Utorak, 6. maj 1997.

DR IVO VISKOVIC O NADLEZNOSTIMA REPUBLIKA I FEDERACIJE U SPOLJNOJ POLITICI

Klimava kuca sa dva gospodara

Bez obzira kolika je uloga federalnih jedinica, mislim da je neminovno da savezna drzava, u krajnjoj instanci, bude nosilac i kreiranja i realizacije spoljne politike. Spoljna politika mora biti jedinstvena da bi drzava, na medjunarodnom planu, mogla normalno funkcionirati

Milica Torov

"Dogodilo se ovih dana nesto bez presedana, nesto gotovo nepojmljivo u diplomatskoj praksi - da predstavnik jedne federalne jedinice kod stranih partnera pokusa da anulira rezultate koje je predstavnik druge federalne jedinice ostvario par dana ranije". Ovo je komentar profesora Fakulteta politickih nauka u Beogradu dr Iva Viskovica, na aktuelni dogadjaj u Atini koju je odmah nakon crnogorskog premijera Mila Djukanovica, ocito ne samo privatno, posetio predsednik Srbije Slobodan Milosevic.

Ova epizoda, samo jedna u nizu mnogih koje su opterecivale odnose unutar federacije, ponovo aktuelizuje pitanje vodjenja spoljne politike. Tim povodom dr Viskovic, kao strucnjak za spoljnu politiku, podseca da "smo nasledili koncept iz vremena SFRJ po kome federalne jedinice imaju aktivnu ulogu u kreiranju, vodjenju i realizaciji spoljne politike Jugoslavije. To pravo im daje Ustav iz 1992. godine, pa cak i da (ali u okvirima zajednicke spoljne politike) vode svoje posebne medjunarodne odnose, kao i da otvaraju svoja posebna predstavnistva u inostranstvu. Stepen kritike takvog koncepta vise zavisi od politickog gledista onoga ko kritikuje, nego od sustine problema".

Kljuc za uspesno funkcionisanje

Kakvi su izgledi da se, uz takvo vodjenje spoljne politike izbegnu konflikti, a ova dvoclana federacija odrzi, buduci da i ona ima svoje organe koji, valjda, imaju neke nadleznosti. - Kljuc za uspesno funkcionisanje takvog sistema nalazi se, zapravo, u odnosu medju samim federalnim jedinicama i njihovom odnosu sa saveznom vlascu. Naime, mora postojati izricito postavljen mehanizam koordinacije koji bi uskladjivao tu politiku i onemogucavao da dodje do bilo kakvih iskakanja iz "zajednicke spoljne politike". Bez obzira kolika je uloga federalnih jedinica, mislim da je neminovno da savezna drzava, u krajnjoj instanci, bude nosilac i kreiranja i realizacije spoljne politike, odnosno spoljna politika mora biti jedinstvena da bi drzava, na medjunarodnom planu, mogla normalno funkcionirati.

Srbija je ukinula svoje ministarstvo inostranih poslova, a ponasa se kao da nije. Sa svoje strane i Crna Gora vodi samostalnu spoljnu politiku. Uklapa li se to u neke norme?

- Vlada Srbije odavno je ukinula ministarstvo inostranih poslova, ali Crna Gora nije. Srbija je tako postupila u skladu sa koncepcijom da se te funkcije obavljaju na nivou savezne drzave, a da republike imaju samo sporadicnu, da ne kazem minimalnu ulogu u tome. Ali, bilo je i tu kolebanja. Dok je Vladislav Jovanovic bio ministar u Saveznoj vladi, Srbiji i nije bilo potrebno ministarstvo. Kad je on "ispao" iz Vlade i dosao neko drugi, onda je Srbija opet ojacala svoje ministarstvo koje je jedno vreme bilo "zamrznuto", da bi, nakon toga, kada je Jovanovic ponovo postao ministar, ono na nivou Srbije bilo ukinuto, a neke funkcije svedene na nivo sekretarijata - upravnog organa koje nema nikakvu stvarnu vlast i sto bi, po meni, bilo sasvim dovoljno za obe federalne jedinice.

Ocito je da se Crna Gora ponasa pomalo rezervirano u tom pogledu, plaseci se da bi i institucionalna promena jos vise smanjila njenu mogucnost uticaja na vodjenje spoljne politike zemlje. Posto ima ocitu potrebu, specificnosti koje bi se, da su odnosi normalni, mogle zadovoljavati u okviru zajednicki utvrdjene i vodjene spoljne politike, ali, sa izolovanom Srbijom i uz odnos snaga dve toliko razlicite federalne jedinice (jedne velike Srbije i jedne male Crne Gore) - ona zeli da sacuva mogucnost i autonomnog delovanja, sto se u praksi i pokazalo.

Pregovaranje u "tudje" ime

Ima li Milosevic pravo da se ponasa kao pre sest meseci, kada je njegov cuveni "kanabe" dozivljavan kao simbol samovolje coveka koji, u ime federacije, preuzima pregovaracke ingerencije sa svetom?

- Moze Milosevic da to radi u ime Srbije, jer on je, po njenom Ustavu, za to nadlezan, a ne republicka Vlada. Ali, pitanje je da li on zastupa Srbiju, ili Jugoslaviju. Ono sto je radio bilo je pregovaranje u ime Jugoslavije, a ne u ime Srbije. Zbog karaktera spoljnopolitickih problema sa kojima se Jugoslavija i njeni partneri suocavaju (a to je pitanje krize i rata) i stranim partnerima je bilo nuzno da u Jugoslaviji imaju pregovaraca koji ima, u sustini, dominirajucu, ili, cak, da ne budem grub, apsolutnu politicku moc.

Krsenje zajednicke politike

Da li Crna Gora ima na to ustavno pravo i koliko se to uklapa i u neku zajednicku spoljnu politiku?

- To je sve u okviru njihovih ustavnih prava. Naravno, uvek se moze postaviti pitanje: nije li to sto konkretno radi krsenje zajednicke spoljne politike, mada niko doskora nije iskazao nekakve otvorene kritike u tom pogledu, niti je doveo u pitanje crnogorske aktivnosti, izuzev povremenih zluradih komentara po rezimskim novinama.

Moze li ovakav model, za eventualnu buducnost, da opstane?

- Sve je, po meni, pitanje mere. Ne da li moze, nego koliko i kako, zato sto u federalnim zajednicama u kojima postoje razlike, treba da postoji odredjeni mehanizam uskladjivanja njihovih insteresa i u ovoj oblasti.

Ja mislim da ce buduci model zavisiti prvenstveno od toga kakva ce savezna drzava biti. Da li ce ostati ovakva - dvoclana federacija sa nesrazmernom moci dve federalne jedinice - ili ce se, donekle, menjati u skladu sa idejama o tro-, ili petoclanoj federaciji; ili ce, u jos radikalnijoj varijanti, postati jedna vrsta unitarne drzave, sa jakim regionalizmom, umesto federalizma. No, u bilo kojoj varijanti, u nasem slucaju, ucesce federalnih jedinica u kreiranju i izvrsavanju spoljne politike bice i u buducnosti nuzno.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /