RAZGOVOR RUKOVODSTVA SABORA SRPSKOG UJEDINJENJA SA PREDSTAVNICIMA KLINTONOVE ADMINISTRACIJE I KONGRESA U VASINGTONU

Prelazna tehnokratska vlada za demokratsku Srbiju

Sabor - najmasovnija i najuglednija organizacija u dijaspori - trazi od americke administracije odlucnije angazovanje u podrsci procesu demokratizacije u Srbiji. Ukoliko demokratija propadne, ostavljena bez ekonomskog kiseonika, sva ostala pitanja u Srbiji postace sporna

Slobodan Pavlovic,
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Nisu prosle ni dve nedelje otkako je Medlin Olbrajt odrzala u Njujorku onaj znacajni programski govor o stavovima Klintonove administracije prema mirovnom procesu u BiH i ostalim gorucim problemima sa prostora bivse Jugoslavije, a vodeci predstavnici Sabora srpskog ujedinjenja (najmasovnije, najuglednije i najuticajnije organizacije ove vrste u dijaspori) nasli su se u Vasingtonu - da u razgovoru sa predstavnicima vlade i Kongresa prenesu podrsku zakljucku Olbrajtove da "stabilnost na Balkanu predstavlja vitalni interes SAD", kao i da iznesu svoje predloge kako bi se sto brze i uspesnije moglo stabilizovati ovo ponovo veoma trusno evropsko podrucje.

Sadasnji i bivsi predsednik SSU Vojin Joksimovic i Majkl Djordjevic i izvrsni direktor Ron Radakovic kazu nam, sto se toga tice, da su vise nego zadovoljni prijemom, klimom na koju su ovog puta naisli, sagovornicima i rezultatima dvodnevnih razgovora koje su pred vikend imali na kljucnim punktovima u Vasingtonu (Kongres, Savet za nacionalnu bezbednost, Stejt dipartment).

Nezrelost opozicije

Vodji SSU stavili su svoje predloge i sugestije na papir i o tome sad - posle nacelnog prihvatanja da se razmotri to njihovo vidjenje - ocekuje uskoro i prve reakcije svojih proslonedeljnih vasingtonskih sagovornika. Jedan od ta njihova dva dokumenta posvecen je pitanju "odrzavanju mira ili ponovnom ratovanju u Bosni" (o cemu ce biti opsirnije govora u sutrasnjem broju "Nase Borbe"), dok se u drugom govori o kljucnim pitanjima i preporukama vezanim za tekuci mukotrpni proces koji su oni nazvali "tranzicija ka demokratiji u Srbiji".

Uz vec pomenutu podrsku stavu da je stabilnost na Balkanu od zivotnog interesa za Ameriku, ovaj "predlog za razmisljanje" rukovodeceg sastava Sabora srpskog ujedinjenja pocinje konstatacijom o "jedinstvenom izazovu za SAD" do kojeg je doslo tokom "nedavnog izliva demokratskog raspolozenja sirom Srbije, kojim se pokazalo da je srpski narod spreman da za sva vremena odbaci autokratiju".

Podsecajuci na iskustva koja pokazuju da prelazak sa komunistickog sistema na demokratiju nije lak proces nigde u Centralnoj i Istocnoj Evropi, tvorci ovog papira SSU ukazuju na jedinstvenost situacije u Srbiji u kojoj je Milosevic sa svojim rezimom, kako se navodi, izazvao bolnu nacionalnu krizu "ogrnuvsi se zastavom nacionalizma da bi zadrzao svoju apsolutnu vlast". U tom delu ovog dokumenta - uz opisivanje Srbije kao zemlje koja je moralno, psiholoski, ekonomski i politicki iscrpljena posle pet godina ratovanja, sankcija, unutrasnjih razdora i korupcije - govori se o prilicno sirokoj odgovornosti mnogih faktora za ovakvo stanje i tim povodom kaze sledece:

"Defektne politike i pogresne procene pogorsale su tu situaciju, kako od neposredno zainteresovanih strana, tako i od strane SAD i Evrope. Sad je, medjutim, doslo vreme da se krene napred u stabilizovanju regiona, kako je to drzavni sekretar Olbrajt s pravom zakljucila. Administracija je vec preduzela neke korisne korake. Nasi napori i investicije u vremenu i novcu u BiH, Makedoniji, Istocnoj Slavoniji i Albaniji predstavljaju pocetak nekih vrlo pozitivnih razvoja. Ekonomska inicijativa za Jugoistocnu Evropu, takodje je korak u pravom smeru. I pored toga, postoji rizik da sve te inicijative budu zaustavljene, ukoliko ove godine ne dodje do tranzicije ka stvarnoj demokratiji u Srbiji".

