VASINGTONSKA KONFERENCIJA ZA STAMPU KARLA BILTA, VISOKOG PREDSTAVNIKA MEDJUNARODNE ZAJEDNICE U BOSNI I HERCEGOVINI

Konstatujuci da u zemlji ima milion nezaposlenih i preko 600.000 izbeglica Bilt je upozorio da se kriza produbljivala godinama i dosla do tacke kada ju je tesko drzati pod daljom kontrolom

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Mirovni proces u Bosni je na predvidjenom kursu od kojeg nema odstupanja. Taj proces je delikatan i zahtevace dalju punu paznju i angazovanje svih nas iz medjunarodne zajednice, kako bi se Bosanci svih nacionalnosti podstakli da za svagda okrenu ledja etnickim podelama, mrznji i ratovanju. Prema tome, u Bosni se napreduje, ali se, istovremeno, mora imati na umu da u obezbedjivanju mira ne postoji nesto sto bi se moglo okarakterisati kao hirurski zahvat", rekao je na prekjucerasnjoj konferenciji za stampu u Vasingtonu visoki predstavnik medjunarodne zajednice Karl Bilt, upozoravajuci istovremeno da, s druge strane, ima puno prigovora na ponasanje Srbije i Hrvatske i njihovo neispunjavanje pojedinih vrlo vaznih obaveza koje proisticu iz Dejtonskog mirovnog ugovora.

Bilt je u tom kontekstu ocenio tekucu situaciju u Srbiji kao posebno zabrinjavajucu, upozoravajuci na perspektivu "izuzetno ozbiljne ekonomske i socijalne krize, u situaciji kad u zemlji ima milion nezaposlenih ljudi i preko 600.000 izbeglica".

Prema proceni bivseg svedskog premijera, ta kriza u Srbiji narastala je i produbljivala se ovih godina tokom Miloseviceve vladavine, da bi se sad doslo u situaciju kad ju je izuzetno tesko drzati pod daljom kontrolom. "Medjunarodna zajednica odlucila je stoga na ministarskom sastanku EU u Luksemburgu da se usvajanjem "prelaznih trgovinskih mera" pomogne demokratskim snagama u Srbiji na ekonomskom frontu, kao i u trazenju politickog resenja", rekao je Bilt na tu temu prilikom susreta sa novinarima u vasingtonskom Nacionalnom pres klubu, upozoravajuci da Srbiji, u protivnom, imajuci u vidu problem Kosova i problem izbeglica, preti opasnost "od eksplozije koja bi negativno uticala na bezbednost celog regiona".

Luksemburska odluka o davanju Srbiji i Crnoj Gori trgovinskih povlastica, kakve imaju i sve ostale drzave iz sastava nekadasnje SFR Jugoslavije - prema Biltovim recima - znaci samo realizaciju sa zadrskom od sest meseci jedne mere koja je bila pripremljena jos prosle jeseni, a zatim zamrznuta zbog poznatog Milosevicevog pokusaja da se falsifikuju rezultati opstinskih izbora u Srbiji.

Naglasavajucu da se taj potez grupacije zapadnoevropskih zemalja niukom slucaju ne moze tumaciti kao odustajanje od zahteva da SR Jugoslavija ispuni obaveze koje ima prema Medjunarodnom tribunalu u Hagu (kao i od ispunjavanja ostalih obaveza iz Dejtonskog mirovnog ugovora, kao i preporuka iz izvestaja Gonsalesove komisije OEBS), Karl Bilt je potvrdio u Vasingtonu da je odluka u Luksemburgu o aktiviranju "prelaznih trgovinskih mera" doneta prevashodno posle pritiska lidera srpske koalicije "Zajedno".

"U svakom slucaju, ta odluka predstavlja tehnicko pitanje, pri cemu je u tom paketu iz Luksembruga dugorocnije mnogo znacajniji onaj drugi, prateci dokument koji govori o daljim koracima na putu eventualnog povezivanja Jugoslavije sa zapadnoevropskom zajednicom" - rekao je Bilt tim povodom, zakljucujuci da ce, sto se bude dalje islo na tom putu razvoja odnosa sa EU, biti "sve ozbiljniji politicki uslovi" koji ce se postavljati pred vlasti u Beogradu, a isto tako i pred rukovodstvo Republike Srpske.

Posle istupanja u Savetu bezbednosti (gde je u cetvrtak referisao o toku, problemima i perspektivama mirovnog procesa u BiH) nekadasnji (a mozda i buduci) premijer Svedske iskoristio je i uglednu novinarsku tribinu u Vasingtonu da o tome iznese svoje misljenje, koje je u mnogim bitnim ocenama predstavljalo odgovor na poruku koju je nezadovoljni Alija Izetbegovic poslao pre desetak dana sefovima drzava iz sastava posrednicke Kontakt grupe. "Cuju se povremeno misljenja da implementacija civilnog dela Dejtonskog ugovora moze da bude kompletirana u jednom odredjenom vremenskom periodu, posle kojeg ce se izgubiti svi razlozi za sadasnje rivalstvo. Ta vrsta misljenja je naivna i opasna" - rekao je Bilt tim povodom, upozoravajuci da ce za mirovni proces u BiH "biti potrebne godine, ako ne decenije i generacije", pri cemu prete opasnostima pojedina nastojanja da se u tom procesu vodi politika kojom bi se zarad nekih trenutnih mikro-interesa "zapostavljala neophodna dugorocna strateska vizija".

Vodeci medjunarodni predstavnik u razresavanju balkanskog haosa svrstao je u pomenuta "naivna vidjenja" i vec vise puta ponovljenu kategoricku izjavu ovdasnjeg novopostavljenog americkog ministra odbrane Vilijema Koena da ce se americke trupe iz sastava SFOR neopozivo povuci iz Bosne posle 1. jula 1998, bez obzira koliko se daleko bude otislo u realizaciji mirovnog ugovora iz Dejtona.

"Postoji fundamentalna razlika izmedju toga da se razdvoje dva konfrontirana tenka, uz pretnju da ce biti bombardovani ako ne ucine ono sto im je naredjeno, i izgradnje jednog drustva koje je rat opustosio. U Bosni je unisteno preko 60 odsto kuca, a psiholosko razaranje jos je teze. Postavljati u vezi s tim paralelu sa razdvajanjem vojnih snaga, znaci potcenjivati teskoce koje postoje u obnovi te zemlje" - rekao je Bilt pozivajuci Zapad da se suoci sa cinjenicom da se Balkan pretvorio u centralno podrucje nestabilnosti na evropskom kontinentu i pozivajuci u to ime americku administraciju da preseli u to nase podrucje glavninu svojih trupa koje su stacionirane u bazama u Nemackoj.

"U proteklih 40-50 godina, izazovi su bili vezani za Berlin, za Nemacku, za bodljikavu zicu, za 50 sovjetskih divizija. Toga sad vise nema; a izazovi napetosti preselili su se u jugoistocnu Evropu. Pred SAD i saveznike stoga se sad postavlja pitanje gde u Evropi drzati trupe koje su predvidjene za odrzavanje evropske bezbednosti" - zakljucio je Bilt tim povodom, ukazujuci da balkanska kriza ne trazi povecanje americkih trupa koje su stacionirane u Evropi, "vec samo geografski razmestaj tih trupa, koje vise nije potrebno drzati kao odbranu od nekadasnjih sovjetskih pretnji".

Govoreci, u tom kontekstu, o strateskom konceptu za postizanje i odrzavanje mira i stabilnosti u BiH, Karl Bilt je na konferenciji za stampu u Vasingtonu detaljno govorio o "fundamentalnim interesima" medjunarodne zajednice u ovom podrucju. On je pri tome izdvojio, za pocetak, potrebu da Zapad (u sadejstvu sa Rusijom) svojom politikom onemoguci svaku mogucnost da lideri dejtonske BiH ili okolnih zemalja sprovedu neku "antidejtonsku opciju". Bilt je tom prilikom govorio o neophodnoj spremnosti i odlucnosti da se blokira svaka vojna opcija ("Ta opcija mora se trajno onemoguciti, pripremom aranzmana za period posle povlacenja SFOR, pri cemu se svim stranama jasno mora staviti na znanje da se nece tolerisati obnavljanje neprijateljstava"), svaka opcija postepenog otcepljivanja ("Ne moze se tolerisati da Hrvatska i SRJ prosiruju svoje PTT sisteme, trgovinske aranzmane, administrativnu vlast, pa cak i policijske sisteme na teritoriju BiH bez saglasnosti njenih pravnih i politickih vlasti"), kao i svaka opcija dominacije ("Sustinu ovog dela mirovnog procesa predstavlja koncept o podeli vlasti izmedju tri konstitutivna naroda. A, da bi se to obavilo, mora se spreciti jedna grupa - konkretno, Bosnjaci - da monopolizuje vlast i institucije ili da ne deli vlast sa ostalima na nacin kojim je to predvidjeno u mirovnom ugovoru").

"To su mere koje su neophodne kao buducnost za ujedinjenu Bosnu" - zakljucio je Karl Bilt, konstatujuci da ukoliko svi narodi vremenom ne prihvate dejtonsku BiH kao svoju drzavu "ne verujem da se moze obezbediti sila koja bi ih u tom slucaju odrzala zajedno".