SRBI IZ ISTOKA, CEKAJUCI MILOSEVICA

Sta je obecavao Malisa Perovic? "Trazim posao - posla nema, trazim krov - krova nema", prica Rajko Lazic

"Deca su vec bolesna, gladna, ali mi - ne mrdamo!" Srbi iz Istoka u Pionirskom parku Foto: N. Stojanovic

"Obili smo zgradu, 'Ju programa' da se ne bi uselili drugi, kao sto se ranije desavalo. Stalno su se useljavali rodjaci i prijatelji predsednika Opstine Istok Malise Perovica", govori za "Nasu Borbu" Jovana Sedlarevic, jedna od cetrdeset Srba koji su u sredu stigli u Beograd iz Istoka sa Kosova. "U stanovima smo bili pet nedelja iz straha. Za to vreme su bile dve intervencije milicije, ali tada nisu uspeli da nas izbace. Kod trece intervencije su dobili pojacanje iz Peci, i uspeli su da nas nasilno izbace. To je bilo izivljavanje nad nama, gurali su zene i decu niz stepenice. Gazili su preko trudnica. Bebu od cetrnaest dana su gurali", govori Jovana Sedlarevic.

"Posle toga smo deset dana bili na ulici ispod satora i niko nam se nije obratio. Otisli smo kod predsednika Opstine Malise Perovica, ali je on pobegao kroz prozor. I drugi dan kada smo otisli, nije ga nigde bilo, uopste nismo mogli da ga nadjemo", nastavlja svoju pricu Jovana Sedlarevic.

Dosla je iz Kragujevca zato sto su joj u Istoku obecali stan i posao. Porodica je konkurisala za stan i u prvoj zgradi, a i za drugu zgradu su im rekli da su u uzem krugu, zato sto je Jovanin suprug invalid prve kategorije. Obecali su mu da kao potpuni invalid sto posto dobija stan, ali nista. Uvek se pojavi neko ko je preci. "Vec smo sest godina na Kosovu i zivimo u svekrovoj kuci koja ima dve prostorije. Ja sam rodjena u Istoku, a moj muz je radio u Kragujevcu u Zastavi. Dolazio je u Istok, tamo smo se upoznali. Uzeli smo se i ziveli u Kragujevcu, a onda smo se vratili na Kosovo zbog obecanja Malise Perovica", kaze nasa sagovornica.

"Ovo je njemu drugi mandat, ali je po osobi placao sto maraka da bi glasali za njega. Drugacije ne bi ni dobio izbore. Sve je ovo samo zbog njega. Moj muz ne moze da zaradjuje, a imamo troje dece od 4,5, 3,5 godine i 11 meseci. Nemamo ni zemlju. Stanove dobijaju predsednikovi ljudi. Zato smo mi morali iz straha da se uselimo, to je bio jedini izlaz", kaze Jovana Sedlarevic.

"Meni je narodni poslanik Rados Terzic predlozio da se prvo iselim, pa da se vratim kao povratnik, a ja to nisam uradio niti nameravam", kaze Radeta Kragovic, koji je do Beograda po kisi putovao sa zenom i cetvoro male dece.

"Odavde ne mrdamo dok se ne resi nas problem. Deca su vec bolesna, gladna, jadna. Nasi rodjaci su krenuli, ali smo ih mi zaustavili na pola puta. Jos jedan dan cemo cekati resenje, a ako se nista ne desi, doci ce jos 200 porodica. Iseljavanje ce biti masovno", kaze Kragovic.

"Komisija koja vedri i oblaci kod nas i koja deli medjusobno stanove su predsednik opstine Malisa Perovic, poslanik Rados Terzic, sekretar opstine Vojo Popovic i predsednik okruznog odbora SPS Zoran Djordjevic. Mi nemamo sta da trazimo. Sirotinji nema tamo mesta", kaze Kragovic. "Tamo nemam posao jer uvek morate da platite direktoru za posao. Dole je samo sedam procenata Srba, i vecinom ne rade. Ova opstinska vlast dodeljuje stanove i Albancima. Oni mogu sa 15-20 hiljada maraka da plate i da dobiju to. I lokale dobijaju masovno. Nas predsednik je podelio preko sto lokala", kaze Kragovic.

"Petar Marijanovic, sekretar Odbora skupstine Srbije za predstavke i predloge obecao je ovim ljudima da ce formirati radnu grupu zajedno sa Saveznom vladom, i da ce otici na lice mesta. "Hteli su da se vratimo i da pregovaramo sa lokalnim vlastima, ali dok se ovde ne resi, mi se ne vracamo. Ocekujemo da nas primi Slobodan Milosevic, i ne idemo odavde dok se to ne desi", kaze Terzic. "Dosao sam iz Slovenije i rekli su mi da sam prvi na spisku. A evo, podelili su se stanovi iz pet zgrada, a ja opet nisam dobio stan. Pre nas su isto obili jednu zgradu, i svi su ostali tamo i dobili resenje. Zato smo se i mi resili na to, jer vise ne verujemo lokalnoj vlasti. Dole smo sve radili u propalim firmama, moja zena nije primila godinu dana platu, i zivimo u trosnoj kuci", kaze Terzic.

"Povratnik sam na Kosovo od 1991.godine. Od onih koji su odgovorni za 'Ju program' ne zna se ko vise laze", govori Rajko Lazic. "Ucestvovao sam u ratu 18 meseci. Svima sam se obracao i svi su obecavali - dodji danas, dodji sutra, i tako je proslo sedam godina. Obracao sam se za pomoc Crvenom krstu. Kada sam se vratio iz rata, prvog meseca 1994. godine, dobio sam litar zejtina, kilo secera i kilo mleka u prahu. Drugi mesec su mi rekli da moram da donesem izbeglicki karton, kao da sam izbeglica, a ja sam dole rodjen", govori Lazic. "Trazim posao - posla nema, trazim krov - krova nema. Nemam zdravstveno, nemam posao, mada taksiram na divljaka. Primoran sam da to radim. Nemam porodicu, jer nijedna ne bi pristala da zivi tamo gde ja zivim. Imam 36 godina i sada bih imao troje-cetvoro dece da je sve u redu. Moji roditelji su imali nas petnaestoro", govori Lazic. "Ovima koji su dosli se preti otkazom, treba da napisu kako su ih zavrbovali radikali, SPO. Tamo smo deset dana bili pod satorom i opstinski celnici su bili ponosni sto su nas izbacili. Masa Albanaca je posmatrala kako se Srbi izmedju sebe svadjaju. Bilo nas je stid i obarali smo pogled. Niko nam se nije obratio. Ujeden sam za srce, kome da verujem", pita se Rajko Lazic cekajuci predsednika.

T. Kovacevic