EFEKTI OBAVEZNE MULTILATERALNE KOMPENZACIJE KRATKOG DAHA

Bilansi pokazuju da ce ostati nepokrivena razlika izmedju potrazivanja i obaveza iz poslovanja od najmanje deset milijardi dinara. Glavni gubitasi iz redova drustvenih preduzeca veci su duznici od poverilaca i njihova situacija na ovaj nacin ne moze biti sanirana

Ogromna nelikvidnost i zakocen platni promet razlog su sto se priprema zakon, koji ce multilateralnu kompenzaciju propisati kao obaveznu, a koji bi hitno, verovatno, vec na prvoj narednoj sednici saveznog parlamenta trebalo da bude i usvojen. Do kraja maja ucesnici u platnom prometu treba da prijave sve obaveze koje dospevaju do kraja iduceg meseca, kako bi se obavilo prvo obavezno prebijanje dugova i potrazivanja u privredi. Od juna nadalje obaveze bi se prijavljivale Zavodu za obracun i placanja jednom mesecno u predvidjenim rokovima, nakon cega ce on izradjivati obracun i izvestavati ucesnike o rezultatima kompenzacije.

Prema objasnjenju mr Stanka Ivkovica, zamenika direktora Glavne filijale ZOP, datom u "Politici", poverioci ce za istplatu svojih obaveza moci da koriste samo ona potrazivanja koja im je duznik akceptirao, kao i potrazivanja za koja su u njihovu korist nadlezni organi izdali odgovarajuci nalog. Iz ovog procesa izuzeta su potrazivanja od centralne banke i od banke depozitara. Od ove operacije zvanicnici ocekuju mnogo, a pre svega poboljsanje likvidnosti privrede i banaka, lakse funkcionisanje platnog prometa, ciscenje poslovnih knjiga i najzad pomoc da u procesu vlasnicke transformacije duznici ne postanu vlasnici preduzeca, odnosno da se dodje do jasnije slike ko su neto poverioci u jugoslovenskoj privredi.

Banke zakovane

Pitanje je, podseca dr Zivkovic, i da li ce drzava nakon ovakve kompenzacije dopustiti stecajeve za one koji iz takvog prebijanja izadju s minusom i pokaze se da nisu u stanju da izvrsavaju svoje obaveze. Do sada je to sprecavano politickim razlozima, pa se postavlja pitanje zasto bi ubuduce bilo drugacije. Ujedno ovaj ekonomista upozorava da kompenzacija mimo volje vlasnika potrazivanja moze biti sprovedena i na njihovu stetu, jer nije sigurno da ce u duznicko-poverilackom lancu uspeti da dobiju punu vrednost svojih potrazivanja, niti da kompenziraju ono sto nije moglo da se naplati.

Ovome dr Jovan Rankovic dodaje sledece cinjenice. Krajem prosle godine nivo zaliha u jugoslovenskoj privredi iznosio je 37 milijardi dinara, a one nisu bile finansirane sopstvenim kapitalom i dugorocnim zajmovima. Naprotiv, cak 27 milijardi dinara zaliha finansirano je iz kratkorocnih izvora, sto znaci da u idealnoj situaciji kad bi svi bili i duznici i poverioci, ostaje nepokrivena razlika izmedju potrazivanja i obaveza iz poslovanja od nekih desetak milijardi dinara.

Uz to od 33 milijarde dinara kumuliranih bruto gubitaka iz proslosti, 25 milijardi otpada na drustvena preduzeca, sto znaci da su ovi gubitnici iz drustvene privrede veci duznici od poverilaca i da na ovaj nacin njihova likvidacija i duznicka kriza ne moze da bude sanirana. Banke ce i dalje ostati zakovane, radnicima nece moci da budu isplacivane uredno zarade, a drzava nece moci da naplati svoja potrazivanja.

Dodatna "stimulacija"

Danas mr Ivkovic u "Politici" nagovestava sledece: "ZOP ce izradjivati obracun i izvestavati ucesnike o njegovim rezultatima. Takav izvestaj, odnosno pregled, davace se bankama kako bi one u saradnji s centralnom bankom odlucile o selektivnom kreditiranju ucesnika za dodatni, drugi krug kompenzacije, koji bi uvecao efekat ukupnog obracuna".

Jedino resenje je sanacija privrede, u kojoj ono sto realno moze da zivi treba da bude dokapitalizovano, a ono sto ne moze mora da se ugasi, kaze dr Rankovic.

Bojana Jager