U ULCINJU JUCE POCEO DIJALOG O ALBANSKO-SRPSKIM ODNOSIMA

Treba naci neki institucionalni okvir koji bi oznacio modus vivendi izmedju Srba i Albanaca - izjavio Dejvid Filips. - Adem Demaci trazi od vlasti u Beogradu da vrate Albancima sve uzurpirane institucije; - D. Veselinov: Srbija u ovom trenutku nema snagu koja bi u demokratskom procesu resavala kosovsko pitanje

Ulcinj. - U organizaciji Odbora za ljudska prava i slobode Kosova, Beogradskog kruga i Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, juce je u Ulcinju poceo trodnevni dijalog o albansko- srpskim odnosima, u kome ucestvuje oko sedamdeset slobodnih intelektualaca, javnih radnika i predstavnika politickih partija i udruzenja iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Okruglom stolu prisustvuju i predstavnici medjunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima, te vise predstavnika stranih ambasada u Jugoslaviji.

Dejvid Filips, predstavnik Saveta za medjunarodne odnose SAD za Balkan je rekao da "ovo nisu pregovori izmedju antagoniziranih strana" vec dijalog koji ima za cilj da "doprinosi izgradnji poverenja u jednom teskom procesu, na cijem putu ne nalazi mnostvo prepreka". "Treba naci neki institucionalni okvir koji bi znacio modus vivendi izmedju Srba i Albanaca na Kosovu" - rekao je gospodin Dejvid, apelujuci na ucesnike u dijalogu "da se ne bave prosloscu, vec da se bave sadasnjoscu". "Napominjem da je ovo pokusaj koji moze da smanji verovatnocu da odnosi na Kosovu krenu u nasilje i da se ide ka normalizovanju stanja i uzajamnom povjerenju" - rekao je on.

Komentarisuci uslove u kojima se vodi dijalog, Adem Demaci, predsednik Parlamentarne partije Kosova naglasio je da "u ovoj fazi ni sadasnja srpska pozicija ni opozicija, a ni cenjeni evropski i americki prijatelji ne shvataju neophodnost ispunjavanja albanskih zahteva". "Medjutim, posle velike politicke krize kroz koju ce ubrzo proci Srbija i srpski narod, mnogo ce stosta da dodje na svoje mesto, pa stepen potrebne demokratske svesti koji nam danas fali u srpskom narodu, ima da izbije na povrsinu sa svom svojom silinom i jasnocom" - rekao je Demaci, dodajuci da "na srpskoj politickoj sceni ima da se pojavi treca politicka snaga, koja ce menjajuci postojecu situaciju u prilog istinskih interesa srpskog naroda, zasluzeno doci na vlast".

"Dotle, albanskom narodu, koji nece odustati od svojih pravednih zahteva za svojom slobodnom i suverenom drzavom, ne preostaje nista drugo vec da izdrzi pod diskriminatorskim i destruktivnim udarcima beogradskog rezima kao svoj, veoma skup konkretan doprinos potpunoj demokratizaciji preostalom prostoru bivse Jugoslavije" - rekao je lider Parlamentarne partije Kosova.

On je zatrazio od vlasti u Beogradu da vrate Albancima sve uzurpirane informativne elektronske i novinske institucije, srednje skole i univerzitet, da vrate radna mesta, sve sudske, tuzilacke i administrativne albanske kadrove, da se na svoja radna mesta vrate demobilisani albanski policajci i sluzbenici... Albancima treba vratiti "sve uzurpirane kulturne institucije - sportske objekte i slicno, kao i imena ulica i trgova koja su tendenciozno i besramno slavizirana" - naglasio je Demaci.

U ime srpske strane prvi je govorio Novak Pribicevic, koji je naglasio da "resenje za Kosovo treba traziti u statusu ravnopravne federalne jedinice u Jugoslaviji".

"Kad govorimo o istorijskim naslagama, danas je, cini mi se, razumno postaviti jos jedno dodatno pitanje, a to je da li je istina da su odnosi Srba, Albanaca i Crnogoraca uvek bili optereceni medjusobnim nepoverenjem, mrznjom, distanciranjem i odvajanjem" - zapitao se Pribicevic, konstatujuci da "ima perioda u istoriji koji su bili kvalifikovani zajednickom borbom srpskog i albanskog naroda, protiv stranih zavojevaca u trazenju slobode i nezavisnosti".

"Nesreca je u tome sto postignuta sloboda i nezavisnost nije bila jednake mere i za jedan i drugi narod, i to ostaje tema iz koje cemo morati izvlaciti pouke za buducnost" - naglasio je Pribicevic.

Prema njegovom misljenju, ne moze biti trajnog i stabilnog resenja u tim slozenim albansko-srpskim odnosima koje nece sadrzati jasnu orijentaciju razvijanja dobrosusedskih odnosa sa susednom drzavom Albanijom". "Ja mislim da ta komponenta treba da ima presudan znacaj za mogucnosti trazenja jednog sporazumnog resenja, jer je vrlo vazno pitanje da li na Balkanskom poluostrvu, na prostoru jugoistocne Evrope, jedino albanski narod nema pravo da zivi u najuzoj medjusobnoj komunikaciji" - rekao je Pribicevic.

"Ciljevi koje danas pokrecu lideri kosovskih Albanaca su nerealni, tako da se postavlja pitanje da li je moguce nesto uraditi da bi se krenulo s mrtve tacke" - rekao je Ilija Djukic, iz Demokratske stranke, dok je Dragan Veselinov (Seljacka stranka) naglasio da "Srbija u ovom trenutku nema snagu koja bi u demokratskom procesu resavala kosovsko pitanje". On je zahvalio politickim snagama na Kosovu sto se uzdrzavaju od odgovaranja "nemirima i silom protiv represije" i naglasio da Srbima u Vojvodini odgovara "politika korak po korak", jer "svako zaostravanje na Kosovu pojacava represivni aparat protiv demokratskih snaga".

Gazmed Pulja je naglasio da je "pitanje Kosova pitanje prava na samoopredjeljenje", te da bi Kosovu trebalo dati ravnopravan federalni status sa Srbima i Crnogorcima u zajednickoj drzavi.

B. J. Milicic