U predlogu dostavljenom predstavnicima izvrsne i zakonodavne vlasti u Vasingtonu, delegacija SSU navela je tri generalna preduslova "cije je ispunjavanje neophodno" za uspeh politike SAD u Srbiji:

1. Miloseviceva vladavina mora da se zavrsi; sredstva da se to postigne dostupna su vladi SAD i EU.

2. Mora da bude pripremljen politicki ostvariv plan za jacanje prodemokratskih snaga, na kontinuiranoj osnovi.

3. Moraju da budu uspostavljeni uslovi koji ce podstaci obnovu ekonomske vitalnosti.

U obrazlozenju ovog predloga navodi se da je demokratska opozicija Srbije "pokazala nezrelost i nesposobnost da prevazidje svoju sadasnju nesigurnu poziciju" (pogotovu posle tromesecnih zimskih demonstracija na ulicama Beograda i ostalih gradova), sto je, kako se konstatuje, pre svega proizvod "nasledja pedesotogodisnje komunisticke vladavine koja je potpuno unistila liderski potencijal za demokratsko drustvo". Prema oceni rukovodstva vodece srpske organizacije u dijaspori, pojedinci i institucije u zemlji (sa par izuzetaka) nagovestili su dosad svoju nesposobnost da se saglase oko efikasnog i realnog programa demokratske tranzicije.

"Rezultat svega toga je da postoji opasnost da bi mogla da bude izgubljena mogucnost za rusenje komunisticke strukture u srpskom drustvu" - konstatuje se tim povodom u ovom radnom materijalu SSU, uz zakljucak da je, s obzirom na takvu situaciju, "neophodno aktivno ukljucivanje americke administracije" u ovom periodu tranzicije u Srbiji.

Vlada i Kongres SAD - prema inicijativi s kojom su se proteklih dana pojavili u Vasingtonu najistaknutiji predstavnici americkih Srba - imaju u rukama "nekoliko veoma jakih karata, koje bi, ako se dobro odigraju, mogle veoma da ohrabre dolazak stvarne demokratije, kao i trzisne ekonomije". Kao putokaz u tom nastojanju, Joksimovic, Radakovic i Djordjevic sugerisali su vasingtonskim sagovornicima sledeca tri "fundamentalna koncepta" koji bi, po njima, mogli da garantuju uspeh americkom angazovanju u procesu demokratizacije u Srbiji:

1. SAD moraju da izbegavaju polaganje svih svojih nada u jednu licnost kao spasioca Srbije.

2. SAD bi trebalo da rade sa svim demokratskim pojedincima i grupama u Srbiji na tome da se odmah identifikuje i stvori "tim eksperata", koji bi - sa jasnom vizijom - odlucno vodio tranziciju.

3. SAD bi trebalo da insistiraju na tome da kompetentni i iskusni profesionalci srpskog porekla iz inostranstva, budu ukljuceni u novu vladu.

(Od predstavnika americke vlade i Kongresa, SSU zatrazio je - povodom ove prve tri tacke - da se prioritet u trazenom angazovanju da formiranju ovog "ekspertskog tima", koji bi, kako je zamisljeno, bio sastavljen prevashodno od strucnjaka koji "nemaju licnih politickih ambicija, a poseduju licni itegritet, profesionalni bekgraund i dokazane sposobnosti, spremnost i sposobnost za timski rad, uz poznavanje trzisne ekonomije, zapadnih iskustava i nacina funkcionisanja demokratije". Pomenuti "tim eksperata", inace - kako je predlozeno - trebalo bi obavezno formirati pre nastupajucih izbora u Srbiji, jer bi, u protivnom, znacajno bila oslabljena sansa opozicije za pobedu na tim izborima, odnosno da uspe na vlasti, ukoliko je se uopste, domogne).

Savetodavno telo
Da li ste sa liderima koalicije "Zajedno" imali dosad neke kontakte oko ove Vase inicijative?
- Ne. Ovo je prvi put da mi izlazimo u javnost sa tom idejom. Ta ideja dobila je pozitivan odjek u Vasingtonu, na jednom veoma visokom nivou. Njihovo vidjenje te inicijative ide u sledecem pravcu: vazno je da demokratska opozicija dobije vecinu na sledecim skupstinskim izborima, a posle - kad tehnokratska vlada obavi svoj deo posla - neka predsednik Srbije bude vodj one partije koja je dobila najvise poslanika. On, a ne neko drugi... U medjuvremenu, pri toj vladi moglo bi da postoji i jedno savetodavno telo, sastavljeno od clanova glavnih politickih partija, s tim sto bi oni imali samo savetodavnu - ali ne i izvrsnu vlast.

