Obnovljena diskusija o nacistickom zlatu tokom Drugog svetskog rata

Americka komisija istrazuje 800.000 stranica dokumenata o privrednoj povezanosti svajcarskih banaka i Treceg Rajha nakon sto su zrtve holokausta trazile da budu obestecene i da im bude vracena oteta imovina. Americka vlada ocekuje od svajcarskih vlasti pomoc u otkrivanju medjunarodne mreze krijumcara droge i pranja novca

Dragan Bisenic

Mozda je jos rano da se kaze da je Drugi svetski rat zavrsen? Magazin "Njuzvik" pre nekoliko nedelja ovaj rat nazvao je "ratom bez kraja". Povod za tu tvrdnju, kasnije razradjenu na desetak stranica, bila su otkrica u vezi sa ulogom Svajcarske u nacistickom privrednom sistemu, deponovanju i koriscenju zlata, ciji vlasnici su bili zrtve holokausta. Pre nekoliko dana 0objavljen je jedan deo izvestaja americke komisije koji je ovu temu ponovo stavio u fokus javnosti.

Traganje za tim zlatom, moze se slobodno reci, nikada nije ni prestajalo, sve od casa od kada je pokrenuta americka tajna operacija "Sejvheven" kojom je rukovodio kasniji sef CIA-a Alen Dals, pa do poslednje erupcije javnih zahteva za obestecenjima zrtava nacistickih zlocina.

Akcija je pokrenuta s najviseg nivoa - od strane predsednika Svetskog jevrejskog kongresa Edgara Bronfmena i americkog predsednika Klintona, uz neprekidni pritisak medija i senatora Alfonsa d'Amata. Konacni izvestaj komisije istoricara i bankara ocekuje se krajem juna, dok tim vaznim poslom na americkoj strani rukovodi nekadasnji sef federalnih rezervi Pol Volker. Osnivajuci tu Komisiju prosle godine, americki predsednik Klinton konstatovao je da je tadasnji predsednik SAD Hari Truman procenio da je u interesu SAD obnova Evrope i borba protiv komunizma i da zato nije posvetio dovoljno paznje obestecenju zrtava holokausta.

Tacno pre pedeset godina, da podsetimo, krenula je akcija poznata kao "Marsalov plan". Suocene s rastucim ekonomskim problemima, geografski blizu komunistickog ratnog pobednika, zapadnoevropske zemlje krenule su ulevo, uz jacanje socijaldemokratskih i komunistickih partija. U Francuskoj taj front bio je na vlasti, u Italiji bilo je slicnih izgleda, a u Grckoj je vodjen gradjanski rat. Sjedinjene Americke Drzave zakljucile su da samo privredno oporavljena Evropa moze da se odupre komunizmu.

Poceo je "hladni rat" i tokom njega borba protiv komunizma posluzila je kao razlog ujedinjenja ranijih neprijatelja.

Svajcarski sociolog i pisac knjige "Svajcarska, zlato i mrtvi" Jan Cigler u svojim istupima optuzuje Svajcarsku da "dobar deo sadasnjeg bogatstva duguje pranju nacististickog novca i tesnim privrednim odnosima sa Hitlerom" Cigler pored toga tvrdi da je rat, zahvaljujuci tim poslovima, produzen za najmanje jednu i po godinu. "Nemacki dokumenti pokazuju da je Hitler vec na pocetku 1939. bio bankrot. Nacisti su bili potpuno zavisni od "neutralne" svajcarske bankarske zajednice. Nemacki Klodius memorandum iz 1943. dosao je do zakljucka: Bez svajcarske pomoci, mi ne bismo mogli da prezivimo ni dva meseca", navodi Cigler.

Svajcarski istoricari, svajcarska javnost i svajcarski bankari postavljaju, medjutim, pitanje da li je Svajcarska imala pravo da prezivi i sta je malena zemlja, poput Svajcarske u to vreme uopste mogla da cini protiv mocne Nemacke. To pitanje postavio je i u decembru 1944. predsednik britanske vlade Vinston Cercil, da bi odgovorio da je ona uprkos svemu tome ostala demokratska zemlja koja je sa svojih planina branila vlastitu slobodu. Govoreci pred saveznim parlamentom, svajcarski predsednik Arnold Koler konstatovao je da Svajcarska ne treba da se stidi svoje istorije. "Mi moramo nasu proslost, bilo kakva da je, da prihvatimo. Proslost mi vise ne mozemo da promenimo, ali ona nam moze pomoci da gradimo bolju sadasnjost i buducnost", rekao je Koler, izdvajajuci neke cinjenice koje su nesporne i zbog kojih "ne mora ponovo da bude pisana cela istorija". To su ustanicka volja i pozrtvovanje velike vecine svajcarskog stanovnistva, da se odupre nacizmu, spremnost na odbranu slobode i demokratije, spremnost za zastitu vise od 300.000 stranaca koji su tokom rata utociste nasli u Svajcarskoj.

Istoricari sa svajcarske strane koji ispituju "tihi rat" u privredi izmedju saveznika i sila osovine ukazuju na nekoliko vaznih momenata. Prvo, to je nemacka odluka da zbog straha od blokade prebaci novac iz americkih banaka u banke neutralnih zemalja. Marko Direr opisuje niz pretnji blokadom svajcarskih racuna koje su dolazile od SAD i od Velike Britanije.

Zaostravanjem ratnih sukoba zaostravao se i rat ziro-racunima. Osvald Inglin u svojoj knjizi o "ekonomskom ratu" izmedju Svajcarske i Velike Britanije opisuje delovanje britansko-svajcarske komisije koja je radila tokom rata kao i britansku odluku o stvaranju "crne liste" na kojoj bi se nasli svi pravni subjekti koji su bili kontrolisani od sila osovine, propagandne organizacije i drugi. Nakon rata obaveze Svajcarske prema saveznicima precizirane su Vasingtonskim ugovorom iz 1946. Svajcarska se obavezala da ce isplatiti 250 miliona svajcarskih franaka kao prilog obnovi Evrope. Istoricar Daniel Fraj, pisuci o tim pregovorima, navodi da je pocetni svajcarski predlog bio 100 miliona franaka, a da je zahtev saveznika bio 560 miliona. Zanimljivo je da se kao lobista za svajcarsku stvar pojavio Dzon Foster Dals, rodjeni brat Alena Dalsa, koji je u Svajcarskoj rukovodio operacijom "Sejvheven". Tom odlukom likvidirana je bila i sva nemacka imovina u Svajcarskoj, s tim sto je Svajcarska zadrzala 50 odsto, posto je vlasnici trebalo da budu obesteceni u odgovarajucoj meri. U ugovoru nije precizirano kako bi se to desilo i narocito koji bi obracunski kurs vredeo izmedju svajcarskog franka i rajhsmarke. Podignuta je zabrana sa svajcarske imovine u SAD, kao i sa "crne liste".

U obnovljenom zahtevu jevrejskih organizacija za obestecenjem zrtava holokausta nalazi se, medjutim, i drugo ocekivanje americke administracije. Podsekretar za trgovinu Stjuart Ejzenstat dosadasnju svajcarsku spremnost za kooperaciju nije ocenio ni dovoljnom, ni preteranom. Ejzenstat je clan Volkerove komisije i iz njegovog odgovora - da nije odbacena nijedna opcija, da akcije Svajcarske i drugih neutralnih zemalja nisu ocenjene kao dovoljne, da se prate njihove dalje akcije i da ce konacna odluka biti doneta kada se proceni njihov dalji efekat - uocava se izvesno dodatno ocekivanje.

Od Svajcarske se ocekuje da pomogne u otkrivanju i unistenju korena u trgovini narkoticima i medjunarodnih organizatora "pranja novca", navode sluzbenici americke administracije u svojim javnim istupima.

Sociolog Cigler optuzuje Svajcarsku da su i dalje iste stvari na delu, ukazujuci da u Svajcarskoj nije bilo nikakve denacifikacije, da se do danas nista nije izmenilo, da su u Svajcarsku novac donosili i donose ljudi poput Mobutua, Markosa, narko-bosovi. "Moj otac je do svog poslednjeg momenta verovao da je sa oruzjem u ruci branio Svajcarsku od Hitlera. On je, umesto toga, stitio Hitlerovu kasu", optuzuje Cigler.

Svajcarske vlasti ne zele vise da zive sa slicnim optuzbama. U tom smislu vec je obrazovana specijalna svajcarska fondacija za obestecenje zrtava. Buduci pregovori, medjutim, nece biti ni kratki, ni laki.

Preliminarni izvestaj objavljen pre nekoliko dana samo je deo izvestaja koji priprema jedanaest americkih vladinih agencija istrazujuci oko 800.000 strana do sada tajnih i arhiviranih dokumenata. Americka strana vec sada nagovestava da su medju tim dokumentima i sifrovane depese svajcarske ambasade u Vasingtonu koja se koristila cuvenom nemackom sifrantskom masinom "Enigma", ne znajuci da su saveznici probili sifru, te je stoga moguce da ce se u njemu naci jos neugodnih otkrica o tom periodu.