#Sankcije protiv Beograda zbog represija na Kosovu ~PREPORUKA PARLAMENTARNE SKUPSTINE OEBS ^Sankcije protiv Beograda zbog represija na Kosovu

U rezoluciji, cijem se usvajanju ostro protivila Rusija, osudjuje se politika vojne represije nad albanskim stanovnistvom i zahteva okoncanje operacija protiv civilnog stanovnistva

Kopenhagen, FoNet. - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pozvala je juce SAD i Evropsku uniju da, zbog “represivnih akcija" na Kosovu, uvedu ekonomske sankcije Beogradu. Kako javlja AFP, u rezoluciji Parlamentarna skupstina OEBS-a osudjuje se, kako se navodi, “politika vojne represije od strane beogradskog rezima protiv albanskog stanovnistva na Kosovu, ukljucujuci bombardovanje i unistavanje sela". U rezoluciji se pozivaju “EU, SAD i druge zemlje koje su u poziciji da to ucine, da nametnu siroke i efikasne sankcije protiv SR Jugoslavije, sve dok ne okonca represiju na Kosovu". Takodje se poziva na “hitno povlacenje specijalnih srpskih policijskih jedinica, okoncanje operacija protiv civilnog stanovnistva, kao i stalni, neograniceni pristup humanirtarnih organizacija Kosovu". U dokumentu se kaze da bi NATO, pod uslovom da ima ovlascenje Saveta bezbednosti UN, kako se naglasava, “mogao da preduzme vojne mere da bi okoncao agresiju i obezbedio zastitu Kosova i njegovih suseda". Tom stavu se usprotivila delegacija Rusije. U gestu koji se, kako navodi AFP, moze protimaciti kao ustupak ruskoj delegaciji, OEBS takodje poziva sve druge zemlje da ukinu finansijsku podrsku i snabdevanje oruzjem i drugim sredstvima kosovskih Albanaca, odnosno ne podrzavaju teroristicke aktivnosti. Poslanici Parlamentarne skupstine su takodje odbacili zahtev za potpunom nezavisnoscu Kosova, zalozivsi se za teritorijalni integritet SRJ. #Granatirana sela oko Peci ~KRIS JANOVSKI, PORTPAROL UNHCR ^Granatirana sela oko Peci Zeneva, FoNet. - Kosovski Albanci izbegli u severnu Albaniju rekli su predstavnicima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) da su sela oko Peci izlozena snaznom granatiranju, pred kojim je pobeglo oko 300 ljudi. Kako javlja Rojters, portparol UNHCR Kris Janovski izjavio je juce da su se prvobitni izvestaji o tome da je sama Pec izlozena vatri ispostavili kao netacni. Do konfuzije u pogledu lokacije napada i njegovog trajanja, doslo je na osnovu informacija cii izvor je bila grupa od od 14 izbeglica, od kojih su cetvoro imali rane od metka. U grupi je bilo i troje dece. “Mislim da je prvobitni izvestaj bio pogresan, mozda je bio ishitren. Nasa kancelarija u Bajram Curiju u severnoj Albaniji rekla je da su te izbeglice stigle iz Peci. Tamosnja sela su izlozena vatri. U nasem originalnom izvestaju se kaze da je grad izlozen vatri, a sada je izvesnije da su to sela oko Peci", rekao je Janovski. Prema njegovim recima, UNHCR i dalje stoji iza tvrdnje da je nekoliko stotina ljudi pobeglo pred napadima. “Na ljude koji su se kretali duz granice otvarana je vatra i pucano iz masinki. Samo mali broj je uspeo da predje granicu", rekao je Janovski. On je takodje istakao da se ne zna da li je nocasnje granatiranje nastavljeno i tokom danasnjeg dana. #Utvrdjen Nacrt ugovora o Prevlaci ~SAOPSTENJE SA SEDNICE SAVEZNE VLADE ^Utvrdjen Nacrt ugovora o Prevlaci Beograd, FoNet. - Savezna vlada je utvrdila Nacrt ugovora izmedju Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o trajnom resavanju spornog teritorijalnog pitanja Prevlake. Nacrt je, kako je juce saopsteno, prethodno usaglasen na nivou nadleznih saveznih resora i sa Vladom Republike Crne Gore. Nacrt je upucen hrvatskoj strani i sa njime je upoznat Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. “Nacrt ugovora predstavlja kontinuitet konstruktivne politike SRJ da se sva sporna pitanja resavaju mirnim putem na bazi principa pravicnosti, dobrosusedstva i jednakog uvazavanja interesa zemalja, polazeci od opstih pravila medjunarodnog prava o povlacenju granica i posebno od vrsenja efektivne jurisdikcije na kopnu i moru", kaze se u saopstenju sa danasnje sednice vlade. Takodje se navodi da Savezna vlada izrazava uverenje da ce postizanje pravicnog i obostrano prihvatljivog resenja spornog teritorijalnog pitanja Prevlake doprineti unapredjenju ukupnih jugoslovensko-hrvatskih odnosa, stabilnosti i ekonomskom razvoju u regionu. stenju.

M. V.

#Danas prvi deo aprilske penzije ~ ^Danas prvi deo aprilske penzije
Sah za smirenje do isplate penzija:
Juce u Tasmajdanskom parku
Foto: N. Stojanovic
Beograd. - Isplata prvog dela aprilskih penzija u Srbiji pocinje danas. U jucerasnjem saopstenju Republickog penzionog fonda navodi se da je Vlada Srbije obezbedila iz Fonda za razvoj dodatna sredstva za ovu isplatu, koja je za 10,3 odsto uvecana u odnosu na prethodnu. Prosecan iznos na ceku je 589 dinara. U jucerasnjem saopstenju Ministarstva za informacije se istice da je Vlada Srbije na juce odrzanoj sednici razmotrila informaciju o problematici isplate penzija. Na sednici, kojom je predsedavao Mirko Marjanovic, Vlada je usvojila mere kojima su, angazovanjem Fonda za razvoj, obezbedjena dopunska sredstva, cime se omogucava isplata penzija iz realnih izvora. Vlada je zaduzila resorna ministarstva da odmah zapocnu sa sprovodjenjem mera kojima se obezbedjuje uskladjivanje prihoda i rashoda Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, navodi se u saopstenju.

M. V.

#Odrzan sastanak Jugoslovensko-hrvatske komisije ~KAKO DO NORMALIZACIJE ODNOSA ^Odrzan sastanak Jugoslovensko-hrvatske komisije Beograd, Beta. - U Beogradu je danas odrzan juce Jugoslovensko-hrvatske komisije za sprovodjenje clana 7. Sporazuma o normalizaciji odnosa SR Jugoslavije i Republike Hrvatske. Sastankom je predsedavao pomocnik ministra pravde u Saveznoj vladi i sef jugoslovenskog dela Komisije Radivoj Rajakovic, a hrvatsku delegaciju je predvodio predstojnik Ureda za projekt sukcesije bivse SFRJ Bozo Marendic, navodi se u saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje. Na sastanku su razmotrena pitanja u vezi sa procesom povratka izbeglih, prognanih i raseljenih lica. Zajednicki je konstatovano da se proces povratka pozitivno odvija u skladu sa vec potpisanim Protokolom o proceduri organizovanog povratka. U saopstenju se navodi da su tokom sastanka razmenjene informacije o radu Sluzbe za zastitu imovine i Agencije za posredovanje u prometu odredjenim nekretninama, kao i podaci i do sada ostvarenim kupoprodajama nepokretnosti fizickih lica. Na sastanku komisije bilo je i reci o imovinskim pitanjima pravnih lica. Hrvatska strana je urucila predlog nacrta sporazuma o naknadi stete za unistenu, ostecenu i nestalu imovinu. Sledeci sastanak Jugoslovensko-hrvatske komisije najavljen je za prvu polovinu septembra u Zagrebu, navodi se u saopstenju. #Skroman prijem bez predstavnika drugih verskih konfesija ~PATRIJARH ODLIKOVAN ORDENOM SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG ^Skroman prijem bez predstavnika drugih verskih konfesija

Pre partijarha ruski orden “za cuvanje pravoslavlja" dobio Radovan Karadzic kao “brat po veri i krvi"

Patrijarh Pavle i predsednik ruske Federacije
"Sveti Andrej Prvozvani" Aleksandar
Meljnik u Patrijarsiji u Beogradu
Patrijarh srpski gospodin Pavle odlikovan je ordenom, lentom i ikonom Svetog apostola Andreja Prvozvanog koje mu je, na svecanosti u Patrijarsiji u Beogradu urucio predsednik ruske fondacije Andreja Prvozvanog Aleksandar Meljnik. Ova priznanja su, kako je objasnio gost iz Rusije, “dobijale licnosti koje su cuvale veru pravoslavnu u svetu i na Balkanu". “Svesni smo da je ovo vreme na Balkanu vreme iskusenja, rata i stradanja i zato smo dosli da Vam, po blagoslovu i volji patrijarha moskovskog Aleksija Drugog urucimo ovaj orden", rekao je Aleksandar Meljnik na svecanosti u Patrijarsiji. Zahvaljujuci se na priznanju patrijarh Pavle je podsetio na tradicionalnu povezanost srpskog i ruskog naroda i istakao: “Molimo se Gospodu i svetim apostolima da sacuva ruski narod i sve narode dobre volje od nevolja koje su snasle nas narod poslednjih godina". Fondacija Andreja Prvozvanog je nedrzavna organizacija, a orden za cuvanje pravoslavne vere osnovao je jos pre 300 godina car Petar Veliki. Medju dobitnicima tog priznanja bio je i kralj Petar Karadjordjevic. Prema recima predstavnika Podvorja moskovske patrijarsije u Beogradu oca Vitalija Tarasjeva, koji je bio u pratnji gostiju iz Rusije, ovim ordenom je u novije vreme, a pre patrijarha Pavla, odlikovan i, kako je rekao “nas brat po veri i krvi - Radovan Karadzic (1993. godine)". Brojni novinari i fotoreporteri na prijemu su mogli da primete da, za razliku od slicnih svecanosti u Patrijarsiji, ovog puta nije bilo predstavnika drugih verskih konfesija, diplomatskog kora kao i drugih licnosti iz kulturnog i javnog zivota. U Patrijarsiji je bio princ Tomislav Karadjordjevic, akademik Dejan Medakovic, direktor beogradskog Sajma Sinisa Zaric i predstavnici porodice Karic. Oni koji poznaju patrijarha Pavla znaju za njegovu skromnost pa se, mozda time moze protumaciti relativno mali broj zvanica i skromna svecanost.

J. Kocijan

#Zahtev da se ukine prinudna uprava ~PISMO KOALICIJE “LISTE ZA SANDZAK" PREDSEDNICIMA SRBIJE, VLADE I REPUBLICKE SKUPSTINE ^Zahtev da se ukine prinudna uprava Novi Pazar, Beta. - Koalicija “Lista za Sandzak" Sulejmana Ugljanina zatrazila je juce od vlasti u Srbiji da ukinu prinudnu upravu u Novom Pazaru koja je u tom gradu uvedena pre tacno godinu dana. U pismu predsednicima Srbije i Vlade i Skupstine Srbije - Milanu Milutinovicu, Mirku Marjanovicu i Draganu Tomicu, koalicija “Lista za Sandzak" je zatrazila stavljanje van snage odluke Vlade Srbije od 10. jula prosle godine o obrazovanju Opstinskog veca opstine Novi Pazar. “Lista za Sandzak" je tu odluku ponovo ocenila kao “protivustavnu i protivzakonitu" i istakla da je ona “direktno ugrozila dalji razvoj demokratije". “Tom odlukom je istog dana suspendovana, odnosno de fakto raspustena legalna, na visestranackim izborima izabrana Skupstina opstina. Tim cinom je bez ikakvog povoda i bez ijednog valjanog razloga pogazena izborna volja gradjana Novog Pazara izrazena na izborima 3. novembra 1996. godine", navodi se u pismu. Istice se takodje da je neprihvatljivo da vlast vrse oni koji nisu dobili poverenje gradjana i navodi da je koalicija “Lista za Sandzak" na lokalnim izborima 1996. godine osvojila 33 od ukupno 47 odbornicka mesta u Skupstini opstine Novi Pazar. “Lista za Sandzak" je pozvala najvise funkcionere Srbije da omoguce legalno izabranim predstavnicima gradjana Novog Pazara da u skladu sa izbornim rezultatom nastave rad. “Time bi sa vase strane pruzili doprinos vladavini prava, izgradnji poverenja i razvoju demokratije", navodi se u pismu Milutinovicu, Marjanovicu i Tomicu. #Hil dobio mandant Kontakt grupe za posrednicku misiju ~AMERICKI STEJT DIPARTMENT ^Hil dobio mandant Kontakt grupe za posrednicku misiju Vasington, FoNet. - Americki ambasador u Skoplju, Kristofer Hil, dobio je mandat na sastanku Kontakt grupe u Bonu da ubuduce u ime svih medjunarodnih posrednika vodi akciju koju je do sada obavljao samo za racun diplomatije SAD. Kako je tim povodom nagovesteno u Stejt dipartmentu, ambasador Hil nastavice da (kao i do sada) putuje na relaciji izmedju Pristine i Beograda, s tim sto ce mu neposredno zaduzenje biti da isposluje saglasnost srpske i albanske strane za pregovore o principima na kojima bi pocivali temelji jedne prilicno siroke autonomije Kosova u okviru Jugoslavije. “Kristofer Hil ne nosi nikakav konacni plan za uspostavljanje samouprave na Kosovu, vec, naprotiv, samo predloge o osnovnim principima tog plana, oko kojih su se usaglasili predstavnici Kontakt grupe na sastanku u Bonu", izjavio je preksinoc jedan visoki predstavnik Stejt dipartmenta. On je napomenuo da ce za medjunarodnu zajednicu biti prihvatljivo svako resenje za sadasnju krizu na Kosovu do kojeg se sporazumno bude bilo doslo u ocekivanim, bliskim pregovorima srpske i albanske strane. U Vasingtonu se, inace, ukazuje da, s obzirom na okolnosti, sastanak Kontakt grupe u Bonu aopsolutno dobija prelaznu ocenu. #Gligorov: Protiv invazije na Kosovo sa teritorije Makedonije ~IZJAVA KIRE GLIGOROVA SKOPSKOM "DNEVNIKU" ^Protiv invazije na Kosovo sa teritorije Makedonije Skoplje, Beta. - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov izjavio je da je protiv planova za eventualnu vojnu intervenciju NATO na Kosovu sa teritorije njegove zemlje. "Jedno je da snage NATO dodju u Makedoniju da nadgledaju i da sprece sverc oruzja ili boraca takozvane Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Makedonija to pozdravlja. Ali, ukoliko je odluka NATO da dodju ovde, da donesu oruzje i odavde vrse invaziju na Kosovo, onda je to druga stvar", rekao je Gligorov u intervjuu za danasnji broj skopskog lista "Dnevnik". On je dodao da se iz tih razloga suprotstavio nameri da se "demonstrira sila" na vojnom poligonu i bazi Krivolak, u Makedoniji. Gligorov je u intervjuu za "Dnevnik" jos rekao i da se i za vreme ovog i za vreme prethodnog predsednickog mandata osecao kao predsednik svih gradjana Makedonije, a ne, kako se govori, kao "najskuplja" investicija vladajuce stranke. On je rekao i da ne namerava da ucestvuje u kampanji svoje partije, Socijaldemokratskog saveza, za predstojece parlamentarne izbore. "Za godinu dana ja odlazim. Doci ce drugi. Ja nemam tajnog naslednika i nemam nikakve ambicije da se mesam i odredjujem ko treba da dodje na moje mesto", rekao je Gligorov. #Drljevic: Na jesen treba ocekivati potres ~SLAVKO DRLJEVIC, POTPREDSEDNIK VLADE CRNE GORE ^Na jesen treba ocekivati potres

Ako ekonomske sankcije potraju imacemo zaista dva odvojena sistema u jugoslovenskoj federaciji, smatra Drljevic

Beograd. - Crna Gora nema nikakve kontakte sa Saveznom vladom iako nam oni uredno salju materijale - izujavio je Slavko Drljevic, potpredsednik Vlade Crne Gore, i direktor Hipotekarne banke iz Podgorice, koji je juce bio gost Letnje ekonomske skole Grupe nezavisnih ekonomista G 17. On je rekao da je upoznat da je bilo kontakata izmedju Slobodana Milosevica i Mila Djukanovica, ali da nema inforamcija da je postignuta bilo kakva nagodba. - Svako ko misli da se sa Crnom Gorom moze razgovarati sa pozicije sile, grdno se prevario - rekao je Drljevic. Povodom upravo zavrsenog upada u platni sistem, koji se dogodio prosle nedelje, Drljevic je rekao da je NBJ i do sada, a i sada, galantno dozvoljava autonomne tokove novca kroz minusna stanja banaka i Postanske stedionice bez kazni za one koji su emitovali novac bez pokrica. On je takodje rekao da veruje da ce se takva politika upada u platni sistem nastaviti, jer penzionerima u Srbiji se duguju visemesecne prinadleznosti a i na ostalim sektorima je situacija na ivici pucanja. - Mozda cemo leto nekako i pregurati, ali s jeseni treba ocekivati potres - rekao je Drljevic. Na pitanje da li ce posle uvodjenja sankcija koje se odnose fakticki samo na Srbiju crnogorske banke raditi platni promet s inostranstvom i za srpske klijente, on je rekao da su diplomate ostavile na savesti Vlade CG kako ce se ponasati, ali da je zalog suvise velik da bi vlada proigrala poverenje sveta. On je potvrdio rekao da ce se Hipotekarna banka truditi da izadje u susret klijentima iz Srbije koji su istovremeno i akcionari Hipotekarne banke i kojih je oko 40 odsto. Drljevic j, medjutim, rekao da ce posle uvodjenja polovicnih sankcija, morati da se promeni odnos banaka Crne Gore prema NBJ, jer nije logicno da Narodna banka koja je pod sankcijama overava dokumentaciju crnogorskih banaka koje nisu pod sankcijama zaposlove s inostranstvom. - Nadam se da ce ove sankcije veoma kratko potrajati jer u suprotnom cemo imati zaista dva potpuno odvojena sistema u jednoj zemlji.

