"KULTURA ZA NAROD" - SOCIJALISTICKI EKSPERIMENT U ZEMLJI SELJAKA

Ranije se radilo na podizanju elementarnog kulturnog nivoa, posebno medju decom i mladima. Danas je to potpuno zanemareno. Potencira se elitisticka kultura, odnosno kultura dostupna samo onima s finansijskom moci. Masa je prepustena medijima koji su izvan ozbiljne kulturne matice, kaze mr Trivo Indjic

Radovan Kupres

Neprevazidjeni ironicni humor Dusana Makavejeva mozda je dosegao vrhunac u jednom prizoru iz filma "Covek nije tica" - za nastup kostimirani filharmonicari kroz uzavrele, bucne proizvodne hale traze put do dvorane u kojoj ce, u cast nekog Dana fabrike, trudbenicima upriliciti malo simfonijske muzike. Da bi slika bila sto grotesknija, varnice zapale dugacku haljinu jedne od umetnica, a posto se od zujanja postrojenja nista ne cuje, sadrzaj dijaloga izmedju zbunjenog muzicara i zbunjenog radnika je titlovan. Otprilike, prvi drugom objasnjava sta mu treba i zbog cega je tu, ponavlja - Peta Betovenova... - a ovaj odgovara - To ne radimo - i nabraja brojne metalurske proizvode koje rade.

Vlast koja je u ime proletarijata ovde "obavljala" diktaturu regrutovana je, uglavnom, iz redova onih koje Selenicevi junaci gradjani nazivaju zulukaferima i koji za Petu Malerovu vrcavo kazu - Kuj mi garantuje da nije cetvrta? Bio je to veliki socijalisticki eksperiment u zemlji seljaka, koje je, najpre, trebalo masovno pretvarati u proletere, u zemlji nepismenih, koje je sto hitnije, da bi se ispravile nepravde iz vremena nenarodnih rezima, trebalo uciniti prosvecenim, mada je medju glavnim laborantima bilo i onih s pedigreom iz starog drustva, koji su, valjda, bili svesniji od drugih vaznosti humanisticke misije koja se poduzima.

Sve je bilo za narod, pa i umetnost za narod, kultura za narod. Sta je i koliko je prethodni sistem, odnosno prethodna elita (ako je prethodna) uspela da uradi na uterivanju kulture u masu ili mase u kulturu. I da li danas, posle visedecenijskog treninga, pripremljeniji ulazimo u novi drustveno-politicki hokus-pokus.

Nijedno selo bez Doma kulture

Mr Indjic, naravno, nije propustio da naglasi da je ceo razvoj bio u duhu zna se koje ideologije, usmeren na stvaranje podanika, poslusnog clana zajednice, koji ce bespogovorno da prihvati partijsku liniju. Ipak, sve vreme je, po njegovom misljenju, kulturnu politiku karakterisala ambivalencija.

- S jedne strane, radilo se na usvajanju vrednosti nasledjenih iz gradjanske, burzoaske kulture, a s druge, tezilo se uspostavljanju autenticne socijalisticke kulture. Rekao bih da je prvi cilj ostvarivan s vise uspeha. Interesantno je da je Drzavni izdavacki zavod Jugoslavije, DIZJUG, 1945. godine prvo objavio Fildinga, a ne Marksa ili Engelsa. Sistem je bio otvoren za tzv. uvezenu gradjansku kulturu koja nije imala neposredan ideoloski znacaj, ali su se pod cenzurom nalazili domaci stvaraoci.

Na nasem terenu se tezilo svojevrsnoj agitpropovskoj kulturi. No, nezavisno od sadrzaja koji su sireni, prisutnog ideoloskog kica, stvorena je infrastruktura za omasovljenje kulture. Imam utisak da sadasnja vlast unistava tu institucionalnu bazu, sve ustanove se komercijalizuju, prostori namenjeni kulturi se pretvaraju u kafane i trzne centre. Ranije se radilo na podizanju elementarnog kulturnog nivoa, posebno medju decom i mladima. Danas je to potpuno zanemareno. Primera radi, u celoj zemlji imamo samo pet pozorista za decu. Potencira se elitisticka kultura, odnosno kultura dostupna samo onima sa finansijskom moci. Clanarina u Univerzitetskoj biblioteci je 80 dinara, sto je preskupo za vecinu profesora i studenata. Masa je prepustena medijima koji su izvan ozbiljne kulturne matrice, kaze mr Trivo Indjic.

Kampanja do kampanje

Karakteristicno je, kako kaze dr Dragicevic-Sesic, da nikada, ni posle jedne od tih velikih akcija niko nije polagao racuna, nisu vrsene ozbiljne analize rezultata. - Bitno je uociti razliku izmedju stavova rezima prema kulturnoj politici okrenutoj unutra i prema onome sto je bilo predvidjeno za predstavljanje svetu. Rezultati na domacem terenu, u masi, bili su uglavnom losi, dok je u domenu elitne kulture bilo vrhunskih dometa. U sferi dostupnoj jednom uzem krugu intelektualaca i stvaralaca bilo je slobode, iznenadjujuce velike u odnosu na Istok, kaze dr Milena Dragicevic-Sesic.

Zbog toga su i podsticane velike medjunarodne manifestacije, festivali poput Bitefa; rezim se i na planu kulture trudio da dobije medjunarodnu legitimaciju. Iz istih razloga se i u politici insistiralo na Pokretu nesvrstanih.

Elita i masa

Tek sto smo zaboravili na obecavani svedski socijalizam, a profesor Prnjat opet ukazuje na skandinavsku idilu: "Svedska ili Finska kulturu ugradjuju kao ugaoni kamen drustvenog prosperiteta i njihove kulturne politike bi mogle biti izuzetno podsticajne za nas".

Dok pokusavamo da uhvatimo duh(a) novog (trzisnog) vremena, zgodno je da imamo na umu kako pronicljivo je trziste okarakterisao Oktavio Paz, a na sta se pozvao g. Prnjat. "Trziste je bez sluha za estetske vrednosti".

Ipak, nas sagovornik tvrdi: "Moc duhovnosti superiornija je od svake druge moci i zato prvorazredni cilj nase kulturne politike vidim u naporu da se ocuva nacionalni kulturni identitet, razvije komunikacija sa svetom, podrzi ohrabrujuca plima kreativnosti koju donose nastupajuce generacije".

Amin! Ili, neka tako bude!