DVORSKE IGRE

Misa Brkic

Pred Dvorom predsednika Srbije ne defiluju vise poznate licnosti svetske politike. Nema vise Holbruka, Sataka, Kornbluma, Herda, Lorda Ovena, Vensa, De Sareta, Bilta, Gonsalesa... Valjda zato sto predsednik Milosevic "uziva veliko postovanje i ugled u svetu" (kako rece proslog cetvrtka u Svilajncu podgrejani SPS kadar, izvesni Zeljko Simic).

Umesto medjunarodnih postovalaca lika i dela srpskog ratnog poglavice, pred predsednickim Dvorom defilovali su proteklih dana kao na pokretnoj traci svi njegovi domaci seizi i sluzbenici: tomici, dacici, markovici, marjanovici, lilici, stanisici, gajevicke i ostala sitna celjad zeljna intimizirajuce bliskosti sa voljenim Vodjom. Kao u nekakvoj dobro izreziranoj sapunskoj opereti, pred kamerama znatizeljnih snimatelja smenjivali su se svi do sada poznati epizodisti - srecni, zaljubljeni, razocarani, namrsteni, ljuti, prevareni, podgrejani, ambiciozni, vraceni u igru, osokoljeni, zabrinuti, euforicni, optimisticni...

Zainteresovana publika lupala je glavu pitanjem - sta se to tako vazno dogovara na cuvenom kanabeu, a obicno "dobro" informisani novinari nagadjali su o nekakvoj strategiji koju socijalisti prave pred izbore, uz viski i kubanske cigare. Svasta se spominjalo: redovne penzije, privatizacija, nacionalni interesi i nesposobna opozicija.

Od svega, dakle, pomalo, ali nikakve tu vizionarske strategije nije bilo. Samo pokusaj Glavnog junaka da sa par epizodista utanaci nekoliko jeftinih taktickih poteza s kojima bi dobio sledece izbore i tako sacuvao vlast. Nema tu ni malo mesta za bilo kakvu dobrobit gradjana i drustva, vec samo i jedino neskriveni i ogoljeni nagon za samoodrzavanjem na vlasti.

Kad je pravio velike projekte za "usrecivanje" drzave, Glavni junak tadasnje srpske drame obicno je okupljao statiste u dobanovackom bunkeru, daleko od ociju javnosti. Sto tajnije i konspirativnije - to pogubnije po gradjane i srpsko drustvo. Tamo u nekim "dobanovcima" rasturana je prethodna drzava, upravljano ratom za teritorije, smisljana etnicka ciscenja, deljena Bosna, ispravljana kriva Drina, pljackani gradjani, proizvodjena hiperinflacija i kradeni izborni rezultati. Tadasnji statisti u medjuvremenu su napredovali u glumackom zanatu, pa ih danas vidimo u ulogama epizodista.

Kasnije je to metaforicno kanabe dobilo ulogu psihijatrijskog kauca sa kojeg je lecena srpska nadmenost, paranoja, sizofrenija, animozitet, ksenofobija, militarizam, iluzije i izborna kleptomanija. Kad su se izredjali svi politicki "frojdovi" iz sveta, domacoj zalecenoj pameti ostalo je jos samo da napravi medijski vasar u Pionirskom parku. Da bi javnosti pokazali i ostavili utisak politickog aktivizma i ofanzivnih predizbornih priprema, scenografi socijalista osmislili su pokretnu traku pred Dvorom po kojoj uvek i samo defiluju vec poznata lica isluzenih statista.