T. Jakobi

#Zaplenjena velika kolicina oruzja i municije ~NOVI SUKOBI GRANICARA I NAORUZANIH ALBANACA ^Zaplenjena velika kolicina oruzja i municije Pristina, Beta. - Jugoslovenski granicari sprecili su tokom pretprosle noci vece grupe naoruzanih Albanaca da iz Albanije u Jugoslaviju unesu oruzje i municiju, i tom prilikom je doslo do vise oruzanih sukoba, saopstio je juce pristinski Media centar Udruzenja novinara Srbije. Kako se navodi u saopstenju, dva Albanca su poginula juce rano ujutro u blizini Vrbnice, zapadno od Prizrena, kada je veca grupa naoruzanih Albanaca prilikom pokusaja da ilegalno predje granicu otvorila vatru na granicare, koji su uzvratili. Tom prilikom zaplenjena je veca kolicina oruzja i municije. U blizini sela Kosare, preksinoc oko 21.30 doslo je do sukoba kada su granicari presreli grupu od oko 30 Albanaca koji su iz Albanije u Jugoslaviju pokusali da unesu vecu kolicinu oruzja. Media centar prenosi i da su opstinske vlasti u Djakovici potvrdile da je sukob trajao do u osam sati juce ujutro i da medju naoruzanim Albancima ima vise poginulih i ranjenih, dok medju jugoslovenskim granicarima nije bilo povredjenih. Isti izvor na koji se poziva Media centar, tvrdi da su se ostali clanovi razbijene grupe povukli na teritoriju Albanije odakle snajperima gadjaju jugoslovenske granicare i ometaju sprovodjenje uvidjaja o incidentu. U saopstenju se dodaje da su oruzje i municija koju je ta grupa pokusala ilegalno da unese u Jugoslaviju bili natovareno na trideset konja. Media centar je saopstio i da je do oruzanog sukoba izmedju granicara i vece grupe naoruzanih Albanaca preksinoc doslo i kod Gorozupa, zapadno od Prizrena. Jugoslovenski granicari su otvorili vatru i naoruzani Albanci su se povukli na teritoriju Albanije, navodi Centar, ne precizirajuci da li je u tom sukobu bilo zrtava. {Ubijen 54-godisnji Albanac Pristina, Beta. - Kosovski informativni centar (KIC), blizak Demokratskom savezu Kosova, saopstio je juce da je policija ubila Ali Dibranija (54) iz okoline Glogovca. U saopstenju KIC se tvrdi da je Dibrani ubijen iz vatrenog oruzja dok je prolazio jednim putem pored njiva. U saopstenju se dodaje da je Dibrani bio radnik fabrike “Feronikl" iz Glogovca. } #Preuvelican broj pripadnika OVK ~VLADAN COLIC, PORTPAROL MINISTARSTVA UNUTRASNJIH POSLOVA SRBIJE ^Preuvelican broj pripadnika OVK Beograd, Beta. - Portparol ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, pukovnik Vladan Colic, izjavio je juce da je broj pripadnika ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) "mnogo manji od broja koji se pominje u stranim i pojedinim domacim medijima". "Zna se broj bandita i terorista i on je daleko manji od onoga koji navode strani i pojedini domaci mediji", rekao je Colic na konferenciji za novinare. On je saopstio da su od pocetka godine na Kosovu i Metohiji zabelezena 663 teroristicka napada, od cega 262 na objekte i pripadnike MUP-a. Portparol MUP je jos rekao da ce policija "jos energicnije" nastaviti sa "suzbijanjem terorizma" na Kosovu i Metohiji. #Kinkel trazi saglasnost za vojnu intervenciju na Kosovu ~DANAS U MOSKVI SUSRET RUSKOG I NEMACKOG SEFA DIPLOMATIJE ^Kinkel trazi saglasnost za vojnu intervenciju na Kosovu Bon, FoNet. - Nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel pokusace da ubedi Rusiju da prestane da se protivi mogucoj vojnoj intervenciji na Kosovu prilikom svoje danasnje posete Moskvi, javlja Rojters. U izjavi jednoj nemackoj radio stanici, Kinkel je juce rekao da se konflikt izmedju srpskih snaga bezbednosti i naoruzanih grupa Albanaca pogorsao. On je istakao da bi vojna intervencija bila upotrebljena samo kao poslednje sredstvo i da bi bila nemoguca bez mandata Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN). Kinkel je rekao da ce traziti odobrenje Moskve za mandat UN koji bi dozvolio medjunarodnim mirovnim snagama da udju na teritoriju kao zastitne snage, bez potrebe pristanka Beograda. "NATO sada ne moze da intervenise zato sto je to unutrasnje pitanje Beograda, jer nam treba mandat", a Rusija kao najvaznije istice da je jos moguce naci politicko resenje, rekao je Kinkel radiju Dojclandfunk. "Tu moramo ostvariti veci uticaj. Nije poenta da konstanto govorimo kako NATO mora da intervenise ako nemamo odobrenje za to", dodao je on. "Voleo bih kad bi bilo moguce da imamo mandat u skladu sa Glavom sedam Povelje UN. Onda bi situacija izgledala jednostavnije. I u pravcu tog pitanja cu usmeriti svoje napore u Moskvi", najavio je nemacki sef diplomatije. Kinkelov sastanak sa ruskim ministrom inostranih poslova Jevgenijem Primakovim dolazi nakon apela politickih direktora Kontakt Grupe obema stranama na Kosovu da potraze mirno resenje krize. Sastanak Kinkela i Primakova prvobitno je trebalo da se odrzi u Nemackoj, ali je pomeren u Moskvu zbog obaveza ruskog ministra, saopstilo je nemacko Ministarstvo inostranih poslova. #Intervju: dr Svetolik Avramov, rektor Univerziteta u Novom Sadu ~INTERVJU: PROF. DR SVETOLIK AVRAMOV, REKTOR UNIVERZITETA U NOVOM SADU ^Nece biti ni politickih ni drugih cistki

Nemam nameru da proganjam kolege koje drugacije misle ili pripadaju drugim politickim opcijama

{Biografija Prof. dr Svetolik Avramovic jos kao gimnazijalac u Vrbasu (1965) dobija oktobarsku nagradu, a potom i za vreme studiranja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, koji je zavrsio sa prosecnom ocenom 9,25. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu specijalizirao je opstu hirurgiju, a magistrirao je iz oblasti eksperimentalne hirurgije krvnih sudova. U zdravstvu dr Avramov radi od 1974. godine, a na Medicinski fakultet dolazi godinu dana posle. Prvo kao asistent-pripravnik, pa asistent, zatim docent, vanredni profesor i od prosle godine kao redovni profesor. Na subspecijalizacijama i studijskim boravcima bio je na poznatim klinikama u Beogradu, Rijeci, Parizu, Cikagu, Rocesteru, Oslu, Orobru i Kuritibi. } - Ispricacu vam nesto: kada je svojevremeno biran dekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu od 25 katedri 23 su predlozile mene. Jedan od kolega je tada izjavio: sto se tice Avramova on je jedan od retkih, postenih ljudi na Fakultetu. Kasnije mi je isti kolega rekao da o meni u stvari nema podataka da sam neposten - zapocinje pricu profesor dr Svetolik Avramov, novi rektor Univerziteta u Novom Sadu i nastavlja: - Verujem da tako misle kolege i sa drugih fakulteta. S druge strane, profesionalne reference su mi takve da verujem da sam zasluzio mesto rektora Novosadskog univerziteta. Istini za volju ima jos mojih kolega koje zasluzuju ovo mesto. Tu je prevagu odnela moja politicka pripadnost, odnosno clanstvo u Jugoslovenskoj levici, koja me je i predlozila. Vlast je smenjiva i kada neke druge stranke budu o ovom mestu odlucivale, one ce postavljati svoje ljude. Ali verujem da ce i te stranke postavljati kompetentne i strucne ljude, bez obzira na njihove politicke orijentacije. Od gimnazijskih dana sam clan partije, pa me je verovatno to i opredelilo da udjem u levu koaliciju, gde cu ostati do kraja. To mi nije ni smetalo, ali ni pomagalo da budem jedan od boljih studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dajete pomalo smele izjave u javnosti, koje su vec protumacene buntovnim. Jedna od njih je i ona da, ukoliko su politicke partije zabranjene na univerzitetu, bice zabranjene za sve. Da li cete kao rektor ostati pri ovome? - Politickih organizacija na Univerzitetu nema, ali stranke imaju nesto sto se zove Univerzitetski komitet. Njihova delatnost ne moze se zabraniti. Oni nisu pri Univerzitetu u Novom Sadu, Beogradu, Nisu. Oni su organizacija univerzitetskih nastavnika koji su clanovi SPS-a, JUL-a, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije itd. Oni, nadam se, svi zele dobro Univerzitetu na kojem rade i tu nema sta da se brani. Univerzitet sam za sebe nije osnovao nikakvu politicku organizaciju, niti postoje takve namere. Ali ja nemam nameru da proganjam kolege koje drugacije misle ili pripadaju drugim politickim opcijama. Javnost je, takodje, bila zatecena vasom izjavom kada ste porucili da se varaju oni koji su vas predlozili ako misle da cete uraditi bilo sta sto se kosi sa vasim moralnim i profesionalnim kriterijumima. - Ko god me poznaje zna da iza tih reci stoji Svetolik Avramov. Nikada nisam ucestvovao ni u politickoj ni u bilo kakvoj drugoj cistki i toga nece biti na Univerzitetu. Nema razloga za to, ali cemo svi morati da radimo po zakonu. I ovim putem pozivam sve kolege da zdusno radimo na unapredjenju Novosadskog univerziteta za dobro svih - i studenata i nastavnika i zajednice uopste. Poslednjih meseci mnogo se govorilo o novom Zakonu o Univerzitetima. Mozete li ga prokomentarisati? - Ja nisam uopste strucnjak za pravo. Trenutno citam i kritike i Zakon. Posto sam po struci hirurg, nisam verziran u pravnim zavrzlamama, sta se kosi sa radnim odnosima i sta nije u redu u ovom ili onom clanu. Ni najbolje napisan zakon losi ljudi ne mogu sprovesti, a ne postoji ni neki drakonski zakon koji dobronamerni, druzeljubivi ljudi nece sprovesti na dobrobit svih. Finese ovog zakona ne mogu da komentarisem i ne bih bio spreman nigde da sednem sa nekim ekspertom i da o njemu raspravljam. Ja sam ovaj posao shvatio tako da sam prvi medju jednakima i zato cu se truditi da taj i takav zakon, koji ni u jednom svom delu nije nesto strasno, sprovodim. Primera radi, Naucno-nastavno vece je telo u kojem nije mocan ni rektor, ni prorektor, ni dekani. Cinice ga ljudi koji su izvan ovog upravljackog tela koje imenuje vlada. Ja cu biti prisutan sednicama NNV, ali moje ce biti da pripremim da ti ljudi slobodno odlucuju o svemu sto se tice autonomnog dela rada Univerziteta - nastavi, nauci, menjanju nastavnih programa... Kada govorimo o politici upisa onda ja moram da sprovodim vladine odluke kako se ne bi stvorila disproporcija izmedju kadrova koji dolaze i onih koji su potrebni u zemlji. Sto se tice imenovanja dekana koji ce odlucivati ko ostaje u radnom odnosu, mislim da je to shvaceno pogresno. Radi se o tome da ce postojati meritorne komisije koje ce sastavljati dekan, koje imaju naloge da one budu maksimalno kompetentne. Obicaj je bio da su kandidati koji se biraju u neka zvanja predlagali ljude, koji o njima treba da pisu referate, kolege koje su jako dobro poznavali. Svi su referati po pravilu bili pozitivni. Sto ne bi neko trece lice imenovalo pet eksperata da napisu referate pa da najboljeg dekan izabere. I ovaj dosadasnji zakon mogao se lako izigrati, jer ste sami sebi mogli da pisete referat i da sve sprovedete na, navodno, demokratski nacin. U stvari sve je “namesteno". Sada su stvoreni uslovi da se obrazuju meritorne strucne, a ne politicke komisije. One, po novom zakonu, daju samo strucnu ocenu, a ne predlog kojeg kandidata izabrati. Voleo bih da vidim da dekan drugacije postupi, odnosno zanemari strucnu ocenu komisije. Da li biste u takvom slucaju reagovali na Novosadskom univerzitetu i upotrebili svoj uticaj rektora? - Svakako da bih reagovao u takvim slucajevima. Mislim da izvestaj takve komisije ne bi smeo da bude ignorisan zarad nekih prijateljskih ili politickih veza. Tu nemam dilema. Da li biste bili spremni da podrzite autonomiju univerziteta kakvu, na primer, poznaje Grcka - gde samo uz dozvolu rektora sme da se udje na univerzitet? - Ne bih se slozio da policija upada na teritoriju univerziteta ukoliko bude nekih politickih ili drugih nemira. Medjutim, ukoliko bi njihov dolazak bio u vezi sa sprecavanjem kriminala onda i ne treba da me pitaju. Prvi cu biti za to. S druge strane, to sto neko lepi plakate, odrzava zborove, a ne remeti nastavu i zivot na univerzitetu tu policiji nema mesta ni da reaguje na tako nesto niti da trazi saglasnost rektora. Da li cete vise razgovarati sa studentima? Da li biste ignorisali njihove proteste kao sto su bili oni prosle godine? - Mislim da ni prosle godine ta komunikacija nije bila tako losa po onome sto sam ja cuo od kolega i studenata, jer i sam imam dva sina akademska gradjanina. Ipak, mislim da cemo morati da napredujemo i da stalno budemo u vezi sa studentima pa i onima sa razlicitim politickim opcijama. Ali nece biti separatnog rada, vec cemo primati sve grupe zajedno, da ne bi ispalo da sa bilo kime nesto radimo iza ledja onih drugih. Studenti ce u Upravnom odboru Univerziteta imati tri predstavnika, studenta prorektora i u drugim telima. Sve odluke cemo donositi zajedno. Ako ne budemo ostrasceni oko svega cemo moci da se dogovorimo.

