Sreda, 14. maj 1997.

ZASTO ZDRAVSTVENI RADNICI U PCINJSKOM OKRUGU NISU STUPILI U STRAJK

Nije sve u besparici

Ovde vec duze vreme vladaju vanredne okolnosti sa minimumom rada, minimumom medjuljudske trpeljivosti i maksimumom lekarske pohlepe

Hipokrat veruje samo gladnim lekarima:
Strajk lekara u Beogradu

Strajka zdravstvenih radnika u Pcinjskom okrugu po svoj prilici ni ovoga puta nece biti. To, medjutim, ni malo ne ilustruje dobro stanje u zdravstvenim ustanovama, a pre svega u centralnoj okruznoj bolnici u Vranju gde se iz dana u dan nagomilavaju problemi.

Uprkos tome direktor Zdravstvenog centra Vranje, koji objedinjava bolnicu i domove zdravlja u sedam opstina juga Srbije, dr Blagoje Timcic, u izjavi novinarima tvrdi da je "ovo jedan od zdravstvenih centara koji koliko-toliko radi normalno u uslovima kada su doprinosi za zdravstvo smanjeni, a cene lekova i svega ostalog povecane". Doktor Timcic priznaje da za sva neurgentna stanja pacijenti moraju da kupuju lekove. Njegov zamenik dr Predrag Ristic, naglasava da se takozvane "hladne operacije" kada zivot pacijenta nije ugrozen odlazu do daljnjeg osim ako pacijent nije spreman da sve troskove operacije plati iz svog dzepa. I direktor vranjanske bolnice, pedijatar dr Lazar Stankovic ne bezi od konstatacije da je situacija vrlo teska, ali i on naglasava da se "optimalna zdravstvena zastita pruza deci i majkama, dijabeticarima i pacijentima na dijalizi, tuberkuloznim pacijentima i onima koji boluju od drugih zaraznih bolesti kao i od malignih oboljenja".

Vranjanci ne daju za Srpsko lekarsko drustvo

Odskora svi lekari zaposleni u zdravstvenim ustanovama u Pcinjskom okrugu ne izdvajaju ni dinar za aktivnosti Srpskog lekarskog drustva, sto je ranije bila obaveza. Ovakva odluka rukovodstva zdravstvenog centra tumaci se opstom besparicom, kao i cinjenicom da to izdvajanje "bespotrebno opterecuje ionako niske zarade lekara". Bez prihoda je ostala i vranjanska sekcija Srpskog lekarskog drustva.

Lekarska pohlepa

Utisak je da ovde, uprkos cinjenici da nikome i nije padalo napamet da pokrene pitanje strajka, vec duze vreme vlada jedno stanje vanrednih okolnosti sa minimumom rada. Ilustruje to i cinjenica da su zaposleni u Medicinskom centru Vranje tek pre neki dan primili prvi deo zarada za mart koji je bio umanjen za citavih trideset procenata. U jednom trenutku i to je bilo dovedeno u pitanje jer je ziro racun centra bio blokiran za oko pet miliona dinara.

Situaciju, pored takozvanih objektivnih okolnosti, dodatno komplikuju i poremeceni medjuljudski odnosi, pogotovo u bolnici u Vranju. Sagovornici "Nase Borbe" koji zbog straha od linca zele da ostanu anonimni upozoravaju da je najalarmantnije stanje na ginekoloskom odeljenju bolnice gde se usluge pruzaju pacijentima iz susednih opstina Bujanovac, Presevo i Trgoviste, odakle dolazi uglavnom na porodjaj najveci broj Albanki. Tu se apostrofira ime dr Blagoja Civkarovskog i njegove supruge Krune. Zbog dokumentovanih optuzbi na racun ovog lekarskog bracnog para, na nivou Medicinskog centra formirana je lekarska komisija da utvrdi pravo stanje stvari jer su se mnogi pacijenti zalili i republickom ministru za zdravlje dr Leposavi Milicevic, trazeci zastitu od "pohlepe i razuzdanosti" ovih lekara. U samoj bolnici oko formiranja i rada ove strucne komisije misljenja su podeljena. Jedna grupa lekara smatra da "slucaj bracnog para Civkarovski" nije usamljen i da je dobro sto je komisija formirana. Na drugoj strani su zastupnici teze da se na ovaj nacin situacija razvodnjava i da stanje na ginekoloskom odeljenju, gde se jos uvek pamti nerazjasnjena smrt sest beba, treba da predje u nadleznost republickih zdravstvenih inspekcija. Ako je svojevremeno, radjen vanredni strucni nadzor na hirurskom odeljenju, koji je imao vise politicku negoli strucnu dimenziju, zasto se sada to ne ucini i na ginekoloskom odeljenju - pitaju se u vranjanskoj bolnici.

Zdravstveni "separatizam"

Nedavno se iz sastava Medicinskog centra koji objedinjava domove zdravlja u sedam opstina Pcinjskog okruga izdvojila bolnica u Surdulici, sto se smatra cisto politickom odlukom, jer kapaciteti kao i broj pacijenata koji gravitiraju ovoj bolnici su mnogo manji u odnosu na Vranje. Realizacijom ove visegodisnje namere zdravstveni radnici u Surdulici izgubili su najvise.

Tokovi novca

Lekari sa odeljenja za urologiju vec duze vreme od rukovodstva Medicinskog centra, ali i od Upravnog odbora na cijem je jos uvek celu bivsi predsednik SO Vranje Caslav Ristic, traze odgovor na pitanje: koliku korist ima bolnica od toga sto na ovom odeljenju gotovo svake nedelje beogradski hirurg dr Perovic radi takozvane "hladne operacije", koje pacijenti iskljucivo placaju u kesu? Lekari se pitaju da li za ovakav vid posebnog angazovanja postoji odluka ili se sve radi polulegalno. Novinar "Nase Borbe" dobio je na uvid od jednog pacijenta dr Perovica zahtev koji je uputio sindikatu svoga preduzeca, kako bi mu se odobrila sredstva za operaciju deteta na uroloskom odeljenju bolnice u Vranju koju je uradio ovaj beogradski hirurg. Lekari sa urologije naglasavaju da nemaju nista protiv ovakvog vida angazovanja, ali da zele da znaju tokove novca koji je na ovaj nacin u opticaju. "Ispada da su pojedine nase kolege u ovom slucaju postali vrlo dobri menadzeri dr Perovica, od cega i oni imaju korist" - kazu na uroloskom odeljenju.

Jos 1993. godine strucni nalazi, stanje na ginekoloskom odeljenju oslikali su kao katastrofalno, o stanju na urologiji se do sada nije raspravljalo nikada jer je doskora direktor bolnice u Vranju bio dr Zoran Nestorovic, lekar sa ovog odeljenja. Tacka nije stavljena ni na to da je preko preduzeca "Srbofarm" sa kojim je u bliskoj vezi dr Predrag Ristic, kupljeno vise kancelarijskog materijala u 1995. godini nego rastvora za laboratorije. Otuda i nije sve u opstoj besparici, ponesto sto onemogucava lekare na jugu Srbije da rade normalno lezi i u njima samima, i dobro sinhronizovanim interesnim akcijama. Opste stanje u zdravstvu tim i takvim lekarima i ovde moze samo da i dalje mnogo koristi.

Vojkan Ristic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /