bolje - Milo Djukanovic" - Milicom Pejanovic Djurisic (DPS), Novakom Kilibardom (Narodna stranka) i Zarkom Rakcevicem (Socijaldemokratska partija Crne Gore). Kako je saopsteno, u konsultacijama, koje su vodjene pojedinacno, naglasena je “potreba da u novoj Vladi budu kompetentni i profesionalni clanovi, koji ce svojim znanjem i autoritetom obezbijediti realizaciju programa pobjednicke koalicije". U saopstenju se ne govori o tome kako koalicioni partneri vide sastav nove Vlade i koji resori ih posebno interesuju. “Nasa Borba" nezvanicno saznaje da je mandatar potpredsjednicka mjesta ponudio liderima Narodne stranke i SDP-a Novaku Kilibardi i Zarku Rakcevicu i da su oni na to odgovorili potvrdno. U izjavi podgorickoj “Pobjedi" Rakcevic je rekao da njegovoj stranci pripada nesto oko “13 odsto dionica u novoj Vladi". On je naglasio da pri sastavu nove Vlade “treba voditi racuna o objektivno razlicitoj politickoj tezini i odgovornosti pojedinih resora". “Ocekujemo da SDP-u, pripadne jedno potpredsjednicko i tri ministarska mjesta" - rekao je Rakcevic, isticuci neophodno vaznom potrebu visestranacke kontrole ministarstava spoljnih i unutrasnjih poslova, te finansija.

B. I. M.

#Smena na vrhu RDSV ~Smena na vrhu RDSV ^ISAKOV PREDSEDNIK REFORMISTA Novi Sad.- Savezni poslanik i premijer vojvodjanske “vlade u senci" Miodrag Isakov izabran je za novog predsednika Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV). Do smene na vrhu RDSV je doslo na godisnjoj skupstini stranke u subotu u Novom Sadu posle povlacenja sa te funkcije dosadasnjeg predsednika Ratka Filipovica. Filipovic je svoje povlacenje objasnio “profesionalnim obavezama" koje mu “ne dozvoljavaju da se angazuje kao lider stranke u meri u kojoj je to sada potrebno". Filipovic je izabran na manje “isturenu" funkciju predsednika Skupstine RDSV na kojoj je dosad bio Isakov. Delegati iz Subotice su osporili kandidaturu Isakova ali je on na tajnom glasanju izabran ubedljivom vecinom. Suboticani su takodje izneli i citav niz zamerki na rad rukovodstva RDSV u Novom Sadu. Oni su optuzili vrh stranke za “potcenjivacki" odnos prema lokalnom rukovodstvu u Subotici i greske zbog kojih je, po njihovom misljenju, propustena prilika da se postigne veci uspeh na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji. Medju ozbiljnim zamerkama liderima reformista je navedena i odluka da se ne prihvati ponuda Saveza vojvodjanskih Madjara o zajednickom nastupu na tim izborima. Bivsi republicki poslanik RDSV Petar Petrovic je postavio pitanje zasto je na proslim predsednickim izborima u Srbiji stranka dala podrsku lideru SPO Vuku Draskovicu i zasto se nije odredila prema sadasnjoj ociglednoj saradnji Drskovica sa rezimom. Petrovic se zalozio za povlacenje reformista iz gradske uprave u Novom Sadu jer je gradjani dozivljavaju kao korumpiranu i rdjavu. On je ocenio da reformistima nije mesto ni u drustvu “Liste za Novi Sad" s obzirom da nju cine i nacionalisticki nastrojene stranke koje su odgovorne za izbijanje rata na prostorima bivse Jugoslavije.

J. Briza

#Povodom Miloseviceve cestitke za Dan boraca ~POVODOM MILOSEVICEVE CESTITKE ZA DAN BORCA ^"Patrioti" nisu gorani "Ovo je poslednji put da ovaj velicanstven datum iz nase istorije obiljezavamo kao drzavni praznik. U Saveznoj skupstini usvojen je zakon o drzavnim praznicima, na osnovu kojeg 4. juli prestaje da bude drzavni praznik. Sa izvjesnom dozom sjete rastajemo se od ovog praznika, ali sa punom sigurnoscu da to ne znaci zaborav duga prema prelomnim dogadjajima iz nase istorije" - rekao je tadasnji predsednik Crne Gore Momir Bulatovic na centralnoj proslavi Dana borca na Cakoru, 4. jula prosle godine. U medjuvremenu je, zaista, stupio na snagu Zakon o drzavnim praznicima koji je teziste manifestacija u slavu antifasisticke borbe nasih naroda prebacio na 9. maj - Dan pobede, a od ostalih praznika, uz sve kontroverze u javnosti, ostali su nam Praznik rada (1. maj), Dan Republike (29. novembar) i Dan drzavnosti (27. april), kao i Nova godina. Iz tog ugla gledano, cestitka koju je predsednik SRJ Slobodan Milosevic uputio svim borcima Narodnooslobodilackog rata i patriotama nase zemlje povodom 4. jula, Dana borca, ima odredjenu razliku u nivou: nije bas uobicajeno da predsednik drzave cestita dan ili jubilej odredjenim uzim grupama i cehovima, ako to istovremeno i nije praznik cele drzave. Medjutim, ne bi se moglo reci da su ucesnici NOR isto sto i gorani ili pripadnici neke druge drustvene organizacije. U tom smislu se moze i razumeti potreba da se i na taj nacin doprinese secanju na "primere heroizma i slobodarstva boraca Narodnooslobodilackog rata", kako stoji u Milosevicevoj cestitci. Malu zabunu izaziva drugi deo ove recenice u kojima se uz borce NOR svrstavaju i "patriote nase zemlje u odbrani svoje domovine", jer je odavno poznato da su svi koji su na bilo koji nacin ucestvovali, pomagali ili samo simpatisali Narodnooslobodilacki pokret odavno resili i svoj status boraca i ucesnika. Nije ostalo mnogo prostora da se patriotizam i ucesce u "borbi za odbranu svoje domovine" ozvanici kao nesto izvan tog pokreta. U tom smislu ova cestitka bi se gotovo mogla smatrati prvim nagovestajem "nacionalnog pomirenja", odnosno priznavanja i onima koji su se borili na "pogresnoj strani", da su u osnovi imali patriotske porive. Imajuci u vidu odakle cestitka stize i cemu je, zapravo, trebalo da posluzi - tesko da bi se moglo govoriti o bilo kakvom pomirenju. Opet smo, naime, u situaciji da je vlastima neophodno igranje na kartu patriotizma i on se mora na neki nacin ozvaniciti. To bi ponajpre moglo da znaci da su uz bok borcima NOR svrstani i ucesnici nasih najnovijih ratova iz ove decenije, ali to jednostavno nije smelo i javno da se prizna.

I. M.

#Protestni skup roditelja vojnika na Kosovu ~ISPRED SAVEZNE SKUPSTINE ^Protestni skup roditelja vojnika na Kosovu
Beograd.- Ispred Savezne skupstine u subotu je odrzan jos jedan u nizu antiratnih protesta roditelja vojnika na odsluzenju vojnog roka na teritoriji Kosova i metohije. Stotinak ljudi, sto roditelja, sto aktivista Antiratne kampanje i helsinskog odbora za ljudska prava, jos jeednom je protestvovalo proti sudelovanja dece u “ratnim operacijama" na Kosovu, i potpisalo peticiju za prestanak oruzanih sukoba i uspostavljanje mirotvornih pregovora. Medju roditeljima, koji protestvuju vec skoro tri nedelje, kolaju razne price o situaciji u kojoj se njihovi sinovi nalaze. Telefonsku vezu, na brojeve koje im je posle prvog protesta dostavila Informativna sluzba Generalstaba, je nemoguce uspostaviti ili se, pak, javi dezurni oficir koji nema nikakve konkretne informacije. Nekakav kontakt nekih roditelja i njihovih vojnika postoji putem pisama koja stizu na volseban nacin. Pominju se upadi u sela i njihovo “oslobadjanje". - Ova vlast tacno zna kakvim narodom vlada, kaze Spomenka Pejcic, jedan od roditelja, organizatora skupa. “Samo u Beogradu ima tri do pet hiljada mladih voujnika prekomandovanih na Kosovo, a pogledajte koliko je malo roditelja ovde", kaze Pejcic. Sledece nedelje aktivisti Antiratne kampanje odrzace svoj skup. U subotu 12. jula, takodje, ispred zgrade Savezne skupstine, odrzace se finale tromesecne kampanje protiv rata.

G. M. S.

Potpis za fotku Samo u Beogradu pet hiljada vojnika prekomandovanih na Kosovo: protestni skup roditelja pred Skupstinom SRJ Foto: N. Stojanovic #Holbrukova misija nije dobrodosla ~POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE VOJISLAV SESELJ ^Holbrukova misija nije dobrodosla Pristina, Beta - Potpredsednik vlade Srbije o vodja radikala Vojislav Seselj izjavio je juce da "nije dobrodosla" misija americkog izaslanika Ricarda Holbruka za resavanje kosovske krize. Seselj je na konferenciji za novinare u Pristini, na kraju dvodnevnog obilaska Kosova i Metohije, kazao da se spoljna politika vodi na saveznom nivou, na kome je njegova Srpska radikalna stranka (SRS) jos opoziciona partija. "Posle susreta sa albanskim teroristima, Holbruk je nepozeljan, ali su savezni organi prilicno tolerantni", rekao je Seselj, naglasivsi da je to njegov licni stav. On je istakao da sa Hobrukom ne bi razgovarao i dodao da u vladi, u kojoj su radikali u koaliciji sa socijalistima i JUL-om, "postoje izvesne razlike o tome". "Licno se nikada ne bih sastao s njim (Holbrukom), nakon sto se na nasoj teritoriji sastao sa albanskim teroristima", kazao je Seselj. Za posmatracku diplomatsku misiju na Kosovu, potpredsednik vlade Srbije rekao je da je prema njoj "indiferentan i da ga (ona) ne interesuje", i dodao da "u Srbiji nema zabranjenih zona". Seselj je odbacio mogucnost da se neko od predstavnika vlade sastane i razgovara sa predstavnicima ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i ocenio da "samo lud covek misli da se sa teroristima moze pregovarati". Prema njegovim recima, niko sa strane ne moze da resi kosovski problem i da kosovski Albanci ne treba da "pod noge bacaju" predloge Vlade Srbije "zarad praznih obecanja Zapada". Seselj je dodao da bi jedna od varijanti mogla da bude i ponuda amnestije svim naoruzanim kosovskim Albancima, koji, kako je rekao, "nisu ucestovali u zlocinima". Policija, po njegovim recima, nije do sada "razbila te teroristicke grupe", jer je suzdrzana i ne upotrebbljava sve ono s cime raspolaze. #Nema ohrabrivanja nasilja ~NOVA RUNDA "SATL DIPLOMATIJE" AMERICKOG AMBASADORA RICARDA HOLBRUKA I ZAMENIKA RUSKOG SEFA DIPLOMATIJE NIKOLAJA AFANASJEVSKOG NA KOSOVU ^Nema ohrabrivanja nasilja
Potraga za dostojanstvom:
Pregovaraci na Kosovu
Beograd, Beta - Ricard Holbruk, americki izaslanik za Balkan, doputovao je u Beograd u petak posle podne. Prvi susret sa Slobodanom Milosevicem, predsednikom SRJ, tokom visednevne misije, Holbruk je imao istog dana. Razgovr "o kosovskoj krizi, Bosni i Dejtonskom sporazumu" poceo je oko osam casova uvece u Belom dvoru i trajao sve do jedan sat iza ponoci. Sa Ibrahimom Rugovom, liderom kosovskih Albanaca, Holbruk se tokom ove misije prvi put sastao u subotu ujutro u zgradi Demokratskog saveza Kosova i sa njim u razgovoru proveo oko 45 minuta. Naredni sastanak u Pristini, Holbruk je imao sa Ademnom Demacijem, liderom Parlamentarne partije Kosova u zgradi Informativnog centra SAD. U popodnevnim casovima istog dana, Holbruk se sastao u Pristini i sa Redzepom Cosjom, Hidajetom Hisenijem, potpredsednikom ADP i Bljerimom Saljom, portparolom Rugovinog pregovarackog tima. Delegaciju, osim Holbruka cinili su i Kristofer Hil, ambasador SAD u Makedoniji i Ricard Majls, otpravnik poslova americke misije u Beogradu. {U razgovorima ucestvovao i Milutinovic U razgovrima sa americkom delegacijom su kako su javili beogradski mediji, osim Milosevica ucestvovali i Milan Milutinovic, predsednik Srbije i Zivadin Jovanovic, ministar spljnih poslova SRJ. U saopstenju iz kabineta predsednika SRJ objavljenom u subotu posle prvog razgovra Milosevica i Holbruka, istaknuto je, kako prenose beogradski mediji, da mirno resenje problema na Kosovu i Metohiji ne moze imati alternativu, sto "podrazumeva da zapoceti dijalog izmedju drzavne delegacije i delegacije politickih partija Albanaca Kosova i Metohije bez daljeg odlaganja bude nastavljen". Naglasava se i da se "teroristicki akti nece tolerisati i da prevazilazenje problema i napetosti nesumnjivo iziskuje prestanak pritisaka i pretnji na SRJ". } Upitan, posle razgovora sa Milosevicem, da komentarise nagovestaje da je rezim u Beogradu spreman da obnovi autonomiju Kosova, Holbruk je novinarima odgovrio da postoji pravilo da se ne komentarisu poverljivi razgovori. Dodao je da "za tri godine nikada nista nije procurilo sa razgovora u Beogradu" i da se nada da ce tako i ostati "bar jos jedan dan". Na pitanje o pokusajima ukljucivanja Oslobodilacke vojske Kosova u pregovore, Holbruk je odgovorio: "Mi zelimo da svi koji imaju legitimnu ulogu u sudbini Kosova imaju mesto u ovim razgovorima. Ali, kako to funkcionise ostaje da se vidi". U vezi razgovra o Dejtonskom sporazumu sa Slobodanom Milosevicem, Holbruk je rekao da se sa svojim sagovrnikom slozio da njegovovo sprovodjenje napreduje. Uoci subotnjeg odlaska u Pristinu Holbruk je novinarima rekao: "Idemo da konsultujemo doktora Rugovu , koga smatramo glavnim liderom Albanaca na Kosovu, i zelimo njegov savet kako da se nastavi". Holbruk je posle subotnjih razgovora u Pristini izjavio i da se americka delegacija susrela sa "vecinom, ako ne i sa svim vodjama politickih partija i grupa na Kosovu. O nekim pitanjima svi su saglasni , a postoje i neke njihove interne stvari koje nisu briga SAD," rekao je Holbruk. Izjavio je da je "albanski narod kao i sav narod na Kosovu u potrazi za ljudskim dostojanstvom mirom i bezbednoscu". "SAD istrajavaju na mirnom iznalazenju resenja za kosovski problem," naglasio je americki diplomata. Holbruk je rekao da SAD "ne podrzavaju niti ohrabruju bilo kakav oblik nasilja i oruzanih akcija u cilju nasilnog resavanja problema" i upozorio da bi takvo nasilno resenje samo jos vise produbilo krizu na Kosovu. "Odajemo priznanje doktoru Rugovi za mirno resenje, jos jednom potvrdjujemo nasu podrsku i cvrsto smo reseni da i dalje nastavimo blisku saradnju," kazao je Holbruk. {Milosevic primio Afanasjevskog Beograd, Beta - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic sastao se u subotu uvece u Beogradu sa zamenikom sefa ruske diplomatije Nikolajem Afanasjevskim, javila je Radio-televizija Srbije. U saostenju sa sastanka navodi se da "Rusija podrzava napore koje ulazu organi SRJ i Srbije za mirno resavanje i otklanjanje napetosti na Kosovu i Metohiji". "Izrazeno je zajednicko uverenje da kroz politicki proces treba da se pronadju adekvatna resenja u interesu svih gradjana i svih nacionalnih zajednica koje zive na ovom podrucju". U saopstenju se dodaje da su SRJ i Rusija "odlucne u zalaganju da jednostrani prilaz koji su se manifestovali u postavljanju jednog broja medjunarodnih faktora u vezi sa problemima na Kosovu i Metohiji ustupe mesto principijelnom prilazu koji je iznet u zajednickoj izjavi predsednika Milosevica i predsednika Rusije Borisa Jeljcina". } #Vojna intervencija i dalje ozbiljna opcija ~ROBERT GELBARD, AMERICKI IZASLANIK ZA BALKAN ^Vojna intervencija i dalje ozbiljna opcija London, Beta-Rojters. - Vojna operacija NATO ostaje ozbiljna opcija, ako ne uspeju diplomatski napori da se Srbija odvrati od novih ofanziva na Kosovu, izjavio je u subotu specijalni americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard. Gelbard je to kazao u Londonu, na konferenciji koju je organizovala grupa za ljudska prava "Povelja Sarajevo", sa sedistem u britanskoj prestonici. Prema njegovim recima, vojni planeri NATO "ubrzano" izradjuju planove eventualne akcije. "Drzimo otvorenim sve opcije. Kada to kazemo, ne mislimo tek tako, vec ozbiljno, naucili smo iz Bosne", kazao je Gelbard. Nakon konferencije, Gelbard je novinarima rekao da SAD zele cvrstu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava moguca upotreba sile da bi se zaustavila srpska agresija na Kosovu. On je, medjutim, ukazao da Vasington, prema americkim zakonima, ne smatra da je neophodna nova rezolucija UN. "Proces planiranja u NATO nije fikcija. On se nastavlja vrlo agresivno. Planiranje je stvarno i veoma je uznapredovalo", rekao je americki diplomata. Gelbard je izrazio optimizam da ce za krizu biti pronadjeno diplomatsko resenje. Gelbardovi nedavni kontakti sa ilegalnom Oslobodilackom vojskom Kosova (OVK) izazvali su hladan odgovor evropskih lidera, koji zele da kontaktiraju jedino sa liderom Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom. Gelbard je kazao da je Rugova lider kosovskih Albanaca, ali nije izrekao izvinjenje zbog svog proslonedeljnog susreta sa predstavnicima OVK u Svajcarskoj. On je kazao da je "u vrlo prakticnim terminima" OVK kljucna i da bi "bila ludost postici neku vrstu sporazuma o ojacanom statusu Kosova i imati one koji kontrolisu mozda 30 odsto teritorije Kosova van tog sporazuma". Na pitanje da li planira nove susrete sa OVK, Gelbard je sa osmehom odgovorio: "Ne zelim da govorim o tome". Americki diplomata je kazao da je jasno rekao OVK da Vasintgon smatra da bi nezavisno Kosovo bilo neodrzivo i da bi destabiluizovalo region. Po principu "stapa i sargarepe", Gelbard je kazao da je obecao izglede da SAD priznaju zahtev OVK da ucestvuje u razgovorima. Ali, ako odbije da prihvati politicko resenje krize, Vasington bi mogao da preduzme direktne akcije protiv njih. "Ako izvesni uslovi ne budu ispunjeni, suprotstavicemo im se i mozemo da im se suprotstavimo kroz njihov lanac snabdevanja". "Oni su rekli da sve to razumeju vrlo jasno i da veoma zele da ucestvuju na veoma konstruktivan nacin", kazao je Gelbard. Prema njegovim recima, Vasington sada ceka da vidi odgovor OVK na terenu. "Smatramo da je veoma vazno videti da li nasi kontakti imaju odgovor na terenu", rekao je Gelbard i naveo da je trazio da OVK prestane s napadima na civile. Vasington ima cvrste dokaze da je gerila OVK prosle nedelje kidnapovala cetvoro Srba, od kojih je dvoje zatrazilo azil u SAD. Gelbard je kazao da OVK treba njih odmah da oslobodi. {Gelbard se danas pridruzuje Holbruku London, Beta. - Specijalni americki izaslanik za Balkan Robert Gelbard otputovace u ponedeljak na Balkan, javila je u subotu britanska agencija Rojters. Po navodima agencije, Gelbard ce na Balkan otici kako bi se pridruzio posrednickim naporima svog kolege Ricarda Holbruka. } #Da li je ucestvovao Milutinovic? ~UZ IZVESTAJE O HOLBRUKOVIM RAZGOVORIMA PROTEKLOG VIKENDA ^Da li je ucestvovao Milutinovic? Beograd. - BK Televizija je tokom citavog subotnjeg dana u svojim informativnim emisijama emitovala informaciju iz kabineta predsednika SRJ o razgovorima americkog ambasadora u UN Ricarda Holbruka sa predsednicima SRJ Slobodanom Milosevicem i predsednikom Republike Srbije Milanom Milutinovicem. Ta informacija, medjutim, bila je najverovatnije "pokrivena" snimkom nekog ranijeg susreta Milosevica i Holbruka, tako da se jasno vidi da su od domacih zvanicnika prisutni samo predsednik SRJ i ministar spoljnih poslova Zivadin Jovanovic. RTS u svojim informativnim emisijama nije imala "zivu sliku", pa su na ekranima dok se citala ista vest stajale fotografije Milosevica i Milutinovica, sto je izazvalo dodatnu nedoumicu onih koji su pazljivo gledali ove emisije. Tim pre, sto ni "Politika" nije imala fotografiju sa ovih razgovora, sto se inace veoma retko dogadja. U takvoj situaciji kao da su za pravo dobili oni koji vec danima tvrde da se "sa Milutinovicem nesto dogadja". Tako je "NT Plus" u subotu kao ekskluzivnu vest objavio da je predsednik Srbije Milan Milutinovic, prema izvorima bliskim americkim pregovaracima, aktivni ucesnik svih susreta Slobodana Milosevica sa Ricardom Holbrukom, Robertom Gelbardom i Kristoferom Hilom. S druge strane, istog dana je list "Danas" objavio izjavu Momcila Trajkovica, predsednika Srpskog pokreta otpora sa Kosova, da je "ocekivao da ce Milutinovic biti taj preko koga bi mogli da se uspostave mostovi saradnje, bez obzira na razlicitosti, na sukobljavanja i dosadasnje optuzbe, za dobrobit naroda i drzave", ali da "on nema svoje ja". 'On je jedan obican sluga i mora da slusa", izjavio je Trajkovic. U svakom slucaju, bilo bi najbolje da se predsednik Srbije sam cesce i vise pojavljuje u javnosti, tim pre sto jos nije dovedena u pitanje politicka postapalica socijalista i njima bliskih partija da je "Kosovo i Metohija unutrasnje pitanje Srbije". Da to nije zaboravljeno, svakako svedoci i saopstenje o razgovorima Milosevic-Holbruk od petka, jer "uvodjenje u igru" Milutinovica treba da pokaze da se i dalje vodi racuna o tom faktoru. Inace, samo saopstenje ne otkriva bog zna sta novo, pa je cak na neki nacin i demantovalo DZejmsa Rubina, portparola Stejt dipartmenta, koji je upravo ovog vikenda rekao da su se Milosevic i Holbruk dogovorili da "ne objavljuju javna saopstenja o svakom svom susretu". Ovo je, izgleda, bilo i potrebno samo zbog toga da se u javnosti ozivi lik i delo predsednika Srbije.

