GOVOR AMERICKOG DRZAVNOG SEKRETARA MEDLIN OLBRAJT DIPLOMCIMA HARVARDSKOG UNIVERZITETA POVODOM 50. GODISNJICE MARSALOVOG PLANA ZA EVROPU

Pod parolom "zajedno i do kraja", drzavni sekretar Medlin Olbrajt pozvala je juce zapadne saveznike da se pridruze SAD u akciji kojom ce, sprovodjenjem Dejtonskog mirovnog ugovora obezbediti trajni mir u jedinstvenoj Bosni i Hercegovini

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U govoru sa istog onog mesta na kome je pre 50 godina tadasnji drzavni sekretar SAD Dzordz Marsal objavio plan enormne ekonomske pomoci ratom opustosenoj Evropi, Olbrajtova je upozorila - obracajuci se diplomcima cuvenog Harvardskog univerziteta u Kembridzu, drzava Masacusets - da postkomunisticka "mirna integracija evropskog kontinenta nece biti zavrsena dok se u potpunosti ne sprovede Dejtonski mirovni ugovor o Bosni". Tim povodom ona je podsetila da je prosle nedelje putovala u Sarajevo, Zagreb i Beograd kako bi licno upozorila Izetbegovica, Tudjmana i Milosevica da nece moci da racunaju na medjunarodnu pomoc ukoliko u potpunosti ne ispune sve ono na sta su se obavezali potpisujuci u Parizu Mirovni ugovor iz Dejtona.

Harvardski govor bio je, istovremeno, prilika za Medlin Olbrajt da saopsti kako izmedju nje i sekretara za odbranu Vilijema Koena nema nesporazuma oko povlacenja americkih trupa iz Bosne posle juna 1998, sto je, inace, poslednjih dana veoma aktuelna tema u Vasingtonu. Razmimoilazenja izmedju Stejt dipartmenta i Pentagona, medjutim, postaju sve primetnija kad je rec o podrsci koja se od Sfora ocekuje u sledecih godinu dana u sprovodjenju kljucnih ciljeva Dejtonskog ugovora kao sto su sloboda kretanja za sve stanovnistvo, bezbedan povratak izbeglica i hvatanje optuzenih sa haske poternice.

"Istorija nas uci da nema krajnje geografske ili politicke tacke za sukobe na Balkanu, gde je poceo prvi svetski rat i gde su se, ove decenije, dogodila najveca nasilja u Evropi u poslednjih pola veka. I zbog toga mirna evropska integracija nece biti moguca, nece biti kompletirana dok se ne sprovede Dejtonski mirovni ugovor o Bosni", zakljucila je tim povodom Medlin Olbrajt, pozivajuci medjunarodnu zajednicu da ujedinjenim snagama pomogne narodima Bosne u postizanju trajnog mira.

I u ovom istupanju, inace, ona je otvorila pitanje optuzenih za ratne zlocine kao trenutno glavnu prepreku mirovnom procesu u Bosni. "Izbor je da prihvatimo takva zverstva kao neminovnost ili da tezimo ka visim standardima. Mozemo da pretpostavimo da ce se zaboraviti ono sto samo Bog i zrtve imaju pravo da zaborave, ali ne smemo ispustiti iz vida lekciju da ce zlo, ukoliko mu se ne suprotstavite, proizvoditi dalje jos vise zla", rekla je Medlin Olbrajt (uz najveci aplauz koji je dobila tog popodneva), trazeci punu odgovornost za sve izvrsioce etnickog ciscenja kao i za one "koji su primenjivali silovanja kao jednu od svojih taktika", uz zakljucak da izvodjenje ratnih zlocinaca pred sud predstavlja izbor medjunarodne zajednice "ne samo za Bosnu i Ruandu, vec i za ceo svet".

U govoru pred diplomcima Harvarda americki drzavni sekretar posebno je naglasila da je Amerika spremna da obavi svoj deo posla u smirivanju i resavanju ove krize na Balkanu, zakljucujuci pri tom da se, medjutim, i od ostalih ocekuje (kako je rekla) da "deluju u okviru svojih mogucnosti u zajednickoj izgradnji sveta u kome ce biti moguca podela ekonomskog rasta, u kome ce biti spreceni oruzani sukobi i u kome ce se osecati bezbednim svi oni koji postuju zakon".