Nenad Jovicevic

{Ona je dobrodosla Ovih dana govori se da je novi predavac na Univerzitetu u Novom Sadu dr Mira Markovic. Da li je to istina? - O tome nemam nikakvih vesti. Ali kada je rec o profesorki Markovic, mislim da izrazavam stav vecine kolektiva, ona je dobrodosla i kao strucnjak, a posebno kao osoba sa znatnim uticajem, koja bi i te kako pomogla napretku Novosadskog univerziteta. To u prvom redu zavisi od nje, ali ja cu biti spreman da i drugim kanalima porazgovaram sa njom, da vidim da li je ona na to spremna. Isto tako voleo bih i neke druge profesore, koji spadaju u grupu eksperata, da dovedem na nas univerzitet, ciji bi uticaj u zemlji i inostranstvu pomogao da budemo jos reprezentativniji. } #FELJTON (3) ~DESET GODINA “ANTIBIROKRATSKE REVOLUCIJE" (3) ^“Statisti nebeske Srbije" kao “uterivaci srpstva"

Momcima iz Nove Pazove treba verovati kada je u pitanju srpska heraldika i tradicionalna odeca, jer su se oni neposredno i na pravom mestu, statirajuci u filmu “Boj na Kosovu", upoznali sa nacionalnim kostimima, zastavama i grbovima. U stvari, glumeci jednog leta Srbe, sledeceg leta su zaista i postali Srbi...

Mirjana Kalinic

Treci po redu miting solidarnosti sa Srbima i Crnogorcima sa Kosova i Metohije odrzan je u Novoj Pazovi, sa vec prepoznatljivom scenografijom i rezijom. I na ovom mitingu, kao i na prethodna dva (u Novom Sadu i Pancevu) bili su prisutni neki ljudi, bez kojih se ovakva okupljanja vise nisu mogla ni zamisliti. Recimo, neizbezan je postao cuveni konobar iz Vrsca, Ilija Zivkovic. Novopazovacki miting je bio specifican po tome sto je tada u javnosti postala prepoznatljiva grupa ljudi iz ovog mesta, koji su organizovano isli na sve mitinge sirom Vojvodine. Sireci “patriotizam" s jednog kraja Vojvodine na drugi, pazovacki (profesionalni) mitingasi su nosili sa sobom slike Njegosa, Karadjordja, Svetog Save, Vuka Karadzica... i transparente na kojima je pisalo: “Samo sloga Srbina spasava", “Ne trazimo nista novo samo carstvo Dusanovo", “Dosta nam je crnog mraka, sto donese petokraka"... Miting u Pazovi je bio specifican i zbog toga sto ga je orgnizovao Socijalisticki savez (narod, dakle, nije samoinicijativno demonstrirao). Ali i po nekim, najblaze receno, nezeljenim tonovima i pojavama koje su tada imale sve karakteristike ekcesa. Naime, tada je prvi put javno napadnut, do tada neprikosnoveni, Josip Broz Tito. U stvari, umesto demokratske i otvorene rasprave o predstojecim promenama Ustava SR Srbije i podrske Srbima i Crnogorcima sa Kosova i Metohije, da istraju u borbi sa separatizmom i nacionalizmom, pojedinci su veoma zestoko napali tadasnje jugoslovensko, vojvodjansko i kosovsko rukovodstvo. Ali, krenimo redom. {Branitelj srpstva Pazovacki momci (ucesnici projekta "jedinstvena Srbija") vole za sebe da kazu da su bili uspesni mali privrednici, ali nisu bas svi bili. Neki su "stazirali" u Savezu komunista, jedan od njih je, cak, 1980. godine, kada je Tito umro, peske isao iz Stare Pazove u Beograd, "da se pokloni senima druga Tita". Ponesen osecanjima, napisao je i pesmu: "Na Dedinju kamen beli, ispred kojeg svi su stali da odaju duznu pocast, onom kog su postovali". Osam godina kasnije, pomenuti poeta postao je vatreni "branitelj srpstva". } Na platou ispred osnovne skole “Mladost" (sada “Rastko Nemanjic") pre deset godina (tacnije 12. avgusta 1988) odrzan je dvoipocasovni zbor na kojem je ucestvovalo nekoliko hiljada gradjana iz Nove i Stare Pazove, Vrsca, Panceva, Batajnice i drugih mesta, kao i dve cetvoroclane delegacije iz Kosova Polja i Gracanice. Prisutno je bilo i petnaestak ljudi sa Kosova koji su samoinicijativno dosli u Pazovu. Organizator skupa, Mesna konferencija SSRN Nova Pazova, predvidela je da se na “zboru gradjana" govori o aktuelnoj drustveno-politickoj situaciji povodom ustavnih promena SR Srbije. Ali, slucajno ili ne, tek, vojvodjansko, kosovsko i jugoslovensko rukovodstvo je bilo na dnevnom redu. Posle njih na red je dosao i Tito. Mada je Mirko Vasic iz Batajnice, koji je istupao sa takvim tezama, bio sprecen od strane organizatora da zavrsi svoj govor, njegove reci naisle su na podrsku prisutnih, iako ne svih. Pazovcani jos pamte istupanje jednog penzionisanog pukovnika koji je na sav glas vikao “ne dirajte Tita", sto su i televizijske kamere zabelezile. Izvestaci sa lica mesta pisali su tada da je miting ostavio mucan utisak, zbog “gusanja ko ce pre doci do mikrofona", potom, zbog toga sto su se govornici mucili da procitaju tekstove, sto je, po njima, bio znak da ih je neko drugi pisao, i zbog euforicne atmosfere koja je vladala. Njihov komentar je bio da se “raspaljene strasti tesko mogu kontrolisati i da, pored zelje da se to izbegne, jednonacionalna okupljanja Srba po Vojvodini sve vise poprimaju nacionalisticki karakter". Medjutim, ucesnici na tom zboru nisu razmisljali tako, vec ovako: “Sednica najviseg partijskog foruma (Centralni komitet SKJ, prim. a.) ocekivana je sa ogromnim nestrpljenjem, a ona je pokazala da nema istinskog jedinstva, da je CK SKJ opterecen federalizmom i frakcionastvom, da njegovi clanovi istupaju sa stavovima nacional-birokratskih, a ne kroz prizmu jugoslovenskih interesa", rekao je tada Nikola Milas, u to vreme sekretar MK SSRN. Po Milasu, to je bio razlog “zasto kosovska drama toliko dugo traje"?! {Ko je sve branio Tita i njegovu licnost U trenutku kada je jedan covek iz Batajnice, koji se predstavio kao metalski radnik, verbalno napao Josipa Broza Tita, prvi je reagovao Dane Oljaca, borac iz Nove Pazove. On se, iako u godinama, brzo probio do govornice i oteo mikrofon od onih koji su zeleli da taj covek nastavi da govori. Oljaca ga je bukvalno odgurnuo sa podijuma. "Sa Titom sam se borio zajedno na Sutjesci, gde sam i ranjen, i ne dozvoljam da iko kalja njegovu licnost", objasnio je svoj postupak Dane Oljaca. Mnogima je tada bio smesan, a nekima cak i simpatican gest penzionera Djordja Rankovica koji se dovezao biciklom u centar grada, neposredno pred pocetak zbora i poceo da vice: "Ne dirajte mi vojvodjanski narod, ne dirajte mi vojvodjansko rukovodstvo. Ne dirajte mi Duleta, ne dirajte mi generala Matica." Znatizeljnim novinarima, Djordje Rankovic (sada vec pokojni) objasnjavao je svoj postupak: "Nisam za to da se ovakvim mitinzima resavaju i teskoce Srba i Crnogoraca. Njima treba pomoci, ali ne ovako." Po njemu, "sacica neradnika je obrukala mitingom Novu Pazovu". } Dotle je Srbislav Knezevic isticao da delegati CK SKJ ne zele da cuju glas naroda. “Na ovim i drugim zborovima, ako bude potrebno, bicemo dovoljno glasni da nas cuju". Njegove reci propracene su uzvicima, “Idemo na Kosovo" i “Kosovo je Srbija"... A clan Predsednistva MK SSRN Slobodan Mitrovic je zahtevao da Konferencija Saveza komunista Srbije preuzme statutarna ovlascenja kongresa komunista Srbije i da se rascisti sa “separatistima, oportunistima kompromiserima i razbijacima jedinstvene Srbije". Rec je, tada, dobio i Mirko Jovic, u to vreme manje poznat siroj javnosti, koji je rekao: “Nase kolonisticke porodice prosle su tri-cetri republike i to nam daje pravo da govorimo. Zbog kapa i slika Vuka i Njegosa, koje nosimo, nazivaju nas srpskim nacionalistima. Mi ih nosimo da vojvodjanskom rukovodstvu pokazemo da su nase kape iste kao kape ljudi sa Kosova". Jovic je tada imao crnogorsku kapu na glavi. Kasnije, kada je postao lider stranke SNO, objasnjavao je novinarima “da te kape pogresno nazivaju crnogorskim, i da su to, zapravo, kosovske kape, koje se nose zbog zalosti za izgubljenim Kosovom"... Mozda momcima iz Nove Pazove treba verovati kada je u pitanju srpska heraldika i tradicionalna odeca, jer su se oni neposredno i na pravom mestu upoznali sa bogatstvom nacionalnih kostima, zastava i grbova. Bilo je to na snimanju filma Zdravka Sotre “Boj na Kosovu", u kojem su bili statisti. U stvari, glumeci jednog leta Srbe, zaista su sledeceg leta i postali Srbi... i to profesionalni Srbi. O tome kako je Mirko Jovic postao lider, tj. kako su se “statisti nebeske Srbije" i “srpski Obilici", kako su ih zvali patriotsko orijentisani novinari, ukljucili u projekat koji je kasnije postao poznat kao “oj, Srbijo iz tri dela, uskoro ces biti cela", postoje razlicite verzije. Prva verzija glasi ovako: SDB-momci su pre Jovica ponudili “posao" oko organizovanja mitinga i “uterivanja srpstva", jednom drugom Pazovcaninu, ali im se on zahvalio u stilu “jednom radis za SDB, uvek radis za SDB". Navodno, kaze se dalje u ovoj prici, covek je bio kaznjen, nije mogao nigde da se zaposli godinama. Problem je jedino u tome sto niko ovde ne zna ko je taj covek. Druga verzija je pateticna, sve je pocelo u kaficu “Holivud" kultnom mestu gde su se okupljali nacionalno orijentisani momci. Pao im je kako su kasnije objasnjavali, mrak na oci kada su gledali izvestaj TV Novi Sad o dolasku Srba i Crnogoraca u ovaj grad. “Docekuje ih sanitarni kordon policije. Izmedju uniformi probijaju se ruke koje braci sa Kosova pruzaju tetrapak sokove (posto, navodno, vode nije bilo). Kolona Srba sa Kosova skandira, ’pustite nam bracu’. Zena sa prozora novogradnje place"... Posle takve scene niko nije mogao da ostane ravnodusan i tu su se prelomili. Tu verziju i danas vole da pricaju realizatori projekta “jedinstvene Srbije". Medjutim, dobro upuceni kazu da se za pazovacku grupu znalo vise od godinu dana, pre nego sto su poceli da mitinguju. U policiji su bili registrovani kao nacionalisti, kasnije su im organizatori samo podelili zadatke. Za sve to bio je zaduzen Petar Gracanin, tadasnji ministar unutrasnjih poslova, tvrde dobro upuceni. Opstinsko rukovodstvo na cijem celu je tada bio Jugoslav Kostic osudilo je miting u Novoj Pazovi kao neprimeren. Medjutim, Kostic se vrlo brzo prestrojio u hodu, pa je od autonomasa (zarad ostanka na funkciji) postao prvoborac za jedinstvenu Srbiju.... Jedina zrtva “dogadjanja naroda" bio je Petar Radivojevic, bivsi direktor i glavni i odgovorni urednik Radio Stare Pazove. Stradao je zbog svog komentara u “Nedeljnim novostima". On je ucesnike zbora u Novoj Pazovi nazvao “bulumentom, koja nicemu ne sluzi, sem da mitinguje". Za njega to je bio “neprilican ulicni zbor u kojem se mesno rukovodstvo igralo demokratije". Smenjen je po hitnom postupku, ubrzo je i umro. Njegovi prijatelji su govorili da nikada nije preboleo smenjivanje... Sutra: Kadrovsko ciscenje u TV Novi Sad {“Srpski Obilici" su se obogatili Sireci patriotizam s jednog kraja zemlje na drugi, posto su emigrantski krugovi izdasno placali za dovrsenje njihovog nedosanjanog nacionalnog sna, neki “srpski Obilici" su se obogatili. Prvi je za tu rabotu optuzen Mirko Jovic. Njegovi bivsi sledbenici optuzivali su ga, da je profitirao na patriotizmu. Kazu da se “patriotizam" jedino isplatio Mirku, ostali su pukli nacisto... “Svi smo goli ko pistolji, dok on zivi sa porodicom na Dedinju, vozi luksuzne automobile i nosi skupu odecu", kazu njegovi nekadasnji sledbenici. Sta su, zapravo, dobili ucesnici igre zvane “jedinstvena Srbija" najbolje govore reci Bude Dajevica, clana koalicije “Preporod" iz Crne Gore. Naime, on je na jednom skupu u Novoj Pazovi pre godinu dana rekao: “Od cele nase nacionalne euforije koja se bazirala na srpstvu i Srbinu, prvi rezultat je bio da se Srbin vise ne pominje u Ustavu, jer smo postali gradjanska drzava. Drugi rezultat su izginuli i osakaceni." } #Amerika i Kosovo (9) ~RASPRAVA U POTKOMITETU ZA EVROPSKE POSLOVE KOMITETA ZA SPOLJNE POSLOVE AMERICKOG SENATA (9) ^Civilne zrtve u Beogradu i njegovoj okolini