I. M.

#Patroliranje kosovskim putevima ~DIPLOMATSKI POSMATRACI NA KOSOVU ^Patroliranje kosovskim putevima Pristina, FoNet. - Americki izaslanik Ricard Holbruk izjavio je juce u Pristini da ce patrole diplomatskih posmatraca od ponedeljka poceti da se krecu putevima na Kosovu, javlja Rojters. "Te patrole ce postati rutinski, integrisani multinacionalni napor za duze vreme", rekao je Holbruk. Prema njegovim recima, u prvoj patroli posmatraca bice ruski i britanski ambasador u Beogradu, i otpravnik poslova americke ambasade. "Mislimo da danas postoji sansa da pregovori ponovo pocnu. Dosli smo da kazemo dr Rugovi i njegovom timu da ih podrzavamo u miroljubivom pristupu resavanja problema", dodao je Afanasijevski. Patrole su deo dogovora predsednika SR Jugoslavije i Rusije Slobodana Milosevica i Jeljcina, iz deklaracije iz Moskve od 16. juna. Prema tom dogovoru, diplomatama akreditovanim u SRJ bice dozvoljeno da se slobodno krecu po Kosovu. Rugova je ocenio da bi diplomatski posmatraci mogli da odigraju znacajnu ulogu u uspostavljanju mira na Kosovu. #Moskva protiv pregovora sa OVK ~RUSKI MEDIJI O MISIJI AFANASIJEVSKOG ^Moskva protiv pregovora sa OVK Moskva, FoNet. - Pozicije Moskve i Vasingtona prema nacinu resavanja kosovske krize u svemu su podudarne, izuzev kad je rec o tretmanu Oslobodilacke vojske Kosova, javljaju ruske TV mreze, prenoseci izjavu zamenika ministra inostranih poslova Nikolaja Afanasjevskog, posle njegovog susreta sa americkim izaslanikom Ricardom Holbrukom. Afanasjevski je, medjutim, naglasio da se njegovi pogledi potpuno razlikuju od Holbrukovog stava prema pitanju da li OVK moze da postane "subjekt pregovarackog procesa". Stav je Rusije da "sa naoruzanim odredima, koji oruzanim sredstvima zele da se izbore za nezavisnost Kosova, i pritom ubijaju ucitelje i postare, kao i svoje sunarodnike lojalne vlastima Srbije, nema o cemu da se pregovara". Nasuprot tome, Amerikanci OVK vec tretiraju kao politicki faktor, jer Holbruk - kako navodi ruski diplomata - smatra da u resavanju krize treba uzimati u obzir "sve realne politicke snage na Kosovu". #Povodom sudjenja Dinku Sakicu ~JAKOV FINCI SVEDOCI PROTIV KOMANDANTA JASENOVCA ^Na sudu po cenu zivota Split, Beta. - Svedok u sudskom procesu protiv komandanta nekadasnjeg ustaskog koncentracionog logora Jasenovac Dinka Sakica, preziveli logoras Jakov Finci, izjavio je da ce po svaku cenu svedociti. "Muci me ta situacija, u teskoj sam depresiji. Treba da se cuvam - koliko vidim, Sakic ima ovde svoje pristalice, ima ljudi koji me mogu odvesti, zadaviti, samo da ne bude svedoka", rekao je Finci u intervjuu za splitski nedeljnik "Feral tribjun". On je rekao da je Sakic bio odgovoran za sve sto se desavalo u logoru u vreme dok je izmedju 1942. i 1944. godine komandovao njime, a posebno je naveo jedan slucaj vesanja, koji mu se neizbrisivo urezao u pamcenje. "Sakica teretim za taj dogadjaj koji nikada necu zaboraviti, i za to cu ga teretiti i pred sudom, makar mi i glava otisla. Mozda to on nece hteti da prizna, ali niko nece moci poreci da je on rukovodio tim vesanjem, da je drzao govor pred nama", rekao je Finci. Opisujuci taj cin vesanja, on je kazao: "Izveli su nas iz barake i postrojili u red. Pred nama su mucili tu jadnu trojku. Sakic je rekao: 'Eto, vidite, to su ljudi koji nisu postovali ustasku vlast. Sad su pokusali da beze, ali su ih nase straze uhvatile. Gledajte kako prolaze takvi'. Covek koga su vesali, i to nikada, dok sam ziv, necu zaboraviti, rekao je: 'Zbogom, deco moja', na sta mu je Sakic dobacio: 'Sto prije nisi mislio na svoju djecu!". Finci je dodao da u Jasenovcu nisi smeli da ostanu preziveli svedoci i naglasio da je Dinko Sakic odgovoran za sve sto se dogodilo u logoru u vreme dok je on bio njegov zapovednik. |SLAVKO GOLDSTAJN O MANIPULACIJAMA ZRTAVA JASENOVCA

Franjo Tudjman zataskava broj

Zagreb, Beta. - Hrvatski publicista Slavko Goldstajn izjavio je da bi trebalo prestati sa manipulacijama brojem zrtava ustaskog logora u Jasenovcu, jer to izaziva sasvim suprotne reakcije. "Bilo bi najbolje kada bi se brojke koje ce uskoro objaviti institut Adila Zulfikarpasica u Cirihu konacno i prihvatile a ne da se manipulse i zataskava, kao sto to radi predsednik Franjo Tudjman koji govori o 28.000 ubijenih ili Nikica Valentic koji prejudicira istrazivanje tvrdnjom da se broj zrtava krece izmedju 30.000 i 50.000", rekao je Goldstajn u razgovoru za subotnji broj "Vjesnika". "Naravno da to izaziva suprotne reakcije", naglasio je on. Goldstajn je kazao da se nada da ce i Centar Simona Vizentala prihvatiti brojku od 58.188 ubijenih u Jasenovcu i Gradiski, koju ce obelodaniti Bosnjacki institut. Na pitanje sta ce reci direktoru Centra Simon Vizental Efraimu Zurofu, Goldstajn je odgvorio da ce mu reci da ga "snazno podrzava u zahtevima za vracanje starih imena ulicama koje se sada zovu po potpisniku rasnih zakona Mili Budaku i njemu slicnima, sto je skandalozno". |OPTUZBE BOGOLJUBA KOCOVICA

U NDH vrsen genocid nad Srbima

Split, Beta. - Bogoljub Kocovic, demograf i dugogodisnji srpski emigrant u vreme bivse Jugoslavije, izjavio je kako nije presudno pitanje broja Srba ubijenih u ustaskom logoru Jasenovac, vec to sto je bila rec o genocidu. "Najvaznije je pitanje da li je ili nije posredi genocid. A kad govorimo o Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj (NDH) i Jasenovcu, nesumnjivo je rec upravo o genocidu", naglasio je Kocovic u intervjuu za splitski nedeljni "Feral tribjun". Kocovic, koji se bavio pitanjem zrtava u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu i o cemu je objavio vise naucnih radova, rekao je da smatra da je broj od 150 do 200 hiljada Srba ubijenih u Jasenovcu mozda prilicno realna brojka, mada za to jos nema dokaza. Prema njegovim recima, na tlu Hrvatske je u vreme ustaskog rezima i NDH ubijeno izmedju 370 i 410 hiljada Srba. Kocovic je u intervjuu za "Feral tribjun" govorio i o posleratnoj hrvatskoj emigraciji, za koju je rekao da je u velikoj meri bila proustaska i da je znatno doprinela dolasku na vlast sadasnjeg predsednika Hrvatske Franje Tudjmana. "Imali su znatna novcana sredstva, koja su delom bila plasirana i preko Crkve. Time ne mislim napadati Katolicku crkvu u Hrvata ili bilo koju drugu crkvu. Verujem da je potpuno tacno da je Tudjman na vlast dosao umnogome zahvaljujuci toj pomoci. On se posle tim ljudima, naravno, morao oduziti i zato je doslo do poznatih promena imena ulica i trgova, uvodjenja kune, ulaska tih ljudi u vladu", naglasio je Kocovic. #Adul Zulfikarpasic u "Feral Tribjunu" ~ADIL ZULFIKARPASIC U "FERAL TRIBJUNU" ^Podrska onima koji doprinose zajednickom zivotu Split, Beta. - Sef Bosnjackog instituta u Cirihu Adil Zulfkarpasic je rekao da Muslimani i Hrvati treba da "podsticu i razvijaju one snage koje doprinose razumevanju, pomirenju i zajednickom zivotu". Zulfikarpasic je u intervjuu splitskom nedeljniku "Feral tribjun" rekao da se "na zalost o zajednickom zivotu u pojedinim podrucjima ne moze gotovo ni govoriti". "Sve ono sto se dogodilo izmedju Muslimana i Hrvata, od Ante Starcevica do Kresimira Zubaka, ukazuje na retrogradni proces i na unistavanje vlastitih perspektiva. Nasi politicari izabrali su puteve i metode koji su nas jos vise razdvojili i otrovali nase odnose", dodao je on. Zulfikarpasic je izjavio da objavljivanje popisa zrtava logora u Jasenovcu neme nikakve veze sa sudjenjem Dinku Sakicu. "Tu koincidenciju nisam mogao izbeci: bilo bi besmisleno cekati da sudjenje prodje, pa tek onda izaci u javnost s tim papirom", kazao je Zulfikarpasic. On je dodao da je i sam bio zrtva NDH, da su ga osudili na smrt i posle toga ga poslali na robiju i da je preziveo "strasni rezim ustaskih logora". #Drzavne institucije gluve na krsenje ljudskih prava ~HELSINSKI ODBOR ZA SLAVONIJU I BARANJU OPTUZUJE ^Drzavne institucije gluve na krsenje ljudskih prava Rijeka, Beta. - Sef Kancelarije Hrvatskog helsinskog odbora za Slavoniju i Baranju Jaroslav Pecnik izjavio je da se, kada se u obzir uzmu "brojke", dolazi do zakljucka da je krsenje ljudskih prava ne samo na istoku zemlje, vec i u celoj Hrvatskoj, pravilo. On je u intervjuu za rijecki "Novi list" rekao da je krsenje ljudskih prava "pravilo koje postoji, od kojeg ljudi okrecu glavu i koje ih uopste ne brine". "Do sada smo u Centru u Osijeku registrovali 500 slucajeva, a od pocetka godine 120. Govorimo o registrovanim slucajevima, dok je onih nezabelezenih mozda i tri puta vise", naglasio je Pecnik. On je dodao da su u poslednje vreme krsenja ljudskih prava najcesca u slucajevima koji se ticu povratka i izlazenja iz stanova. "Ima dosta slucajeva gde su sve sudske instance donele odluku u korist nase stranke, bez obzira da li se radi o Hrvatima ili Srbima, ali on ne moze realizovati pravo na svoju imovinu jer u njoj zivi neko drugi", naglasio je Pecnik. Pecnik je dodao da njegova kancelarija cesto nailazi na zatvorena vrata kod mnogih drzavnih institucija. #Hrvatska ne ocekuje masovan povratak Srba ~HRVATSKA NE OCEKUJE MASOVAN POVRATAK SRBA ^Vracaju se ostareli ljudi Vukovar, FoNet. - Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske ocenilo je u subotu da se prognani Srbi nece masovno vracati u ovu republiku. Ministarstvo je, kako javlja SRNA, saopstilo da je u SR Jugoslaviji putne listove za povratak u Hrvatsku zatrazilo 105 osoba, a prosecna starost tih lica je oko 60 godina. U Ministarstvu inostranih poslova Hrvatske tvrde da je Hrvatska ambasada u Beogradu u poslednjih mesec i po dana primila 787 zahteva za izdavanje dokumenata, a jos 10 zahteva predato je u drugim mestima SRJ. #Nezadovoljni hrvatski penzioneri sutra protestuju ~NEZADOVOLJNI HRVATSKI PENZIONERI SUTRA PROTESTUJU ^Traze pare shodno odluci Ustavnog suda Zagreb, Beta. - Sindikat penzionera Hrvatske, Matica hrvatskih penzionera i Drustvo "Hrvatski penzioneri" organizovace u utorak, 7. jula na zagrebackom Trgu sportova protesni skup protiv mera kojima Vlada Hrvatske izbegava sprovodjenje odluke Ustavnog suda, trazeci isplatu penzija koje im po toj odluci pripadaju. Predstavnici penzionerskih udruzenja zahtevaju resenja o visini penzije u skladu sa odlukom Ustavnog suda i resenja o iznosu duga koji im duguje Penzioni fond, kao i utvrdjivanje nacina i dinamike vracanja dugova. "Od Vlade ocekujemo da postuje i sprovodi Ustav i zakone, od Sabora da spreci donosenje propisa kojima se podriva ustavni poredak Republike Hrvatske, a od predsednika drzave da delovanje sadasnje vlade oceni kao neustavno i da je smeni", izjavio je na konferenciji za novinare Ivan Nahtigal, potpredsednik Sindikata penzionera. Celnici udruzenja penzionera ocekuju "masovan odziv" na najavljeni zagrebacki protesni skup. #Povratak konkursa i "vaspitnih mera" ~STA SVE MOGU DEKANI KOJE JE IMENOVALA VLADA SRBIJE NA OSNOVU NOVOG ZAKONA O UNIVERZITETU ^Povratak konkursa i "vaspitnih mera"

Kako na delu izgleda vladavina dekana, koji su na celo fakulteta dosli voljom vlasti u Srbiji, bez podrske univerzitetskih i fakultetskih kolektiva, moze se videti na primeru Elektrotehnickog fakulteta iz Beograda

Za sedam dana, koliko je na funkciji dekana, dr Vlada Teodosic, povukao je nekoliko poteza koji su prilicno uzdrmali kolektiv: Na Upravnom odboru, u cijem sastavu su i Srdjan Smiljkovic i dr Milos Laban, koji je morao da ode sa ETF jer ga kolege nisu izabrale u vise zvanje, niti su ponovo glasale za njegov reizbor za docenta - dr Teodosic je u petak saopstio da je dr Labana promovisao u zvanje vanrednog profesora na osnovu konkursa iz 1991. Iako je ova inauguracija naisla na opste zaprepascenje i u Ministarstvu prosvete, gde je kategoricno receno da za tako nesto nema nikakvih zakonskih osnova - za sada nema zvanicnih reakcija i nalog ada se takva odluka proglasi nistavnom. Novi dekan Elektrotehnickog fakulteta preduzeo je i druge konkretne korake - uklonio je dr Srbijanku Turajlic sa mesta sefa Racunskog centra ETF i najavio smenu u Studentskoj sluzbi. Po toj odluci Mira Cvetkovic vise nije sef ove sluzbe, vec Nenad Radovanovic, dosadasnji magacioner. Kako tvrde zaposleni, dr Teodosic je kazao da se radi "o vaspitnoj meri koja ce vaziti oko dva meseca". Aktivnost novog dekana ETF nije se zaustavila ovde, kaze za "Nasu Borbu" redovni profesor dr Slavoljub Marjanovic, kome je novi pretpostavljeni zabranio prodaju upravo stampane knjige zbog jedne recenice u predgovoru. Knjiga "Elektronika 1" ima pozitivne recenzije i uradjena je u skladu sa zakonom, tvrdi dr Marjanovic - koji ovaj predmet predaje 30 godina i autoritet je u ovoj oblasti, kazu njegove kolege. Dr Teodosic (inace clan SRS) u javnim izjavma porucuje "necu dozvoliti politiku na mom fakultetu". Zato mu valjda i smeta recenica iz predgovora knjige dr Marjanovica u kojoj se zahvaljuje svim kolegama koji su mu pomogli, ali bez isticanja njihovih imena "jer vremena su takva da bi zbog toga imali samo nevolje sa fakultetskim vlastima, s obzirom na odnos te vlasti prema autoru". Dr Teodosic, tvrdi dr Marjanovic, nije pristao da pusti knjigu u prodaju cak i na predlog autora da se iscepa predgovor. Po dr Marjanovicu, njegov bivsi i sadasnji kolega dr Laban je ispricao na sednici Upravnog odbora kako je stampana knjiga (u predgovoru) sa politickom konotacijom. "Ovo sta se sada desava na ETF je jedna apsolutna samovolja, vulgarno upraznjavanje vlasti, sa puno pretnji. Ko god ne prihvati rado obaveze koje mu se cine nelogicnim, odmah mu se saopstava da ce dobiti otkaz. Ovde i bukvalno vlada strahovlada, ljudi kad se sretnu, pre nego sto pocnu da pricaju okrecu se da vide da li ih neko posmatra. To je neprirodno, manijakalno ponasanje. Imam utisak kao da sam pao s Marsa", kaze za 'Nasu Borbu", dr Slavoljub Gaja Marjanovic. Dr Milos Laban, pak, porucuje kolegama sa ETF da nece biti revansizma. "To sto su me uklonili sa fakulteta nije imalo veze sa pedagoskim i strucnim radom. U pozadini je bila politika. Skinuli su mi glavu i ostavili me bez hleba, ali ja njima necu uciniti isto", kazao je dr Laban. {Ostavke Na prvoj sednici Upravnog odbora Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu, trojica kolega sa ETF (od cetvorice), koje je u to telo imenovala vlada, zahvalili su se, alinisu pristali na ponudjeno clanstvo. To su dr Bozidar Stanic, dr Nikola Rajakovic i dr Ilija Lazarevic. Clan UO ETF ostao je samo asistent Aleksandar Pilic, iz SPS, koji je postavljen za specijalnog savetnika za finansijska pitanja. } Ovo sto se upravo dogadja na ETF, nije u saglasnosti sa miroljubivim porukama clana Upravnog odbora dr Labana i novog dekana, koji se zalaze za striktno postovanje zakona, narocito kad je rec o sprovodjenju clana 4 Zakona o univerzitetu kojim se zabranjuje i sankcionise svaki oblik politickog delovanja na univerzitetu. "Dugo sam na fakultetu i imam utisak da nikada nije bilo ovako. Dekan nas svakodnevno poziva, svakog ponaosob, kod sebe i "preslisava". Koliko cujem slicno se desava i na Filoloskom fakultetu, gde je novi dekan izdao naredbu da niko ne sme da napusti Beogad do 5. avgusta", kaze za "Nasu Borbu" profesor dr Srbijanka Turajlic, koja je na ETF dve i po decenije.

O. N.

{Prorektori Novi rektor Univerziteta u Beogradu, dr Jagos Puric, imenovan je krajem prosle nedelje dvoje prorektora BU: dr Maju Levi Jaksic, redovnog profesora Fakulteta organizacionih nauka i dr Predraga Djordjevica, redovnog profesora Medicinskog fakulteta (slovio je do poslednjeg momenta za najozbiljnijeg kandidata za prvog coveka BU). Negdasnji v. d. rektor u dva navrata i prorektor, dr Tomislav Dragovic, postavljen je za predsednika Upravnog odbora Univerziteta u Beogradu. } #Kako je, umesto magle, prodavala DIM ~STO DANA VLADE SRBIJE KROZ STO PITANJA NOVE DEMOKRATIJE ^Kako je, umesto magle, prodavala DIM

Aktivirajuci devalvaciju, inflaciju i mobilizaciju (DIM), vlada vodi u stagnaciju, ocenjuje poslanicki klub Nove demokratije, koji joj preko predsednika Skupstine salje 100 pitanja ne bi li je podsetio na to sta je trebalo, a nije uradila

Jedino sto je Vlada Srbije postigla u proteklih sto dana je udaljavanje Srbije od reformi i Evrope. Uspela je Srbiju da vrati u nesrecnu '93. godinu aktivirajuci devalvaciju, inflaciju i mobilizaciju - DIM. Ovu ocenu vladine (ne)efikasnosti izneo je na proslonedeljnoj pres- konferenciji sef poslanickog kluba i potpredsednik Nove demokratije Zarko Jokanovic. Buduci da nije uspela da primeti nikakve znacajne aktivnosti vlade od njenog konstituisanja ND odlucila je da zvanicnim putem, preko predsednika republickog parlamenta Dragana Tomica, na vladinu adresu uputi sto pitanja, cija je, cini se, funkcija pre da rasejanu vladu podseti cime je to morala da se bavi da bi ispunila obecano. A obecala je - da ce ucvrstiti mir na ovom delu Balkana, ukljuciti zemlju u medjunarodne institucije i stabilizovati monetarnu politiku. Umesto toga, zakljucuju novodemokrate, planuo je rat na Kosovu, Srbija je dobila strane posrednike u pregovorima o kosovskoj krizi uprkos referendumu protiv stranog mesanja, a za sve to vreme Vlada Srbije cak nije ni ponudila koncept za autonomiju Kosova, tako da ce ga, verovatno, pisati Kontakt grupa. Po oceni ND, ozbiljnija zakonodavna delatnost kojom se vlada bavila svodi se na ukidanje autonomije univerziteta i vise stotina resenja o imenovanjima i postavljenjima, sto ce reci da je vlada nasla da je veci prioritet kadrovska politika, nego standard gradjana i rat na Kosovu. Treba reci da su novodemokrate, medjutim, svojih ostrih kritika posredno "postedeli" socijaliste, prebacujuci krivicu radikalima i, delimice, JUL. Tako je Jokanovic primetio da DIM obavezno ide uz vladu kad god u njoj ucestvuje lider radikala Vojislav Seselj. Po njemu, socijalisti su u prethodnih sto dana samo nemo posmatrali kako njegovi levi i desni koalicioni partneri namiguju preko njihovih ramena. Socijalistima su, kaze Jokanovic, koalicioni partneri dodelili ulogu crnog gavrana, a o tome koliko su radikali pouzdan partner u vlasti najbolje govori to sto prave dosijee o svojim partnerima da bi ih, kad zatreba, diskreditovali u javnosti. O tome koliko je poverenje u trojnoj vladajucoj koaliciji najbolje svedoci podatak da je broj ljudi u Vladi gotovo tri puta veca nego pre, jer svaki ministar ima zamenike iz druge dve stranke kako bi kontrola bila potpuna. Ni same novodemokrate ne gaje velike nade da ce Vlada Srbije odgovoriti na njihovih sto pitanja ili, ispravnije receno, samo prvu stotinu problema koju ima ova zemlja, pocev od najviseg drzavnog dokumenta. Naime, prvo pitanje ND je da li je Vlada Srbije pripremila predlog za uskladjivanje Ustava Srbije sa Ustavom Jugoslavije. ND podseca da jos nisu doneti obecani zakoni o lokalnoj samoupravi sa resenjima potpunijeg razgranicavanja drzavne i lokalne samouprave, o sudovima i sudijama, zakon o vracanju stare devizne stednje, promenama aktuelnog Zakona o vlasnickoj transformaciji. Novodemokrate zanima sta je vlada preduzela u pravcu obecane racionalizacije drzavne uprave i koliko je bilo zamenika i pomocnika ministara u prethodnoj vladi, koliko ih ima sada i sta se promenilo u odnosu vlade prema javnosti i koliko je rad drzavnih organa pod vecim uvidom javnosti nego sto je bio pre sto dana. U bloku pitanja vezanih za ekonomiju ND podseca da javnost jos nije saznala ko su monopolisti koji prema tvrdnji ministra trgovine izazivaju vestacke nestasice kljucne robe, dizanje cena i kanalisanje nestasice. Takodje podsecaju da dosad nisu obelodanjeni egzaktni pokazatelji efekata borbe protiv sive ekonomije kao ni pokazatelji efekta mera finansijske discipline. ND pita da li postoji paralelan budzet i da li je on generator svih nedaca, ukljucujuci i totalnu kriminalizaciju drustva. Vlada bi trebalo da odgovori na pitanje sta je sa procesom prestruktuiranja i sanacije bankarskog sistema, sto je i najavila prilikom svog izbora, kao i da izadje sa tacnim podacima o bankama koje su u stecaju, odnosno procesu likvidacije zbog nepostovanja propisa , sto je, kao kurs najavljeno u programskom ekspozeu. U ND smatraju da najvisi izvrsni drzavni organ mora gradjanima objasniti zasto se monopolski privredni sistemi (EPS, NIS, Srbijasume i drugi) bave nekompetentnim poslovima kao sto su otkup i izvoz poljoprivrednih proizvoda, turizam..., a svoje usluge gradjanima prodaju po enormno visokim cenama. U grupi pitanja vezanih za zdravstvo i socijalnu zastitu narocito su zanimljivi zahtevi ND da Vlada Srbije obelodani kolika su ulaganja neophodna za urgentno opremanje zdravstvenih ustanova koje se nalaze u najkriticnijem stanju, koji su konkretni efekti povecanja participacije u zdravstvu i sta se cini za poboljsanje snabdevenosti lekovima. U ND podsecaju vladu na enormna zakasnjenja svih socijalnih davanja, na rast stope nezaposlenosti i pitaju sta je dosad ucinila u resavanju tih problema. Ukratko, Vlada Srbije bi gradjanima Srbije, stav je Nove demokratije, trebalo da kaze da li je zadovoljna svojim delovanjem u proteklih sto dana i da li se, s obzirom na taj ucinak, moze govoriti o njenoj bucno najavljenoj reformskoj orijentaciji.

