Ponedeljak, 23. jun 1997.

ZASTO JE PRESTAO DA IZLAZI CASOPIS "SRPSKA POLITICKA MISAO" (2)

Veoma opasan presedan

Sve je vraceno na pocetak - casopis je izgubio "prirodnu funkciju da u njemu zivi nauka"

Mirjana Kalinic

Paznju naucne javnosti posebno je privukla prva sveska casopisa "Srpska politicka misao" za 1995. godinu, posvecena temi "Oblici licne vlasti u Srbiji u 20. veku". U taj poduhvat, urednistvo je krenulo sa namerom da sa politikoloskog, socioloskog, istorijskog i psiholoskog stanovista (bolje i potpunije osvetli mesto i ulogu najznacajnijih politickih licnosti srpske istorije od Stefana Nemanje, Cara Dusana i Despota Brankovica preko Karadjordja, Milosa, Mihajla, Milana i Aleksandra Obrenovica, Petra Prvog i Aleksandra Karadjordjevica, do Josipa Broza Tita i Slobodana Milosevica. Taj broj zbog svoje "objektivnosti, analiticnosti i kriticnosti" ondasnji analiticari ocenili su kao "zvezdani trenutak drustvene periodike u Srbiji", a sam casopis svrstan je u "naucne casopise od nacionalnog interesa".

Tokom narenih godina usledili su "odjeci i reagovanja". Autori "inkriminisanog" broja oglasavali su se javno objasnjavajuci "sta je pisac hteo da kaze". Dr Slobodan Antonic, jedan od autora oglasio se tim povodom u "Nasoj Borbi". "Skrenuta mi je paznja da isuvise kriticki javni nastupi prema rezimu mogu da imaju negativne posledice i po projekat ("Politicki zivot Srbije na kraju 20. veka") i po Institut. Nisam bio samo ja u pitanju, vec i neke druge kolege iz Instituta koje su sudile po svojoj naucnoj savesti i javno iznosile primedbe na vladajuci poredak... Na jednoj od sednica Naucnog veca Instituta direktor dr Zivojin Djuric trazio je da se u takvim slucajevima ne navodi naucna funkcija istrazivaca, niti da se pominje Institut", naglasava dr Slobodan Antonic.

Ne treba praviti "slucaj"

"Tokom poslednje predizborne kampanje (septembar-oktobar 1996) direktor Instituta za politicke studije dr Zivojim Djuric upozorio je saradnike Instituta da je "dogovoren moratorijum na javne nastupe" pri cemu je ostalo nejasno ko se i kada oko toga dogovorio. Zbog toga mislim da ovo nikako ne treba shvatiti kao nekakav 'slucaj Antonic' ili, recimo, 'slucaj Cvetkovic' vec da je u pitanju elementarna sloboda naucnog izrazavanja", naglasava dr Slobodan Antonic.

Logika "svuda gde se nesto dogadja - spreciti" dovela je do toga da su "ekspresno" smenjeni glavni i odgovorni urednik, clanovi redakcije i uredjivackog Saveta casopisa "Srpska politicka misao" i to na osnovu takodje ekspresno usvojenog Pravilnika o radu. Nakon smene, kako nezvanicno saznajemo, pocela je akcija "lobiranja" za upraznjeno mesto predsednika uredjivackog Saveta. Nasi izvori kazu da je ta funkcija bila ponudjena akademiku Mihajlu Markovicu, ali se on "zahvalio na ponudi". Dr Vladimira Cvetkovica, sada vec bivseg urednika casopisa, najverovatnije ce zameniti direktor Intituta za politicke studije dr Zivojin Djuric.

O toj "kadrovskoj rokadi" dr Slobodan Antonic kaze: "Dodatna nesrecna okolnost jeste ambicija direktora Djurica da on sam postane novi glavni i odgovorni urednik casopisa. S obzirom na naucni ugled i uredjivacko iskustvo kolege Djurica, vecina dosadasnjih saradnika casopisa izrazila je cudjenje za tu ambiciju. Naime, u nasoj naucnoj javnosti vlada prilicno jasan stav da se za glavne urednike naucnih casopisa biraju pre svega kolege poznate po svojim naucnim radovima. Ideja da na celo jednog naucnog casopisa moze da dodje neko ko do sada nije objavio knjigu, pa cak ni zapazeniji clanak (makar u domacoj naucnoj periodici) dozivljena je u nasim naucnim krugovima kao veoma opasan presedan. Ignorisanjem ovih dobronamernih saveta i upornim nametanjem sebe za glavnog i odgovornog urednika casopisa, a pogotovo nakon mucnog utiska koji je smena stare redakcije i Saveta ostavio na nasu naucnu javnost, dr Djuric je kod vecine aktuelnih, kao i potencijalnih saradnika stvorio odbojnost i prema casopisu i Institutu zbog cega je krug nasih saradnika sto treba posebno podvuci, veoma, veoma suzen", naglasava dr Antonic.

Cenzura na pausu

Desavanja oko poslednjeg broja casopisa (na engleskom) izaslom iz sampe pre desetak dana pokazala su, na zalost, po recima dr Slobodna Antonica, "nacin na koji kolega Djuric misli da uredjuje casopis". Po izlasku broja iz stampe, otkrilo se da je Djuric zloupotrebio svoj sluzbeni polozaj i samovoljno, bez ikakvog dogovora ili obavestavanja bilo koga iz redakcije u samoj stampariji izvrsio prepravke pripremljenog broja. Ne samo da je po naredjenju direktora Djurica sa samog pausa skinuta napomena da je u finansiranju tog broja ucestvovao Fond za otvoreno drustvo vec su i gotovo svi tekstovi bez znanja autora i redakcije skracivani i prepravljani. "Takav skandalozan postupak nepoznat je u istoriji nase naucne periodike, ali na zalost, ne i u istoriji ovog Instituta", ocenjuje dr Antonic.

Smenu clanova redakcije i uredjivackog Saveta docent dr Ljubodrag Dimic ovako komentarise: "To je neozbiljno, jer su ljudi u taj projekat ulozili svoj naucni autoritet. Ne mislim na nas mladje u redakciji i Savetu, vec na kolege koji su na pragu Akademije. Oni su ulozili svoj autoritet i sa tim autoritetom ne treba se igrati. Sve se to vraca kao bumerang. U javnosti se stvara utisak neozbiljne institucije."

Na optuzbe direktora Instituta da je u pitanju "zavera" i da su clanovi Saveta u "nekakvoj sprezi" dr Dimic istice: "Ne znam za druge, ali s obzirom na to koliko sam spreman i upucen otisao na sastanak to je prosto tuzno. Casopis je pokazatelj zrelosti jedne struke". I bio je "zreliji od struke koja ga je potpisivala".

Potez Instituta za politicke studije da bude izdavac casopisa "Srpska politicka misao" bio je pozdravljen u strucnim i naucnim krugovima. Verovalo se da ce, bez obzira sto je lociran na Institutu, "casopis ziveti svoj zivot koji prevazilazi to sto Institut radi". Medjutim, insistiranje, kako kazu, na principu "mi hocemo da objavljujemo u njemu samo nase tekstove", citav "posao" je vracen na pocetak, cime je casopis izgubio "prirodnu funkciju da u njemu zivi nauka".

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /