Iz zivota radnicke klase

Svake subote na parking ispred ceske fabrike obuce "BOPO" iz Trzebica dolazi dvadesetak taksija da obucare preveze do kuce. Iza ovog luksuza ne stoji velikodusnost firme vec njeno nastojanje da poslovi za stranog partnera budu uradjeni na vreme

Dragoljub Matic
specijalno za "Nasu Borbu" iz Praga

Scena se ponavlja svake subote. Posle zavrsene smene, radnici se presvlace, izlaze iz fabrike gde ih ispred cekaju taksi vozila i odvoze kuci u okolna sela.

Ne, to nije scena iz nekog starog sovjetskog propagandnog filma, nije to ni reklamni spot za buduce parlamentarne izbore - niti se to uopste desava u socijalizmu. U pitanju je fabrika izlozena nemilosrdnim uslovima konkurencije u trznoj privredi.

Pa ko to onda hoce da razmazi radnike i pruzi los primer koji moze potpuno da pokopa slobodno trziste radne snage? Sta proizvode ti radnici? Bruse dijamante?

Svake subote na parking ispred ceske fabrike obuce "BOPO" izTrzebica, neposredno pred zavrsetak smene, dolazi nekoliko taksija. Nekada ih bude i preko dvadeset. Iza ovog luksuza ne stoji velikodusnost firme vec nastojanje da se izadje u susret obavezama prema stranim partnerima; zakljuceni ugovori sa preciznim rokovima isporuka teraju menadzment da svake subote uvodi vanrednu smenu. Tada, medjutim, medjugradski autobuski saobracaj, koji vec davno nije drzavni, prilagodjava svoj vozni red prema vikendasima i izletnicima. U Ceskoj je vikend "sveta krava" i radi samo onaj kome je ta ista krava stala na nogu.

Zato svakog petka sefovi smena, pored spiskova radnika koji ce u subotu raditi, informisu i taksiste: u koliko sati, koga i gde treba pokupiti da bi na vreme stigao na posao. Po neke se odlazi i po dvadeset-trideset kilometara daleko.

Naravno da su direktori svesni da subotnje smene zbog toga poskupljuju proizvodnju, ali je ona zanemarljiva u odnosu na efekat rada i tacnost termina isporuka. Sve je precizno izracunato - taksi se vise isplati od autobusa koji bi se zakupljivao, jer obucari stanuju u vise od 100 sela u okolini Trzebica. Sa taksistima je dogovorena polovicna tarifa, sto im je bolje nego da na taksi- stanicama uzaludno cekaju musterije. Otici desetak kilometara u neko selo po dva- tri obucara, to je vec dobra tura. Osim toga, kada bi fabrika zakupljivala autobus, trebalo bi da krene iza ponoci da bi obisao sela i na jutarnju smenu dovezao radnike.

Fabrika pokusava da finansijski stimulise radnike da koriste svoja kola, naravno ko ih ima. Medjutim, ocigledan primer je da radnicka klasa postaje sve razmazenija - cak i oni koji normalnim radnim danima dolaze svojim kolima na posao, subotom to odbijaju i zele da ih taksi doveze pred kucu. Da li zbog komsiluka?