O. Mamuzic

#Da li i u kom grmu lezi zec ~PITANJA BEZ ODGOVORA ^Da li i u kom grmu lezi zec

Vlada Srbije izbegava da odgovara na poslanicka pitanja, iako je to njena obaveza, jer bi, u suprotnom, razotkrila beneficije koje koriste njeni clanovi i monopole vladajuce koalicije, smatraju u SPO

"Leskovacki okruzni odbor Srpskog pokreta obnove zahteva od Vlade Srbije da u najkracem mogucem roku da odgovore na postavljena poslanicka pitanja. Vlada koja ne postuje pravni poredak zemlje na cijem se celu nalazi ne postuje ni gradjane svoje zemlje, i takva vlada ne zasluzuje da bude na celu Srbije". Ovo se, izmedju ostalog, kaze u saopstenju pomenutog odbora SPO, naslovljenom sa "Da li u tom grmu lezi zec?", uz obrazlozenje da "Vlada Mirka Marjanovica i Vojislava Seselja nastavlja sa bahatim ponasanjem i krsenjem pravnih normi na kojima pociva normalan demokratski svet". Kao primer navodi se kako je vlada ponovo prekrsila Poslovnik skupstine Srbije time sto nije odgovorila na 21 pitanje koje joj je, u pisanoj formi, jos 29. maja uputila poslanik SPO iz Leskovca Bojane Ristic. U saopstenju se posebno istice da je, prema clanu 195. Poslovnika, vlada duzna da odgovori poslaniku u roku od osam, a u izuzetnim slucajevima - od 30 dana. Taj rok je, dakle, istekao 28. juna. Za ovako grubo krsenje Poslovnika odgovornost snosi, po oceni leskovackog odbora SPO, i predsednik Narodne skupstine koji je duzan, prema clanu 32, da se stara o njegovoj primeni. U pomenutom odboru SPO smatraju da vlada "bezi od obaveze da odgovori na postavljena pitanja zbog same sadrzine pitanja". Kada bi na njih odgovorila, "javno bi razotkrila potpuni monopol vladajuce koalicije nad najznacajnijim medijima u Srbiji, odnosno privilegije koje koriste svi clanovi vlade , pocevsi od automobila i telefona do clanstva u upravnim odborima. Takodje bi javnosti morala da predstavi obrazovnu, strucnu i profesionalnu strukturu clanova vlade, njihovih pomocnika i zamenika, od kojih vecina nije sposobna i kvalifikovana da obavlja poslove i duznosti na koje je izabrana". Najbolja potvrda ovakvih ocena su sama pitanja. Cela jedna grupa posvecena je kompaniji "Politika" s ocitom namerom da se, makar i tim putem, javnost obavesti ko upravlja ovom, nekada velikom medijskom kucom i ko je odgovoran za ono sto njeni listovi pisu. U obrazlozenju sama Bojana Ristic navodi da je "opste poznata cinjenica da listovi Kompanije 'Politika' svakoga dana sve vise lice na informativne biltene stranaka iz vladajuce koalicije. Sa ovakvim stavom pre par meseci javno su se saglasili i predstavnici Srpske radikalne stranke". Sledeca grupa pitanja tice se Radio televizije Srbije. Poslanika Bojanu Ristic zanimalo je, izmedju ostalog, da li RTS objektivno i nepristrasno izvestava o dogadjajima u zemlji i inostranstvu, kada ce biti umanjen iznos koji gradjani svakog meseca, preko takse na elektricno brojilo, izdvajaju za rad RTS, i kada ce vlada dostaviti poslanicima izvestaj o finansijskom poslovanju kompletnog Javnog preduzeca RTS, ukljucujuci i prihode marketinga, kao i one koje ostvaruje Produkcija gramofonskih ploca, koja posluje u okviru RTS. Ova pitanja proizisla su, kako sama Bojana Ristic obrazlaze, "iz javno proklamovanih stavova i predizbornih obecanja sadasnjih clanova vlade iz redova Srpske radikalne stranke, da RTS ne izvestava objektivno i profesionalno". Bojana Ristic podseca i na "vise puta ponovljena obecanja Vojislava Seselja, Tomislava Nikolica i Aleksandra Vucica da ce predstavnici SRS, kada dodju na vlast, smanjiti iznos takse na elektricno brojilo, koju gradjani svakog meseca placaju kako bi obezbedili stotine miliona dinara za rad informativnog biltena vladajuce koalicije". Poslednja grupa pitanja je, sama po sebi, indikativna: ko su zamenici i pomocnici ministara, iz kojih su stranaka, sta su po struci i obrazovanju, na kojim su poslovima do sada radili i u kojim preduzecima, odnosno ustanovama. Zatim: koliko sekretara, sekretarica, vozaca, savetnika i ostalih zaposlenih ima u administraciji u svakom ministarstvu; sa koliko sluzbenih automobila vlada raspolaze, kojeg tipa i godista i koja od njih koristi svaki clan vlade posebno i poimenicno, a koja njihovi zamenici i pomocnici. Istog poslanika zanima i ko je od clanova vlade u periodu od 1. januara 1991. do 31. maja 1998. dobio stan u vlasnistvo, ili na koriscenje, zatim da li je i ko od clanova vlade, zamenika i pomocnika ministra podneo zahtev za dodelu stana u Beogradu od 24. marta do 31. maja 1998. i da li je neko vec dobio stan. Potom: koliko mobilnih telefona i pejdzera koriste clanovi vlade, zamenici i pomocnici i koliki su mesecni troskovi za njihovo koriscenje. I, najzad: koliko je para za reprezentaciju potroseno u periodu od 24. marta do 31. maja ove godine u kabinetima predsednika, potpredsednika i sekretara vlade i u svakom ministarstvu posebno.

M. T.

#Neki novi obicaji ~ ^Karlobag se primice

Pise: Stojan Cerovic

Kad vec ne moze do Karlobaga, Vojislav Seselj otisao je da provede vikend na Kosovu. Osim sto tamo nema mora, ostalo je slicno. Ili ce uskoro biti. Ne znam da li je to Seselju jasno, ali sam siguran da mu je svejedno. Ekstremizam je, naime, uvek ravnodusan prema sopstvenim rezultatima, a uziva samo u opisivanju svojih krajnjih namera, svoje odlucnosti i beskompromisnosti. Ali same namere su takve da su rezultati nuzno negativni. Veliki deo svog izbornog uspeha Seselj duguje izjavama da ce proterati stotine hiljada Albanaca sa Kosova. Mnogim Srbima je to zvucalo kao muzika. Mislili su da ce Seselj licno to da izvede, bez icije pomoci i bez zrtava, a i ako je jako preterao u obecanjima, ipak ce biti barem koja desetina hiljada izbeglica. Koliko znam, na tu pricu nije se uhvatilo mnogo kosovskih Srba o cijoj je kozi bila rec. Seseljevo resenje za Kosovo odnekud se mnogo vise dopadalo Srbima koji tamo ne zive, nisu otud i ne nameravaju da ikad tamo odu. Sto ih se manje ticu posledice i rezultati, ljudi su lakoverniji i skloniji ekstremizmu. Cudo kako su oni sto sede u dubokoj pozadini uvek gotovi da ubiju, poginu i zrtvuju sve ono sto im niko ne trazi. Zbilja steta sto se najbolji borci tako cesto zaticu najdalje od prve linije Posto i onako nije imao pojma sta da radi, Milosevic je izgleda bio pustio da se na Kosovu malo oproba Seseljeva linija, verujuci da tu nema veceg rizika i da ce, u najgorem slucaju, uspeti da se otarasi bilo Kosova, bilo Seselja. Stiglo se dotle da je nesto Albanaca zaista privremeno izbeglo u Albaniju, ali cujem da drzavni organi ulazu velike napore da sprece Srbe da jos masovnije izbegnu. Uprkos nekim uspesima policije, ne verujem da iko jos misli da je Kosovo danas vise u Srbiji nego pre operacije u Drenici, pre referenduma i pre formiranja koalicione, levo-desne vlade. Ocigledno, napustena je referendumska namera da se svet iskljuci i da Srbija sama ocas resi svoj unutrasnji problem. Sad je svako dobrodosao, narocito Rusi i Amerikanci zajedno, kao da se time potiru. Kao da je rezultat duplog mesanja - nemesanje. Ni sam Seselj kosovskim Srbima vise ne drzi borbene govore, nego obecava pomoc iz robnih rezervi i uopste zvuci kao Crveni krst, valjda osecajuci da bi Milosevic uskoro mogao pokusati da ga se otarasi. Elem, Karlobag je poceo da se primice Beogradu, onako kao sto je, na kraju tragedije, suma pocela da se priblizava Makbetovoj tvrdjavi. #Komentar: Ko je zaduzen za nas ~ ^Ko je zaduzen za nas

Ivica Petrovic

Svake godine ista prica, Beograd ima kakav-takav dzez festival i domace dzezere koje bas u to vreme obuzme napad sindikalne aktivnosti i borbe za ljudska prava. Nije to, naravno, lose samo po sebi, ali bice da je konfuzija koja je nastala nestankom Komisija, Muzickih Saveta, DZez Komesara i svega ostalog sto je pratilo jedan neuspesni politicki projekat koji, uzgred, jos traje, ali su mu dzezeri nekako u drugom planu pored izuvenog Holbruka i NATO svinga, zbunila ovdasnje dzezere. O nama nema ko da brine, vape oni, a tamo nas guraju u neku groznu bastu da, od sramote, oko ponoci zabavljamo publiku. Ili domaci muzicari misle da je Majls Dejvis odmah nakon prvih duvanja u trubu odvucen u Medison skver garden i uguran u crveni "ferari". Niko, bogami, da se seti poprilicnog broja dzezera koji su svoje karijere zapoceli ulicnim sviranjem, a takvima je, verujemo, basta Centra "Sava" nesto poput terase Hiltona u Akapulku. Dobro, moze neko da bude uvredjen sto se onaj Mekoj Tajner siri po onolikoj sceni, k'o da nema mesta i za nase da dunu po koji put, ali cemu onda rad, trziste i polozaj na njemu. Jel' pomenuti Mekoj godinama ziveo na sendvicima da bi mu neki tamo lokalni tamburas ukrao sou; da li bi nemacki jodleri trebalo da protestuju sto oni moraju da se guraju po pivnicama sa debelim nemackim trgovcima dok se oni Stounsi sire po njihovom olimpijskom stadionu izgradjenom od samodoprinosa? Bice da je duh Velikog tate i Velike mame ovde pustio mnogo dublje korene nego sto smo i pretpostavljali. Uostalom, bilo bi interesantno videti za koliki novac i gde bi nasi uvredjeni dzezeri svirali u inostranstvu, a da ne pominjemo da je jedan od razloga njihovog besa i prilicno neznanje; verujem da bi svi revolucionari zanemeli kada bi znali prave, relativno skromne honorare onih koje srecu na svakoj drugoj stranici Down Beata. S druge strane, nepoznato je da je neko Centar "Sava" delegirao za pokrovitelja i zastitnika domaceg dzeza, i vrlo je tesko ustanoviti zasto se to od njih uopste ocekuje. Kao i svaka komercijalna manifestacija, tako i ova, podleze nekakvim zakonitostima koje ne moraju uvek da budu u direktnoj vezi sa necijim misljenjem o sopstvenoj vrednosti. Ono sto je sigurno to je da se domaci dzez brani sa malo vise rada, ideja, kreativnih preispitivanja, pracenja svetskih trendova i, nije nevazno, malo agresivnijim marketinskim pristupom a on podrazumeva da se svet ne zavrsava u Velikoj sali Centra "Sava". Jer, ako to postave kao krajnji cilj onda je i basta premija. Uostalom, tamo su svirali i Tap 011 pa ih to nije automatski napravilo planetarnim zvezdama ili velikim dzezerima. #Krsenje ljudskih prava u Srbiji: penzioneri ~KRSENJE LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI: PENZIONERI ^Ostali smo sami

