AMERICKI KONGRES USVOJIO REZOLUCIJU U VEZI SA PROCESOM DEMOKRATIZACIJE U SRBIJI

Rezolucija koja je usvojena u okviru rasprave o reformama spoljne politike SAD, od Srbije i Milosevica se trazi sprovodjenje slobodnih i fer predsednickih i skupstinskih izbora, postovanje rezultata glasanja i dalju demokratizaciju ukljucujuci jacanje nezavisnih medija i postovanje zakona

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Predstavnicki dom americkog Kongresa usvojio je obimni zakonski predlog o reformama i rekonstrukciji pojedinih spoljnopolitickih institucija SAD, koji sadrzi, pored ostalog, i posebnu rezoluciju pod naslovom "Razvoj demokratije u Republici Srbiji". O ovom zakonskom predlogu pocela je juce ujutru rasprava u Senatu, ciji je zavrsetak - sa glasanjem o novom zakonu - predvidjen za kasnije veceras po ovdasnjem vremenu.

Prema najavama sa Kapitol hila, u delu dokumenta posvecenom aktuelnoj politickoj situaciji u Srbiji ne ocekuju se nikakve promene, tako da se rezolucija usvojena u kongresnom Predstavnickom domu moze smatrati svojevrsnim generalnim putokazom daljih odnosa izmedju Vasingtona i Beograda. A, u tom delu zakonskog predlog H.T. 1757 - u kome se govori o normalizaciji odnosa izmedju SR Jugoslavije i SAD - od Milosevica i rukovodstva Srbije trazi se da, pored ostalog, ispune sledece uslove:

(a) Osigurati sprovodjenje slobodnih, fer i postenih predsednickih i skupstinskih izbora 1997;

(b) Povinovati se ishodu tih izbora;

(v) Izgradnja demokratskih institucija, ukljucujuci jacanje nezavisnih informativnih medija i postovanje zakona.

Americki Kongres, sa svoje strane, obavezuje novim zakonom vladu SAD da sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju i medjunarodnom zajednicom nastavi pritisak na vladu Srbije kako bi se ispostovali pomenuti zahtevi za demokratizacijom. Ti zahtevi postavljeni su bili, prakticno, u januarskom izvestaju tzv. Gonsalesove komisije OECD, ali njihovo dosadasnje ispunjavanje - kako je istaknuto u debati u Predstavnickom domu i Senatu - apsolutno je nezadovoljavajuce, iako predstavlja "jedan od neophodnih preduslova" za uklanjanje postojeceg "spoljnog zida" medjunarodnih sankcija i vracanje SRJ u punopravno clanstvo porodice naroda. Ostali preduslovi, kako je naglaseno s tim u vezi, ticu se prevashodno poznatih obaveza koje Beograd ima prema susedima i ostalom svetu: potpuna implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma o Bosni, ukljucujuci trazenu saradnju sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, resavanje pitanja nasledja i medjusobnog diplomatskog priznavanja sa svim drzava iz sastava propale SFRJ, normalizovanje polozaja albanskog stanovnistva na Kosovu, u skladu sa medjunarodno priznatim normama i standardima.

U preambuli kongresne rezolucije o Srbiji, inace, navodi se - za pocetak - da je "stabilna i demokratska Republika Srbija vazna za interese SAD i medjunarodne zajednice i za mir na Balkanu", uz konstataciju da su u Srbiji "pocele da se pojavljuju demokratske snage, uprkos naporima Slobodana Milosevica, komunistickog diktatora koji se najduze odrzao u Evropi".