ODNOSI EVROPSKE UNIJE I SR JUGOSLAVIJE NAKON ODOBRAVANJA TRGOVINSKIH POVLASTICA

Uz opste uslove, kojih ce morati da se pridrzavaju i Hrvatska i BiH, SR Jugoslaviji postavljena i dva dodatna zahteva: uverljiv pritisak na bosanske Srbe da saradjuju u zajednickoj drzavi i postojanje stvarnog dijaloga sa kosovskim Albancima

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Uslovno i privremeno, Srbija i Crna Gora vratili su se na evropsko trziste pod priblizno istim (povlascenim) uslovima koje su - kao delovi bivse SFRJ - imali do 25. novembra 1991. Koliko ce se time okoristiti, zavisice od kvaliteta i cene, tj. konkurentnosti, industrijskih, tekstilnih i poljoprivrednih proizvoda na koje se odnose prosle nedelje odobrene autonomne trgovinske mere. Mere su, odobrene uslovno (jer se mogu suspendovati ukoliko izostane napredak na realizaciji Gonzalesovih preporuka i otvaranju dijaloga na Kosovu) i privremeno (vaze samo za 1997. i ne produzavaju se automatski). No, bilo kako bilo, Srbija i Crna Gora su, tim merama, dovedene u istu startnu poziciju sa ostalim drzavama bivse Jugoslavije koje sa evropskom integracijom jos nisu obnovile onaj nivo ekonomskih i politickih odnosa kakve su - kao delovi bivse federacije - imali do novembra 1991. Za sada, taj nivo odnosa je, proslonedeljnim potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa EU, obnovila Makedonija, dok je Slovenija otisla korak dalje zakljucujuci ugovor o asocijaciji sa EU. Ostalima - SR Jugoslaviji, Hrvatskoj i BiH - tek predstoji dugi put "povratka u proslost", odnosno obnavljanja nekadasnjih veoma uspesnih odnosa sa evropskom integracijom.

Da bi svi znali sta ih na tom putu ceka, Savet ministara EU je - istog dana kada je SR Jugoslaviji odobrio trgovinske povlastice - usvojio zakljucke o primeni "principa uslovljavanja" za buduci razvoj ugovornih odnosa za ove tri drzave. Uslovi su precizno definisani za svaku pojedinu fazu u razvoju odnosa: od obnavljanja trgovinskih preferencijala, preko koriscenja PHARE programa, do otvaranja pregovora za zakljucivanje sporazuma o saradnji.

TRGOVINSKE POVLASTICE: njihovo obnavljanje krajem svake godine vezuje se za postovanje osnovnih principa demokratije i ljudskih prava, kao i za spremnost zainteresovanih drzava da razvijaju medjusobne ekonomske odnose. Uverljiva posvecenost demokratskim reformama i postovanje opstepriznatih standarda ljudskih i manjinskih prava su uslovi za koriscenje dela PHARE programa kojim se podrzavaju demokratski procesi. Koriscenje ukupnog programa podrske ekonomskim i politickim reformama uslovljava se ispunjavanjem obaveza po mirovnim sporazumima, kao i uverljivim ekonomskim reformama i znacajnim koracima na uspostavljanju saradnje sa susedima. U zakljuccima Saveta ministara se precizira da implementacija mirovnih sporazuma podrazumeva saradnju sa haskim Tribunalom na privodjenju pravdi optuzenih za ratne zlocine; zatim kompatibilnost sporazuma Federacija BiH-Hrvatska i Republika Srpska-SRJ sa Dejtonom; kao i stvarno omogucavanje povratka izbeglica i raseljenih lica. U slucaju SRJ, dopunski uslov za koriscenje programa PHARE je i stvarni dijalog o statusu Kosova.

UGOVORNI ODNOSI: Pocetak pregovora uslovljen je sa opstih "10 zapovesti" i serijom dodatnih uslova, skrojenih po meri svake zainteresovane drzave:

1. Uverljiva ponuda i vidljiva implementacija stvarnih mogucnosti povratka izbeglica i raseljenih lica, kao i odsustvo sikaniranja povratnika, iniciranog ili tolerisanog od strane vlasti;

2. Prijem drzavljana zainteresovanih drzava koji ilegalno borave u zemljama-clanicama EU (primer: kosovski Albanci u Nemackoj);

3. Ispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem mirovnih sporazuma, ukljucujuci saradnju sa haskim Tribunalom na privodjenju ratnih zlocinaca pravdi;

4. Uverljivo angazovanje na demokratskim reformama i postovanje opsteprihvacenih standarda ljudskih i manjinskih prava;

5. Odrzavanje slobodnih i postenih izbora u razumnim vremenskim razmacima, na bazi opsteg i jednakog prava glasa svih odraslih gradjana, kao i puna i stvarna implementacija izbornih rezultata;

6. Odsustvo diskriminacije i sikaniranja manjina od strane vlasti;

7. Odsustvo diskriminativnog tretmana i sikaniranja nezavisnih medija;

8. Implementacija prvih koraka ekonomskih reformi (program privatizacije, ukidanje kontrole nekih cena);

9. Dokazana spremnost za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa i saradnje sa susednim drzavama;

10. Kompatibilnost sporazuma izmedju Republike Srpske i SR Jugoslavije, kao i izmedju Federacije i Hrvatske, sa Dejtonskim sporazumima.

Uz ove, SR Jugoslaviji se, za pocetak pregovora sa EU, postavljaju i dva dodatna uslova:

a) Uverljiv pritisak na bosanske Srbe da saradjuju u stvaranju i funkcionisanju zajednickih institucija i implementaciju Ustava BiH; dokazi da vlada SRJ koristi svoj uticaj kako bi bosanski Srbi predali haskom Tribunalu optuzene za ratne zlocine;

b) Postojanje stvarnog dijaloga sa kosovskim Albancima o statusu Kosova u okviru granica SRJ.

Toliko za pocetak pregovora o sporazumu o saradnji sa EU. A za zakljucenje tog sporazuma traze se "znacajni rezultati na planu politickih i ekonomskih reformi", kao i "uverljiva spremnost zainteresovanih vlada da nastave tim putem." Pored toga, trazi se i "dokazana spremnost da se saradjuje i odrzavaju otvoreni, dobrosusedski odnosi sa zemljama u regionu." I u ovom slucaju postoji dodatni uslov za zakljucivanje sporazuma o saradnji sa SRJ: "Efektivno davanje sirokog stepena autonomije Kosovu." A sta je to "siroki stepen autonomije" - precizira se u fusnoti zakljucaka Saveta ministara - treba da se definise dogovorom izmedju vlade u Beogradu i politickih snaga na Kosovu. Ono cemu bi, po misljenju evropskih sefova diplomatije, dve strane trebalo da teze, jeste "fer pravni okvir koji ide dalje od postovanja manjinskih prava."