Dr Milan Djuric

Izjave ekonomista da ce u 1988. godini penzioneri primiti samo 8,5 penzija, jer toliko sredstava moze da obezbedi Vlada Srbije, da penzioneri nemaju prava kada tvrde da je drzava u poslednjih 15-20 godina nenamenski potrosila novac iz Fonda PIO i da je van svake logike da prosecne penzije budu vece za 7,1 odsto od prosecnih neto plata zaposlenih su tendenciozne, sa ciljem da se ospore ekonomska, socijalna i sindikalna prava penzionera iz minulog radnog odnosa. Svaki zaposleni radnik i sluzbenik svojim radom doprinosi stvaranju nacionalnog dohotka i kroz njegovu raspodelu na licnu, zajednicku, opstu i investicionu potrosnju ostvaruje, na bazi drustvenih merila, deo u okviru licne potrosnje, platu, zaradu i sredstva za svoju licnu penziju. Sredstva za penzije uplacuju se u vidu stope na ostvareni neto licni dohodak u Fond PIO na ime osiguranika, da bi ih koristio kada ispuni uslove za licnu penziju. Nije mi poznato po kome Ustavu i zakonu organizacija ili drzava ima pravo da nenamenski trosi uplacena sredstva osiguranika. [ Vezivanjem penzija za kretanje prosecnih neto plata zaposlenih stice se lazna slika da danas radnici izdrzavaju penzionere, da su plate niske zato sto je mnogo penzionera i sto su penzije vise od plata i da privreda koja danas radi sa 50 posto kapaciteta i niskim drustvenim proizvodima od 1.500 USD po stanovniku ne moze da izdrzi teret penzija ] To sto Vlada Srbije cini da je potrosila sredstva Fonda PIO, deleci ih velikom broju privrednih i neprivrednih organizacija bez obaveze vracanja i placanja kamata, uradila je u skladu sa sistemom tekuceg finansiranja penzija i preuzete zakonske obaveze da ce permanentno iz tekuceg dohotka privrede obezbedjivati dovoljno sredstava za urednu isplatu penzija. Isto tako Vlada Srbije opredelila se da se realna vrednost penzija odrzava od 1984. godine, umesto sa uskladjivanjem sa kretanjem indeksa troskova zivota, sa kretanjem neto plata zaposlenih. Ovo je resenje dovelo Fond PIO da iz tekuceg doprinosa za penziono invalidsko osiguranje zaposlenih ne moze da obezbedi dovoljno sredstava za redovnu isplatu penzija. Da kojim slucajem Vlada Srbije nije menjala kriterij uskladjivanja penzija i ostao indeks troskova zivota, problem obezbedjenja sredstava za penzije pojavio bi se vec sa pojavom hiperinflacije 1992. godine. Tvrdnje da preduzeca imaju pravo da visak neutrosenih sredstava posle podmirenja penzija uzmu natrag su dokaz o nepoznavanju materije osiguranja i prava osiguranika. [ Ako zaposleni danas primaju samo jednu cetvrtinu realne vrednosti plata i zarada koje su imali u periodu do 1992. godine, sigurno je da se ne moze govoriti da radnici i sluzbenici danas primaju zaradjene plate, jer je vrednost njihovog ulozenog rada najmanje cetiri puta veca ] Vezivanjem penzija za kretanje prosecnih neto plata zaposlenih stice se lazna slika da danas radnici izdrzavaju penzionere, da su plate niske zato sto je mnogo penzionera i sto su penzije vise od plata i da privreda koja danas radi sa 50 posto kapaciteta i niskim drustvenim proizvodima od 1.500 USD po stanovniku ne moze da izdrzi teret penzija. Da bi problem penzija resila Vlada Srbije angazovala je Ekonomski institut u Beogradu da uradi studiju o Reformi sistema penziono- invalidskog osiguranja zaposlenih. Medju prvim naucnim pronalascima je da treba vestackim putem promene metodologije za proracun prosecnih neto plata zaposlenih smanjiti nivo prosecnih plata, a samim tim treba smanjiti i nivo prosecnih penzija. Sa primenom nove metodologije prosecne neto plate od 884 din. ostvarene u decembru 1996. godine, snizene su na 614 dinara u januaru 1997. godine odnosno za 30,5 odsto, iako su plate u ova dva meseca ostale iste, da nije menjana metodologija proracuna. Snizenje prosecnih neto plata je izvrseno na taj nacin sto su se plate proracunavale, umesto, sa brojem radnika na bazi ostvarenih casova rada, sto je jedino ispravno i tako se radi svuda u svetu, uzet je broj radnika u radnom odnosu, bez obzira da li su radili, nisu radili, ili su bili na placenom, ili neplacenom odsustvu. U brojno stanje zaposlenih usla su lica koja su radila puno radno vreme, pola radnog vremena, nalazili se na prinudnom odmoru, koristili neplaceno odsustvo da bi privatno radili, kao i lica na duzem bolovanju, trudnickom i porodiljskom bolovanju, koja primaju socijalnu naknadu koju placa Zavod za socijalno osiguranje. Deobom mase sredstava za licne dohotke sa ovako uvecanim brojem lica koja nisu primila nista od organizacije, dobio se zeljeni nizi prosek plata. U skladu sa propisima trebalo je u januaru 1997. godine sniziti penzije za 30,4 odsto, medjutim, bojeci se protesta penzionera, penzije su u januaru 1997. godine snizene neopravdano za 12,8 odsto i na taj nacin manje je penzionerima isplacena 1,54 mesecne penzije. Kada ce ostatak od 20 odsto umanjenja da koristi Vlada Srbije zasvisi od ministra za finansije, koji je zaduzen za obezbedjenje sredstava za isplatu penzija. Kod obezbedjenja sredstava za isplatu penzija za april mesec, ciji nivo treba da bude veci za 12,3 odsto u odnosu na mart, izneta je mogucnost da se penzije moraju stopirati u rastu za 20 odsto, kako bi se penzije spustile na nivo ispod prosecnih neto plata. Pitanje koje zasluzuje paznju da bude razmotreno jeste da li zaposleni danas primaju plate i zarade, ili neku vrstu socijalne naknade da bi preziveli ovu ekonomsku krizu u kojoj se nalazi Srbija od 1992. godine. Ako zaposleni danas primaju samo jednu cetvrtinu realne vrednosti plata i zarada koje su imali u periodu do 1992. godine, sigurno je da se ne moze govoriti da radnici i sluzbenici danas primaju zaradjene plate, jer je vrednost njihovog ulozenog rada najmanje cetiri puta veca. Cinjenice govore da se radi o goloj prevari i pljacki penzionera, ukoliko Ustavni sud Jugoslavije ne ukine promenu Metodologije za proracun prosecnih neto plata zaposlenih. [ Opredeljenje Vlade Srbije za tekuce finansiranje penzija, umesto kapitalizacije uplacenih sredstava, je rizican potez koji mogu da ucine samo zemlje sa stabilnom trzisnom privredom i demokratskim sistemom upravljanja zemljom ] Tvrdnje da je u periodu od 1969. do 1993. godine uzeto iz Fonda PIO iznos od 600 miliona DEM su netacne, jer samo jedna odluka Upravnog odbora SIZ-a PIO doneta o uplati 10 miliona novih dinara u Fond za preporod Srbije iznosi 1.428.571.400 DEM. Iznos nenamenski utrosenih sredstava mogao je da se utvrdi na bazi podataka godisnjeg bilansa prihoda i rashoda Fonda PIO, koji za javnost predstavlja poslovnu tajnu i ako se radi o sredstvima penzionera koja su uplatili za svoje penzije. Ono sto nije tajna jeste da je svaki penzioner sa uplatom doprinosa 35 godina zene i 40 godina muskarci sa punim godinama starosti, na bazi kamate od 8 odsto, obezbedilo sredstva da prima punu penziju. Zene 32,6 godina, a muskarci 49 godina. Medjutim, posto je prosecan vek koriscenja penzija upola manji od vremena u kome bi mogao koristiti svoja sredstva, to je logican zakljucak da su penzioneri sami sebi obezbedili sredstva za penzije, koje je drzava potrosila. [ Podaci Fonda PIO ukazuju da preko 1.100.000 penzionera, odnosno 90 odsto ukupnog broja sa svojim penzijama ne mogu da pokriju troskove minimalnog zivotnog standarda dvoclane penzionerske porodice ] Kako mogu da se ne uvaze cinjenice da je Srbija ostvarila u 1989. godini drustveni proizvod po stanovniku od 3.718 USD, a u 1996. godini 1.471 USD i da su prosecne plate iznosile u 1989. 570 USD, a u 1996. godini 126 USD. Kada bi Srbija ostvarila drustveni proizvod po stanovniku 4.000 USD i vise problemi sa obezbedjenjem sredstava za isplatu penzija danas ne bi postojali. Dakle problem nije u velikim penzijama koje privreda ne moze da podnese i velikom broju penzionera, vec u veoma niskom drustvenom proizvodu koji danas ostvaruje Srbija. Ako zelite da pomognete Vladi Srbije kako da resi probleme koje je sama generisala sprovodeci ideologiju vladajucih partija SPS i JUL, to ucinite i ostavite na miru penzionere da se sami bore za svoja ljudska prava. Opredeljenje Vlade Srbije za tekuce finansiranje penzija, umesto kapitalizacije uplacenih sredstava, je rizican potez koji mogu da ucine samo zemlje sa stabilnom trzisnom privredom i demokratskim sistemom upravljanja zemljom. U kapitalistickim zemljama penzioni fondovi su najmocnije finansijske ustanove u privatnom vlasnistvu ulagaca kao poslovni partner u pozajmici sredstava moze se pojaviti i drzava. Tvrdnje da u kapitalistickim zemljama prosecna penzija, po osnovu obaveznog osiguranja ne prelazi 65 odsto plate osiguranika je tacna, ali treba imati u vidu da se prosecne plate u zapadnoevropskim zemljama krecu oko 2.000 DEM, a prosecne penzije oko 1.500 DEM. Posto danas u Srbiji prosecne plate se krecu oko 160 DEM, to bi prosecne penzije trebalo da se krecu oko 100 DEM, a one se krecu na nivou prosecnih plata. Podaci Fonda PIO ukazuju da preko 1.100.000 penzionera, odnosno 90 odsto ukupnog broja sa svojim penzijama ne mogu da pokriju troskove minimalnog zivotnog standarda dvoclane penzionerske porodice. Vlada Srbije krsi Medjunarodni sporazum o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima OUN-a, gde u clanu 25 stoji: "Svako ima pravo na standard zivota koji obezbedjuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, ukljucujuci hranu, odecu, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne sluzbe, kao i pravo na osiguranje u slucaju nezaposlensoti, bolesti, onesposobljavanja, udovistva, starosti ili drugih slucajeva gubljenja sredstava za izdrzavanje, ili okolnosti nezavisnih od njegove volje". Zajednicki interes naroda i svih drustvenih slojeva i profesija, pa i ekonomista je da nateraju vlast da sprovede u zivot nacela Opste Deklaracije o ljudskim pravima OUN i obezbedi svima normalne uslove zivota. (Autor je predsednik Izvrsnog odbora Nezavisnog sindikata penzionera Srbije) #FELJTON (7) ~IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU "SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (7) ^Nema kompromisa sa cezaristickim rezimom

Demokratska opozicija ne treba da pravi nikakve kompromise sa rezimom jer on nikada nece dozvoliti da opozicija na izborima osvoji vlast, ali treba stalno da pritiska i prosto ceka da neko odradi posao uklanjanja cezara

Dr Slobodan Antonic

Kolegu Stojiljkovica ova nasa prica podseca na parastos, a mene podseca na jedan lekarski konzilijum koji treba da razgovara o jednom teskom bolesniku, da postavi dijagnozu i predlozi lekove, pri cemu je, prvo, taj bolesnik sam kriv sto je tako tesko bolestan, ne slusa lekare i ponasa se kako on hoce, a sa druge strane, ni sami lekari nisu potpuno saglasni sta je njemu, i koje lekove treba da uzima. Mada mislim da se oni mnogo vise slazu nego sto to izgleda. Negde sredinom devedesetih godina vecina nasih sociologa i politikologa, kada je probao da klasifikuje ovaj rezim u Srbiji, nazivao ga je najcesce, tu i sebe ubrajam, cezaristickim. Zasto cezaristicki rezim? Zato sto imate istovremeno licnu vlast, dakle autoritarnu vlast jedne licnosti, a s druge strane, imate izvesnu zicu parlamentarizma, izvesnu poludemokratsku i gotovo demokratsku legitimaciju. Nisu u pitanju, dakle, samo licna vlast, samo totalitarizam, koliko neki elementi plebiscitarne podrske koji je taj rezim imao, a ona se ostvarivala na izborima koji su imali karakter plebiscita. Nikad se tu nije nesto posebno biralo, nego je uvek tu postojalo neko pitanje, na koje je narod plebiscitarno trebalo da kaze da ili ne. {Garant aranzmana sa Zapadom Mislim da je pitanje Kosova vrlo znacajno, na to mora da se obrati paznja. U vezi sa krizom oko Kosova cini mi se da se otvaraju dve mogucnosti koje su najverovatnije, na zalost, upravo one mogucnosti koje vode jacanju tih sultanistickih tendencija. Prva mogucnost je da se Milosevic ipak nekako nagodi, da se napravi neki aranzman sa Zapadom. U tom slucaju zapravo - kad god je on pravio neki aranzman, to je bilo posle Dejtona, i sad nedavno sa Holbrukom, uvek smo imali to da je zauzvrat on, kao garant tog aranzmana, dobijao odresene ruke u drzavi i tako je zapravo mogao da radi sta hoce. Zakon o univerzitetu i Zakon o advokatskoj komori su nekako bas dosli posle te nagodbe sa Holbrukom. Dakle, u tom slucaju bismo opet imali jacanje tog sultanizma. U drugom slucaju, ako dodje do vojne intervencije, mislim da ona najverovatnije ne bi zahvatila celu teritoriju Srbije, vec bi samo jedan deo Srbije bio izlozen okupaciji, tako da je nazovem. Dakle, u tom slucaju bi recimo ostatak Srbije gde Milosevic vlada bio izolovan. I opet bi ta situacija jacala te sultanisticke tendencije. } Problem sa tim totalitaristickim rezimom, sa totalitaristickim rezimima, zapravo, u tome je sto je on, nacelno, nestabilan. Nestabilan je u tom smislu sto pociva na legitimaciji koja za svoju osnovu ima mobilizaciju masa, gradjana, a tu mobilizaciju ne mozete stalno drzati u tenziji. Mozete imati neku listu pitanja po kojoj cete da mobilisete gradjane, recimo socijalna ili nacionalna pitanja. Ali u nekom trenutku cete vi tu listu da iscrpite, i ta neka legitimacijska podrska bice toliko niska da cete drugacije morati da poduprete rezim. Zato se taj cezaristicki rezim najcesce prebacuje, transformise u dve moguce opcije. Jedna opcija je da se ojacaju ti postojeci poludemokratski elementi i da se onda s vremenom, pogotovo kada cezar ode sa vlasti, taj rezim posle toga postane demokratski rezim. Druga alternativa je da se pojacaju autoritarni elementi rezima, odnosno da se demokratski elementi, poludemokratski elementi koji jos uvek postoje, u potpunosti potisnu. I najcesce zapravo (kao sto imate kod Linca to lepo objasnjeno), takvi rezimi skliznu u (ono sto Linc naziva sledeci Vebera) takozvani sultanizam. Da vratim sad pricu na slucaj Srbije. Meni se cini da do danas, 1998. godine, mi imamo upravo jednu kriticku vododelnicu. Na neki nacin treba da se opredelimo da li cemo ici u prodemokratskom pravcu, ili ovom sultanistickom pravcu. Ta prica o krizi podrske vladajuce stranke je vrlo znacajna. Profesor Slavujevic je na jednom naucnom skupu nedavno izracunao kako se kretala ta legitimacija o izborima, racunajuci i apstinenciju. Pokazalo se, recimo, da je 1990. godine 40 odsto izbornog tela, dakle racunajuci i apstinente, podrzavalo rezim, 1992. 26 posto, 1993. 23 posto, 1997. godine 20 procenata. Ne smemo zaboraviti da su i radikali i SPO u izborima nastupali kao izrazito antirezimske i antisistemske stranke, i da su njihove pristalice po ovim istrazivanjima, prof. Mihajlovic je to nedavno pokazao, prvo osnovno opoziciono orijentisani, pa cak i prodemokratski. {Zaverenicki prevrat i uklanjanje sultana Kad zaverenicka ekipa ukloni sultana, onda imaju dve mogucnosti. Jedna mogucnost jeste da sami dodju na njegovo mesto, ali problem je u tome sto nije u pitanju samo sultan, nego citav jedan klan, koji ima te veze. Vi morate citavu familiju da zamenite. To nije tako lako, i upravo u tom periodu privremene, kako bih rekao, vlade, demokratska opozicija moze da vrsi snazan pritisak na to da se ide na demokratizaciju, odnosno da se u tom trenutku poljuljanosti napravi demokratski zaokret. I druga mogucnost, ona je najcesca, vrlo cesta, kad ljudi iz policije, iz vojske izvrse taj prevrat, oni sami nisu znali da organizuju vlast i na neki nacin prepustaju organizaciju vlasti politickim snagama. To je bio slucaj kada su ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga, srpski oficiri su to uradili ali nisu oni napravili svoju vlast nego su prosto pozvali politicare da naprave novu vladu itd. U tom drugom slucaju znacaj demokratske opozicije je veliki. } Dakle sad, opet u literaturi imate tu neku procenu da je 20 odsto birackog tela koje podrzava rezim neka granica za poludemokratske rezime. Posle toga, ako padne ispod 20 procenata, ne moze vise biti poludemokratski, mora da ojaca autoritarne elemente ili da prosto pojaca te demokratske elemente. E sad, ako imamo tu pretpostavku da ce taj sultanizam (kako ga Linc naziva) jacati ovde u Srbiji, onda se postavlja pitanje uloge demokratske opozicije u tome. Dakle, ne govorimo samo o slabostima, subjektivnim slabostima demokratske opozicije, nego se radi o tome da je inace uloga ultrademokratske opozicije u totalitaristickom rezimu protivrecna i u osnovi nezavidna. Zasto? Zato sto su sultan, ta familija - profesor Goati je lepo rekao: 85 posto privrede kontrolise SPS - tu ekonomsku arteriju koja daje finansijsku podrsku opoziciji, prosto presekli. Zatvorena je. Nema vise profesora univerziteta koji bi usao u neku stranku, jer oni vise nisu na univerzitetu, a nema naravno ni slobodnih izbora tako da onda ta demokratska opozicija vegetira. Ima jos jedna vazna stvar kod totalitaristickih rezima, bar kako ih Linc opisuje, a to je da oni gotovo po pravilu zavrsavaju nekim nasilnim putem - uklanjanjem sultana. Bilo da to uradi neka frakcija u vojsci, u policiji, neka frakcija u politici, potpomognuta nekom frakcijom iz policije, u njegovom okruzenju, i onda zapravo, u tom trenutku njegovog uklanjanja je vrlo bitno postojanje jasne demokratske alternative. Evo zasto. Zato sto demokratska opozicija, upravo zato sto je demokratska moze samo na demokratski nacin da dodje na vlast, ne moze da pravi neku zaverenicku ekipu. Da zakljucim - moja ideja, moj recept je da demokratska opozicija mora jasno biti demokratska, cak i pod uslovom da ona u ovakvim okolnostima nema sanse da dodje na vlast. Ne treba praviti nikakve posebne kompromise sa tim autoritarnim delovima sistema, od toga zaista nema nista, jer taj autoritarni deo sistema nikada nece dozvoliti da vi na izborima osvojite vlast, ali treba stalno pritiskati, stalno raditi za tu demokratsku stranu i prosto cekati da neko odradi jedan deo posla da biste vi mogli da funkcionisete. (Sutra dr Srbobran Brankovic: Kako vlast fingira opoziciju) {Familija i klijentisticko drustvo Sultanizam je jedna posebna vrsta patrimodernog rezima, gde je osnovni odnos zapravo klijentizam. Imate, dakle, taj klijentisticki odnos, klijentisticki princip koji postoji ne samo u politici i u ekonomiji, nego i u svim sferama drustva. Ne mozete postati visoki oficir ukoliko nemate tu direktnu klijentisticku vezu sa onim sto se, recimo, naziva familija. Ta familija ne mora biti bukvalno familija, to moze biti neki klan, ali moze biti u porodici i najcesce je porodica. Ne mozete postati ni profesor univerziteta. Dakle, celo drustvo je klijentisticki ustrojeno. } #Amerika i Kosovo (6) ~RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (6) ^Rugova je ozbiljno oslabljen