Armija je jedini element srpskog nacionalizma koji je zadrzao nesto atraktivnosti, smatra senator Bajedn, dok Maton Abramovic veruje da ce razvoj dogadjaja sve vise voditi Velikoj Albaniji

Bajden: Upravo tako. Mislim da je to jedan od razloga zasto OVK radi to sto radi. Ali, nezavisnost Kosova bi nas u ovom trenutku, pod ovim okolnostima, mogla dovesti u poziciju u kojoj govorimo o Velikoj Albaniji, koja bi, kada govorimo o stabilizaciji regiona, imala znacajan uticaj na njegovu destabilizaciju. Znacajni vazdusni udari na Srbiju su nesto sasvim drugacije od onog sto su bili u Bosni, jer imamo poslaa sa mnogo sofisticiranijom vojnom silom. I mislim da bi predsednik morao da kaze, a ja kazem sada, sugerisuci da to treba da zadrzimo kao jednu od mogucnosti, i da ce verovatno biti kolateralne stete na strani americkih snaga koje bi u to bile ukljucene - to ne bi proslo bez gubitaka, to ne bi bilo bezbolno - i drugo, zato sto bi smo najpre morali da suzbijemo njihov sistem protivvazdusne odbrane, sto cini verovatnim kolateralne civilne zrtve na tlu Srbije, jer bismo morali da ciljamo oblasti u blizini Beograda i u samom Beogradu. Zato sugerisem da, ako sve drugo propadne, treba to da uradimo. Ali zelim da budem otvoren oko toga da sugerisanjem ovakvog resenja ne kazem da ce ono biti bezbolno. Da li ste jos uvek spremni da podrzite, ako sve drugo propadne, upotrebu znajacajne vazdusne sile, znajuci ono sto ljudi iz nase avijacije kazu - a ja im verujem - da bi verovatno bilo i kolateralne stete i gubitka americkih zivota, zivota americkih pilota? [ Jedan od mojih kolegama me je pogledao i rekao: "OK, Dzo. Mozda si u pravu. Tvoji argumenti deluju logicno. Ali mozes li da mi garantujes da nijedan Amerikanac nece poginuti?" ] Abramovic: Ocito da, kao ni vi, ni ja ne bih to zeleo da vidim. Ali verujem da su ulozi toliko veliki - ne mogu osporiti ono sto ste rekli o razlikama izmedju bombardovanja Srbije i bombardovanja u Bosni - da ako ga ne nateramo da pristane na ono sto smatram nezamenljivim zahtevima, imamo dva izbora, od kojih se za jedan moramo odluciti. Jedan je da primenimo vazdusne udare, a drugi je da ga potkopamo i podrzimo OVK. Moramo da uradimo ili jednu od te dve stvari, ili obe. Bajden: Da. Jedna od dobrih vesti je to sto se premijer Nano, premijer Albanije, drzi veoma odgovorno. Zapravo, on je upravo istupio sa stavom da Kosovo postane republika u sastavu Jugoslavije, ali bez prava na otcepljenje. To je upravo ono za sta sam se ja ovde zalagao pre nedelju-dve. Ali, moja poenta je u ovome. Tako nesto ne nosi slutnju stvaranja Velike Albanije. Drugim recima, nemate slucaj da albanski premijer poziva OVK da, fakticki, postane deo Albanije, sto je, smatram, od znacajne pomoci u bavljenju onim sto je, i golim okom se vidi, veoma tezak za resavanje. Tu nema dobrih odgovora. {Da je Milosevic premijer Albanije... Bajden: Kad bi Milosevic bio premijer Albanije, on bi odmah trazio Veliku Albaniju. On bi trazio, znate, apelovao na nacionalisticka osecanja svih Albanaca u regionu, itd. Zato sam zeleo da istaknem, da ostane zabelezeno, da - iako sam kazao da je alternativa Velike Albanije takodje destabilizirajuca - to nije ono za sta se zalaze albanska vlada... } Abramovic: Pa, mislim da sto vise oklevamo, to je verovatniji razvoj koji ce voditi Velikoj Albaniji. Bajden: Da, to i ja mislim. Ali moja poenta je u tome da sam zadovoljan sto albanski premijer ima konstruktivnu ulogu u ovom momentu, kada bi lako mogao... Abramovic: Pozdravljam njegovu izjavu. Ali on, naravno, nema narocito jake pozicije. Bajden: Znam to. [ Ciljevi, cini mi se, moraju biit oni o kojima ste vi govorili. Jedna od stvari koje sam zapazio u pogledu Balkana jeste da, bez obzira o kojoj zemlji govorite, koliko god mali bio ratni plen, postoji velika zelja da se on zadrzi. ] Abramovic: A imate g. Berisu koji je prilicno... Bajden: Slazem se sa tim, i to je razlog zbog koga bih ponovo da naglasim svoju saglasnost sa vasom poentom da je pitanje vremena od esencijalnog znacaja, sto duze ovo bude trajalo. Dopustite da vam postavim i poslednje pitanje. Razlog da vas pitam nesto za sta je neko sugerisao da bi moglo biti previse tendenciozno pitanje, jeste to sto sa, se, kada smo 1994. u Komitetu za medjunarodne odnose imali debatu iza zatvorenih vrata o Bosni, nasao u zestokoj raspravi oko toga sta bi trebalo da ucinimo, o podizanju i udaru, o podizanju embarga i upotrebi vazdusne sile, i o prelasku Drine, ako je potrebno... Onda me je jedan od kolega pitao nesto sto je u centar paznje postavilo stvar koja me je mucila tokom citavog mog skolovanja na fakultetu i postdiplomskim studijama. A to zaista iskreno mislim. Eto mene, na mestu koje je lako mogao da zauzme Vanderberg, kao istaknuti clan Komiteta za medjunarodne odnose. A ja nikad nisam mogao da razumem kako smo propustili da nesto ucinimo tridesetih godina, suocavajuci se sa necim sto je bilo toliko ocigledno. A onda sam shvatio kako. I ne pravim se duhovitim kad to kazem. Jedan od mojih kolegama me je pogledao i rekao: “OK, Dzo. Mozda si u pravu. Tvoji argumenti deluju logicno. Ali mozes li da mi garantujes da nijedan Amerikanac nece poginuti?" Ne zelim da budem optuzen da o ovome nisam jasan od pocetka. Nikome se ne moze obecati - ne kazem da bi moje kolege to ucinile - da ce biti lako. Posle maja, cena upotrebe sile bi mogla biti visa, cak i ako bi u Srbiji bila upotrebljena samo vazdusna sila koja je bila primenjena u Bosni. Ciljevi, cini mi se, moraju biit oni o kojima ste vi govorili. Jedna od stvari koje sam zapazio u pogledu Balkana jeste da, bez obzira o kojoj zemlji govorite, koliko god mali bio ratni plen, postoji velika zelja da se on zadrzi. Tako da je moje pitanje kakvo je vase gledanje na stav o ozbiljnijim vazdusnim udarima na vojne ciljeve tokom jednog duzeg perioda. Jer, neki sugerisu da ce to samo obodriti i okupiti narod u Srbiji oko Milosevica, dok nam drugi kazu da je to jedina stvar koja ce privuci njegovu paznju, buduci da bi to moglo potkopati jedini element srpskog nacionalizma koji je zadrzao nesto od atraktivnosti, a to je armija. Da li imate stav o tome? Abramovic: Da, imam. A vi ste veoma dobro izrazili dilemu koja postoji. Dva su pogleda na to. Jedan je da bi to dovelo do toga da se srpski narod i srpska vojska okupe oko njega. Drugi je da ce to demonstrirati uzasnu dilemu pred koju je postavio svoju zemlju. Ispricacu vam jednu kratku pricu. Negde 1995. susreo sam se sa jednim veoma istaknutim srpskim politickim liderom, kako bih pokusao da od njega dobijem vidjenje onoga sto se desavalo onda kada je rat u bivsoj Jugoslaviji poceo. Rekao sam mu: “Recite mi, da vam je NATO 1992. godine" - a rec je o coveku koji je tokom citavog tog perioda bio veoma blizak Milosevicu - “poslao nedvosmislenu poruku, ili poceo da mobilise svoje snage, da li biste otpoceli ili nastavili rat?" Pogledao me i nasmejao se. I rekao: “Jeste li ludi? Zar mislite da smo zeleli rat sa NATO?" Eto, to je u osnovi moj pogled na ovo pitanje. Bajden: Kao i moj. Hvala vam, g. predsedavajuci. (Kraj) {Jugoslovenska vojska je prava Dopustite mi da budem precizniji oko toga. Jugoslovenska vojska je prava, ali ima ogranicene kapacitete i resurse, i ne moze ignorisati cinjenica da je znacajna snaga u poredjenju sa Bosnom. Zelim da - operisem pretpostavkom da je Milosevic politicki iscrpljen, iscedjen da njegova politika, koju po mom misljenju ne prihvata veliki broj gradjama Srbije, iako ne bismo smeli da previdimo da se Kosovo i Pristina doziljvljavaju kao kolevka srpske nacionalnosti, srpskog identiteta. Zato ne bi trebalo da se zavaravamo. Njegova politika nije opste prihvacena. Mislim da ako neki srpski oficir veruje da da je cena koja se mora platiti odrzavanje Miloseviceve politike takva da se rizikuje tesko osakacenje, da to onda stvara mogucnost pritiska na Milosevica. } #FELJTON (10) ~IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU “SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (10) ^Radikalne promene rezima nisu realne

Ne predstoje radikalne promene rezima niti su one realne pa ni demokratska opozicija ne treba da im tezi u smislu radikalnog preuzimanja vlasti, ali ona mora da preispita svoje delovanje

Aleksandar Simic

Mislim da mi je slagvort dao gospodin Cerovic koji je rekao da imamo situaciju da rezim nikada nije bio slabiji, ali da ni opozicija nikada nije bila slabija, odnosno da ona ne postoji. To samo govori o cinjenici da i rezim i opozicija polaze od iste materijalne, odnosno socijalne osnove i da opozicija ne moze biti drugacija od rezima. Prosto - ljudi koji cine opoziciju su obicni ljudi ovoga naroda, sa obicnim problemima koje imaju i jednostavno deset godina ovoga zivota tesko da te ljude moze kvalifikovati da budu na neki nacin drugaciji, moralniji, bolji nego sto su obicni ljudi iz Srbije i Crne Gore. Zeleo bih da polemisem sa dve Proticeve teze, a to je da je Srbiji neophodna radikalna promena rezima i sa tezom o rezimskim krticama. Mislim da radikalne promene u Srbiji ne predstoje, da je sa padom koalicije “Zajedno" nakon zimskog protesta radikalna promena u Srbiji za duze vreme onemogucena i nerealna, mislim da predstoje neki drugi eventualni pomaci na rastakanju rezima i delimicnom osvajanju vlasti tzv. demokratske opozicije. S druge strane, njegova teza o rezimskim krticama cini mi se da je i heuristicki i prakticno politicki neadekvatna. Heuristicki me podseca na teoriju zavere koja nam ne doprinosi da bolje saznamo sta se desava. To je u principu prica u kojoj krivac postoji na drugoj strani i mi ga trazimo i kad ga nadjemo onda na neki nacin imamo i alibi za nase neuspehe. Prakticno politicki, ona je po meni kao stranackom coveku, kao coveku koji se politikom prakticno bavi i na neki nacin je posmatra i opservira, nemoguca. Da li je tu potrebno da mi pocnemo u strankama da vrsimo neku istragu krtica, neko policijsko ispitivanje ko je ciji covek. Tek takva akcija bi u stvari potpuno unistila stranke, jer bi dovela do toga da bi svako sumnjao u svakog i pogorsala bi vec vrlo lose medjuljudske odnose u strankama. {Slom zimskog protesta nije iznenadjenje Kako je Cerovic rekao, neoprostiv slom zimskog protesta je bio tragicno razocaranje za gradjane Srbije, a verovatno i za neke od vas. Za nas koji smo u stranackoj strukturi godinama, koji znamo sta se desava u strankama, koji jako dobro poznajemo i svoju stranku i koalicione stranke, taj takozvani neoprostiv slom nije bio takvo iznenadjenje. Prema tome, oni ljudi koji ozbiljno posmatraju i ucestvuju u tom procesu to na neki nacin mogu da predvide i da ocekuju. } Ono na sta ja hocu vrlo kratko da ukazem, i to na primeru Demokratske stranke, to je kako unutrasnja organizacija stranke ocrtava demokratski karakter opozicije. Krajnje pojednostavljeno, demokratiju shvatamo kao sistem u kojem vaze tri nacela, a to su - ostvarivanje ljudskih i gradjanskih prava, podela vlasti i vladavina prava, i mozemo videti da ta tri nacela unutar svake od opozicionih demokratskih stranaka nominalno vaze, ali su vrlo problematicna. Mislim da su na istom nivou kakva su i na nivou celokupnog drustva. Naravno, u svakoj stranci imate pravo da pokrecete slobodno inicijativu, da imate zagarantovano pravo na svoje misljenje, ali ljudi koji to rade, uglavnom lose prodju. S druge s trane, podela vlasti unutar stranacke strukture organa je prilicno zanemarljiva, statuti stranaka ovih osam godina upravo idu ka koncentraciji i centralizaciji vlasti predsednika ili najuzeg rukovodstva, najuzih saradnika, a ne ka sustinskoj podeli vlasti. Sa trece strane, statuti se uglavnom postuju na recima, a na delu vrlo malo. Prve dve godine Demokratska stranka je imala statut u kojem je preovladjivloo kolektivno rukovodstvo, Izvrsni odbor je zaista bio politicko telo u kojem su donosene politicke odluke, medjutim on se pokazao kao krajnje neefikasan. To je bio skup intelektualaca koji pokusavaju sebe vise da opravdaju i da svoje stavove prikazu kao ispravne, a manje je donosio sprovodive i realne politicke odluke. Kasnije se taj statut, u februaru 1993, menjao u smislu da je ojacao rukovodstvo stranke. Predsednik Izvrsnog odbora je postao covek koji je imao velika ovlascenja, onda je Izvrsni odbor on pravio i to vise nije bilo jako telo, to vise nisu bili strucni ljudi, to su vise bili politicki operativci. Kad se desila promena na celu Demokratske stranke, krajem 1993. i pocetkom1994. godine, statut je opet izmenjen u jos radikalnijem, cenrtalistickom smeru, pa je ukinuta institucija predsednika Izvrsnog odbora, a sam Izvrsni odbor je poceo da menja svoj karakter - nije bio politicko telo, vec vise organizaciono glomazno telo, na neki nacin mini glavni odbor koji nije mogao da donosi znacajne politicke odluke niti je bio neka vrsta protivteze predsedniku ili nekim drugim organima u stranci. Sa neuspehom Demokratske stranke, kao i cele demokratske opozicije, unutar stranke se nuzno javlja snaga koja zeli da obnovi neku vrstu kontrole predsednika, koji na neki nacin zeli da unese neke elemente u unutarstranacku strukturu i prosle godine u maju mesecu na Skupstini stranke imamo opet uvodjenje predsednika Izvrsnog odbora kao nezavisnog coveka od predsednika stranke. Ta promena je isla ka tome da unese novu podelu ovlascenja i vlasti u Demokratskoj stranci. Nazalost, to se pokazalo kao relativno neuspesan potez, pa se krajem prosle godine, desava smena predsednika Izvrsnog odbora od strane predsednika stranke, i dolazi opet do neke vrste trajne zategnutosti u odnosima u rukovodstvu stranke. Sada unutar Demokratske stranke postoji opet jedna akcija za promenu statuta, koji bi trebalo da se donese na sledecoj Skupstini i koja bi isla, na neki nacin, na povratak one varijante koja je bila na samom pocetku, a to je da se umesto Izvrsnog odbora formira jedno jako predsednistvo koje ne bi imalo mnogo ljudi, dvadesetak ljudi, i koje bi imalo jaku legitimacionu osnovu. Mislim da je ovaj pokret koji se javio u Demokratskoj stranci na neki nacin prirodan, na neki nacin on jeste preuranjen, jer nece verovatno proci na skupstini koja predstoji, ali mislim da ovaj pokret govori o tome da opozicija u Srbiji mora da dobro promisli svoje iskustvo iz proslih godina i da na neki nacin izvuce pouke iz toga. Da se vratim na pocetak, radikalne promene rezima, po meni, ne predstoje, nisu realne i mislim da demokratska opozicija ne treba njima da tezi. U smislu radikalnog preuzimanja vlasti, preuzimanja vlasti na ulici, nekim novim protestima, i slicno. Pre sam za ovu opciju sto se desila u Crnoj Gori, mada moram da kazem da nisam siguran koliko se tamo izvrsila promena rezima i koliko je zaista tamo politicki sistem promenjen ili su se desile neke stvari za koje mi jos uvek ne znamo u kom smeru idu. {Crna Gora ne moze da povede Srbiju To sto se desilo u Crnoj Gori moze biti na neki nacin primer za Srbiju, ali to ne mora nuzno da bude i Milo Djukanovic, ne mora da bude vodja ili primer za demokratske opozicije u Srbiji. Ipak je Crna Gora neopisivo manja od Srbije i ona zaista, ma koliko imala taj sveti primer, a jos uvek ne znamo koliko je to sveto, ne moze objektivno da povede Srbiju. Ja sam za opciju da se demokratske stranke reorganizuju i unutar sebe primene neka osnovna nacela demokratije i da pokusaju da rekapitulisu sta je bilo u proteklih osam godina. } (Kraj) #Umreti u Beogradu ~Rade Caldovic Centa 14. 2. 1997. ^Masakr u noci Sv. Valentina Jedino sto se moglo pouzdano reci odmah po ubistvu Radeta Caldovica Cente, jednog od starijih “bosova" srpskog podzemlja, jeste da je “rukopis" ove likvidacije bio prepoznatljiv po svemu, osim po neverovatnoj surovosti ubice - pored njega, samo zato sto je bila ocevidac, ubijena je i Maja Pavic, novinarka TV Pink i vencana kuma folk zvezde Svetlane Raznatovic. Znajuci da “beogradske ubice" u principu cekaju pogodan trenutak kada je zrtva sama, pa makar, kako se moze primetiti, prateci je i nedeljama, neki su izvukli zakljucak da je Caldovic morao da umre bas te noci, tri sata nakon sto je prosao Dan Svetog Valentina. Caldovic u drustvu Paviceve bio je te noci na veceri u Klubu knjizevnika, zatim su obisli obliznji nocni klub F6, i potom seli u “reno espejs". Tada se pojavio ubica koga, uzgred, u to gluvo doba noci niko nije video, i iz automatskog oruzja izresetao Caldovica kroz bocno staklo, a onda hladnokrvno pucao na Pavicevu koja je ocajnicki pokusavala da se iskobelja iz automobila. Nedugo zatim, jedan taksista je slucajno primetio izresetan automobil i stravican prizor na prednjem sedistu. Ko je bio Centa videlo se iste noci, jer je Francuska ulica ubrzo bila blokirana limuzinama vidjenijih ljudi beogradskog podzemlja koji su tu stigli i nemo posmatrali policijski uvidjaj, i nekoliko dana kasnije kada je na Zemunskom groblju odrzana sahrana koja se mogla “meriti" jedino sa onom od pre jedanaest godina kada je na istom mestu sahranjen Caldovicev drug iz dosijea nemacke policije Ljuba Zemunac. Na sprovod je doveden i ceo trubacki orkestar, jer je to bila Centina zelja. Zasto je Centa morao da umre i dalje je, naravno, misterija. Prica se da je njegov telohranitelj, nedugo po ubistvu, vidjen u jednom drugom “taboru", da se Centa posvadjao sa dugogodisnjim prijateljem, poznatim eks-kriminalcem, da je kriv za neke prethodne likvidacije pa ga je stigla “osveta". Bice da istinu zna samo ubica i oni koji su ga poslali.

