Jubilej "Studentovog"glogovog lista

Pre ravno deset godina desio se "slucaj STUDENT" koji je predstavljao uvod u politiku fabrikovanja neprijatelja i obracuna sa neistomisljenicima, koja je kulminirala na Osmoj sednici CKSKS u jesen iste godine

Zorica Banjac

Postojbina vampira je, ustanovio je krajem XIX veka B. Stoker - Balkan. Gde bi, dakle, nego na Balkanu, na ovim nasim prostorima, pocelo vampirsko gnusno orgijanje, koje su "politicki korektni" egzorcisti predupredili ne birajuci sredstva.

Pre deset godina, sasvim u duhu folklorne vampirologije, poceo je lov na antititoisticke vestice, ideoloske i politicke protivnike onog kursa Saveza komunista koji ce zavrsiti domacom valpurgijskom noci, trijumfom nacional- komunizma na Osmoj sednici CKSK Srbije. Ali, podjimo redom, od tzv. slucaja STUDENT kojim je u maju '87. najavljena dramaticna decenija koja je potresla Jugoslaviju i koja i danas ima zlosrecne posledice po sudbine i egzistencije stotine hiljada ljudi.

Cistke umesto ordena

Odmah nakon proslave izasao je dvobroj "Studenta" (11-12) na cijoj je naslovnoj strani bio nagrizen glogov list i naslov "Noc Vampira", a u donjem desnom uglu stajala je, kao dopuna ovog grafickog resenja akademskog slikara Milenka Mihajlovica, samo jedna rec - desnica. Na drugoj strani istog broja u rubrici "Pitamo se mi..." paralelno su objavljeni delovi dva izlaganja sa netom odrzanog plenuma CKSKS o idejnim problemima: jedno Dragise Pavlovica, predsednika, i drugo Dusana Mitevica, clana Predsednistva GKSK Beograda. Otkud ovolika razlika u gledistima dvojice partijskih funkcionera, postavio je pitanje "Student", umesto bilo kakvog komentara.

Jedan od dvojice citiranih drugova javio se vrlo brzo: na sednici Predsednistva Gradskog komiteta SK Beograda Dusan Mitevic je u vizuelnom izgledu naslovne strane "Studenta" video aluzije na Dan mladosti, uvredu druga Tita i nazvao to "grubom provokacijom". Da njegova reakcija, ipak, nije bila lisena svakog licnog resantimana videlo se u trenutku kad se Mitevic osvrnuo i na deo svog govora o idejnim problemima koji je citiran u "Studentu": "Povodom moje diskusije na plenumu CK 'Student' je ucinio insinuaciju o neslaganju mojih stavova sa stavovima Dragise Pavlovica. Ta insinuacija je bez ikakvog osnova, ali ne bih hteo dalje ulaziti u to".

Mitevicevu tezu da je "Student", tj. njegov glavni urednik Visic odgovoran za povezivanje Dana mladosti sa balom vampira i za "skrnavljenje nase najvece svetinje" podrzala su jos dva clana Predsednistva GK na istoj sednici: Snezana Aleksic ("i naslovna strana i svi tekstovi u broju puni su insinuacija, i prema pojedincima i prema institucijama") i dr Rados Smiljkovic ("Ne smemo zabijati glavu u pesak pred ovakvom koncipiranom stranom 'Studenta'"). Slucaj je mogao da pocne, mehanizam partijske odgovornosti se odmotao i nista ga vise nije moglo zaustaviti.

Uzalud je Miroslav Visic odbijao optuzbe koje je trojka iz Gradskog komiteta pokrenula protiv njega tvrdeci da se "naslovna strana, kao i svako drugo umetnicko delo, ne moze jednoznacno tumaciti" (...) "izuzev ako to nije potrebno kao novi argument u kampanji koja se upravo vodi protiv nase redakcije", dodao je on. Prva asocijacija koja sledi iz graficke opreme naslovne strane odnosi se samo na ono o cemu pricaju i tekstovi u listu - na divljanje gradjanske desnice, objasnjavao je Visic, doduse bez mnogo uspeha. Sumnja je bacena i bal vampira pretvarao se polako u lov na vestice.

Slucaj STUDENT je definitivno izgubio karakter rasprave o studentskim propustima i prenet na teren dnevne politike kada je u nedeljniku NIN (24. maja) Branislav Milosevic, predsednik Republickog komiteta za kulturu objavio teks "Tacka na joti", u kojem opisuje mehanizam proizvodnje ideoloskih neprijatelja. - Mitevic i njegovi nalogodavci znaju da naslovna strana "Studenta" ne vredja ni Dan mladosti ni druga Tita, ali im je ova perfidna optuzba potrebna kao tacka joti i osujecivanju izbora glavnog urednika "Studenta", koga mnogi smatraju veoma kompetentnim i podobnim za taj posao", pisao je Milosevic. Njegov tekst je vec sutradan u "Politici" osudio novinar tog lista Branislav Jovanovic, pod naslovom "Zasto ministar kulture brani antititovsku liniju". Cela prica je dalje preneta na teren odbrane lika i dela Tita i "raskrinkavanja" antititoista, sto ce trajati svih narednih meseci, sve do 24. septembra, do Osme sednice, koja je odrzana u nastavku akademije u cast 100-godisnjice Titovog rodjenja, i na kojoj su pobedili tzv. branioci Tita. U ovu politicku dramu koja je pocela naslovnom stranom studentskog lista, umesali su se kasnije mnogi novi glumci: partijska predsednistva, centralni komiteti i njihovi plenumi, partijske kadrovske komisije, sudovi i mediji, ali to je scenario za jedan sasvim drugaciji film.