Oslobodilacka vojska Kosova misli da ce jos vise nasilja dovesti do zapadne vojne akcije protiv Srbije. Nazalost, ima izvestaja da oni napadaju srpske civile, da ih teraju van Kosova. Ukoliko je to tacno, trebalo bi da se nadju na listi terorista, kaze Morton Abramovic

Morton Aramovic: Mozemo da damo do znanja g. Milosevicu da cemo - ukoliko nije spreman da smesta zaustavi nasilje i sprovede momentalnu politicku promenu na Kosovu - uciniti sve da ga srusimo, ukljucujuci tu i pruzanje podrske OVK. Cetvrto, ovde postoji i jedan slab adut, a to je stabilnost Milosevicevog rezima. On svoju ionako siromasnu zemlju vodi u slepu ulicu sa Kosovom. Ima mini pobunu u Crnoj Gori, a cak i Madjari u Vojvodini postaju nemirni zbog rata na Kosovu i zato sto gledaju kako u taj rat odlaze njihovi sinovi. Neki analiticari smatraju da je oslabio i njegov oslonac na one koji su mu odani. Moral u vojsci - a vojska je u kosovskom ratu do sada bila drzana po strani - po svim procenama je slab. Malo ih je u Srbiji koji bi zazalili zbog njegovog odlaska, ali bi to ocigledno izazvalo razne nesigurnosti, za Kosovo, Bosnu i druga balkanska pitanja. [ Strane u ovom sporu ne mogu da rese problem same. Zapad ce morati na neki nacin da bude umesan u duzem predstojecem periodu, ukoliko zelite da odrzite mir u tom delu sveta ] Strane u ovom sporu ne mogu da rese problem same. Zapad ce morati na neki nacin da bude umesan u duzem predstojecem periodu, ukoliko zelite da odrzite mir u tom delu sveta. Dozvolite mi sada da sazeto iznesem, po mom misljenju, glavne elemente u sadasnjoj situaciji. Prvo, nasilje je izbilo zato sto do promene polozaja Albanaca na Kosovu nije doslo, posle mnogo godina njihove nenasilne politike. Rekli smo im da budu mirni i da cemo popraviti stanje, ali se nista nije dogodilo. Mnogi Albanci su stekli uverenje da ce samo nasilje doneti ozbiljnu pomoc Zapada. To nasilje se nastavlja i ja bih rekao da ce ono verovatno eskalirati. Ne u bosanskim razmerama, u bliskoj buducnosti verovatno nece biti tako, buduci da kosovski Albanci imaju malo teskog naoruzanja, vojnickog iskustva i organizacije. Neki veruju da je procena o tri stotine stradalih neodgovarajuca, drugi misle da je preterana. Ne znam. Posto su unistili albanska sela duz kosovsko-albanske granice, Srbi su se sada izgleda usredsredili na to da zatvore granicu i zaustave izbeglice. Oni strahuju da ce veci broj izbeglica izazvati... da ce jedino to izazvati zapadni vojni odgovor. Za sada - ovo je veoma vazno - za sada se borbe nisu prosirile na naseljene oblasti Kosova koje se granice sa Makedonijom. To bi moglo da se desi. To bi moglo da se desi uskoro i moglo bi da izazove humanitarnu krizu i veliki problem za Makedoniju ukoliko dodje do priliva izbeglica. [ Zapad moze da oznaci OVK kao teroriste, zatvori granicu - da pomogne da se za njih zatvori granica sa Albanijom - i da istovremeno insistira da Milosevic proprati ove korake obustavom borbi, momentalnom politickom promenom na Kosovu i ozbiljnim politickim pregovorima sa Albancima. Mnogi veruju da politika SAD ide u tom smeru ] Pre godinu dana, malo ko je znao za Oslobodilacku vojsku Kosova, za OVK. Ona sada ima svoj sajt na Internetu, a ovogodisnji nasilni srpski napadi na oblasti koje drzi OVK dosta su doprineli stvaranju podrske za OVK, na Kosovu i u inostranstvu. Vodjstvo g. Rugove je ozbiljno, mozda i fatalno oslabljeno. Albanci se sve vise okupljaju oko barjaka OVK i mnogi na Kosovu sada otvoreno demonstiraju, vicuci "uceka", sto je albanska nacionalisticka parola. Neki Albanci traze osvetu protiv Srba, nakon tolikih godina srpske vladavine. OVK efikasno kontrolise veliko podrucje Kosova. Mi i dalje znamo malo o njima, o njihovoj velicini, sposobnosti, liderima i organizaciji. OVK verovatno misli da ce jos vise nasilja dovesti do zapadne vojne akcije protiv Srbije. Nazalost, ima izvestaja da oni sada napadaju civile, srpske civile, i da ih teraju van Kosova. Ukoliko je to tacno, trebalo bi da se nadju na listi terorista. Tokom proteklih pet meseci, zapadna diplomatija nije zaustavila nasilje i nije dovela ni do kakve politicke promene na Kosovu. Srbija moze da nastavi da vlada na Kosovu samo ako pojaca represiju, ako dovede veliki broj Srba na Kosovo ili istera veliki broj Albanaca sa Kosova. Kosovskim Albancima je dosta srpske vlasti i malo je verovatno da ce dopustiti da Beograd jos dugo vlada nad njima. Da li to znaci nezavisnost, ostaje da se vidi. U svakom slucaju, status kvo je krajnje neprihvatljiv. Pitanje sada glasi da li situacija moze biti promenjena, bez daljeg nasilja, koje izmice kontroli i radikalizuje sve Albance, ukljucujuci i one u Makedoniji. Napredak ka zaustavljanju nasilja na Kosovu trazi, po mom misljenju, najmanje dve stvari. Prvo, da Srbi momentalno prekinu sa svojim vojnim pohodom. Ali, to mora da ide zajedno sa drugim: konkretnom ponudom i hitnim sprovodjenjem ozbiljne politicke promene na Kosovu. Dakle, kako da postignemo te dve stvari? A one ce mozda biti i nedovoljne... Slede, po mom misljenju, neke opcije. Zapad moze da oznaci OVK kao teroriste, zatvori granicu - da pomogne da se za njih zatvori granica sa Albanijom - i da istovremeno insistira da Milosevic proprati ove korake obustavom borbi, momentalnom politickom promenom na Kosovu i ozbiljnim politickim pregovorima sa Albancima. Mnogi veruju da politika SAD ide u tom smeru. Drugo, mozemo da rizikujemo i da se nadamo da borbe nece eskalirati suvise, da ce to biti rat niskog intenziteta par godina, i da cekamo da g. Milosevic padne, cime ce odnos snaga biti promenjen. Vise ne postoji jednostavan odgovor, ukoliko ga je ikad i bilo. Situacija postaje sve gora i gora. U stvari, ni Zapad ni Milosevic ne znaju sta da cine. Culi ste moje recepte. To je najbolje sto mogu da pruzim. (Nastavlja se) {Bez sile i pored retorike Treca alternativa je da zapretimo g. Milosevicu da cemo mu unistiti najveci deo vojnog establismenta, ukoliko ne zaustavi vojni pohod i smesta ne ponudi pravu politicku promenu na Kosovu. Iskreno receno, tesko je izbeci zakljucak da NATO, bez obzira na ostru retoriku, okleva da upotrebi silu. Ja mislim da oni nece upotrebiti silu, osim ukoliko ne dodje do toga jos vise izbeglica dolazi sa Kosovo, posebno u pravcu Makedonije. Cetvrto - ne zelimo da upotrebimo silu. Mozemo jasno da damo do znanja g. Milosevicu da cemo, ukoliko on nije spreman da smesta zaustavi nasilje i sprovede brzu i ozbiljnu, momentalnu politicku promenu na Kosovu, da cemo uciniti sve da ga srusimo, ukljucujuci tu i pruzanje podrske OVK. Ocigledno, ukoliko on pristane, moracemo da izvrsimo pritisak na Albance da prestanu sa nasiljem. } #Meso poskupelo za tridesetak odsto ~TRGOVCI VISE NE POSTUJU ODLUKE RESORNOG MINISTARSTVA ^Meso poskupelo za tridesetak odsto Cene mesa, ovih dana u trgovinama vise su za tridesetak odsto. Gotovo sve klanice, sem nekoliko manjih, korigovale su cene medjusobno se dogovarajuci van Zajednice za stocarstvo i nezavisno od toga sto im Ministarstvo za trgovinu nije odobrilo poskupljenje. Po visim cenama od odobrenih svoje proizvode, ne samo u privatnim trgovinama, vec i u velikim drustvenim trgovackim kucama "C-marketu", "Pekabeti" i "Jabuci" prodaju "Neoplanta", "Karneks",""Srem" - Sid, "Topola", "Juhor" i drugi. U "C-marketu", kilogram svinjskog buta bez kosti staje 51,47 dinara, dok u "Pekabeti" kosta 46,37 dinara. Kilogram junetine bez kostiju kosta od 49 do pedeset i nekoliko dinara, zavisno od trgovine koja ga prodaje. Kilogram pecenice u "C-marketu" umesto 63 staje 84 dinara. Nove cene vaze i za suhomesnate proizvode pa je kilogram cajne i u "C-marketu" i u "Pekabeti" 77,74 dinara, sunka u crevu u "C- marketu" je 83,81 dinar, kulen u istoj trgovini - 94,20 a pileca salama 52,21 dinar po kilogramu. Nikola Macura, sef marketinga i razvoja u "C-marketu" kaze da ove nove cene nisu formirali trgovci vec klanicari. "Te cene odavno vaze u privatnim trgovinama. Mi nismo imali mesa u ponudi zbog toga sto neko vreme nismo hteli da prihvatimo vise cene. Kad smo shvatili da je ovo jedini nacin da se snabdemo ovim proizvodom, prihvatili smo poskupljenje. Ako inspekcija kontrolise, neka to cini u klanicama jer su one formirale cene, a ne mi", kaze Macura. Zoran Krasic, ministar za trgovinu istice da Ministarstvo nije odobrilo korekciju cena i da inspekcija uobicajeno radi u kontroli i daje naloge da se neodobrene cene vrate na zvanicni nivo. Tokom ove nedelje, proizvodjaci ce imati sastanak u Ministarstvu trgovine na kome ce ponuditi svoje kalkulacije. NJih ce, kaze Krasic razmotriti i Vlada Srbije i doneti konacnu odluku o tome da li ce se i koliko povecati.

S. J.

{Marze nivelisu cene Interesantno je da gotovo sve trgovine, bez obzira na to sto je visina marzi za osnovne prehrambene proizvode pa i za meso propisana, razlicite cene proizvodjaca izjednacavaju. Time se ne postuju propisi o marzama i anulira se konkurencija medju proizvodjacima. } #Dugovi privrede - propast banaka ~VISOKE KAMATE NE SPASAVAJU BANKE, A GUSE PREDUZECA ^Dugovi privrede - propast banaka

Preduzeca ce sve cesce traziti od banaka otpisivanje ili revolviranje glavnice kredita, sto samo znaci da je zbog finansijskog bankrotstva privrede krajnje mracna i perspektiva banaka, tvrdi dr Jovan Rankovic

Bojana Jager

Polubankrotirana privreda preti da potopi banke, iako je, za razliku od privrede koja je lane uknjizila 18,85 milijardi dinara bruto gubitaka, bankarski sektor poslovao pozitivno sa neto dobitkom od 205 miliona dinara. Dobitak bi bio i veci da ga banke nisu smanjile kroz izdvajanja u posebnu rezervu i otpis svojih potrazivanja, u ukupnom iznosu od preko 3,88 milijardi dinara, a sve to zbog opravdanog straha da od dusnika nece moci da naplate ni kamate. Uz ovu popravku finansijske strukture, banke su izvrsile i revalorizaciju svoje imovine sa stopom proslogodisnje inflacije (mada to nisu morale, jer je ona bila niza od 10 odsto), pa je njihov kapital povecan sa ranijih osam na deset milijardi dinara, podseca dr Jovan Rankovic, po cijem misljenju je takav uspeh bankarstva istovremeno i jedan od razloga neuspeha u privredi. To se posebno odnosi na grane u kojima su visoki gubici uslovili veliko zaduzenje i rast kredita, uglavnom zbog pripisa kamata. U prosloj godini kratkorocni krediti su povecani sa 11 na 15,5 milijardi dinara, sto je pre svega posledica pripisivanja kamata koje privreda nije mogla da plati. Upravo to je (uz prihod od provizija) ono od cega banke zive, sto se vrti i ukamacuje. Sa druge strane, visoke kamate (od sto odsto godisnje, a stvarno i vise od toga) su, uz uvozne carine u inostranstvu, glavni razlog gubitaka u mnogim preduzecima, konstatuje dr Rankovic, koji prognozira da ce krajem ove godine kratkorocne obaveze prema bankama, verovatno dostici 40 milijardi dinara. Valja znati da uz devizne plasmane od 19,5 milijardi maraka, sto inace za dve milijarde premasuje devizne depozite, koji opterecuju bilanse banaka, postoji i veliki teret van bilansnih obaveza u vidu garancija koje su banke davale preduzecima za njihovo zaduzenje prema inostranstvu, u visini od 25 miliajrdi dinara ili 7,5 milijardi maraka. Sve zajedno (devizna stednja, devizni plasmani i garancije) predstavlja duznicki teret od oko 25 milijardi maraka, podseca dr Rankovic. Okolnost da je privreda u kolapsu i da je prakticno kreditno nesposobna, kako na dinarskom tako i na deviznom planu, znaci da nije u stanju da izmiri svoje obaveze prema inostranstvu, sto onda aktivira bankarske garancije i stavlja banke u poziciju da one vracaju ove dugove. Ubrzano dospevaju i strani devizni krediti, koje banke, takodje, nisu u stanju da izmire. Da je to tako, svedoce podaci da ce, po prognozi ovog strucnjaka, neto negativni obrtni fond privrede do kraja ove godine, verovatno, biti tezak oko 30 milijardi dinara, a da ce, imajuci u vidu vrednost zaliha sa kraja prosle godine od 53 milijarde dinara i njihov rast u ovoj godini, privredi ukupno nedostajati oko sto milijardi dinara obrtnog kapitala. To ce potpuno ugroziti njenu sposobnost placanja, pa banke mogu do mile volje da pripisuju kamate na ranije odobrene zajmove, zivog novca iz tog posla nema, zakljucuje dr Rankovic. On predvidja da ce se preduzeca sve cesce obracati bankama sa zahtevom za otpisivanjem ili revolviranjem glavnice kredita, sto samo znaci da je zbog finansijskog bankrotstva privrede krajnje mracna i perspektiva banaka. Toga su svesni i bankari, sudeci po onome sto su prosle nedelje konstatovali na odboru za bankarstvo Privredne komore Srbije. Povodom pretvaranja njihovih potrazivanja od bankrotirane domace privrede u vlasnicke uloge u toj istoj privredi, direktor Jubanke Marko Steljic je, recimo, konstatovao da ce "konverzija potrazivanja biti samo knjigovodstvena operacija. Od nje ne bi trebalo ocekivati previse, jer kapitala nema". Sa tim se slozio i dr Rankovic. Jedni izlaz, po njegovom misljenju, jeste da banke preuzmu preduzeca, kontrolisu ih i ukljuce se u akciju njihove prodaje i trazenje kupca. Ova operacija podrazumeva da se deo kredita pretvori u kapital i predje u vlasnistvo banaka, da one reduciraju svoje kamate i tako osiguraju povracaj kapitala i da vremenom prodaju parce po parce preduzeca i na taj nacin dodju do zivih para. U protivnom, mnoge firme ce na kraju otici u stecaj, a banke nece uspeti da povrate nista od svog kapitala. {Drenovina iz koje nema sta da se iscedi U kakvom stanju se nalazi privreda, pokazuju sledeci podaci. Industrija i rudarstvo ucestvuju sa 86,4 odsto u proslogodisnjim gubicima privrede, a u okviru nje samo cetiri grane - elektroprivreda, proizvodnja uglja, nafte i gasa i crna metalurgija - zasluzne su za 44,8 odsto lanjskih gubitaka privrede. Ako im se doda metalski kompleks, onda 3.834 preduzeca (u kojima radi 40,46 odsto zaposlenih u privredi) iz ovih pet privrednih sektora nose 73 odsto proslogodisnjih gubitaka celokupne privrede. Preduzeca sa najvecim gubicima imaju izuzetno nisku zaposlenost kapaciteta, nemaju trzista ni kapitala, imaju ruiniranu opremu i jednostavno nisu u stanju da izadju iz zone gubitaka - drugim recima od njih banke tesko da ce moci bilo sta da naplate. } #Ceski letnji festivali ~POCEO FILMSKI FESTIVAL U KARLOVIM VARIMA ^Ceski letnji festivali

Danka Nikolic
specijalno za “Nasu Borbu"

Da li zbog turizma, ili je to deo dobre tradicije, tek cela Ceska je preplavljena letnjim festivalima. Gotovo da nema veceg mesta bez neke ugledne umetnicke smotre

Prag. - Ovoga leta - po bogatstvu, obimu i kvalitetu programa - kao da prednjaci jedan od najlepsih ceskih srednjovekovnih gradova (po mnogima lepsi i ekskluzivniji od Praga), Ceski Krumlov, registrovan na spisku svetskih gradova-spomenika i stavljen pod zastitu Uneska. Od polovine juna u tom juznoceskom gradu na Vltavi odrzavaju se tri atraktivne medjunarodne smotre ozbiljne muzike i jedna pozorisna. Sredinom meseca zapoceo je Festival kamerne muzike, najstariji od tri postojeca u tom gradu (osnovan pre 12 godina) i tokom leta priredice 12 koncerata domacih i stranih umetnika. “Mi smo mali grad i zato smo se opredelili za kamerne ansamble, kojima nudimo prostrane i prelepe sale naseg zamka i drugih srednjovekovnih zdanja", kaze direktorka smotre. Za razliku od njih, drugi muzicki festival, osnovan pre sedam godina, odrzava se pod vedrim nebom, okuplja i po 1.500 slusalaca, a proslavio se prvim spektakularnim i doslovno “bombasticnim" koncertom na kome je Hendlova “Muzika na vodi" izvodjena na plovecim pontonima (na krumlovskom jezeru) uz prasteci vatromet sto je osvetljavao ceo zamraceni grad. Ove godine Festival pod vedrim nebom (koncerti se odrzavaju u razlicitim ambijentima - u bastama i dvoristima zamka, manastira i u amfiteatru) svecano je otvoren Orfovom “Karminom Buranom", a zatvoren Verdijevim “Rekvijemom". Uz ta dva, postoji jos i Festival stare muzike. Pored ceskih, pojavice se ovog leta i engleski, japanski, holandski ansambli koji ce svirati na srednjovekovnim instrumentima i izvoditi stare igre. |Mencelov Sekspir u Krumlovu Krumlovsko pozorisno leto otvorio je dugo najavljivan Sekspirov “San letnje noci" u reziji Jirzija Mencela, koji je u parku baroknog zamka izveo ansambl Juznoceskog pozorista. Do kraja avgusta bice izvedene 54 predstave (dramske, operske i baletske) u raznim otvorenim i zatvorenim renesansnim, gotickim i drugim prostorima. Skoro da se cini kako svaki veci ceski grad ima neki svoj “umetnicki znak". Plzenj je obelezen lutkarskom umetnoscu. Ovo je 22. godina kako stanovnici tog grada zapadne Ceske krajem juna pune dvorane plzenjskih pozorista i okupljaju se na trgovima i ulicama gde se odrzavaju predstave pod vedrim nebom. U zemlji poznatoj po dugoj tradiciji lutkarstva, ovaj industrijski grad vezuje se, nekom vrstom privrzenosti i vec odnegovanog ukusa, za lutkarsku umetnost. Ove godine izvedeno je 16 predstava. Ziri je za najuspeniju proglasio predstavu “Circus vitae" pozorista Kontinuo iz juznoceskog grada Malovica, koje je lutkarsko-akrobatsko-glumackom i muzickom “ulicnom igrom" puna dva i po sata zabavljalo stotine okupljenih starih i malih Plzenjana na njihovom Trgu Republike jedne vrele junske noci. Sredinom oktobra ovaj isti industrijski grad imace i svoj tradicionalni Medjunarodni pozorisni festival. Sem ceskih, gostovace pozorista iz Berlina, Petrograda i Madjarske. “Nas je cilj da prikazemo inscenacije koje izlaze iz okvira konvencionalnog i konzervativnog ceskog teatra", izjavio je ovih dana direktor te pozorisne smotre. |U Karlovim Varima 250 naslova Od svih letnjih ceskih festivala najpoznatiji i sa najvecim ugledom u svetu je, svakako, Medjunarodni filmski u Karlovim Varima. Ovogodisnji, XXXIII poceo je u petak, 3. jula, premijerom ceskog filma “Treba ubiti Sekala" reditelja Vladimira Mihalka. Tokom devet festivalskih dana u zvanicnom programu bice prikazano 17 igranih filmova iz 16 zemalja i 13 dokumentarnih. Medju igranima su dva americka “Zivotinje" Majkla Di Djakoma i “Bestije" Majkla Stajnberga, zatim “Dan punog meseca" ruskog reditelja Karena Saknazarova i ukrajinsko-ruski film “Dva meseca, tri sunca" Romana Balajana, “Guvernanta" engleske rediteljke Sandre Golbaher... U 10 pratecih programa, raznim retrospektivama i ostalim festivalskim projekcijama bice prikazano ukupno oko 250 dela. U svim medijima se istice kako ce ovogodisnji festival pratiti veliki broj veoma uglednih gostiju (Majkl Daglas, Lorin Bekol, Rod Stajdzer, Tim Rot, Robert Forster...). Za razliku od prethodne dve godine, kada su u konkurenciji za nagrade ucestvovala dela reditelja sa podrucja bivse Jugoslavije, ovoga puta nema nijednog filma sa tih prostranstava. #Umreti u Beogradu ~UMRETI U BEOGRADU ^Sedmi put

Goran Vukovic

12.12.1994
Sest puta je Goran Vukovic bio pametniji od svojih ubica. I kada su ga gadjali “zoljom", i kada su mu podmetali eksplozivne naprave pod kola, i kada su na njega direktno pucali. Sedmi put mu je opala paznja, seo je u svoj luksuznu BMV na uglu ulica Svetozara Markovica i Srpskih vladara, okrenuo kljuc i umro. Do sada nepoznati ubica sasuo je kroz sofersajbnu citav sarzer iz “heklera" na Vukovica i njegovog prijatelja Duska Malovica, specijalca Republike Srpske usmrtivsi ih na mestu. Rafal u Vukovica te decembarske noci 1994. godine, bio je finalizacija pomora mladica iz tzv. vozdovackog ganga, koji su, pocev od Branislava Matica Belog, preko Kneleta, ginuli sve cesce i sve misterioznije. Goran Vukovic je bio poznat po ubistvu LJubomira Magasa - LJube Zemunca ispred Zemaljskog suda u Frankfurtu i posle odlezane kazne vratio se u Beograd. Pojedini prijatelji LJube Zemunca kleli su se godinama da ce ga osvetiti mada je od Magaseve smrti do Vukovicevog ubistva proslo osam godina. Ako se verzija o osveti za LJubu Zemunca odbaci, ostaje ono sto je i sam Vukovic sa svojim prijateljima pricao - da ih policija non-stop progoni. Za tu tvrdnju imali su i argumente - na Vukovica su jedanput ispred kluba “Luv" pucala dva policajca Saveznog SUP-a, cekajuci ga u zasedi. Nekoliko meseci pre ubistva policija je Vozdovcane “sve djuture" pohapsila i odvela ih u SUP Beograda. Ako se i teorija o policijskoj zaveri odbaci, ostaje sumnja da je Vukovic sa svojim momcima vec prethodno dosao u zavadu sa pojedinim beogradskim kriminalcima mladje generacije pa da je “rafalna" poruka stigla od njih. Zna se pouzdano da su njegovu glavu htela minumum dva beogradska kriminalca. Uostalom, komentar jednog od njegovih prijatelja na sahrani bio je vise nego recit: “Cudno bi bilo da je umro od srcanog udara". Jos od trenutka kada je ubio Magasa, Vukovic je znao da mu je rok trajanja ogranicen. Pricalo se da je Magasa ubio po nalogu Drzavne bezbednosti, a kasnije je, poput njegovih pajtasa postao blizak opozicionim strankama. Pogresio je, mozda, stranu na politickoj sceni, mozda je “udario" na “jaceg", sve u svemu - istraga ce utvrditi sta ga je preselilo na Topcidersko groblje. A istraga je, kazu, u toku.

D. P.

#KOSARKA ~ZREB ZA EVROPSKE KUPOVE ^Na redu:Zvezda - Cibona Minhen.- Juce je u prostorijama FIBA u Minhenu obavljen zreb za evropske kupove u sezoni 98/99. Najvece interesovanje izazvalo je odredjivanje grupa za Evropsku ligu. “Kocka" je htela da se u grupi “B" nadju Crvena zvezda i Cibona, predstoje dakle jos dve utakmice jugoslovenskih i hrvatskih klubova. U najelitnijem takmicenju koje startuje 24. septembra, prvi krug zavrsava se 17. decembra igrace: Grupa “A": Tau Keramika, Vareze, Fenerbahce, Zalgiris, Saratov, Ortez. Grupa “B": Crvena zvezda, Cibona, Panatinaikos, Makabi, Efes Pilsen, TDK Manresa. Grupa “C": Olimpijakos, Kinder, CSKA, Ulker, Alba, Zadar. Grupa “D": PAOK, Timsistem, Asvel, Real, Samara, Olimpija. Sistem takmicenja je isti kao i prosle godine, igra se dvokruzno a zatim se na osnovu plasmana formiraju cetiri nove grupe u koje se prenose rezultati iz prvog kruga po principu prve tri iz “A" sa tri losije plasirane iz “B" i tako “unakrsno". U Kupu Evrope Partizan ce u grupi igrati sa AEK-om iz Atine, Zagrebom, Pivovarnom iz Laska, finskom ekipom Topo i madjasrskim PAKS-om. I u ovom takmicenju sistem je ostao isti, nakon dva kruga u grupi, prve cetiri ekipe nastavljaju takmicenje po nokaut sistemu. #Fudbal ~ ^Fudbal |MEKSICKI SUDIJA REKORDER SVIH MONDIJALA

Karter podelio sest “crvendaca"

Pariz. - Meksicki sudija Arturo Brizio Karter postavio je rekord u deljenju crvenih kartona, kada je u cetvrtfinalu Mondijala iskljucio Holandjanina Artura Numana i Argentinca Arijela Ortegu. “Karter je pokazao sedam crvenih kartona na sest utakmica Svetskog prvenstva koje je vodio", izjavio je portparol FIFA Kejt Kuper, odajuci Meksikancu priznanje na deljenju fudbalske pravde. Tako je Karter potukao rekord Francuza Zoel Kinjua koji je vodio osam utakmica na sampionatima sveta i iskljucio pet igraca. Kinju i dalje vodi u brzini vadjenja crvenog kartona, jer je 1986. godine iskljucio Urugvajca Hose Batistu posle samo 55 sekundi igre u utakmici prvog kruga sa Skotskom. Brizio Karter je debitovao na mundijalima 1994. godine u utakmici u kojoj su u Cikagu Nemacka i Bolivija otvorili takmicenje. Tada je iskljucio Bolivijca Marka Eceveriju samo cetiri minuta posto je usao u igru u drugom poluvremenu. U sledecem mecu u San Francisku pokazao je crveni karton Rigobertu Songu iz Kolumbije posle 63 minuta igre protiv Brazila. Songo je tada imao samo 17 godina i najmladji je igrac koji je ikada iskljucen na Svetskom kupu. U SAD je ostvario het-trik posto je Italijana Djanfranka Zolu poslao u svlacionicu u 76. minutu igre protiv Nigerije. Zola, koji je tog dana slavio 28. rodjendan, proveo je na terenu samo 12 minuta. Brizio Karter je “crvenu seriju" nastavio u Francuskoj. U duelu domacina sa Saudijskom Arabijom prvo je poslao u svlacionicu asa “trikolora" Zinedina Zidana zbog udaranja protivnika bez lopte, a slicna sudbina nesto kasnije je zadesila i Mohameda al-Kilavija. {Ortegi tri meca Disciplinska komisija FIFA kaznila je sa tri utakmice neigranja Ariela Ortegu, Argentinca koji je iskljucen u mecu sa Holandijom. Nemac Kristian Verns, iskljucen protiv Hrvatske, zaradio je dve utakmice a Holandjanin Artur Numan jednu i nece igrati protiv Brazila. Ni Brazilci nece biti kompletni jer Kafu pauzira zbog dva zuta kartona, umesto njega u tim ulazi Ze Roberto. } |CETVRTFINALE: ARGENTINA - HOLANDIJA 1:2 (1:1)

Remek-delo Denisa Bergkampa

Stadion: Veledrom u Marselju. Gledalaca : 60 000. Sudija: Karter (Meksiko). Strelci: Klajvert u 13. i Bergamp u 88. minutu za Holandiju, Lopez u 18. za Argentinu. Zuti kartoni: Stam, Numan (Holandija), Sensini, Camot (Argentina). Crveni kartoni: Numan (Holandija), Ortega (Argentina). ARGENTINA: Roa, Zaneti, Ajala, Sensini, Camot, Simeone, Almeida (Pineda), Veron, Ortega, Batistuta, Lopez. HOLANDIJA: Van der Sar, Rajzinger, Stamp, Frank de Bur, Numan, Roland de Bur (Overmars), Jonk, Koku, Bergkamp, Klajvert. Holandjani su obezbedili polufinale preko Argentine. Pobedili su dvostrukog svetskog prvaka i jednog od favorita na Mondijalu u Francuskoj - 2:1 (1:1) golom Denisa Bergkampa, koji je pogodio i mrezu naseg Ivice Kralja u osmini finala. Velemajstor Bergkamp savladao je golmana Karlosa Rou u samom finisu meca, a bio je u glavnoj ulozi i kod prvog gola. Vesto je doturio loptu Klajvertu da ovaj i da je hteo nije mogao da promasi. Pobednicki gol bio je mat u dva poteza. Frank de Bur je “teledirigovano" poslao loptu u sesnaesterac Argentinaca. Bergkamp je prevario Ajalu i iznenadio nemocnog golmana “gaucosa". Karlos Roa stajao je na sredini gola, lopta je uletela u njegov desni ugao i solidni golman Argentinaca ni u kom slucaju nije mogao da zaustavi precizan sut. Pre toga sve je govorilo da ce Argentinci “osvetiti plave" (potajna zelja nasih ljubitelja fudbala). Lopez je na vreme izjednacio (“lale" su prednost drzale samo pet minuta), petnaest minuta pre kraja iskljucen je Holandjanin Numan i vecina na stadionu predvidjala je uspeh brojcano jacih Argentinaca. U finisu zivce je izgubio Ortega, nepotrebno je posle faula glavom udario golmana Edvina van der Sara, pa je i on morao u svlacionicu. Nepromisljeni potez kao da je stavio kamen oko vrata argentinskih fudbalera. Brzo se pokazalo da ce ih taj “kamen" odvuci u ponor. |SVE(T) JE MONDIJAL

