Zapisi iz mracnih vremena

Borba u politickoj areni svela se na borbu za privilegije. Ova neosporna cinjenica umnogome devalvira politicki zivot jer se posedovanje vlasti izjednacava sa izbornim pravom na povlastice, na preimucstvo da se, pre drugih, zgrabi iz zajednicke kese za sebe i svoje

Pise: Filip David

Jedna od najvecih nepravdi u civilizovanom društvu, ili onom koje pretenduje da to bude, jeste postojanje privilegija kao narocitog oblika diskriminacije - sticanje privilegija na osnovu politickog uverenja, politicke pripadnosti, ideološke, nacionalne ili rasne podobnosti. Takve privilegije su gotovo po pravilu u obrnutoj srazmeri s radnim sposobnostima, intelektualnim i moralnim kvalitetima licnosti koje ih dobijaju, a istovremeno najocevidniji pokazatelj dubine i obima politicke, intelektualne i eticke krize, corsokaka u koji je citavo društvo dospelo. Ovakve privilegije svoje korene vuku iz samog sistema vladavine, iz autoritativnog ili totalitarnog ponašanja vlastodrzaca, kada jedna licnost i njen najblizi krug imaju široka, gotovo neogranicena prava u upravljanju drzavom i u razlicitim oblastima društva, od ekonomije i nauke do zdravstva, prosvete i kulture, uz neprikosnoveno pravo odabiranja i imenovanja povlašcenih, onih koji upravljaju i komanduju.

Vladavina privilegija izopacuje pozitivne vrednosti, cesto se izruguje logici i zdravom razumu i vecinu stvari postavlja naglavacke. Osobe kaznjavane zbog privrednog kriminala postaju osnivaci velikih banaka. Na branike pravnog poretka postavljaju se prekršitelji zakona. Blagajne cuvaju rasipnici i srebroljupci. Ljudi bez morala štite javni moral. Glavni cenzori nadgledaju slobodu medija. U univerzitetskim savetima sede nezavršeni gimnazijalci. Ali, svi oni imaju onaj glavni, neophodni "kvalitet": odanost i poslušnost. Privilegije dovode do zloupotreba, do ozbiljne društvene patologije, sve relativizujuci: i istinu i pravdu i poštenje, ustanovljujuci poredak bez utemeljenog prava i gradjanskih sloboda. Zamenjuju se uloge pljackaša i heroja, ratni zlocini se slave kao patriotski cinovi, a poslovi podzemlja pretvaraju u vazne drzavne poslove od kapitalnog interesa. Povlašcenoj, privilegovanoj grupi, dozvoljeno je sve - od krijumcarenja na veliko duvana, benzina i automobila do tajnog uvoza i izvoza oruzja, a osiromašenom narodu se ne dopušta ni sitan šverc na "buvljaku".

Rezimi zasnovani na privilegijama neopozivo se preobrazavaju u vladavinu najgorih. Privilegija obezbedjuje moc, vlast, uticaj. Privilegije guše svaku korisnu inicijativu i zdravu konkurenciju. Onaj ko u društvu uziva nezasluzene i nerazumne privilegije ne haje mnogo za nedostatak znanja, obrazovanja, pameti ili dara. Društvo se raspada dok privilegovani pojedinci razvijaju sumnjive poslove i uzdizu se na opštoj bedi.

Ratne godine i godine medjunarodne izolacije stvorile su novi, poseban, uski sloj privilegovanih koji su svoje privilegije sticali i odrzavali na simuliranju patriotizma, na nasilju zaogrnutom rodoljubljem, obavljajuci manje ili više prljave poslove za racun rezima koji im je za uzvrat omogucio visoke ratne profite i otvorenu, nicim sputanu kriminalnu aktivnost. Tako je preko privilegija uspostavljen prisan odnos izmedju onih koji bi trebalo da olicavaju pravni poredak drzave i onih koji dolaze pravo iz politickog, duhovnog i kriminalnog podzemlja. Ova saradnja je postala noseci stub politickog i ekonomskog sistema. O takvom vidu uzajamnog podsticanja i medjusobne podrške crne i drzavne ekonomije, vojske i paravojske, institucija i kriminala, govori se kao o neminovnosti nametnutoj okolnostima spoljne blokade.

Najveca moc i najveci uticaj skocentrisani su u rukama manjine, koja je svoje privilegije pretvorila u unosne drzavne i privatne poslove ostvarene u drzavnim i javnim preduzecima, koristeci drzavne institucije kao svoj servis. Na kraju kada su se poslovi uspešno razgranali, ideologija i politika ostale su samo kao paravan za mutne radnje. Krajnji domet i posledica upotrebe i zloupotrebe privilegija jeste drzava pretvorena u medjunarodni eldorado nedozvoljenog i kaznjivog biznisa.

Borba u politickoj areni svela se na borbu za privilegije. Ova neosporna cinjenica umnogome devalvira politicki zivot jer se posedovanje vlasti izjednacava sa izborenim pravom na povlastice, na preimucstvo da se pre drugih, pre politicke konkurencije, zagrabi iz zajednicke kese za sebe i svoje. A takvo sirovo, grubo i primitivno ponašanje kompromituje neophodnost korenitih društvenih promena i reformi cija svrha mora biti bolji zivot svih. Stvoreno je uverenje da je onome ko se vlasti dokopa sve dozvoljeno i sve dostupno, da su privilegije prirodno pravo izvojevano politickom pobedom i da vlast gubi pravi smisao ako uz nju ne idu i privilegije.

U trulom politickom sistemu, umesto zadobijanja biraca boljim i primamljivijim programima, vodi se bitka za golu vlast, što ce reci za privilegije. Fascinacija vlašcu jeste fascinacija privilegijama. Zadrzavanje i osvajanje vlasti u funkciji su uskog, licnog i partijskog, a ne opšteg interesa. Kada se privilegije institucionalizuju, onda drzava postaje korumpirana od vrha do dna. Tada kasta privilegovanih, manjina koja uzurpira i zloupotrebljava vlast, izrabljuje vecinu. A citavo društvo izrasta u monstruozni aparat za tlacenje gde jedni imaju sve, a drugi nemaju ništa.

U ovakvoj deprimirajucoj i zastrašujucoj slici prepoznajemo vreme i sredinu u kojima zivimo. Citav javni zivot, ali i tajni zivot, ono što je vidljivo, ali i ono što je skriveno, odrzava se zahvaljujuci privilegijama. To je podmukla, dugotrajna, razarajuca bolest. Društvo u kojem ne postoji stalna i stroga kontrola vlasti, u kojem ne postoji javno mnjenje, gde su institucije odgovorne za pravno funkcionisanje drzave uzurpirale pravo i pravdu, privilegija postaje fetiš, sveto nacelo vladanja i podaništva. Društvo ciji opstanak, razvoj i buducnost opstaju na privilegijama proizvodi više od svega drugog mentalni korov, opštu ucmalost, apatiju, ucvršcuje surovu i bespoštednu vladavinu samovolje, mitomanstva i korupcije.