O ZATEGNUTIM ODNOSIMA IZMEDJU VASINGTONA I ZAGREBA

Posto hrvatska vlada odbija da dozvoli povratak 350.000 srpskih izbeglica u svoje domove, zapadni diplomati procenjuju da ce biti produzen mandat UN u istocnoj Slavoniji

Kris Hedzis
The New York Times

Vasington i njegovi evropski saveznici, gnevni zbog tvrdoglavog odbijanja hrvatske vlade da dozvoli da se 350.000 srpskih izbeglica vrati u svoje domove u Hrvatsku, odlucili su da odloze ponovno uspostavljanje hrvatske kontrole nad istocnom Slavonijom, enklavom koja se nalazi pod upravom Ujedinjenih nacija.

Odluka da se produzi mandat 5.000 pripadnika mirovnih snaga UN u istocnoj Slavoniji, teritoriji koju su osvojili srpski pobunjenici pre sest godina, izazvace pravu oluju u Hrvatskoj kada bude obelodanjena.

Produzetak misije UN, kako isticu diplomati, takodje ce da pogorsa ionako zategnute odnose izmedju Vasingtona i Zagreba, posebno ako Hrvati, kao sto mnogi ocekuju, nastave da se oglusuju o obavezu da dozvole Srbima da se vrate u svoje domove onako kako je to predvidjeno Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Zapadni ambasadori su izjavili da ce odluka o produzetku mandata UN, za jos barem sest meseci, verovatno biti odobrena u Savetu bezbednosti UN u junu. Diplomati su saopstili da ce, ako Hrvatska nastavi da odbija da ispunjava preuzete obaveze, da se zaloze za jos jedno pruduzenje prisustva UN i posle januara naredne godine.

Americki funkcioneri su upozorili da ce takodje da osujete ulazak Hrvatske u zapadne ekonomske i vojne saveze ako se srpskim izbeglicama ne dozvoli da se vrate kucama. Mnogi od tih zvanicnika prognoziraju da, s obziorm na stav vlade, Zagreb verovatno nece ispostovati svoje obaveze.

Sto hiljada Srba koji su ostali u Hrvatskoj, vecinom starijih ljudi, izlozeno je sistematskim napadima bandi Hrvata koji su proterani iz svojih domova, a nekoliko stotina ih je pretuceno ili cak ubijeno. Od 8.000 Srba koji su ostali u enklavi Krajine nakon sto ju je osvojila hrvatska vojska u avgustu 1995. godine, 10 odsto njih je ubijeno. U Srbiju ili Bosnu prebeglo je oko 200.000 Srba; mnogi od njih su generacijama ziveli u tom podrucju.

Skoro niko od nekoliko stotina Srba koji su uspeli da se vrate u svoje domove u Hrvatskoj nije uspeo da se useli u svoje kuce zbog drakonskog "privremenog" zakona o stanovanju koji, u sustini, dopusta vladi da konfiskuje celokupnu imovinu i preda je Hrvatima. Vlada takodje nastavlja realizaciju skupog i obimnog programa za naseljavanje Hrvata na srpskim imanjima.

Isto tako, Zagreb nije, uprkos ponovljenim zahtevima SAD, osigurao uslove za bezbedan zivot Srba koji bi mogli da odluce da ostanu u istocnoj Slavoniji kada predje pod hrvatsku upravu (ukupno ih je u tom podrucju ostalo 120.000).

Nekih 350.000 Srba je pobeglo iz svojih domova posle uspesne ofanzive hrvatske armije prilikom uzimanja dve od tri pobunjenicke srpske enklave u maju i avgustu 1995. godine. Oko 60.000 tih raseljenih Srba zivi u domovima koji su nekada pripadali Hrvatima u istocnoj Slavoniji. Ostali stanuju u bednim sabirnim centrima ili u pretrpanim stanovima u Bosni i Srbiji.

Americki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt i osmorica zapadnih ambasadora uputili su Tudjmanu neouobicajeno ostar demars. Oni su zapretili da ce da produze prisustvo UN ako se izvesne mere, ukljucujuci ukidanje "privremenog" stambenog zakona, odmah ne sprovedu.

Predsednik, koji je slusajuci demars vrteo palcevima s ociglednim gnusanjem, revoltirano je izjavio, po tvrdjenju prisutnih, da "nijedna razumna osoba u medjunarodnoj zajednici ne moze da ocekuje od Hrvata da prime nazad Srbe". Predsednik je zatim, pred nemackim ambasadorom, pohvalio kampanju u Cehoslovackoj za proterivanje pripadnika nemacke manjine iz Sudetske oblasti posle Drugog svetskog rata.

"U ovom trenutku bi bilo veoma tesko da hrvatska vlada ispuni uslove neophodne da bismo vratili istocnu Slavoniju pod hrvatsku upravu", rekao je jedan zapadni ambasador koji se sastao sa predsednikom, "ali tu cinjenicu jos vise otezava tvrdnja vlade da nece ispuniti te uslove".