I strah ima cenu

Branko Mesirevic

Svetsko prvenstvo je veliko trziste igraca, posebno onih koji ovu priliku iskoriste da pokazu svoje najbolje osobine. Ne radi se samo o povoljnim transferima, vec i o popularnosti koja se vrlo dobro plasira izvan terena. U engleskoj stampi analiziraju se pozitivni efekti nekih fudbalera, i pored eliminacije njihove reprezentacije. Tako jedan specijalista za marketing ocenjuje da je mladi Majkl Oven, strelac fantasticnog gola protiv Argentine, idealan za reklamne kampanje: “On je simpatican, ljubazan, veran svojoj devojci i iznad svega odlican igrac". Isti strucnjak sada drugacije ocenjuje “akcije" Dejvida Bekama, koji je iskljucen na utakmici osmine finala, sto je u mnogome uticalo na eliminaciju Engleza. Neki sponzori mozda ce se zamisliti nad internacionalnom karijerom ovog igraca. A moguce je da neke privuce upravo njegov imidz nestasnog decka, jer sve se moze iskoristiti. Trenutno, vrednost Bekama se procenjuje na 13,4 miliona dolara, dok Oven vredi samo 2,9 miliona. Medjutim, skala se pomera posle prvenstva i vec se zna da ce jednom od otkrovenja Mundijala cena znatno skociti. A kad smo vec kod cena, evo kako stoje stvari sa novcem FIFA koji ona daje nacionalnim fudbalskim federacijama, u zavisnosti od konacnog plasmana na Svetskom prvenstvu. Finalistima pripada po 28 miliona francuskih faranaka. Naime, tarifa je vrlo jednostavna: za svaki mec svaka reprezentacija dobija po cetiri miliona franaka ili milion i 300.000 nemackih maraka. To znaci da je samo ucesce u prvom krugu vredno oko cetiri miliona maraka. Jugoslovenskoj fudbalskoj federaciji pripada preko pet miliona maraka, i ona s tim novcem, kao i svaka druga, moze da radi sta zeli. Jer, pravilnikom FIFA nije predvidjena nikakva obaveza prema igracima, niti bilo kakav oblik raspodele. Sada se jos jasnije vidi cena “kukavicluka" na utakmici protiv Holandije i jeftine kalkulacije protiv SAD: Ona se ogleda kako u novcu za fudbalski savez, tako i u rejtingu pojedinih igraca, i naseg fudbala uopste. A oni koji su imali srca, slavili su ovih noci po Francuskoj plasman svojih ekipa u polufinale. Iako nije uspela brazilska festa na stadionu “Park princeva" to nije umanjilo radost njihovih navijaca. Parizani su se okupili na Sanzelizeu, dok su Hrvati slavili kod kafica “Torcida", blizu njihove crkve u Ulici Banjole. Kao i Holandjanima, svima se isplatila sportska hrabrost, koju je onda pratila i sportska sreca. A odatle do nacionalnog dostignuca nije daleko. |HRVATSKA-NEMACKA 3:0 (1:0)

"Panceri" jos dobro prosli

Vladimir Stankovic
izvestac "Nase Borbe"

Stadion: Zerlan u Lionu. Gledalaca: 40.000. Sudija: Pedersen (Norveska). Strelci: Jarni u 45, Vlaovic u 81, Suker u 86. za Hrvatsku. Zuti kartoni: Stanic, Simic, Suker (Hrvatska), Hanrih, Ternat (Nemacka). Crveni karton: Verns (Nemacka). HRVATSKA: Ladic, Simic, Jarni, Stimac, Bilic, Soldo, Stanic, Asanovic, Boban, Vlaovic (Maric), Suker. NEMACKA: Kepke, Mateus, Koler, Verns, Hanrih, Haman (Marsal), Jerenis, Tarnat, Hesler (Kirsten), Klinsman, Birof. Hrvatska je pobedila Nemacku - 3:0 (1:0) i plasirala se u polufinale. Debitant na Svetskom prvenstvu ocitao je lekciju trostrukom svetskom prvaku i pokazao favoritu ono sto su propustili Jugoslavija i Meksiko. Snaga, upornost, visok moral i uloga favorita, ovog puta nisu bili dovoljni protiv tehnike, vestine i bolje taktike. Miroslav Blazevic je trazio strpljenje, njegovi igraci nisu srljali, niti su dopustali Nemcima da ih prevare iznenadnim udarom. Bilic se sjajno nosio sa opasnim Birofom, Stanic jer pomagao Sukeru u napadu, ali je kao na motoru brzo stizao i u pozadinu i cesto bio velika ispomoc odbrani. "Nepogresivi" Nemci prvu veliku gresku napravili su u 42. minutu. Pustili su da Suker dodje u poziciju da "preskoci" samo Vernsa i krene ka golu. Nemac je u ocajanju uradio jedino sto je mogao - oborio je hrvatskog centarfora i opravdano dobio crveni karton. Brzo je stigla i kazna. Robert Jarni je iskoristio poslednji napad u prvom poluvremenu i tacnim udarcem sa 18 metara pogodio levi ugao golmana Kepkea. U nastavku Hrvati su izdrzali dosta jurisa nemackih reprezentativaca. Istakao se golman Drazen Ladic, dobar posao obavili su Boban, Asanovic i Stimac. Opasne kontre nagovestavale su konacni ishod. Prvo su pripretili Boban i Suker, pa Vlaovic. Ovaj poslednji je devet minuta pre kraja konacno iskoristio kontranapad i pogodio mrezu - 2:0. Preostalo vreme bilo je kratko za "cudo", ali i za devet minuta Nemci su mogli da dozive pravu katastrofu. Srljali su prema Ladicu i dopustali da vec vidjeni pobednik pravi sansu za sansom. Gol je dao Suker u 86. minutu, promasivali su - svi ostal. 3:0 puna kapa za Nemce. |HRVATI U EUFORIJI, NEMCI OPTUZUJU SUDIJU

Najsladje - protiv prijatelja

“Nista sladje nego pobediti prijatelja", iskreno je posle meca Nemacka-Hrvatska (0-3) u subotu uvece u Lionu rekao Miroslav Blazevic, selektor Hrvatske. Doduse, on je govorio sa svog aspekta dok, razumljivo, “pobedjeni prijatelj" nije bio nimalo odusevljen. Iz nemackog tabora stigle su teske optuzbe na racun norveskog sudije Pedersena koga je Jirgen Koler optuzio za “flagrantnu kradju" tvrdeci da je iskljucenje Vernsa bilo neopravdano dok je Lotar Mateus izjavio da sudija “ne moze imati mirnu savest jer je bio pod stalnim uticajem Sukera". Nemacki selektor Berti Fogts upozoravao je svoje igrace pre meca da “ne nasedaju na provokacije Hrvata", ali je Kristian Verns zavrsio mec u 40.minutu posle vise neopreznog nego namerno grubog starta nad Sukerom. Ipak, crveni karton je opravdano pokazan. Utakmica u Lionu imala je predistoriju u podsecanju na prvo takmicarsko odmeravanje snaga Nemacke i Hrvatske, pre dve godine na EP u Engleskoj. Tada je (neopravdano) bio iskljucen Igor Stimac sto je Nemcima olaksalo put ka pobedi, ali su Hrvati bili prilicno ljuti i zeljni revansa. Osim toga, dodatno ih je motivisao Berti Fogts izjavama u stilu da je rec o duelu “Davida i Golijata". - U njegovim recima nije bilo fer-pleja, ali je postigao-sto se nas tice-suprotan efekat i ja mu zahvaljujem sto nas je jos vise motivisao. Svi znaju sta se pre dve godine desavalo u Mancesteru, sada je istorija malo pravednija - rekao je Davor Suker, jedan od junaka meca. Verns je bio iskljucen zbog faula nad njim, dao je treci gol i imao jos nekoliko sansi, bio je stalno aktivan tako da je Rajmon Domenek, pomocnik Eme Zakea koji je u Lionu “spijunirao" rivala Francuske u polufinalu, istakao da je “Davor prototip modernog napadaca". Berti Fogts je neslavno obelezio 100. utakmicu na klupi nemacke reprezentacije jer je Nem,acka dozivela najtezi poraz na svetskim sampionatima u poslednjih 40 godina. Sa tri gola razlike poslednji put je porazena 1958. u Svedskoj od Francuske (6:3) u utakmici za trece mesto. Najtezi poraz je onaj iz 1954. u Svajcarskoj kada je Madjarska u grupi pobedila Nemce sa 8:3 ali su se ovi revansirali u finalu sa 3:2. Nemacki selektor je posle meca rekao da je njegov tim odigrao “najbolji mec na Mondijalu" ali da je iskljucenje Vernsa bilo “nenadoknadiv gubitak". Sa svoje strane, Ciro Blazevic je iskreno priznao da se on, igraci i cela Hrvatska “nalaze u euforiji": - Zaista sam presrecan .Nikada ni jedna selekcija Hrvatske nije napravila ovo sto smo mi uspeli. Zelim da cestitam Nemcima na sportskom drzanju....Tacno je da nam je iskljucenje Vernsa pomoglo, ali zasluge su nase, iskljucivo nase. Sada se treba oporaviti i odigrati protiv sjajne Francuske najbolje sto mozemo. Za nas ce dodatni motiv biti igranje na najlepsem stadionu na svetu. {Jarni: “Slavicemo tek u Zagrebu" Robert Jarni je svojim golom u poslednjem minutu prvog poluvremena otvorio put ka pobedi. Kada smo ga juce u podne pronasli, jos uvek u Lionu pred polazak za stalnu bazu Vitel, pitali smo ga da li mu je ovo najdrazi gol u reprezentaciji. Iznenadio nas je odgovorom: - Naravno da jeste zato sto je-prvi. A bio bi i da nije... Kako ste proslavili pobedu? - Nije bilo nekog posebno velikog slavlja, nije jos vreme za opustanje. Slavicemo u Zagrebu, sada treba probati da se izvuce sto vise. Pomisljate li na finale ? - A ko ne bi pomisljao ? Na korak smo, deli nas samo jedna utakmica u kojoj mi nemamo sta da izgubimo. Svi ce tipovati na Francuze, na njima ce biti sav pritisak, sva odgocvornost. U tome je nasa sansa. Mozda je mozemo iskoristiti. } {Prosinecki: “Stari nesporazumi" Robert Prosinecki nije igrao dve poslednje utakmice, ali ne zeli u casu velikog slavlja hrvatskog fudbala da od toga pravi bilo kakav problem: -On (selektor) i ja odavno imamo neke nase probleme, ali oni u ovom casu zaista nisu bitni. Naravno da bi bio srecniji da sam igrao, ali i ovako se mnogo radujem. Napravili smo veliku stvar. Debitanti pa do polufinala.A mozda stignemo i dalje, sto da ne - rekao nam je juce Prosinecki. } |FRANCUZI CEKALI NEMCE, DOBILI HRVATSKU

Revans - neki drugi put

Posle ulaska u polufinale, sto je u petak popodne i uvece na ulice Pariza izvelo na desetine hiljada ljudi koji su do zore proslavljali uspeh (jedan malo veseliji vozac kome je u krvi nadjeno 1,53 promila alkohola zbog cega mu je oduzeta dozvola zvao je agenciju “Frans Pres" i zamolio je da “obavesti" saobracajnu policiju da je Francuska “danas usla u polufinale svetskog sampionata"), Francuzi su za rivala ocekivali Nemacku. Atmosfera “velikog revansa" za “nepravedni poraz" u Sevilji 1982. kada su Nemci u produzetku nadoknadili 1:3 i prosli penalima i kada je nemacki golman Sumaher tesko povredio francuskog beka Batistona, vec je pocela da se podgreva ali ce umesto te utakmice sada morati da misle o Hrvatima sa kojima nikada nisu igrali. Jucerasnji “L'ekip" je , uz veliki izvestaj iz Liona, vec predstavio Hrvatsku sa svim fudbalsko-geografskim obelezjima. Francuski sportski dnevnik naslovio je izvestaj sa “Formidable Croatie" (“Sjajna Hrvatska") a najbolje ocenjeni igraci su golman Ladic (8), Stanic (7,5), Bilic, Stimac i Jarni (7), Simic, Soldo, Suker, Vlaovic i Asanovic dobili su 6,5 dok je najslabije ocenjeni igrac Boban (6). Kod Nemaca je bilo i 3,5 (Klinsman), cetvorku su dobili Hajnrih i Hesler dok je najbolje ocenjen veteran Mateus (6). Eme Zake, francuski selektor, kaze da je rezultat samo “polu-iznenadjenje" posto je on odavno upozoravao “na snagu hrvatskog tima". On kaze da ce Francuska morati da “igra 100 odsto ako zeli da udje u finale". Cinjenica je da je iskljucenje Vernsa poremetilo odnos snaga i olaksalo posao Hrvatima, ali je isto tako tacno da se Nemacka dovoljno provlacila na ovom sampionatu i da je kad-tad morala da pukne. Hrvatska se dobro branila, imala je raspolozenog Ladica na golu, a kada su Nemci krenuli u napad ostalo je mnogo prostora za kontre. Jarni sa leve i Vlaovic sa desne strane golovima-blizancima “izbusili" su Kepkea a Suker je solo- akcijom stavio tacku na “i". Bio je to njegov 34. gol u 41. utakmici za Hrvatsku i vec cetvrti na Mondijalu. Vijeri i Batustituta, koji su dali po pet, otisli su kuci, Suker ima jos dve garantovane utakmice i sansu da mozda bude i prvi strelac sampionata sveta. |JUNAK DANA: DAVOR SUKER

“Fudbal mi je sve vratio"

Davora Sukera smo pronasli u Vitelu, posle mnogo pokusaja probili smo se do njegovog “mobilnog" koji je “prokljucao" od poziva: -Ceo dan pricam, zovu ljudi, cestitaju, bodre nas da idemo jos dalje...Neka, nije mi tesko sto ne ispustam telefon iz ruku, ovo je jedan od najlepsih trenutaka u mojoj karijeri. Subota je bila jedan od onih dana kada fudbal sve vraca. Mnogo puta mi je ponesto uzeo, ali kad ovako vrati-sve mu je “oprosteno". Kako se osecas ? - Ponosno i zadovoljno. Kad pogledamo s kim smo u drustvu u polufinalu, onda moramo biti prezadovoljni. Sjajno smo iskoristili sansu koja nam se ukazala. Ko je sve otisao kuci a mi ostali da sa Brazilom, Francuskom i Nizozemskom odlucimo ko ce biti prvak sveta. Uz sedmu titulu prvaka Evrope Real Madrida ovo je najlepse sto sam u fudbalu doziveo. Nemci se zale na sudjenje. - Kad je dotle doslo, onda je to samo kompliment vise za nas. Sta mi “mali" da kazemo kad se zali jedna “velika" Nemacka ? NJihove izjave samo nas jos vise motivisu za polufinale. Sta mozete u polufinalu? - Nista vise nije obavezno, igracemo rastereceni. Francuska je favorit, ali neka nas ne potcenjuje. Posle relativno slabe sezone u Realu ovo je reafiramcija Davora Sukera. Sada ponude pljuste? - Rekao sam da cu na sampionatu sveta postici nekoliko golova i ispunio sam. Reako sam i da zelim da ostanem u Realu i ispunicu. Ne idem nigde iz Madrida . Da li si se cuo sa Mijatovicem? - Jos nisam, spavao sam do podne. Cucemo se tokom popodneva.

V. S.

#Ocekuje se odgovor jugoslovenske strane ~HRVATSKI MINISTAR ODBRANE NAJAVIO DEMILITARIZACIJU GRANICNE LINIJE NA PREVLACI ^Ocekuje se odgovor jugoslovenske strane Dubrovnik, Beta. - Hrvatski ministar obrane Andrija Hebrang izjavio je da Pravlaka ne spada u takozvana sporna teritorijalna podrucja, jer je to hrvatsko podrucje, sto je potvrdio i Savet bezbednosti UN. U izjavi zagrebackom “Vecernjem listu", Hebrang je istakao da Hrvatska zeli potpunu sigurnost na ovom podrucju kako bi se omogucio normalan razvoj tog dela zemlje u privrednom, turistickom i svakom drugom smislu. “Zato smo krenuli s inicijativom da se napravi demilitarizacija granicne linije na Prevlaci s obe strane, na nacin koji nece nimalo ugroziti granicu i suverenitet hrvatske drzave, ali ce omoguciti normalnu komunikaciju medju ljudima, sto su prihvatile i UN", rekao je Hebrang. Hrvatski ministar odbrane je naglasio da se ceka na odgovor jugoslovenske strane i izrazio verovanje da ce se dogovor po pitanju Prevlake postici u roku od sest meseci.