Ponedeljak, 23. jun 1997.

CETVRTA SKUPSTINA SRPSKOG GRADJANSKOG VIJECA BIH

Ako nema Srba, nema ni Bosne

"Ekonomska obnova, povratak izbeglica, zastita ljudskih prava i obnova medjunarodnog poverenja - osnovna strategija borbe za integraciju BiH na osnovama Dejtonskog sporazuma", istakao dr Mirko Pejanovic u uvodnoj reci

Sarajevo. - U sarajevskom hotelu "Holidej in" juce je, uz prisustvo nekoliko stotina delegata i gostiju iz Federacije BiH, Republike Srpske, SR Jugoslavije i sveta, odrzana Cetvrta redovna skupstina Srpskog gradjanskog vijeca BiH na kojoj su jednoglasno usvojeni predlozi inicijativa za izmenu Ustava RS i Ustava Federacije BiH koji ce uskoro biti upuceni parlamentu Federacije BiH i Narodnoj skupstini RS kao i predsednicima RS i Federacije BiH.

SGV BiH je, prema uvodnoj reci dr Mirka Pejanovica, "jos pre godinu dana na svojoj trecoj skupstini promovisalo strategiju borbe za integraciju BiH na osnovama Dejtonskog mirovnog sporazuma" isticuci tada cetiri najvaznija aspekta - ekonomska obnova, povratak izbeglica, zastita ljudskih prava i obnova medjunacionalnog poverenja. "Samo tokom protekle godine biroima SGV za ljudska prava i pitanje izbeglica obratilo se preko 50.000 gradjana srpske nacionalnosti. Pred njima su visestruke prepreke, od sprecavanja povratka od strane vlasti, kako Federacije tako i RS, neresenih zakonskih preduslova, ekonomske nemastine i nepostojanja pune slobode kretanja, do velikog birokratizma drzavnog aparata", rekao je Pejanovic.

Pitanje opstanka

U trazenju resenja za ove prepreke, Pejanovic je rekao da je "njihova Deklaracija o ljudskom pravu na politicku i nacionalnu ravnopravnost BiH uperena pre svega na to da u BiH niko ne treba da bude gradjanin drugog reda i da se time pokrece demokratska inicijativa za donosenje amandmana na tri ustava kako bi se u redovnoj proceduri ostvarilo ono sto sada nemaju svi bosanski narodi na njenoj celokupnoj teritoriji. Stoga je SGV stao na stanoviste da je interes sva tri (vecinska) bosanska naroda da se konstitutivnost resi - na celoj teritoriji drzave BiH za pripadnike sva tri naroda.

- Ovo je dokaz da u redovima srpskog naroda ovdje postoji jos svijesti i ljudi koji su, kao i SDA, za ocuvanje BiH kao cjelovite, multietnicke demokratske drzave - rekao je, pozdravljajuci skupstinu Mirsad Ceman, predstavnik Stranke demokratske akcije. Mithat Haracic, predsednik sarajevskog kantona, pozdravljajuci skup rekao je da su se svi njihovi dosadasnji skupovi kao po pravilu odigravali u sudbonosnim trenucima i naglasio da oni zele Bosnu koja bi bila ravnopravna zajednicka za sve njene narode, "u kojoj vjera i nacija nikom nece umanjiti sanse, ali ni dati prednost".

Skupstinu je prvi pozdravio dr Zlatko Lagumdzija, predsednik Socijaldemokratske partije BiH i izrazio svoju nadu da brzo dolazi vreme "jedne mnogo normalnije BiH:

"Vi ste buducnost srpskog naroda cije su skupstine svaki put jace, mnogoljudnije i snaznije u zahtjevima", kazao je akademik Muhamed Filipovic i zahvalio se na odluci ovih bosanskih Srba da 1992. godine ostanu ovde i brane svoju zemlju. "Vi ste buducnost srpskog naroda i dosledni duhu srpskog naroda na cemu sam vam veoma zahvalan. Ne znam - do Karadzica - nijednog Srbina koji je bio protiv Bosne", rekao je Filipovic i posebno naglasio da je najveca bosanska epopeja oslobodilacki pokret protiv fasizma (1941-45) u kome je vecinsku ulogu tada imao srpski narod i ono sto se desilo u Mrkonjic-Gradu. Stoga je za mene pitanje konstitutivnosti, ono o cemu vi danas govorite, pitanje opstanka bosanske drzave", rekao je Filipovic.

