PRVOMAJSKI URANAK U VOJNOJ USTANOVI "KARADJORDJEVO"

Jagnjici na raznju, cebad na vlaznoj travi, ringispili i rostilj stvarali su stimung na proslavi narodnog praznika rada, a rucak u vili "Dijana" zatvorenoj za javnost, priredjen za "najvise partijske i drzavne funkcionere"

- Trazite Karadjordjevo? Je l' to ono gde Tito lovi - pita nas milicioner "zaboravljen" kraj puta negde oko Backe Palanke, pa posle poduzeg razmisljanja, ispravlja se - pardon, lovio. Opet malo razmislja, pa konstatuje:- Nem' ti ja druze pojma.

Ulaz u Vojnu ustanovu "Karadjordjevo" zakrcen je vozilima, rostiljima, jagnjicima i ostalim prvomajskim rekvizitima, a vec oko podneva vise skoro nema gde da se spusti cebe na vlaznu zemlju. Kisa je prethodnog dana dobro napadala, pretila je celog dana tokom proslave prvomajskog uranka, ali se tradicionalni "vasar" nesmetano odvijao - bilo je solidne guzve (doduse manje od zvanicnih drzavnih izvestaja o deset hiljada posetilaca), ringispila, usecerenih jabuka, rostilja sumnjivog higijenskog standarda i svega sto prati masovne zabave radnog naroda na njihov praznik. Jedino nije primecen nijedan vo na raznju, koji se smatra "maskotom" ovakvih prigoda.

Pitamo jednog od redara da li se prvomajski uranak odrzava samo ovde ili je ove godine, kako se moglo naslutiti po televizijskim najavama prethodnih dana, dozvoljen ulaz i u kompleks "istorijskih znamenitosti" i obilazak Titovog lovista i vile gde su se odrzavali legendarni susreti i dogovori predsednika Milosevica i Tudjmana. "Ja ovde zivim 22 godine, a tamo nikad nisam ni privirio. Tamo jos dolaze "glave" kad treba da se odmore od teskog rada. Nama obicnima strogo je zabranjeno", kaze nam redar.

Krecemo ipak u bivsu Titovu vilu da proverimo da li je za praznik stigla neka "glava". Na ulazu nas docekuje vojnik, predstavljamo se i kazemo da bismo, ako je moguce, malo obisli vilu i lovista, a on bez razmisljanja uzvraca: "To ne moze". Navaljujemo da pita pretpostavljenog. "U redu, pitacu, ali znam da ne moze". Uzima nasa imena, ukljucuje motorolu i malo se udaljava od visoke kapije u unutrasnjost, da pozove komandira.

- Rekao je da sacekate.

- Ima li sad gostiju unutra, pitamo.

- Ne mogu vam nista reci.

- Je l' dolazi neko nekad?

- Ne mogu s vama da pricam, dolaze neki bezbednjaci, svasta pitaju, pa onda mene ovde preslisavaju 'sto si rek'o', kaze vojnik i vec se nervira sto ga uporno uvlacimo u razgovor.

- Pomerite kola sa ulaza, mora da bude slobodan, kaze.

- Je l' ako neko naidje?

- Da.

Razgovor prekida glas s motorole, javlja se pretpostavljeni i vice: "Reci im ne moze da se udje, nije tu staresina, je l' jasno?" Taman nam je vojnik preneo poruku koju smo upravo culi, kad stize ekipa drzavne televizije. "Opet novinari, zaprepastio se vojnik, sto bas u mojoj smeni ovo da se desi", sad ga ozbiljno nervira ovoliki maler.

- Vojnice, je l' stigao Vucelic, ili bar Vojvodic, pita kolega sa drzavne televizije.

- Ko su ti, ne znam ja nista, ovde nema nikoga.

- Ali receno mi je da ce biti ovde, jurim ih za izjave, uporan je kolega.

- Cekajte, zvacu pretpostavljenog - kaze vojnik posto se situacija vec zakomplikovala.

U medjuvremenu stize jos nekoliko automobila sa "obicnim gradjanima" koji su culi da ce ove godine biti otvoreno loviste Karadjordjevo, naravno samo za razgledanje. Sad i oni traze da udju. Ubrzo stize nekoliko vojnika u maskirnim uniformama, jedan od njih nam se ljubazno obraca i objasnjava da je ulaz strogo zabranjen.

Kisa je u medjuvremenu pocela da pljusti, put za vilu "Dijana", gde takodje odsedaju funkcioneri, gotovo je pust. Na ulazu nas, umesto vojnika, docekuje naoruzani civil, propusta bez problema u ogradjeni kompleks i upucuje da se javimo pukovniku Bozicu. Kolega s drzavne televizije prati nas u stopu. Na ulazu u vilu nov clan obezbedjenja pita nas koga trazimo.

- Pukovnika Bozica, kazemo.

- I Milorada Vucelica, ili bar Vojvodica, ubacuje kolega.

- Sta da kazem, ko ih trazi?

- Novinari "Nase Borbe", "Blica" i RTS. Cim je cuo ime "Nase Borbe", nas sagovornik mahinalno dize ruke u vazduh, pa se brzo ispravljamo: "Kazite im obrnutim redom".

Ubrzo izlazi toliko trazeni Milorad Vucelic, novoizabrani potpredsednik SPS, ljubazno se s nama pozdravlja, kolega sa TV mu objasnjava da mora "kako zna" da dobije prvomajsku izjavu. Vucelic obecava da ce je dati oko tri sata na hipodromu, pred konjicku trku, jer je ovde upravo u toku rucak. Predusretljiv je i pukovnik Bozic, ali ni on zbog rucka ne moze sad da prica. Njegov podredjeni nam objasnjava:

- Ovo je obicna lovacka kuca, nista nema narocito, dodjite kad god hocete, sve cu vam pokazati, samo ne danas.

- Ali danas je uranak, sad nas zanima, pokusavamo opet.

- Sad su tu na rucku najvisi drzavni i partijski funkcioneri. Otvoreno je svakog dana, osim danas. Mozete i da slikate, ali nikako danas, neumoljiv je nas sagovornik. Ne preostaje nam tako nista drugo nego da se vratimo natrag na masovnu radnicku zabavu, to jest proslavu. I tamo zasedaju "jagnjece brigade", samo na otvorenom. Pristup slobodan. Slikanje takodje.

Biljana M. Stepanovic