Zasto su smenjivani

Pocetkom marta '87. dotadasnji urednik Studenta, Stevo Batic, izabran je za clana komisije za informisanje CKSK Srbije. Neposredno pred njegov odlazak na novi posao, redakcija je tajnim glasanjem odlucila da bi na njegovo mesto trebalo da dodje Miroslav Visic, dotadasnji urednik rubrike "Drustvo", koji je diplomirao na Ekonomskom fakultetu sa prosecnom ocenom vecom od devet. Izdavacki savet lista je 2. marta podrzao odluku redakcije i Visic je postavljen za v. d. glavnog i odgovornog urednika; sredinom marta objavljen je konkurs za mesto glavnog urednika "Studenta", na koji se javio samo Visic. Ostalo je jedino da njegov izbor potvrdi osnivac i izdavac lista, Predsednistvo univerzitetskog komiteta SSO.

Ali Predsednistvu ovaj kandidat nije bio po volji i sastanci na kojima bi Visicev izbor na mesto glavnog urednika bio verifikovan, odlagani su zbog nedostatka kvoruma, sve do slucaja sa naslovnom stranom o balu Vampira, koja je nekima pala kao porucena.

Mnogi clanovi Univerzitetskog komiteta nisu mogli da zaborave ni da oproste Miroslavu Visicu sto je godinu dana ranije, u maju '86, potpisao otvoreno pismo solidarnosti sa otpusenim novinarom "Komunista" Dusanom Bogavcem. Jos pre nego sto je izasao dvobroj "Studenta" za koji je receno da predstavlja napad na Tita, Goran Trivan, predsednik Predsednistva UK SSO BU, otkrio je na jednom sastanku zasto Visic ne bi trebalo da bude izabran za urednika: upravo dolazim sa sednice Univerzitetskog komiteta, rekao je on 28. aprila na sastanku izdavackog saveta "Studenta", a tamo se protive Visicevom izboru zbog toga sto je potpisao pismo solidarnosti. Borba sa vampirima u sopstvenim partijskim redovima nastavila se, posle objavljivanja dvobroja 11-12, po uhodanom automatizmu partijskih cistki: kao jedini clan Saveza komunista u redakciji, Visic je najpre dosao pred sud partije a zatim i pred sud "javnosti".

Pokazalo se, medjutim, vrlo brzo da nije samo Visic bio meta napada Univerzitetskog komiteta, vec i cela redakcija "Studenta", zbog nacina na koji je pisala o nekim temama, narocito o tzv. slucaju nastave marksizma, koji je prvi put javno pokazao duboke ideoloske i takticke razlike unutar partije. Tokom 1986. u naucno-prosvetnim krugovima, ali i u partijskim forumima, vodila se rasprava o tome da li marksizam treba predavati kao jedinstven predmet, za sta se zalagala grupa profesora okupljenih oko Mirjane Markovic, Vlajka Petkovica i Danila Z. Markovica (koji su bili i pisci obaveznih udzbenika) ili marksizam treba pominjati samo kao jedan pogled na svet u okviru nastave humanistickih nauka.

Miroslav Visic smenjen je sa funkcije v. d. glavnog i odgovornog urednika "Studenta" 12. maja, na vanrednoj, zatvorenoj sednici Predsednistva Univerzitetske konferencije SSO. Sastanak je, prvi put u poluvekovnoj slobodarskoj tradiciji Beogradskog univerziteta, odrzan iza zatvorenih vrata "iz bezbednosnih razloga", jer se, kako je zaprepascenim novinarima objasnio Goran Trivan, raspravljalo "o stvarima koje su znacajne za opstenarodnu odbranu i drustvenu samozastitu na Univerzitetu, ali i u Beogradu". Po njegovim recima, to je bio i stav Predsednistva Univerzitetske konferencije SSO jer je u poslednja dva broja "Studenta" "doslo do grubog vredjanja tekovina revolucije, idejnih poruka suprotnih opredeljenjima SKJ i SSO i vredjanja druga Tita, Dana mladosti i Dana bezbednosti". Za novonastalu situaciju optuzen je Miroslav Visic ("moralno i politicki nepodoban", po oceni Gorana Trivana), a na istoj sednici za v. d. glavnog i odgovornog urednika "Studenta" postavljen je Sime Cickovic, postdiplomac na Fakultetu politickih nauka.