Dijaspora u Vladi

4. Ekonomska revitalizacija predstavlja, takodje, jedan od neophodnih preduslova za demokratsku transformaciju Srbije. "U ovom trenutku prisutan je ozbiljan rizik da ce demokratija bukvalno umreti od gladi. Ako se produzi sadasnja nezaposlenost i nedostatak prihoda, mnogi Srbi mogli bi da se priklone antidemokratskim elementima koji im nude ocajnicka, nacionalisticka resenja za sadasnju situaciju. Uklanjanje "spoljnog zida" sankcija, prijem Srbije u medjunarodne ekonomske institucije i otvaranje mogucnosti za investicije predstavljaju mocne instrumente za podsticaj demokratije. A, ako uspe demokratija, bice mnogo lakse da se rese legitimne zabrinutosti SAD kao sto su Kosovo i ostala pitanja vezana za dogadjanja iz poslednjih godina. U protivnom, ukoliko demokratija propadne, ostavljena bez ekonomskog kiseonika, sva ostala pitanja postace sporna. Posledice takvog neuspeha, kao sto nam je svima poznato, bile bi katastrofalne".

Na pitanje kako je zamisljeno da bude sastavljena ta "prelazna srpska vlada" i kako bi funkcionisala, od Majkla Djordjevica (inace predsednika kalifornijske kompanije "Monad Financial") dobili smo sledece objasnjenje:

- Od stotinak clanova, prema nasoj proceni, dvadesetak, ako ne i vise, trebalo bi da bude iz inostranstva iz razloga koje smo pomenuli u nasem pismenom predlogu... Liderima koalicije "Zajedno" i ostalim politicarima iz opozicije trebalo bi, za pocetak, objasniti da je angazovanje ovih ljudi i stvaranje tzv. "tehnokratske vlade" potrebno da bi se pocupao sav postojeci korov i uradile reforme koje su neizbezne, u periodu od 2-3 godine. Ta vlada morace potom da padne ili da sama ode, jer nece biti po volji naroda od kojeg ce se traziti citav niz nepopularnih reformskih mera i odricanja koja su neminovna da bi se krenulo napred.

Prema tome, ovima iz "Zajedno" bi se reklo: Za vas je bolje da te 2-3 godine budete po strani i da ih provedete obucavajuci se stvarnoj demokratiji, da sedite u Skupstini i usvajate reformske zakone, dok ce ta prelazna vlada da priprema potrebne programe i da ih sprovodi. Time bi se, cini mi se, razbilo sadasnje cinicno raspolozenje naroda po kome vec postaje sve jedno ko je uopste na vlasti (jer se, zapravo, nista ne menja); raspolozenje koje ide u prilog Milosevicu i koje on vesto podstice.

Tim pre, sto bi se objasnilo da bi u toj "tehnokratskoj vladi" bili ljudi koje sama vlast ne zanima, koji za sobom imaju vec svoju karijeru i svoje rezultate i koji ce se skloniti kad ovaj glavni, najtezi i najnezahvalniji posao bude bio zavrsen.

Koliko se vidi, Vi posebno insistirate da se ta cela kombinacija za Srbiju obznani odmah - pre nailazecih izbora?

- Mislimo da bi pokretanje te inicijative pre izbora izazvalo odredjenu paznju i da bi pomoglo demokratskoj opoziciji da postigne dobar izborni rezultat. Mislimo da bi koalicija "Zajedno" trebalo da podrzi inicijativu za formiranjem te prelazne tehnokratske vlade, jer ce u protivnom, kako sad stvari stoje, izgubiti skupstinske izbore.

Ideja od ranije
- Ideja o "tehnokratskoj vladi" nije nova. Mi smo je prezentirali princu Aleksandru Karadjordjevicu jos 1992. godine, da bismo je sad obnovili, suoceni sa cinjenicom da ova sadasnja situacija sa trojkom opozicionih lidera u Beogradu ne vodi nigde, osim u propast - rekao nam je Majkl Djordjevic, nekadasnji dugogodisnji predsednik SSU i glavni tvorac inicijative s kojom se ova organizacija sad pojavila u Vasingtonu. - Najkrace receno, sad se pokazalo na delu da opozicija u Srbiji zeli vlast, ali da je nesposobna da je zadobije. A, s druge strane - vlada ima vlast, ali je nesposobna da vlada! U tome je pocetna definicija cele ove nase dileme i zbog toga smo mi sad izvadili iz naftalina ovaj nas plan, koji smo prvi put objavili jos pre pet godina. Izmenili smo ga malo i prilagodili ovoj sadasnjoj situaciji, smatrajuci da je to jedini nacin da se izidje iz krize u koju je zapala Srbija.

Koliko je Amerika spremna da podrzi tu varijantu za Srbiju?

- Nas je utisak da bi oni bili spremni da to podrze i da veoma zalegnu iza svega toga, ukoliko se prethodno o tome postigne konsenzus medju opozicionim snagama u Srbiji. Njihova i nasa dilema, medjutim, glasi: da li je jednu ovakvu racionalnu ideju moguce sprovesti u Srbiji. Bas zato sto je racionalna?!

Sutra: Predlog Vasingtonu - referendum o dejtonskoj BiH