D. P.

#Nastavljeno snimanje filma "Na kraju puta" ~NASTAVLJENO SNIMANJA FILMA “NA KRAJU PUTA" PREDRAGA VELINOVICA ^U znaku umetnosti i turizma

Tumac glavne uloge Velimir Bata Zivojinovic na prvom mestu istice da “to sto se u filmu govori o jednom glumcu koga ja igram, ne znaci da je u pitanju autobiografska uloga. Za razliku od obicaja u svetu, gde glumci cesto igraju sebe, ja ovde upravo zelim da pobegnem od Bate Zivojinovica"

Poseta novinara ekipi filma (radni naslov “Na kraju puta") cije je snimanje u zavrsnoj fazi, organizovana je iz, kako je vise puta naglaseno na konferenciji za stampu odrzanoj u jednom od objekata na obali Vlasinskog jezera, privrednih turistickih i umetnickih razloga. Zelelo se naime, da javnost pored informacija o fazi u kojoj se nalazi najnoviji film Radio televizije Srbije (producent) “Na kraju puta", reditelja Predraga Velinovica i scenariste Predraga Perisica, dobije uvid u “nastojanje privrednika ovog kraja da u potpunosti iskoriste prirodne prednosti Vlasine". Stoga je Predrag Perisic, govoreci na konferenciji za stampu, u svojstvu predstavnika producenta filma RTS, ali i kao pisac scenarija naglasio da ce njegova “lirska prica o jednom glumcu koji, druzeci se sa jednom devojcicom, prica svoj zivot, jos bolje zvucati u ovom ambijentu". Sa njim se slozio i reditelj Predrag Velinovic dodajuci da je “ovo film koji se, za razliku od aktuelne produkcije, bavi pitanjima duse". Tumac glavne uloge Velimir Bata Zivojinovic na prvom mestu istice da “to sto se u filmu govori o jednom glumcu koga ja igram, ne znaci da je u pitanju autobiografska uloga. Za razliku od obicaja u svetu, gde glumci cesto igraju sebe, ja ovde upravo zelim da pobegnem od Bate Zivojinovica". Ulogu glumice, neostvarene ljubavi iz mladosti glavnog junaka ove price, tumaci Djurdjija Cvetic koja kaze da joj je “od retkih uloga na filmu ova najdraza". Pored ovo dvoje slavnih glumaca kao i nekoliko imena kao sto su Dragan Jovanovic ili Miodrag Radovanovic, u filmu igra i mlada Nina Zukanovic ciji je zadatak da “vrati u zivot starog gumca". Originalnu muziku za film komponovace Goran Bregovic, snimatelj je Radoslav Vladic dok ce montazu uraditi Verica Baronijan. Ono sto je posebno vazno istaci u vezi sa nastavkom snimanja i zavrsetkom filma “Na kraju puta" jeste, kako kaze Velimir Bata Zivojinovic, “potreba da neko pomogne zaokruzenje finansijske konstrukcije". Da bi ovaj film mogao biti prikazivan u bioskopima potrebno je izvrsiti prebacivanje sa 16 milimetraske take na filmsku za sta u ovom trenutku nema para. “Apelujem i molim one koji to mogu, da nam pomognu", zakljucio je Bata Zivojinovic. Napomenimo na kraju da su snimanje ovog filma pomogli “Elektrane Vlasina", “Simpo" Vranje i “Energoprojekt" iz Beograda.

Z. J.

#FUDBAL ~FINALE: SAN DENI - FRANCUSKA-BRAZIL (21,00) ^Tradicija na strani zvanicnog sampiona Pariz - Dan posto je u Marseju obavljen zreb za zavrsnicu svetskog sampionata, “L'ekip" je osvanuo sa sematskim prikazom prognoze ko ce proci iz koje grupe, ko ce koga pobediti u osmini, cetvrtfinalu i finalu i ko ce biti sampion. Sada nam nije “u pameti" cela prognoza, ali dva detalja se secamo vrlo dobro: receno je da ce u osmini finala Holandija eliminisati Jugoslaviju, da ce u finalu igrati Brazil i Francuska i da ce pobediti-Francuska. Tada nam se ucinilo da je prognoza krajnje lokal-patriotska, drugim recima neobjektivna, ali sada, pri svodjenju racuna 16. Mondijala, ispada da je sve bilo manje-vise realno. Francuska je bukvalno u transu. Nema niceg vaznijeg od fudbala. Predsednik Zak Sirak obukao je posle ulaska u finale dres sa brojem 23-kao 23. clan ekipe-i sa njim usao u svlacionicu da cestita igracima, mozda ce ga slediti premijer Zospen kome je Karembe poklonio dres. U nedelju uvece od 21 cas Francuska ce biti uz TV iscekujuci “istorijski trenutak". Doduse, istorija je vec stigla jer je Francuska po prvi put u finalu a li da li ce po “premier foi" (prvi put) biti i sampion sveta znacemo u nedelju u 22,45 ili nekih 40-tak minuta kasnije ako bude produzetaka. Sa druge strane, Brazilci su vec cetiri puta bili prvaci sveta, nikada nisu izgubili ni jedno finale (osim 1950. na svom terenu u Riju od Urugvaja ali je to bila poslednja, odlucujuca utakmica finalne grupe a ne klasicni finale). U Brazilu se sprema festa za “penta-campeone" (petostruki sampioni) ali videcemo sta ce tim povodom reci Francuzi. Kakve su sanse Francuza da iznenade Brazilce? Rekli bismo - nisu male. Objektivno, Brazil je bar za nijansu bolji kao tim a ima i Ronalda koji ce ipak biti MVP prvenstva osim ako se u finalu ne pojavi neki Turam i da jedno 2-3 gola. Medjutim, u jednom mecu, pred svojom publikom, sve je moguce. Francuzi ce biti oslabljeni neigranjem Blana, Brazilci su kompletni jer je Kafu izdrzao kaznu i vraca se u tim. Videcemo da li ce opasni Denilson izboriti mesto u prvih 11 ili ce “konzervativni" Zagalo - koji je uprkos starosti od 57 godina izrazio spremnost da vodi Brazil i na Svetskom prvenstvu 2002. - zatrazati startnih 11 kao na prethodnim utakmicama. Francuzi su pokazali da imaju vrlo solidnu odbranu (samo dva gola, jedan iz penala), ali su po priznanju lekara njihove reprezentacije “na ivici fizickih snaga". Doduse, nisu ni Brazilci mnogo odmorniji jer su i oni igrali jedan produzetak i prosli golgotu penala. Ostaje da odluci neki detalj, neka greska, necija inspiracija, srecni ili nesrecni dan. Tradicija je na strani Brazila koji je od 8 zvanicnih utakmica izgubio samo jednu i to prijateljsku, ali jednom je vec ispao od Francuza i to na Mondijalu. Bilo je to u Meksiku 1986. kada su posle 1-1 u Gvadalahari Francuzi slavili sa bele tacke. Strpimo se do nedelje uvece... {Sudi Marokanac Belkola Stadion “Sen Deni".Sudija:Said Belkola (Maroko). Pocetak:21 cas: FRANCUSKA: Bartez,Turam, Desai, Lebef, Lizarazu, Desamp, Karembe, Petie, Zidane,Trezege, Djorkaef . BRAZIL: Tafarel,Kafu, Zunior Bajano, Sampjao, Roberto Karlos,Aldair, Dunga, Leonardo, Rivaldo, Bebeto, Ronaldo. Poznata americka kompanija za proizvodnju brze hrane “Mekdonalds" ponudila je milion dolara igracu koji u finalu postigne het-trik. } |KONFERENCIJA ZA STAMPU SEPA BLATERA, PREDSEDNIKA FIFA

Na redu Afrika?