Sutradan nakon ovog dogadjaja redakcija "Studenta" sazvala je konferenciju za stampu na kojoj se odlucno ogradila od "metoda dogmatsko-politicke represije, tajnih skupova, teskih kleveta bez dijaloga i cinjenicnih dokaza". Strane agencije prenele su izjavu novinara Steve Milovanovica koji je izjavio da "redakcija ne priznaje novog glavnog urednika koji je postavljen kao cenzor". I sledeci broj lista ce izaci pod Visicevim inicijalima, tvrdio je Milovanovic.

"Nasa taktika je bila da sacuvamo jezgro redakcije, da ne dozvolimo da nas sve smene, da pustimo da se zavrsi letnji raspust i da opet pokusamo da vratimo Visica", seca se danas bivsi novinar "Studenta" Svetlana Vasovic. Ali ovu nameru redakcije prozreli su i budni politicki kontrolori sa strane. Zato je 4. juna, pre raspusta, na zajednickoj sednici Predsednistva UKSSO i GKSSO Beograda optuznica sa Visica prosirena na celu redakciju, cije je smenjivanje odmah zatrazeno. Predlozeno je da se na licu mesta izabere novi izdavacki savet, a da Sime Cickovic, od "zdravog jezgra" formira novu redakciju ne cekajuci jesen. Na toj sednici nije se ni razgovaralo o predlogu redakcije "Studenta" da na njeno celo dodje njen kandidat, novinar Dragan Petrovic.

Pored vec pomenute odbrane "Studenta" u tekstu B. Milosevica, podrske su stizale sa raznih strana, sto se u ono vreme, s obaveznom etiketom antititoizma, moglo smatrati cinom izuzetne gradjanske hrabrosti. Peticiju u kojoj je trazena ostavka Gorana Trivana zbog napada na "Student", i u kojoj se davala podrska redakciji, potpisalo je krajem maja 113 studenata Filozofskog fakulteta. I sa Elektrotehnickog fakulteta dosla je osuda diskvalifikacije Visica kao "oruzja koje nije dostojno omladinske organizacije". Podrsku "Studentu" dalo je i Predsednistvo Udruzenja novinara Srbije, na cijem je celu bio Jug Grizelj, a aktiv omladinskih novinara ostro je osudio mehanizam pretvaranja redakcije u neprijatelje socijalizma, partije i druga Tita. Slovenacki omladinski list "Katedra" ustupio je dve svoje strane redakciji "Studenta": tzv. beogradski prilog ili "underground Student", gde je suspendovana redakcija nastavljala svoju mladalacku borbu protiv neostaljinistickih lovaca na vampire, dva puta je zabranjivan u Beogradu. A zatim se sve prosto rasturilo, redakcija se rasula, "zdrave snage" su se zbile oko svog jezgra, jednom recju - pobedio je "trivanizam" koji ce nekoliko sledecih godina (sve do okupljanja oko Terazijske cesme '91) napraviti od Beogradskog univerziteta mrtvo more, ili, u pojedinim slucajevima, gvozdenu pesnicu rezima, masu za podrsku na mitinzima.

Cicikovljevi brkovi

Miroslav Visic otisao je vrlo brzo nakon smenjivanja u Ameriku i danas je savetnik u njujorskoj banci Morgan Stanledz. Steva Milovanovic, urednik rubrike "Drustvo", danas je u Budimpesti gde vodi privatni posao. Dragan Petrovic urednik rubrike kulture je u Pragu, gde vodi privatnu distributersku kucu. Svetlana Vasovic-Mekina zivi u Ljubljani, novinar je u "Mladini" i dopisnik beogradskog "Vremena". Stevan Sicarov je dopisnik "Nase Borbe" iz Ljubljane. Vesna Ras koja je vodila rubriku "Univerzitet" u "Studentu", zivi u Italiji u Rimu i nema nikakve veze sa novinarstvom, isto kao i Indira Verem koja je posle rasturanja redakcije "Studenta" otisla u Madjarsku, a sada radi u Kikindi u jednoj agenciji za marketing. Vladimir Milic koji je radio u kulturi je asistent na Arhitektonskom fakultetu. Autor inkriminisane naslovne strane akademski slikar Milenko Mihajlovic danas radi kao urednik karikature u "Nasoj Krmaci"

Goran Trivan, cijom su se zaslugom bivsi novinari "Studenta" "rasuli" sirom sveta, napredovao je u politickoj karijeri i danas je potpredsednik Gradskog odbora SPS u Beogradu.

A sta je bilo sa Simom Cickovicem koji je dosao na mesto Visica, da izleci redakciju od necastivog koji se u nju uvukao? I pored svih pokusaja nismo uspeli da saznamo gde je on danas. U njegovom slucaju moze se primeniti cuvena recenica kojom Gogolj zavrsava svoje "Mrtve duse" i govori o neslavnoj sudbini glavnog junaka Cicikova: "Ljudi su ubrzo zaboravili kako je Cicikov izgledao - kaze Gogolj - i nisu se mogli cak setiti ni da li je imao brkove."