ISTRAZIVANJE JAVNOG MNJENJA U NOVOM SADU

Novosadjani bi vise voleli da na celu Srbije vide vodju radikala nego predsednika Milosevica - pokazuje anketa Centra za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

Vodja Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj je licnost koju bi Novosadjani mnogo vise voleli da vide na mestu predsednika Srbije nego aktuelnog sefa drzave Slobodana Milosevica - pokazali su rezultati istrazivanja javnog mnjenja ovog grada koje je krajem prosle nedelje objavio Centar za socioloska istrazivanja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Istrazivanje pod nazivom "Javno mnjenje Novog Sada - april 1997" objavio je tim strucnjaka i anketara pod rukovodstvom profesora dr Boze Milosevica. Ono je specificno po tome sto je radjeno iskljucivo s naucnoistrazivackim ciljem, bez "narucioca" koji cesto utice na cilj istrazivanja. Zbog toga se moze smatrati nepristrasnim i maksimalno objektivnim.

Podaci za ovo istrazivanje su prikupljeni tokom aprila ove godine u 24 gradske cetvrti s prigradskim naseljima. Anketa je obuhvatila 400 punoletnih ispitanika, biranih prema mestu stanovanja i uz vodjenje racuna da budu ravnomerno zastupljena oba pola razlicitih doba starosti.

Milosevic za predsednika Jugoslavije

Na ovo pitanje je odgovorilo da ne zna 16,6 odsto anketiranih, njih 5,2 odsto je izjavilo da nece izaci na izbore, a 4 odsto uopste nisu odgovorili na postavljeno pitanje.

Kada je u pitanju polozaj predsednika Jugoslavije, najvise ispitanika - njih 14 odsto - smatra da je Milosevic najpogodnija licnost za to mesto. Za Seselja i Panica se opredelilo po 8 odsto anketiranih, zatim sledi Lilic sa 5,6 odsto, Djindjic sa 4, predsednik crnogorske vlade Milo Djukanovic, Dobrica Cosic i Avramovic sa po 2,8 odsto, Kostunica sa 2,4, Karic 2 i Draskovic sa 0,8 odsto. Naopredeljenih je 25,6 odsto, njih 14,8 odsto je navelo neke druge licnosti, a cetiri odsto nije odgovorilo na pitanje.

Seselj je najbolje prosao a Draskovic najgore kada su ispitanici ocenjivali uspesnost domacih politicara. Vodju radikala 26 odsto smatra uspesnim, a samo 3,6 odsto neuspesnim. Sa liderom SPO stvari stoje obrnuto: dobro ga je ocenilo 2,8 odsto anketiranih, a rdjavo 23,6 odsto. Djindjic je posle Seselja najbolje prosao ovaj test s obzirom da ima pozitivan skor u odnosu 17,6 prema 3,6. Milosevic je isao iz jedne u drugu krajnost: 22,4 odsto ga je okvalifikovao kao uspesnog politicara, a cak 37,6 kao neuspesnog. Zanimljivo je da su predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak dobili samo komplimente, ali od malog broja ispitanika. Ona od 4,8, a on od 2,4 odsto anketiranih. Kostunica je uknjizio dosta ujednacen rezultat: 3,2 u njegovu korist, a 2,4 na stetu, dok je Lilic na poslednjem mestu i po uspesnosti (0,4 odsto) i po neuspesnosti (dva odsto).

Trazi se vodja - a ne program

Zestoki medjusobni sukobi opozicionih stranaka i njihovih lidera verovatno je jedan od kljucnih razloga opadanja popularnosti koalicije "Zajedno" i koalicije "Vojvodina". Drugi razlog sugerise onaj deo ankete u kojem ispitanici u 28 odsto slucajeva ocenjuju da komunalne sluzbe bolje funkcionisu pod novom (opozicionom) gradskom upravom, dok cak 63,2 odsto smatra da se nista nije promenilo nabolje, a 8,8 odsto da je gore nego za vreme socijalista.

Ocigledna disproporcija kod opredeljivanja ispitanika za politicke stranke i stranacke lidere - uz naglaseno vece interesovanje za lidere - pokazuje da ovdasnji birac jos uvek ne prepoznaje svoj interes u programu odredjene stranke. Zato on trazi vodju, i to autoritarnog.

Spektakularni porast Seseljeve popularnosti u tradicionalno opozicionom, demokratski a ne radikalno nastrojenom birackom telu Novom Sada nije neko veliko iznenadjenje za istrazivace ovdasnjeg javnog mnjenja i poznavaoce lokalnih prilika. Naprotiv. Doveden do bede i beznadja, dezorjentisan i uplasen od buducnosti, ovdasnji birac je postao lak plen za populisticke demagoge kakav je Seselj.

Da je tako na svoj nacin potvrdjuju i odgovori anketiranih na pitanja o njihovoj obavestenosti. Sledi, naime, da veoma veliki broj (26,2 odsto) ne cita nikakvu stampu (nedeljnu ne cita cak 67,2 odsto), a isto tako se ne obavestava ni slusajuci radio (64,4 odsto). Zanimljivo je, da cak ni vesti na televiziji ne prati 24 odsto ispitanika.

Profil takvog biraca je gotovo idealan za demagosku manipulaciju. A Seselj je u toj disciplini pravi sampion.

Jan Briza