Sta se dogadja i dogovara iza Sentinih ledja i dobro zamandaljenih prozora Dvora? S visokom dozom sigurnosti moze se pretpostaviti - nista narocito. Ili, sto bi narod rekao: "spolja gladac, a unutra jadac". Po dostupnim informacijama i kadrovskom sastavu epizodista koji kao klonovi defiluju ispred Dvora - socijalisti za naredne izbore vise nemaju nikakav jak adut. Sve su potrosili: od nacionalnih osecanja do svojih i tudjih para, ojadili su kog su stigli (i tu im nije bio vazan nacionalni princip), posvadjali su se sa celim svetom, naftna polja su im presusila, na brze pruge pala je prasina, Europolis se pretvorio u Cikago, mir je kao alternativu dobio gradjansku nesigurnost, privatizacija je postala nocna mora, poslovni ljudi iz sveta zgrazavaju se nad domacim socijalistickim "menadzerima" koji na sastancima znoj sa lica brisu salvetama...

Na takvim pretpostavkama tesko je izgraditi ozbiljnu i odgovornu strategiju progresa drustva i srecne buducnosti svakog pojedinacnog gradjanina. Zamisao socijalista je, kako se moze sagledati, da ako jos mogu potkupe ponekog glasaca i sto vise sire teoriju zavere, straha i pete kolone. Paranoju vlastodrzaca treba prosiriti na ceo narod i (onda) svi histericno treba da pocnu da jure virtuelne marionete svetske zavere prema Srbiji.

Sad zaista ne treba biti posebno vispren pa pretpostaviti sta se kuva na Dvoru. Jedan od podgrejanih kadrova SPS govorio je u Bidzinom Svilajncu: o "kampanji blacenja koju sprovodi gradjanski duh protiv socijalista", o "Zapadu koji hoce u Srbiji da ustolici marionetsku vladu", o "samostalnoj Vojvodini, Kosovu u Sandzaku sto SPS i predsednik Milosevic nece da dozvole", o "nesposobnoj, nedorasloj i posvadjanoj opoziciji"... Da bi na kraju poentirao za politicku antologiju: "Trijumf SPS na predstojecim izborima uveo bi zemlju u jednu mirnu fazu, u fazu ekonomskog prosperiteta". To je, dakle, taktika koju epizodisti iznose iz Dvora u narod.

Nevolja je, medjutim, sto sve manje ljudi veruje u "lepotu zivota" oko nas, zasta bi po logici stvari morala da bude kriva partija vladajucih socijalista. Njihova je "lepota poroka", izmedju ostalog, sto istovremeno pricaju o "ekonomskom prosperitetu" i vrlo svesrdno rade na ukidanju novca za nabavku strucnih casopisa i strane literature za Univerzitet. Nema te ozbiljne zemlje u svetu koja ne bi proglasila elementarnom nepogodom i katastrofom nacionalnih razmera ostajanje bez naucno-tehnoloske veze sa najnovijim planetarnim dostignucima. Zavrsnu scenu ksenofobije srpskih socijalista i njihov pokusaj da od ove drzave naprave trajnu konzervu, ne moze da sakrije nikakva parada kloniranih epizodista u Pionirskom parku.

Jedini "oskarovac" (koji u javnosti glumi autsajdera) sposoban da u ovom casu u socijalistickoj "sapunici" odigra zapazenu rolu je Carinik. On svakodnevno puni najlon-kesu devizama, otimajuci od gradjana koji putuju u inostranstvo. To je novac, ne mali novac, kojem se zamece svaki trag i on ce najbolje posluziti za finansiranje predizborne kampanje socijalista. Sakupi se u toj kesi i po 750.000 maraka, koje slucajem okolnosti ostanu na podu poneke od beogradskih kafana. Na primer, "Mama mie".

Od tog novca isplacivace se svi dugovi drzave prema biracima - penzionerima, lekarima, profesorima, sudijama, radnicima, policajcima... Svima njima drzava tri meseca nista nije platila. I onda se hvali da je inflaciju oborila na nulu. Taj posao ume da uradi svaki brucos ekonomskog fakulteta, ali ni jedan student-pocetnik ne bi spasavao drzavu tako sto bi bolesnike tri puta dnevno u bolnicama hranio klin-corbom. Ta taktika, pod firmom strategije socijalista pred izbore moze se smisliti jedino na - Dvoru.