MALE TAJNE VELIKOG LOVACKOG REVIRA NA JUGU DELIBLATSKE PESCARE

Sumsko gazdinstvo Bela Crkva, sada u sastavu "Srbijasuma", zaradilo 1988. godine deset miliona dolara. Usluge lova na zapadni nacin placali baron fon Esenbah, princ od Bajerna, italijanski vojvoda - hiljadu maraka dnevno Bruno Zgaga

Na samom jugu Deliblatske pescare, na uscu Karasa u Dunav, na povrsini od dve hiljade hektara, prostire se najzagonetnije i najzatvorenije loviste - gater ogradjen zicanom ogradom. U tom lovistu, pod patronatom sumskog gazdinstva iz Bele Crkve (sada u sastavu "Srbijasume") odvijali su se poslednjih deset godina dogadjaji koji jos zabavljaju belokrvansku javnost.

Mladi partijci u sastavu vojvodjanske turisticke agencije "Vojvodinaturs" dobili su pravo da na zatvorenom lovistu organizuju lov i ubiraju basnoslovne prihode.

Krajem osamdesetih nastupila je prava navala inostranih lovaca, narocito iz Nemacke, Svajcarske i Italije. Lovacka klijentela iz Nemacke i Svajcarske imala je svoj protokol lova kojeg su se strogo drzali sto je za domacine bilo nepojmljivo. Naime, na Zapadu je zastupljen veliki broj udruzenja za zastitu zivotinja koja su lovcima usadila humanisticke navike tradicijom prenosene s kolena na koleno. Taj protokol je propisivao da se divljac ubija jednim metkom, da se zivotinja ne bi mucila, a na kraju lova, svirali su u lovacke rogove, odavajuci pomen uginulim zivotinjama. Oni su i po dve nedelje cekali priliku da jednim metkom pogode divljac. Kada se zna da je dnevni izlazak u loviste po osobi po tarifi iznosio hiljadu nemackih maraka, moze se pretpostaviti koliki je bio devizni priliv samo od te stavke.

Mladi komunisti iz "Vojvodinatursa" brzo su se prilagodili zeljama inostranih lovaca, pa su poceli da uce strane jezike i udovoljavali su svakoj, pa i nastranoj zelji. Dolazile su poznate licnosti iz Evrope: baron fon Esenbah, (ostao je u secanju kad je ulovio kapitalca od 300 poena i platio po tarifi 120 hiljada maraka za trofej ustreljenog jelena), princ od Bajerna i italijanski vojvoda Este.

Posao je cvetao, mladi socijalisti videli su kako se lepo zivi u Evropi i poceli su da imitiraju.

Tarifa je tako uredjena da se, na primer, jedan jelen kapitalac od 200 poena vrednovao 20 hiljada maraka, a svaki poen preko toga vrednovao se po jednu hiljadu maraka. Osim visoke divljaci, lovila se i pernata divljac, za koju su najvise bili zainteresovani Italijani. Kada su oni dolazili, lovistem se pucalo iz sveg oruzja, niko nije hteo da se zaustavi, a po zavrsetku lova, na poljskim stolovima, nalazilo se po nekoliko stotina ubijenih prepelica i jarebica.

Trofeje su lovci odnosili, dok se meso ostavljalo organizatorima i hajkacima. Nekoliko stotina kilograma pecenja s raznja povijali su stolove. Bez tanjira i pribora, meso se kidalo zubima uz vrisku pijanih hajkaca, uz ciku violina belocrkvanih cigana, koji su uveseljavali goste. Glavno pice bilo je vino "grasevina", koju su hajkaci sakrivali u pesku po stazama gonjenja, da bi usput okvasili grla osusena od lajanja, koje im se placalo i po dve hiljde maraka mesecno. Samo od lovstva, 1988. godine, prikupljeno je deset miliona dolara! Danas je divljaci sve manje, novac se seli posredstvom "Srbijasuma" dok je sve sto je u vezi zatvorenog lovackog revira u Deliblatskoj pescari - jos uvek velika tajna...