UPRAVNI ODBOR "NASE BORBE" O DRUGOJ RADNOJ VERZIJI ZAKONA O JAVNOM INFORMISANJU

Upravni odbor d. o. o. "Fininvest", u svojstvu osnivaca lista "Nasa Borba", razmatrao je drugu radnu verziju Zakona o javnom informisanju i odlucio da iznese sledece primedbe:

1. Definicija javnog informisanja kao obavestavanja (clan 3 stav 1) logicki je pogresna, a sustinski neodgovarajuca i protivustavna. Takvom definicijom se, suprotno od clana 36 stava 2 Saveznog ustava i clana 46 stava 2 Ustava Republike Srbije, kojima se gradjanima garantuje pravo da u sredstvima javnog informisanja izrazavaju i objavljuju svoja misljenja, iz oblasti javnog informisanja isljucuje sve sto predstavlja kritiku, komentar ili stav.

2. Iz odredbe clana 7, kojom se za organizacije javnog informisanja, koje se finansiraju iz javnih prihoda, propisuje obaveza blagovremenog i nepristrasnog informisanja, izostavljena je obaveza da takvo informisanje bude i celovito i po sadrzini razumljivo.

3. U clanu 9 stav 1 nepotrebno je propisana obaveza da se u registar javnih glasila upisuju, pored ostalih podataka, i "izvor i nacin finansiranja". Ako je javno informisanje odista slobodno, a finansijska i druga pomoc iz inostranstva dopustena, tada nema razloga da se rezim finansijske kontrole javnih glasila izdvaja u odnosu na druge subjekte poslovanja, koji su duzni da podnose godisnji zavrsni racun i iskazuju svoje prihode i rashode. Zbog toga se pokazuju kao suvisne i odredbe clana 16 i clana 17, u kojima se razradjuje sistem obavestavanja ministarstva i objavljivanja podataka o izvorima finansiranja javnih glasila.

4. U clanu 9 stav 2 na nedovoljno odredjen nacin pominju se "dozvole", sto u praksi moze dovesti do postupanja suprotnog odredbi clana 46 stav 3 Ustava Republike Srbije, prema kojoj je izdavanje novina i javno obavestavanje drugim sredstvima, dostupno svima i bez posebnog odobrenja. Osim toga, nije jasno zbog cega se na ovom mestu unose odredbe o radiju i televiziji, kada je nesumnjivo da se za te medije predvidja donosenje posebnog zakona.

5. U clanu 9 stav 5 bez potrebe se sediste javnog glasila vezuje za sediste redakcije.

6. U clanu 11 stav 1 propusteno je da se odredi od kada se racuna rok od sedam dana u kome je ministarstvo duzno da vlasnika (osnivaca) obavesti o upisu. U ovom clanu potrebno je dodati novi stav, identican clanu 9 stav 2 sadasnjeg Zakona o javnom informisanju, kojim bi bila propisana pretpostavka upisa u slucaju "cutanja administracije".

7. Obaveza javnog oznacavanja tiraza (clan 14 stav 1) povredjuje pravo na poslovnu tajnu. Suvisne su i obaveze propisane u clanu 14 stav 2.

8. Nepotrebno je uvodjenje stampara u krug odgovornih lica (clan 15 stav 1). Stampar, inace, ne bi ni mogao da sprovede kontrolu u slucaju prezumptivnog upisa ("cutanje administracije"). S druge strane, obaveza dostavljanja svakog primerka stampe javnom tuzilastvu i ministarstvu (clan 15 stav 2) indirektno ogranicava slobodu javnog informisanja.

9. Odredbe o odgovornosti i zabranama objavljivanja (clan 18, clan 19, clan 21, clan 20, caln 22) postavljene su presiroko, neodredjeno i na nacin suprotan Krivicnom zakonu i Zakonu o obligacionim odnosima.

10. Pravilo o nespojivosti poslanickog imuniteta i funkcije glavnog i odgovornog urednika predstavlja ogranicenje gradjanskih prava (clan 19, stav 2).

11. Odredbe o ogranicavanju trajanja sudske i prekrsajne procedure (clan 23) suprotne su pravilima dokaznog postupka i nacelu istine.

12. Kriterijumi za sticanje statusa novinara, vezani za sporazumno utvrdjivanje udruzenja novinara, ili cak stavljeni samo u nadleznost Udruzenja novinara Srbije (clan 25), vode unifikaciji strukovnih asocijacija ili supremaciji onog udruzenja koje je eksponent vlasti. Ista primedba odnosi se i na Kodeks ponasanja novinara (clan 26, stav 5).

13. Obaveze novinara nepotrebno su normirane (clan 26, stav 1-4). Osim toga, normirane su u meri koja ogranicava slobodu poziva. Izraz "korektno prezentiranje", ne samo sto je jezicki i po smislu neadekvatan, nego se ne moze odnositi na komentare i kritike, koji sem cinjenicne imaju i vrednosnu osnovu. Zakon ne treba da daje uputstva o sadrzaju i nacinu donosenja Kodeksa novinarske etike.

14. Iz sadasnjeg Zakona preuzeta je pogresna distinkcija izmedju odgovora i ispravke. Odgovor, cesce nego ispravka, predstavlja reagovanje na netacne informacije koje povredjuju necije pravo ili interes.

15. Obaveza objavljivanja postojanja odgovora (ispravke) i obrazlaganja razloga za njegovo neobjavljivanje suvisan je teret, koji stampu moze pretvoriti u prostor za reciprocnu komunikaciju sa citaocima i izazvati niz zloupotreba sa opstrukcijom osnovne informativne delatnosti (clan 28, stav 6 i clan 31, stav 6).

16. Na nedovoljno odredjen nacin privilegovani su "predstavnici javne vlasti" u proceduri i plasmanu objavljivanja ispravke (clan 31, stav 3).

17. Ukoliko odredba clana 34 podrazumeva otkrivanje izvora informacije ona bi suzbijala istrazivacko novinarstvo i bila bi diskriminatorna u odnosu na nevladine medije koji, u nasim uslovima, najcesce ostaju uskraceni za potpuno informisanje iz zvanicnog izvora.

18. Nejasna je odredba u clanu 40. koja glasi "naknada se ima naplatiti najkasnije u roku od 30 dana".

19. Suvisno je postojanje Odbora za zastitu slobode javnog informisanja, a njegova funkcija postavljena je tako da vise podseca na telo za cenzuru i ogranicavanje slobode, umesto za njenu zastitu (odeljak VI).

U celini gledano, projekat Zakona o javnom informisanju predstavlja neuspesan pokusaj poboljsanja pozitivnih propisa. Slobode i prava, proklamovani u osnovnim odredbama, nemaju garancije u razradjujucem delu. Naprotiv, pretezan broj odredaba druge radne verzije Zakona o javnom informisanju proklamovanu slobodu javnog informisanja ogranicavaju, potiskuju ili jednostavno ukidaju.