Ponedeljak, 19. maj 1997.

HRVATSKI NARODNI PRAVOBRANILAC O STANJU LJUDSKIH PRAVA U KNINU I DONJEM

Apostrofirani problemi bezbednosti i povratka izbeglica

Prema izvestaju koji je nedavno Vladi Republike Hrvatske uputio drzavni pucki (narodni) pravobranitelj Ante Klaric, u oblastima Knina i Donjeg Lapca, ljudska prava su ozbiljno ugrozena. Krsenju ljudskih prava su, prema ovom izvestaju, posebno izlozeni Srbi, a narocito oni koji su se vratili posle bezanije izazvane vojnom akcijom "Oluja"

Ante Klaric i njegov zamenik Zeljko Tir su na poziv sefa regionalnog biroa OEBS u Kninu, Oskara Lehnera, otputovali u Knin i tamo razgovarali i sa predstavnicima UNHCR, Biroa UN za ljudska prava, nevladinih humanitarnih organizacija, kao i Crvenog kriza Hrvatske, Medjunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, poverenika Vlade RH za Knin i nacelnikom Staba HV i Zbornog podrucja HV Knin. Razgovarali su i sa starosedeocima Hrvatima, kao i kninskim Srbima koji su se vratili. Na osnovu svih tih razgovora, pucki pravobranitelj je Vladi RH poslao poseban izvestaj o stanju ljudskih prava na ovom i podrucju Donjeg Lapca.

Manjak dobre volje

U izvestaju drzavnog sluzbenika zaduzenog za odbranu prava gradjana, koji je izazvao brojne i iznenadjene reakcije u hrvatskoj javnosti, Ante Klaric u prvi plan stavlja probleme bezbednosti (ljudi i imovine), nemogucnost veceg broja Srba-povratnika da se vrate u svoje kuce, u posed svoje imovine, jer su tamo sada neki drugi ljudi, najcesce Hrvati iz BiH, po Zakonu o privremenom preuzimanju i upravljanju odredjenom imovinom. Dalje, on uocava problematican odnos i medju samim Hrvatima-starosedeocima i doseljenicima iz Bosne, ali i nesredjeno stanje u privredi i infrastrukturi. Narocito ga zabrinjava neefikasnost policije u zastiti licne i imovinske sigurnosti gradjana koji su cesto uznemiravani.

Ante Klaric oficijelno Vladi prenosi i svoju zabrinutost zbog "nerazmijevanja i nedostatka dobre volje da se gradjanima Republike Hrvatske srpske nacionalnosti omoguci povrat i koriscenje njihove imovine, posebno u slucajevima kad su se ti gradjani na temelju obavijesti koje su dobili u Vukovaru, u Uredu prijelazne uprave RH, da ce im sa povratkom u Knin biti vracena njihova imovina, odlucili na povratak u Knin". Medjutim, u Kninu, upozorava hrvatske vlasti Klaric, neke od sluzbenih osoba cak odbijaju svaki razgovor sa povratnicima. Sve to, po njegovoj oceni, govori o nedostatku saradnje hrvatskih organa medjusobno, zbog cega se gradjani srpske nacionalnosti i osecaju - "s pravom" - prevarenima.

Na prijavu zastupnika Milana Djukica, zastupnika saborskog Zastupnickog doma i predsednika Srpske narodne stranke, da se ljudska prava cesto krse i u Donjem Lapcu, Ante Klaric je sa svojom zamenicom Martom Vidakovic-Mukic bio tamo i utvrdio da je stanje zastite napustene srpske imovine u Donjem Lapcu nezadovoljavajuce, i pored pohvalnih napora lokalne policije.

Ante Klaric je uocio i manipulisanje odobrenjima za koriscenje imovine srpskih izbeglica. Pominje indicije o antidatiranju resenja za imovinu povratnika, sto kod povratnika nagovestava samo mogucnost novih problema, novih samovolja i nasilja.

Nacionalni interes u granicnom podrucju

Vladu, Klaric na kraju svog izvestaja upozorava na ocekivane teskoce koje ce nastati u Podunavlju, kada bude na red dosao povratak hrvatskih izbeglica proteranih 1991. i 1992, jer su u njihovim domovima sada neki drugi drzavljani Hrvatske. Dodeljivanje imovine ovih poslednjih, na koriscenje trecima, blokira proces povratka onih prvih i svih ostalih.

"Sve to", upozorava Klaric, "menja nacionalnu strukturu Podunavlja, na stetu Hrvata i manjina u ovom delu Hrvatske. Buduci da je to granicno podrucje prema SRJ, ovo bi znacilo dugorocno narusavanje hrvatskih nacionalnih i drzavnih interesa", ne propusta da ukaze pucki pravobranilac Ante Klaric, u svom izvestaju.

Cicak bez komentara

Izvestaj puckog pravobranitelja RH Ante Klarica, nije slucajno izazvao veliku paznju i veliku nelagodnost u Hrvatskoj. Ovo je, naime, prvi put da je jedan vazan drzavni sluzbenik rekao deo istih onih stvari, koje godinama pred javnost iznosi Hrvatski helsinski odbor. Utoliko je zanimljivije da sada predsednik HHO Ivan Zvonimir Cicak u razgovoru za "Nasu Borbu" izbegava da bilo cime komentarise Klaricev izvestaj Vladi RH:

- Mi nemamo sto da kazemo tim povodom - bilo je sve sto nam je kazao Cicak.