Izvinjenje kardinala Puljica

Zahvaljujuci se na pozivu da ucestvuje na Cetvrtom zasedanju Skupstine SGV BiH i objasnjavajuci nedolazak zbog "pastoralnih obaveza", kardinal Vinko Puljic, nadbiskup vrhbosanski, sa saradnicima pozeleo je uspesan rad na uspostavljanju "pravednog mira u BiH i stvaranju jednakopravnosti sva tri naroda na svim prostorima BiH. Ujedno zelim da svi uspjesno doprinesemo lijecenju ratnih rana i stvaranju uvjeta za napredak na ljudskoj, gospodarstvenoj i kulturnoj razini".

Svoj na svome

Na Cetvrtoj skupstini govorili su jos Vehid Sehic, predsednik tuzlanskog Foruma gradjana, Senka Nozica iz Republikanske stranke BiH i predstavnik bosanske Vlade u sjeni, Beris Belkic iz Stranke za BiH, Atif Purivatra, predsednik Vijeca bosnjackih intelektualaca, Aleksandar Popov iz Reformske demokratske stranke Vojvodine, Pavle Radic iz SDU, Ibro Spahic, Gradjanska stranka BiH, Zoran Markovic, Udruzena levica BiH - Opstinski odbor Doboj, Mile Marceta, predsednik Udruzenja prognanih Drvarcana, Cedo Kapor, ispred Subnora BiH, Tilman Cilh, Drustvo za ugrozene narode Gejtingem, Vladimir Srebrov, Ljubo Babic i Radomir Konstantinovic. Na skupu je govorila i prof dr Tatjana Ljujic-Mijatovic, clan Prvog ratnog saziva Predsjednistva BiH koja je rekla da BiH moze opstati samo kao drzava svih njenih naroda i da je Bosna svih njih podjednako, te svi narodi koji u BiH zive su svoji na svome. "Mi smo ovdje rodjeni, ovdje su nase ulice, kuce, prijatelji, nas zivot..."

Delegati Cetvrte skupstine SGV BiH juce su jednoglasno podrzali inicijativu Deklaracije za promenu Ustava cime je "otvoren proces koji ce pokrenuti druge demokratske procese u BiH racunajuci svakako i za sada glavno - resavanje pitanja konstitutivnosti srpskog naroda u Federaciji BiH, koju oni za sada nemaju, odnosno identicnog statusa Hrvata i Bosnjaka u RS koji su pravo konstitutivnog elementa i mnoga druga prava izgubili raspadom Jugoslavije i kasnije podelom BiH", rekao je Pejanovic za "Nasu Borbu" juce neposredno po zavrsetku skupstine.

Telegrami

Cetvrtoj skupstini gradjana srpske nacionalnosti juce su stigli brojni telegrami, medju kojima i od Alije Izetbegovica, predsednika Predsednistva BiH, specijalnog izvestitelja UNHCR za ljudska prava Elizabet Ren, Marka Markova, izvanrednog i opunomocenog ambasadora Republike Bugarske (zemlje koja je prva priznala BiH), Vesne Pesic, predsednice Gradjanskog saveza Srbije, Obrada Savica u ime Beogradskog kruga, Seada Avdica, potpredsednika Unije bosanskih socijaldemokrata i zamenika Selima Beslagica, tuzlanskog gradonacelnika, Milorada Pupovca i Vesne Tersalic, aktiviste Antiratne kampanje Hrvatske i mnogi drugi.

D. Banjac

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /