Portret : Zoran Lilic, predsednik SRJ

Munjevita politicka promocija Lilica, medijski upamcena recenicom upucenoj srpskoj opoziciji koja je napustila zasedanje srpskog parlamenta, "Budite ljubazni, zatvorite vrata, molim vas", asocirala je na njegov kondukterski posao kojim se volonterski bavio u vreme studija ali markirala i njegovu politicku poziciju koja se ogledala u slepoj odanost Vodji do cijih se najpoverljivijih krugova vinuo

Gordana Susa

Skoro u isto vreme promovisan je drugi predsednik SR Jugoslavije i novcanica od milion dinara. Ta novcanica, odmah je zapazeno,vredela je nominalno hiljadu tadasnjih crvenih "Tesli", dve stotine "Andrica" a realno tek jednu marku. Slicno poredjenje nije moglo mimoici ni Zorana Lilica. On je, naime, te '93. nominalno dobio najvaznije mesto u saveznoj drzavi ali to mesto je njegovim postavljanjem, realno, postalo nevazno. Imajuci u vidu opasku predsednika Srbije Slobodana Milosevica povodom Lilicevog izbora "da od njega ocekuje uspesno obavljanje posla" bilo je vise nego jasno da mladjahni i ambiciozni Lilic nece iznutra obarati vladajucu garnituru kako je to uradio mladi Milosevic. A prisecajuci se okolnosti u kojima je postavljen na drzavnicki tron, Lilic je trebalo da novom dozom optimizma, kao pandan "destruktivnoj" strepnji i strahu smenjenog prethodnika Dobrice Cosica, demantuje sumnje koje su podgrejavali i neki clanovi vladajuce stranke - da se bez predsednika Jugoslavije moze. "Mir je nase osnovno opredeljenje. Moramo se okrenuti radu i znanju i prvo tu traziti resenje za nase probleme. Funkcionisanje pravne drzave smatram vaznim nacionalnim ciljem i uslovom da se razvijemo kao demokratsko drustvo", najavio je novoproglaseni predsednik u pristupnoj besedi 25. juna, glumeci autoritet i odlucnost kao da je nareceno od njega zavisilo.

"Politicki maneken koji seta odelo predsednika na drzavnoj pisti, placen da se ne mesa u svoj posao... rastegljiv kao rakovicka guma... od konduktera i mlekadzije preko inzenjera tehnologije do zabe predsednika zabljacke drzave... zaduzen za cestitke i saucesca... i kad govori on ne govori vec samo prenosi poruke... bacac koplja koje je drugi zavitlao... cuvarkuca belog dvora" samo su neka zapazanja iz stampe kojima je popracen njegov blic uspon ali i odsustvo na kljucnim mestima odlucivanja. Lilicevo odsustvo iz pregovarackog tima u Zenevi, o mirovnom planu u Bosni i Hercegovini, samo koju nedelju posle dolaska na najvisu drzavnu funkciju, kasnije iz Dejtona, bio je razlog za ovakve i slicne opservacije njegovog statusa. Umesto toga on je prvu polovinu svog mandata posvetio obilasku vojnih kasarni, karaula, specijalnih jedinica, proizvodjaca oruzja. "Predsednik Jugoslavije, kao predsednik Vrhovnog saveta odbrane, komandant je Vojske Jugoslavije u ratu i miru i ove posete su deo obaveza i duznosti predsednika Republika" izjavio je Lilic u intervjuu "Tanjugu", demantujuci tadasnje spekulacije da su njegove posete deo priprema za uvodjenje vojnog rezima.

Kao najmladji predsednik jedne evropske drzave, atribut mladosti nije mogao bog zna kako da iskoristi jer Jugoslavija nije bila u Evropi - bila je izolovana i od nje i od celog sveta. Sumornu sliku znacaja zemlje na cije je kormilo dosao, upotpunjuje samo pet telegrama cestitki od stranih drzavnika: predsednika Libije Moamera El Gadafija, predsednika Zimbabvea Roberta Gabrijela Mugabea, predsednika Rusije Borisa Jeljcina, predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i predsednika Republike Srpske Radovana Karadzica. Ako se tome doda da je Lilic za drzavnicko mesto ubedljivo pobedio u konkurenciji sa Jovanom Cepicem, Predragom Vukelicem i Branislavom Petrovicem, a da je jos sesnaest licnosti otpalo iz "predsednicke trke" jer nisu ispunjavali uslove, sami su sebe predlagali ili su imali jedan glas, a medju njima su bili Nikola Seceroski, Mirko Vracar i Radmila Milentijevic, dobija se potpunija slika vrednosti i znacaja tog izbora.

"Sudeci po intonaciji kojom mrmlja to sto ima da kaze gospodin Lilic ne slusa sa posebnim zanimanjem ni samog sebe a njegove price o standardu, hiperinflaciji, vrhovnom komandantu, mirnom snu, Milosevicu i Bulatovicu, ne mogu zvucati ubedljivo ni najstrastvenijem espeesovcu", zapazio je komentator "Vremena".

Uz osmeh nenametljivog optimiste on je prvi zapazio rast proizvodnje, skidanje sankcija jos pre dve godine, jacanje monetarne discipline, zatvaranje nelegalnih kanala novca, smanjenje stope kriminaliteta te brzo i ravnopravno clanstvo SRJ u medjunarodne organizacije. Stoga nije slucajno reagovanje clana nezavisnog sindikata iz "Krusika", Milije Ilica, posle predsednikove govorancije u tom kolektivu: "Gospodine predsednice zasto ja nemam sta da vas pitam". Jedino sto niko nije mogao osporiti jeste uspesnost biografije mladica koji je radio skolujuci se i skolovao se radeci, biografije koja simbolizuje istovremeno i americki i socrealisticki san. Socrealisticki utoliko sto je kao uzoran ucenik i student generacije odmah dobio posao i u tom poslu zacas postao sef, direktor pa generalni direktor, jedne od najboljih fabrika u ondasnjoj drzavi, fabrike gumenih proizvoda "Rekord" o cemu danasnji narastaji najboljih ne mogu niti da snivaju, a americki po brzini blistavog uspona iz anonimnosti.

Munjevita politicka promocija Lilica, medijski upamcena recenicom upucenoj srpskoj opoziciji koja je napustila zasedanje srpskog parlamenta "Budite ljubazni, zatvorite vrata, molim vas" asocirala je na njegov kondukterski posao kojim se volonterski bavio u vreme studija ali markirala i njegovu politicku poziciju koja se ogledala u slepoj odanost Vodji do cijih se najpoverljivijih krugova vinuo. "Ne obecavam nista senzacionalno", izjavio je prilikom izbora za predsednika Narodne skupstine Republike Srbije najavljujuci da nece nista improvizovati i da ce striktno postupati po nalozima. Prvi takav nalog sa vrha savezne drzave bio je da se, kako rece Seselj, ratosilja bezvredne administracije i Cosicevih savetnika.

Imajuci u vidu i onu cuvenu recenicu upucenu Cosicu, iz "famoznog" stenograma koji je bio kljucni dokaz za njegovo obaranje: "Predsednice, sta cekate, imate vojsku iza sebe" od Lilica se ocekivalo da konsoliduje i sredi stanje u vojnom vrhu.To je uspesno odradio na vec pripremljenom terenu u saveznom parlamentu gde je rebalansom saveznog budzeta kroz formu ustede odluceno da se penzionise 30 odsto postojeceg vojnog kadra. Pokazao se, dakle, kao besprekoran izvrsilac. Uz jaku policiju, "ociscenu" vojsku, jednoumni savezni parlament i odanog Lilica, Milosevicev rezim je sebe cvrsto obezbedio i na saveznom nivou.

Posle seirenja dela javnosti nad dnevnickim beleskama supruge predsednika Srbije i odgonetavanja da li je razocaravajuca sklonost nekog njenog nekadasnjeg prijatelja, kako je napisala, ka kratkoj suknji i mladoj devojci u korelaciji sa njegovom visokom funkcijom, nije bilo pouzdanih dokaza da se to odnosi na Lilica. Tim pre sto u drugom delu mandata ne samo sto su aktivnosti predsednika SRJ prosirene i na obilazak privrednih organizacija, vec su dobijale i sve vecu podrsku drzavnih medija. Posetio je Toplicu, Krusevac, Sabac, Batinu, Zemun, Novi Beograd... PTT Srbije, CIP, Gasprom, dobio plakete zadrugara, saobracajaca... a novine su bile pune odgovarajucih naslova prilagodjenih sloganu Socijalisticke partije: "Korak u novi vek", "Veze za novi vek", "Gas za novi vek"....