U organizacijama za ljudska prava se mogu cuti cak i izjave iz druge ruke nekih od sluzbenika hrvatske drzave, koji glasno kazu da masovan povratak izbeglih Srba ne zele da dozvole. Samo individualan, jer kako prenose nasi izvori, "jedino tako ce izbegli ljudi imati pun uvid u svoju individualnu beznacajnost". To i nije tako daleko od javnih istupa nekih od najekstremnijih politicara u Hrvatskoj, koje mediji uredno prenose. Sve to je prozvelo niz reakcija u svetu, koje Hrvatsku kritikuju ne samo zbog odnosa prema ljudskim pravima (Srba, posebno), nego i zbog proustaskih ucestalijih pojava.

Na to upozorava i Klaric, prenoseci direktno upozorenje sefa regionalnog biroa OEBS, koji mu je govorio o direktnom uslovljavanju kreditno-finansijske pomoci zemalja Evropske unije Hrvatskoj.

"Valja istaci da je gospodin Kramer ostavio dojam dobronamjerne osobe koja vrlo dobro razumije potrebu i interes drzave da joj velika podrucja ne ostanu nenaseljena i prazna, i nije kritizirao napore ponovnog napucavanja ispraznjenih podrucja. Njegova je kritika upucena na praksu i smatra da se gradjanima srpske nacionalnosti-povratnicima u ta podrucja mora omoguciti vracanje posjeda i koristenje imovine u njihovom vlasnistvu, a da se novim doseljenicima daje u posjed imovina onih odbjeglih ranijih stanovnika za koje je izvjesno da se nece vratiti u RH", upozorio je Vladu RH narodni pravobranilac Hrvatske.

Klaric podseca i na reakciju sefa misije UNHCR Pjera Zanbora, koji je u pismu ministru hrvatske Vlade Ivici Kostovocu krajem marta podsetio hrvatskog zvanicnika da je problematicni Zakon o privremenom preuzimanju i upravljanju odredjenom imovinom donet sa ciljm da se imovina zastiti, a ne da se imovina oduzme od njenih vlasnika. I ovaj predstavnik medjunarodne organizacije kritikuje praksu da se imovina jednog vlasnika i posle njegovog povratka dodeljuje drugome, cak i posle ulaska vlasnika u (sopstveni) posed.

Pesimisticka ocekivanja

Sam Ante Klaric, dobijao je i niz zalbi iz drugih opstina. Njegov izvestaj Vladi pominje opstine Dvor, Korenica, Plaski, Vrginmost. Tu se iznosi ocekivanje da ce stanje mozda biti i jos gore, posle reintegracije hrvatskog Podunavlja (SBO). Klaric, podseca svoju Vladu da se zna ne samo broj, nego i sva imena hrvatskih gradjana, Srba, koji zele da se vrate svojim kucama. Oni su podneli zahteve da im se povratak dozvoli, ili trazili hrvatske dokumente na koje imaju pravo. Izbori i uvodjenje hrvatske vlasti u sremsko-baranjskoj oblasti samo aktuelizuju ovaj veliki hrvatski problem.

Klariceve preporuke

S obzirom na sve sto je ustanovio i zakljucio, Ante Klaric punom tezinom svoje funkcije u hrvatskom pravnom i politickom sistemu, iznosi i neke preporuke Vladi Republike Hrvatske. Prvo, preporucio je da vladina ministarstva (uprave, unutrasnjih i spoljnih poslova, Ured prelazne uprave i Ured za izbeglice i prognanike) naprave popis izbeglih ljudi u Podunavlju, kao i ostalih izbeglica, i to prema njihovom ranijem mestu boravka, i da se spiskovi dostave lokalnim vlastima. Posebno su, smatra Klaric, zanimljivi svi oni koji su prijavili svoju zelju da se vrate, oni koji su trazili hrvatske dokumente, oni koji su upisani u biracke spiskove. Dalje, preporucuje Klaric, Ministrastvo obnove i razvoja bi trebalo da u okviru Zakona o preuzimanju imovine donese uputstvo kojim ce se komisijama zabraniti da izdaju imovinu lica, koja se zele vratiti u svoja ranija mesta prebivalista. Istovremeno Klaric predlaze da se licima kojima je imovina izbeglih drzavljana Hrvatske privremeno data na koriscenje, a koji su se vec vratili, u roku od 30 dana nadje drugi smestaj i to ukoliko je moguce u kucama onih koji se verovatno nece vracati, a da se imovina vrati onima koji su zaustavljeni pred svojim vratima.

Klaric predlaze Ministarstvu obnove hitan popis i procenu stete na svim ostecenim objektima u podrucjima vojnih akcija i da napravi planove obnove. Ministarstvo pravosudja bi trebalo zaduziti da provede kontrolu nad svim resenjima za koriscenje tudje imovine. Veliki broj tih resenja je nezakonit, egzaktan je izvestaj pravnika i clana vladajuce hrvatske partije, Ante Klarica. On zahteva da se nezakonita resenja ukinu. Ministarstvu unutrasnjih poslova, preporucio je osiguravanje kadrovskih i materijalnih uslova za efikasnu zastitu gradjana i njihove imovine na svim problematicnim podrucjima, a Ministarstvu finansija da osigura novac za dodatak svim drzavnim i javnim sluzbenicima koji rade na tim podrucjima. Posebno policajcima, uciteljima i lekarima.

Pucki pravobranitelj Republike Hrvatske predlaze Vladi da ova "preispita strucne i druge kvalitete povjerenike Vlade RH zaduzenih da osiguraju funkcioniranje uprave na podrucju oslobodjenom vojno-redarstvenim akcijama 'Bljesak' i 'Oluja'".

Istovremeno, Klaric je pokrenuo inicijativu za izmene i dopune Zakona o privremenom preuzimanju imovine i Zakona o statusu prognanika i izbeglica. Tu inicijativu je dostavio Vladi RH, a od nje zahteva da se o predlozima izjasni.

Vukan Simonovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /