Dr Djordje Basic:

Postoje razni lokalni i regionalni lobiji u domacoj politici. Ali jos nije stvoren vojvodjanski lobi koji bi mogao da bude i snazniji a i da pokrene Srbiju. Jer, ona se moze pokrenuti jedino razvojem preko Vojvodine

U sadasnjoj organizaciji vlasti u Srbiji, a pre svega tu mislim na primenu republickih zakona, Vojvodina se nasla u nezavidnoj situaciji, pa i zvanicne institucije kao sto su Skupstina Vojvodine i Izvrsno vece. Prakticno, nisu im prenesena nikakva prava za pracenje primene tih zakona.

Nepoverenje republickih vlasti prema pokrajinskim institucijama, iako ih cine isti partijski drugovi, izgleda poprilicno cudno. Naravno, to bi ostalo u domenu medjusobnog nepoverenja clanova iste partije i to siru javnost u Vojvodini ne bi posebno ni interesovalo, da se ne radi o mnogo znacajnijoj stvari - a to je da se ekonomskim resursima ovog prostora ni delimicno ne moze gazdovati preko legitimnih drzavnih organa koji postoje u Vojvodini.

Pre vise od cetiri godine, na sednici Skupstine Vojvodine je iznesen predlog spiska zakona za koje ce Skupstina Vojvodine pokrenuti proceduru u republickoj Vladi i Skupstini, kako bi se, u duhu Ustava i Statuta Vojvodine formirali odgovarajuci fondovi iz oblasti zdravstva, socijalne zastite, poljoprivrede, nauke, prosvete i dr. Jer, ti fondovi su postojali i sve vreme do kraja decembra 1991. godine. Znaci, i nakon donosenja novog Ustava.

Ocigledno je da se ne radi ni o partijskom nepoverenju, vec o konceptu unitaristicke drzave sa jednom kesom. Resursi Vojvodine su iscrpljeni znatno vise nego resursi u ostalim delovima Republike, razvoj je gotovo potpuno zamro, sto se moze videti i po tome da je retko gde na ovom prostoru nikla nova fabrika, nov pogon, ili, sacuvaj boze! neka institucija iz oblasti zdravstva ili kulture. Prakticno, ukidanjem izvornih prihoda tih fondova sa 1. januarom 1992. godine, njihovim stapanjem u republicke centralne fondove, razvoj u svim ovim segmentima je stao. Ostale su ruine zapocetih institucija, kao sto je klinicki centar u Novom Sadu, u Zrenjaninu, itd.

Po dobro smisljenom konceptu, sve u duhu legitimnih zakona, a bez politicki izrazene volje ljudi koji su u vrhu vlasti Republike Srbije, a koji poticu sa ovih prostora, stvoren je osecaj o Vojvodini - majci kao dobrociniteljki, koja mora da se strpi i da se zaustavi u svom razvoju, da bi je ostali krajevi Srbije sustigli. Neverovatan, ali istinit koncept.

Kako ovu stvar promeniti - jeste kljucna stvar.

Postoji borski lobi, pod uticajem ljudi u politici, ili, recimo, postoji kosovsko-metohijski, i mnogi drugi, i ne vidim nikakvu sramotu sto ti lobiji postoje. Ali me cudi sto nije stvoren vojvodjanski lobi, koji bi mogao da bude i snazniji, a i da pokrene Srbiju. Jer, ona se moze pokrenuti jedino razvojem preko Vojvodine. Uz sve postovanje potreba razvoja pojedinih brdsko-planinskih prostora, Srbija ce krenuti u svet jedino kada se Vojvodina pokrene iz svoje ekonomske ucmalosti, i iz zaostalosti u tehnicko-tehnoloskom smislu svojih preduzeca.

Misljenja sam da je neophodno stvoriti jedan snazan lobi za Vojvodinu. On, ocigledno, nije stvoren zbog velike heterogenosti stanovnistva, ne samo po politickoj opredeljenosti, vec i po odnosu prema toj temi, i u okviru istih partija. Postoji jedna rezerva prema pokretanju tog pitanja i ona se dovodi u korelaciju sa idejom o pripadnosti srpskoj drzavi, a ne vidi se da zapravo takav pristup i takvo ponasanje dovodi do slabljenja Republike Srbije. I, u duzem vremenskom periodu do neizbezne secesije Vojvodine u odnosu na Srbiju.