Analize pojavljivanja u predizbornoj kampanji Socijalisticke partije Srbije za savezne izbore nedvosmisleno su pokazale Lilicev primat, meren desetinama sati u odnosu na ostalu politicku udarnu gardu rezima. Time se nedvosmisleno dalo na znanje da to nije samo zarad njegove lepote i pameti vec zarad podizanja znacaja mesta na kome je i na koje treba da dodje njegov politicki tvoritelj Slobodan Milosevic.

Ta pozicija, ma koliko se cinila lagodna, nosila je i izvesne rizike brzog sagorevanja. Lilicu je, naime, ostavljeno da pusta politicke probne balone i bilo je neizbezno da, takoreci, u jednom danu, da dve kontradiktorne izjave. Tako 30. jula 94. izjavljuje da: "SRJ od medjunarodne zajednice, s pravom ocekuje i smatra jedino pravednim, da i srpskom narodu u celini, uvazi osnovne vitalne, nacionalne i drzavne interese. Mi cemo na tom stavu istrajati, iako, posve neosnovano, za svoje pravo i svoju doslednost placamo visoku cenu." Dan kasnije 31. jula iste godine, on saopstava: "I sa stanovista nacionalnog interesa celine srpskog naroda i sa stanovista drzavnog interesa i RS i SRJ, danas, posle dugog i tragicnog rata, stekli su se medjunarodni i unutrasnji uslovi da zajednicki konstatujemo da mir nema alternativu. Nema alternativu zato sto je medjunarodna zajednica stavila do znanja da ce se u suprotnom jedinstveno i slozno okrenuti protiv celog srpskog naroda. Nas je zajednicki stav da treba prihvatiti plan medjunarodne zajednice."

Ili: "Srbi u BiH nisu za rat, vec za mir ali oni za sebe traze ono sto je drugima dato - garancije", istakao je Zoran Lilic na promociji nove klase oficira VJ na kraju jula '94, da bi na samom pocetku avgusta otkrio javnosti neke prljave rabote tih istih Srba iz BiH - ubijanje civila, upad u platni sistem zemlje, dilovanju devizama .... "Milioni gradjana Jugoslavije", naglasio je Lilic na Kongresu sindikata u Novom Sadu, " ne mogu da budu taoci nijednog lidera, ni sa podrucja SRJ, ni iz Republike Srpske, ni Republike Srpske Krajine".

Ali dok se savezni ministar za inostrane poslove baktao "pobrkanim loncicima" Gonzalesove komisije, Lilicu je prepusteno da ukaze na smer izlaska iz izborne krize posle kradje glasova na novembarskim izborima za lokalnu samoupravu: "Neophodno je sto pre okoncati politicku krizu u Srbiji striktno postujuci volju biraca, propise u Republici i uvazavati sugestije medjunarodnih institucija".

Politickim susretima, uz malo safarija, na dvonedeljnom proputovanju po africkim zemljama, prvi je, poput slavnog prethodnika druge, upotrebio rec nesvrstanost u spoljnoj politici trece Jugoslavije.

I nedavna njegova izjava, u promotivnoj turneji SPS u Boru, da se "siptarskim nacionalistima koji zele albansku drzavu moze izaci u susret tako sto ce im se otvoriti granice SRJ prema Albaniji", neodoljivo je podsetila na nesto i nekoga, s pocetka raspada Druge Jugoslavije, samo sto je tada objekt obracanja bila Slovenija. Ne ulazeci u eticki, etnicki, a da ne pominjemo i protivustavni karakter ovih reci, Lilic je najzad ustalasao javnost i izazvao brojne reakcije. Time je razbio zid ravnodusnosti prema njemu i dokazao da ne samo njegovo mesto vec i on licno postaje relevantan u politici zemlje. Vidljiv, pocetnicki, nedostatak sigurnosti i nesnalazenja u obavljanju drzavnickih poslova, nadomestio je na kraju mandata viskom samouverenosti. A kako i ne bi kad se u politickim krugovima, mada nezvanicno, vec uveliko prica da je upravo njemu namenjeno mesto predsednika Srbije. Ukratko, tranzitni covek drzave u tranziciji za koga su, bas zbog te osobine, mnogi predvideli da ce se zadrzati na funkciji i u funkciji ceo mandat, a mozda i vise.