Pariz. - Novi predsednik FIFA Sep Blater odrzao je juce vrlo zanimljivu konferenciju za stampu na kojoj je punih 75 minuta govorio o planovima FIFA i odgovarao na pitanja. U polucasovnom ekspozeu Blater je simbolicno grupisao 11 tema, koliko ima igraca u fudbalskom timu, na kojima ce FIFA raditi u narednom periodu. Tema broj jedan je naredni Mondijal u Juznoj Koreji i Japanu koji, po Blateru, pocinje u ponedeljak 13.jula. On je potvrdio da ce se svecano otvaranje odrzati u Seulu a finale u Japanu, pomenuo je Jokohamu kraj Tokija ali je rekao da ce odluku o tome doneti japanska fudbalska federacija. Na pitanje da li bi sampionat sveta mogao da se prosiri i na Pjongjang, odnosno Severnu Koreju, odgovorio je da bi FIFA o tome morala da donese posebnu odluku i to samo u slucaju da se do tada dve Koreje ujedine. Od ostalih znacajnijih tema Blater je govorio o novoj ulozi konefederacija u buducoj organizaciji FIFA . Najavio je mogucnost da i one same budu clanice Medjunarodne fudbalske federacije. Dosad su to pravo imale samo nacionalne federacije. Blater je takodje govorio o ulaganju novca FIFA u razvoj fudbala posto organizacija “nije siromasna kao nekad". Najavio je da ce svaka federacija primiti pomoc od milion dolara dok ce konfederacije dobiti po 10 miliona. Jedna od centralnih tema bice unapredjenje sudjenja, Blater ce se zalagati za profesionalizaciju arbitara i ima ideju da stimulise vrhunske igrace da odmah po zavrsetku karijere uzmu pistaljku kako bi sudili narednih 15-20 godina. Blater je, medjutim, energicno ponovio da je protiv koriscenja video snimaka za ispravljanje sudijskih gresaka.On tvrdi da fudbal igraju ljudska bica, da sude ljudi i da su greske sastavni deo igre. Smatra da video moze biti pomocno sredstvo za disciplinske organa ne, kao sto je to bio u SAD pre cetiri godine (osam utakmica kazne Tasotiju) dok ovde u Francuskoj nije koriscen i on je zbog toga izrazio zaljenje (slucaj Bergkamp-Mihajlovic) Odgovarajuci na pitanje o organizatoru Svetskog prvenstva 2006. Blater je rekao da bi, ako se postuje dogovoreni sistem rotacije kontinenata, tada red bio na Africi ali je dodao samo pod uslovom da odabrana zemlja ponudi sve tehnicke i ostale uslove na potrebnom nivou. Ponovio je da ce odluka biti doneta u prvoj polovini 2000. godine a da su zasad kandidati Brazil i Argentina iz Juzne Amerike, Engleska i Nemacka iz Evrope, Maroko, Egipat, Nigerija i Juzna Afrika iz Afrike. Naglasio je da ce sampionat organizovati samo jedna zemlja, kao sto Statut FIFA i predvidja. U slucaju Japana i Juzne Koreje napravljen je izuzetak koji se nece pretvoriti u praksu. Predsednik FIFA je saopstio da ce se naredni “Kup Konfederacija" igrati od 8. do 20. januara 1999. u meksickom gradu Monterej koji je izabran zato sto nije na velikoj nadmorskoj visini dok bi polufinale i finale, eventualno, moglo biti na stadionu “Acteka" u Siudad Meksiku (kapaciteta 114.000). Ucestvovace Brazil, Meksiko , SAD, Bolivija, Saudi Arabija, Egipat, predstavnik Okeanije (gotovo sigurno Australija) i najbolja evropska ekipa sa Mondiala, znaci Francuska, ali to treba da potvrdi Izvrsni komitet UEFA. Blater je takodje rekao da se za Olimpijski turnir u Sidneju 2000. ne menja nista, igrace 16 muskih (novitet je ucesce 8 zenskih reprezentacija) starosti do 23 godine sa pravom na tri starija igraca. Blater je odbio da bilo sta kaze o novom generalnom sekretaru FIFA dok je o buducoj ulozi Misela Platinija rekao da ce biti definisana posle “studije o reorganizaciji FIFA". Izvesno je da ce Platini, koji je podrzavao kampanju Blatera za predsednika, biti neka vrsta sportskog direktora FIFA. {Zajam nije dobro resenje Na pitanje da li losa ekonomska situacija u Japanu i Juznoj Koreji moze na bilo koji nacin da ugrozi organizaciju sampionata, odnosno da li bi FIFA bila spremna da pozajmi novac organizatorima, Blater je odgovorio: -Ne verujem da bi zajam bio dobro resenje...Sto se tice ekonomske situacije, mi o tome zvanicno jos ne znamo nista. Ono sto ce za nas biti najvaznije jeste da organizatori ponude tehnicke, saobracajne i smestajne usluge na najvisem nivou, za sve ostalo sto se FIFA tice nece biti problema jer su svi ugovori o sponzorstvu i prodaji TV-prava odavno potpisani. Na Blaterovoj konferenciji za stampu nije bilo reci o tekucem Mondijalu zato sto ce se danas (subota) u 10,30 pred novinarima pojaviti “trio" u sastavu Blater-Johanson-Platini i odgovarati na pitanja u vezi sa “Francuskom 98". } #Fotelje cuvaju terorizmom ~ATENTAT NA MAUZERA DELO ORGANIZOVANOG KRIMINALA ^Fotelje cuvaju terorizmom Bijeljina, Beta. - Demokratska stranka Republike Srpske optuzila je juce Vladu i ministra unutrasnjih poslova RS da su najvise odgovorni za pokusaj atentata na nacelnika Uprave policije u Ministarstvu unutrasnjih poslova RS i visokog funkcionera te stranke Ljubisu Savica Mauzera. “Sada je savrseno jasno da je leglo kriminala i njegovih najokrutnijih eksponenata u rukovodecim strukturama MUP RS, odnosno u kadrovima koji su zadrzali pozicije nakon navodne reorganizacije", saopstila je DS RS. Dve osobe su poginule u pokusaju da u Bijeljini izvrse atentat na Savica. One su, kako je rekao portparol MUP RS Dusko Tuzlancic, nastradale stavljajuci pod Mauzerov automobil eksplozivnu napravu. “Motiv za taj teroristicki akt vidimo u osveti organizovanog kriminala koji je uplasen realnoscu Ljubise Savica da se dosledno i do kraja razracuna sa kriminalom u RS", navodi se u saopstenju. U saopstenju se dodaje da su zatajile institucije za borbu protiv kriminala, a oglasili su se oni “kojima pravna drzava uopste ne odgovara, a to su oni koji su kriminalom izgradili svoje pozicije u vlasti i sada nastoje da ih sacuvaju terorizmom". Predsednik DS RS Dragomir Dumic rekao je danas na konferenciji za novinare je da je to treci pokusaj atentata na Savica, koji je predsednik Izvrsnog odbora stranke. On je novinarima kazao i da su “poznati i narucioci atentata", ali da se njihova imena u interesu istrage za sada drze u tajnosti. Dumic je rekao da je njegova partija upozoravala na rast organizovanog kriminala i istakao da je DS RS bila u pravu kada je sumnjala u rezultate borbe protiv kriminala. Nisu uradjene osnovne pretpostavke da bi ta borba bila efikasna - personalno “ciscenje" policije i reorganizacija pravosudja, dodao je predsednik DS RS. #Crna kursna lista ~ ^Crna kursna lista
#Osnovana RTV Jugoslavija ~ODLUKA SAVEZNE VLADE ^Osnovana RTV Jugoslavija Beograd, Beta. Savezna vlada je na jucerasnjoj sednici donela Uredbu o osnivanju Radio-televizije Jugoslavija (RTJ), saopstio je Savezni sekretarijat za informisanje. Radio-televizija Jugoslavija se , prema Uredbi, osniva kao savezna javna ustanova za obavljanje delatnosti u oblasti obavestavanja javnosti o dogadjajima u SRJ i svetu i ostvarivanje drugih vidova javnog informisanja od interesa za ostvarivanje nadleznosti savezne drzave. Uredbom o osnivanju RTJ racionalnije i funkcionalnije su objedinjene informativne delatnosti Radio Jugoslavije, Filmskih novosti, Medjunarodne politike i Jugoslovenskog pregleda. Novoosnovana savezna ustanova ce, pored radio, televizijskog i Internet programa, izdavati i casopise “Medjunarodna politika" i “Jugoslovenski pregled" na srpskom i stranim jezicima. #U Stokholmu ubijen Jugosloven ~ ^U Stokholmu ubijen Jugosloven Stokholm, FoNet. - Jedan Jugosloven ubijen je kasno preksinoc u pabu u Stokholmu, a policija veruje da je to trece ubistvo u poslednjih pet meseci u okviru obracuna bandi. Rojters javlja da je oko 60 gostiju uzasnuto gledalo kako su dva muskarca narouzana automatima uletela u “Brother Tuck" pab u juznom Stokholmu i ubila 36-godisnjeg muskarca, cije se ime ne navodi, ali se navodi da je rodjeni Jugosloven. Atentatori su pobegli kolima koja su ih cekala ispred lokala. Zrtva, koja je rodjena u Beogradu, ali je uzela svedsko drzavljanstvo, bila je poznata policiji i bavila se ugostiteljskim poslovima. Stokholmska policija istrazuje mogucnost da je ubistvo povezano sa serijom ubistava i pokusaja ubistava ove godine u gradu. #Jirzi Mencl prutom istukao producenta ~SKANDAL NA FILMSKOM FESTIVALU U KARLOVIM VARIMA ^Jirzi Mencl prutom istukao producenta Prag, Beta. - Visegodisnji sudski spor oko filmskih prava na roman ceskog pisca Bohumila Hrabala “Sluzio sam engleskog kralja" doziveo je nasilni epilog pred ocima sokirane publike 33. medjunarodnog filmskog festivala u Karlovim Varima. Glavni protagonista spora, cuveni ceski reziser Jirzi Mencl prebio je prutom, uoci jedne projekcije, producenta Jirizija Siroteka koji je zajedno sa Menclom trebalo da snima po Hrabalovoj knjizi. Mencl je pred projekciju pripremio poveci prut i vrebao da li ce Sirotek “biti toliko drzak" da sedne pored njega. “Drago mi je sto sam ga tako isterao iz sale", izjavio je Mencl i vratio se medju zaprepascene kolege iz zirija da odgleda film. Oko filmskih prava za cuveni Hrabalov roman prvo su poceli da se sude Mencl i druga reziserska legenda ceskog filma Karel Kahinja, buduci da je pisac pred smrt obojici potpisao eksluzivna prava. Spor se iskomplikovao kada je Menclov producent Sirotek ustupio prava ceskoj komerijalnoj TV NOVA koja je odbila Mencla kao rezisera i navodno razmislja da angazuje drugog ceskog oskarovca, Jana Svjeraka (“Kolja").